Порекло становништва села Невољане, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у долини Невољанске (Брусничке) реке, већим делом на њеној левој страни.
Разбијеног је типа. Дели се у Доњу и Горњу махалу или у Доње и Горње Невољане. Доње Невољане, у коме живе Срби, неосетно је разбијено, док је разбијеност Горњег Невољана осетнија. Удаљење између ова два сеоска дела износи 0,5 км.
Најстарији српски родови у селу потичу са почетка 19. века, док су два рода арбанашког језика и у исламу старија од њих. Претстављају се старинцима и истичу српско порекло.
Поисламљени и поарбанашени Срби:
– Имеровић (6 к.) и – Ватоц (4 к.). Сматрају се и сматрају их за старинце. Поисламљивање Ватоца према набрајању муслиманских појасева пада око 1760. Ти су појасеви у 1934. (од поисламљавања) били: Бехрам, Алија, Реца, Зећир, Реџеп (80 година). Имеровићи су ушли у фис Гаш, а Ватоц у Красниће.
Арбанашки родови:
– Ковач (3 к.), од фиса Гаша. Старином из Сев. Албаније, а досељен око 1860. из Срдевца у Дреници, где још има свој род. Појасеви од досељења: Адем, Исен, Селман (55 година). Испрва био чифчија у Имеровића, па доцније купио од њих земљу. Ту су земљу Ковачи 1914. продали адвокату Нешковићу из Београда да би се иселили у Турску. Како се због насталог рата нису иселили, то су отада, односно од свршетка првог светског рата били чифчије у поменутог адвоката.
– Планалије (3 к.), од фиса Тсача,
– Бековић или Трбуј (1 к.), од фиса Краснића, и
– Сагојева (1 к.), од фиса Мзи, досељеии 1878. као мухаџири из В. Плане, Трбуње и Сагоњева у Топлици.
Српски родови:
– Чичибаба (2 к., Ђурђевдан). Досељени почетком 19. века из Ст. Колашина.
– Илићи (3 к., Св. Никола). Досељени кад и Чичибабе, само се незна одакле.
– Ћосовићи (2 к., Петковдан). Досељени из Ст. Колашина око 1830.
– Леповићи (1 к., Петковдан). Исто из Ст. Колашина око 1840.
– Пантићи (2 к., Јован Златоусти). Досељени из Кориља (К. Митровица) око 1860.
– Дробњаци (1 к., Ђурђевдан). Пресељени око 1800. из истоименог рода у Врници.
– Марковићи (4 к., Св. Кирик). Старином су из Црне Горе. Живели су у Валачу (северно од К. Митровице), одакле су се око 1870. доселили у Ресник, где су живели око 30 година. Одатле прешли у Гојбуљу и после три године у Невољане. У Валачу су имали своју земљу коју су продали браћи, иначе свуда били чифчије.
Аутоколонисти:
– Цвикић (1 к.) 1925. из Грубоша (Лика).
– Пакевић (1 к.) 1925. из Васиљевице (Куршумлија); старином из Куча.
– Драгојевић (1 к.) 1926. из Краља (Андријевица).
Колонисти:
– Вековић (1 к.) 1920. из Лушца (Иванград).
– Пауновић (1 к.), – Лачковић (3 к.), – (1 к.) и – Бољевић (1 к.) 1922. из Пипера.
– Ивановић (1 к.) 1922. из Лалевића (Даниловград).
– Лакић (1 к.) 1922. из Лакића Куле (Даниловград).
– Перчевић (1 к.) из Косовог Луга (Даниловград).
– Павићевић (1 к.) 1922. из Јеленца (Даниловград).
– Велимировић (1 к.) 1922. из Загарача (Титоград).
– Вучинић (1 к.) 1922. из Церове Папрати (Никшић).
– Мирић (1 к.) 1922. нз Кадикоћа (Гацко).
– Лазовић (6 к.) 1922. из Рисна (Бока).
– Дракулић (1 к.) 1922. из Коренице (Лика).
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
13. август 2023. у 20:34
Ivan
Iz kog dela Crne Gore su Markovići ?
13. август 2023. у 23:27
Иван
Из ког дела Црне Горе су пореклом Марковићи ?