Порекло презимена, село Рујце (Липљан)

20. септембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Рујце, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на 2,5 км западно-северозападно од Липљана, на десној долинској страни једног поточића, пред његовим ушћем у Ситницу. Ситница протиче ниже села, источно.

Збијеног је типа. Дели се на Горњу и Доњу махалу. У Горњој живе Арбанаси, а у Доњој Срби.

Не зна се када је садање село основано или обновљено. Од 18. века оно је чифлик и на њему се становништво смењивало. 1864. су се у селу настанили и Черкези, такође као чивчије, али су га 1878, кад се Србија те године приближила Косову, напустили и отишли дубље у унутрашњост Турске. На њихово су место за чивчије дошли Арбанаси мухаџири из тада ослобођених крајева Србије.

Српски родови:

Јеринци (5 к., Аћим и Ана). Доселили се на прелазу 18. у 19. век из Ругове, и то прво у Лапље Село, потом ускоро у Рујце.

Живићи (4 к., Св. Никола). Досељени из Куча, из села Асанбегова, кад и Јеринци и исто тако као и они, прво у Лапље Село, па ускоро потом у Рујце. Као да су даљом старином из Шаље, јер их зову Шаљњанима.

Грбићи (2 к., Св. Никола). Пресељени из Ливађа, из рода Живковића, после првих. Даља старина им је у Сиринићу.

Ђорђевчићи (1 к., Ђурђиц). Пресељени из рода Ђорђевића у Грачаници око 1870. Старо презиме им је Дауџић.

Арсић (1 к., Митровдан). Пресељен из Д. Гуштерице из рода Шубарића, на женино имање. Даља старина му је у Плешини.

Цигани православни:

Филиповић (1 к., Св. Василије). Непознатог порекпа; одавно живи у селу као чивчија.

Ћирковић (1 к., Св. Василије). Пресељен из Мужичана око 1890.

Начић (1 к., Св. Василије). Пресељен из Враголије 1913.

Васић (1 к., Св. Василије). Пресељен из Скуланова 1916.

Арбанашки родови:

Папаз Зез (1 к.), од фиса Битича. Почетком 19. века досељен из Скадарске Малесије у Семетиште (Подрима). У Рујце се доселио за бугарске окупације у првом светском рату (1915-1918) за чифчије, јер је тамо услед деобе остао без земље. Појасеви од исељења из Малесије до досељења у Подриму: Адем-ага, Малић, Емин, Малић (50 година).

Авдулаовић (1 к.), од фиса Битича. Досељен из Семетишта заједно са Папаз Зезом.

Асановићи (2 к.), од фиса Гаша. Пресељени из Језерца кад и горњи.

Рамовић (1 к.), од фиса Сопа. Пресељен из В. Рибара 1917, из рода Грајчевца.

Арбанаси мухаџири:

Шкреља (1 к.), од фиса Шкреља. Досељен 1878. из Топлице.

Блаца (1 к.), од фиса Елшана, из Блаца (Топлица).

Полом (1 к.), од фиса Сопа, из Пролома (Топлица).

Ивања (1 к.), од фиса Краснића, из Ивање (Јабланица).

Виће (1 к.), од фиса Гаша, из Виче (Топлица).

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

_________

ДОДАТАК: Попис становнишиштва КиМ из 1912. Приредио сарадник портала Порекло Драгиша Гиле Живковић.

Село РУЈИЦЕ, извештај учитеља Јанићија Ђурђевића:

Ту је живело 10 српских и 22 албанске куће. Албанци су били мухаџири из 1878. године. Село је било чифлук још од 18. века. Господар и Србима и Албанцима био је Хаџи Џемаиљ-ага Хаџи-Агушевић из Приштине. Чифлук од 40 дана орања обрађивао је са 11 чланова породице Фиља Симић, од 24 дана Стаменко Симић са 10 и Васа Јефтић са 12 чланова. Чифчије Стојан Трајковић са 5 и Стојан јовановић са 6 чланова радили су на чифлуцима од 15 дана орања. Два дана орања више од њих обрађивао је Славко Настић, са 7 чељади, чифлук од 4 дана орања обрађивао је Ђурђан Ћирковић (српски циганин) са 6 чланова породице. Илија Шаљић са 11 члановаобрађивао је 40 дана орања.

До 1887. године чифчије су давале петину и плаћале порез, а од тада четвртину. Две српске породице досељене су пре 20 година: Станоја Стојановића и Ђурђана Ћирковића. Остале су биле староседелачке. Своје куће имали су Фиља Смилић, Јован Ивић и Славо Настић, а дворишта су поседовали сви. Ага није имао никаквих дужности и обавеза према чифчијама и односио се “прилично добро”. Он је у селу имао кулу са двориштем и земљом коју су му обрађивале слуге. И према Србима и према Албанцима односио се једнако.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.