Порекло презимена, село Ресник (Вучитрн)

20. септембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Ресник, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село је у нижем делу падине Чичавице, од подножја (520 м) до 600 м надморске висине.

Разбијеног је типа. Дели се на пет арбанашких и једну циганску махалу. У северозападном делу села су махале Макића и Цуровића, а у југоисточном – Рустовића, Мамутовића и Смаковића. Циганска махала је на северу, према Врници. Удаљења између махала су 300-500 м. Махала Рустовића је збијена, док у другим махалама има издвојених групица, па и усамљених кућа.

Поред назива Крони Кишес (Црквени кладенац), који указује на то да је ту била нека црква, ниже села, ка прузи, има назив Вора т’ Шкијеве (Словенско гробље), где су се до око 1900. укопавали Срби из овога села и Срби из суседног села Невољана.

При досељавању Арбанаса село је било у подножју планине и у њему живели Срби до око 1900, који су се иселили неки у Топлицу (Крљегаћани и Чарапићи), а неки у Вучитрн (Алемпићи). Ту су живели и Срби Крсмановићи из Врнице. Арбанаси су се населили више тог старог села, на простору који је тад био под шумом.

Родови:

Макић (6 к.), – Рустовић (13 к.), – Цуровић (3 к.), – Мамутовић (4 к.) и – Смаковић (2 к.), сви су од фиса Краснића. Постали су од једне куће, те им је заједничко презиме Дзон. Досељени су око 1770. из Малесије заједно са Дзонима из Шалца. Преци су им се доселили као католици, а звали се Марко, који се настанио у Шалцу, и Ђока, који се настанио у овом селу, у Реснику. Из Малесије су се иселили да избегну крвну освету. На чифлике нису хтели, а нису хтели ни да купују од вучитрнских господара чифлика, већ се и Ђока и Марко настанили у шуми, подигли куће и „заузели” земљу. Појасеви у 1934. од досељавања за Смаковиће: Ђока, Смака, Љутфи, Садик, Рушит (90 година).

У селу је 1934. било 18 породица цигана „Ашкалија”. Имали су своје куће и своја дворишта. Живели су као надничари у својих сељака Арбанаса и Црногораца. У Ресник су се досељавали из Галице (Дреница) и суседних села Шалца и Дрвара.

Колонисти:

Радеч (1 к.) и – Ковачевић (1 к.) 1922. од Даниловграда.

Никчевић (1 к.) и – Вучинић (1 к.) 1922. из Јабланице, иначе старином из Пјешиваца.

Лазаревић (1 к.) 1925. из Широких Њива (Топлица), а старином од Андријевице.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Прилог о пореклу становништва села Ресник, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према књизи  „Дрваре на Космету и Радечи од 14. века“ Бранка Р. Радеча.

Село Ресник

О Реснику Атанасије Урошевић пише:

“Село је у нижем делу падине Чичавице, од подножја (520 м) до 600 м надморске висине. Разбијеног је типа. Дели се на пет арбанашких и једну циганску махалу. У северозападном делу села су махале Макића и Цуровића, а у југоисточном – Рустовића, Мамутовића и Смаковића. Циганска махала је на северу према Врници. Удаљења између махала су 300 – 500 м. Махала Рустовића је збијена, док у другим махалама има издвојених групица, па и усамљених кућа.

Поред назива Крони Кишес (Црквени кладенац), који указује на то да је ту била нека црква, ниже села, ка прузи, постоји назив Вора т’ Шкијеве (Словенско гробље), где су се до око 1900. сахрањивали Срби из овог села, и  из суседног села Невољана.

При досељавању Арбанаса село је било у подножју планине и у њему су живели Срби до око 1900, који су се иселили, неки у Топлицу (Крљегаћани и Чарапићи), а неки у Вучитрн (Алемпићи). Ту су живели и Срби Крсмановићи из Врнице. Арбанаси су се населили изнад тог старог села, на простору који је тад био под шумом.

Родови:

Макић (6 к.),  Рустовић (13 к.),  Цуровић (3 к.),  Мамутовић (4 к.) и  Смаковић (2 к.), сви су од фиса Краснића. Постали су од једне куће, те им је заједничко презиме Дзон. Досељени су око 1770. из Малесије, заједно са Дзонима из Шалца. Преци су им се доселили као католици, а звали су се Марко, који се настанио у Шалцу, и Ђока, који се настанио у овом селу. Из Малесије су се иселили да избегну крвну освету. На чифлике нису хтели, а нису хтели ни да купују од вучитрнских господара чифлика, већ су се и Ђока и Марко настанили у шуми, подигли куће и „заузели“ земљу. Појасеви у 1934. од досељавања за Смаковиће: Ђока, Смака, Љутфи, Садик, Рушит (90 година).

У селу је 1934. било 18 породица цигана Ашкалија. Имали су своје куће и своја дворишта. Живели су као надничари својих сељака Арбанаса и Црногораца. У Ресник су се досељавали из Галице (Дреница) и суседних села Шалца и Дрвара.

Колонисти:

Радеч (1 к.) и Ковачевић (1 к.), 1922. из Даниловграда.

Никчевић (1 к.) и  Вучинић (1 к.) 1922. из Јабланице, иначе старином из Пјешиваца.

Лазаревић (1 к.) 1925. из Широких Њива (Топлица), старином од Андријевице.

(Порекло становништва села Ресник, општина Вучитрн. Према студији “Косово” Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала “Порекло”, Војислав Ананић)

По попису Атанасија Урошевића из 1934/36. године било је: 18 породица Цигана, 28 кућа Шиптара и 5 кућа Црногораца. Ако узмемо просек чланова домаћинства: за Цигане и Шиптаре по 8, а за Црногорце 7, добићемо следећу статистику:

Цигани:         18 x 8 = 144         35,7%

Шиптари:      28 x 8 = 224        55,5%

Црногорци:     5 x 7 = 35            8,6%

Укупно становника: 403

 Село је полупланинско са равничарским земљиштем, разбијеног типа са листопадном шумом. Погодно је за сточарство. Земљиште је смоничаво и са растреситом земљом. Успевају све врсте житарица и воћа. Налази се око 8 км јужно од Вучитрна.

Од 1920. до 1925. доселило се 5 домаћинства, насељеника, који су добили утринску земљу од државе.

Послератни попис

Година/број становника

1948/591

1953/666

1961/743

1971/815

1981/1.086

2011/1.388

Ово су званични подаци објављени на сајту, али не постоји подела по националној припадности.

****

Ресчани у ратовима, одсељени и досељени

 О Ресничанима Милош Анђелић из Вучитрна пише:

 „Учесници ослободилачких ратова 1912-1918: 

  1. Вучинић Јанко, Скадарска битка
  2. Лазаревић Драгиша, солунски официр, носилац Карађорђеве звезде.
  3. Никчевић Блажо, официр, солунски добровољац
  4. Радеч Крсто, Скадарска битка
  5. Радеч Петар, солунски добровољац, носилац споменице за рат Ослобођења и уједињења 1914-1918. године
  6. Стреличић Милош, Топлички устанак

Учесници Другог светског рата 1941-1947: 

  1. Лазаревић Милан
  2. Никчевић Милан ск
  3. Радеч Радомир
  4. Стожинић Петар

Погинули у Другом светском рату 1941-1947: 

  1. Стожинић Петар, 1943, Трстеник

 Жртве Другог светског рата: 

  1. Распоповић Богић, убили га балисти у његовој кући 1941. године
  2. Распоповић Божидар, убили га балисти у његовој кући 1941. године
  3. Распоповић Чедомир, убили га балисти у његовој кући 1941. године. Распоповићи су са Бешићем Вуком убијени у једном дану у најсвирепијем маскару од комшија балиста шиптара, у њиховој кући у селу Врници. Сахрањени су у заједничкој гробници на гробљу у Врници.
  4. Калезић Миле, прешао у Аустралију са четницима
  5. Радеч Милутин, прешао у Аустралију са четницима
  6. Стреличић Неђо, прота, стрељан у ОЗН, у Београду 1944. године

 Одсељени 1941-1993: 

  1. Бешић Видосава, 1954, са 4 члана, Крушевац
  2. Бјелојевић Раде, 1968, са 5 чланова, Београд
  3. Влаховић Милош, 1941, са 4 члана, Колашин, Црна Гора
  4. Влаховић Данило, 1969, са 2 члана, Београд
  5. Грујић Никола, 1952, са 5 чланова, Косовска Митровица
  6. Јововић Радомир, 1941, са 2 члана, Краљево
  7. Лазаревић Милан, 1952, са 3 члана, Београд
  8. Ковачевић Мијо, 1964, са 7 члана, Пожаревац
  9. Никчевић Милан, 1977, са 3 члана, Београд
  10. Никчевић Младен, 1970, са 4 члана, Београд
  11. Никчевић Радосав, 1965, са 3 члана, Младеновац
  12. Радеч Драгутин, 1985, са 4 члана, Косовска Митровица, Београд
  13. Радеч Милорад, 1960, сам, Београд
  14. Распоповић Зарија, 1952, са 4 члана, Крушевац
  15. Стожинић Петар, 1941, са 7 чланова, Трстеник
  16. Вучинић Мики, 1975, са 2 члана, Игало, Црна гора
  17. Вучинић Дара, 1960, сама, Приштина
  18. Вучинић Мијо, 1961, сам, Приштина

Свега 15 домаћинстава са 58 чланова. Сада у овом селу нема више ниједног становника српске националности.

Одсељени а завршили студије

1. Бјелојевић Љубиша Правни Бар, Црна Гора
2. Бешић Љубиша Медицински Kрушевац
3. Вучинић Данило Електротехнички Београд
4. Вучинић Дара Филозофски Приштина, Београд
5. Вучинић Миодраг Економски Београд
6. Јаредић Блажо Економски Београд
7. Јаредић Владо Правни Аранђеловац
6. Лазаревић Милан Правни Београд
7. Распоповић Миладин Филозофски Kосовска Митровица, Београд
8. Стожинић Светомир Медицински Приштина, Kосовска Митровица
9. Шарановић Марко Економски Панчево
Активна војна лица
1. Лазаревић Миливоје в. Официр
2. Шарановић Љубомир в. Официр Београд
3. Шарановић Миодраг в. Официр Љубљана, Београд

Распоповићи, Шарановићи и Стожинићи су живели у селу Врници а не у Реснику, Милоша Анђелића су погрешно информисали.

Досељене српске куће 1912-1935: 

Год. досељавања На купљену земљу На добијену земљу
1920-25 5 5

(Милош Анђелић, ”Становништво Вучитрна и околине последњих сто година”)

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.