Порекло презимена, село Невољане (Вучитрн)

16. септембар 2014.

коментара: 2

Порекло становништва села Невољане, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Nevoljane

Село је у долини Невољанске (Брусничке) реке, већим делом на њеној левој страни.

Разбијеног је типа. Дели се у Доњу и Горњу махалу или у Доње и Горње Невољане. Доње Невољане, у коме живе Срби, неосетно је разбијено, док је разбијеност Горњег Невољана осетнија. Удаљење између ова два сеоска дела износи 0,5 км.

Најстарији српски родови у селу потичу са почетка 19. века, док су два рода арбанашког језика и у исламу старија од њих. Претстављају се старинцима и истичу српско порекло.

Поисламљени и поарбанашени Срби:

Имеровић (6 к.) и – Ватоц (4 к.). Сматрају се и сматрају их за старинце. Поисламљивање Ватоца према набрајању муслиманских појасева пада око 1760. Ти су појасеви у 1934. (од поисламљавања) били: Бехрам, Алија, Реца, Зећир, Реџеп (80 година). Имеровићи су ушли у фис Гаш, а Ватоц у Красниће.

Арбанашки родови:

Ковач (3 к.), од фиса Гаша. Старином из Сев. Албаније, а досељен око 1860. из Срдевца у Дреници, где још има свој род. Појасеви од досељења: Адем, Исен, Селман (55 година). Испрва био чифчија у Имеровића, па доцније купио од њих земљу. Ту су земљу Ковачи 1914. продали адвокату Нешковићу из Београда да би се иселили у Турску. Како се због насталог рата нису иселили, то су отада, односно од свршетка првог светског рата били чифчије у поменутог адвоката.

Планалије (3 к.), од фиса Тсача,

Бековић или Трбуј (1 к.), од фиса Краснића, и

Сагојева (1 к.), од фиса Мзи, досељеии 1878. као мухаџири из В. Плане, Трбуње и Сагоњева у Топлици.

Српски родови:

– Чичибаба (2 к., Ђурђевдан). Досељени почетком 19. века из Ст. Колашина.

Илићи (3 к., Св. Никола). Досељени кад и Чичибабе, само се незна одакле.

Ћосовићи (2 к., Петковдан). Досељени из Ст. Колашина око 1830.

Леповићи (1 к., Петковдан). Исто из Ст. Колашина око 1840.

Пантићи (2 к., Јован Златоусти). Досељени из Кориља (К. Митровица) око 1860.

Дробњаци (1 к., Ђурђевдан). Пресељени око 1800. из истоименог рода у Врници.

Марковићи (4 к., Св. Кирик). Старином су из Црне Горе. Живели су у Валачу (северно од К. Митровице), одакле су се око 1870. доселили у Ресник, где су живели око 30 година. Одатле прешли у Гојбуљу и после три године у Невољане. У Валачу су имали своју земљу коју су продали браћи, иначе свуда били чифчије.

Аутоколонисти:

Цвикић (1 к.) 1925. из Грубоша (Лика).

Пакевић (1 к.) 1925. из Васиљевице (Куршумлија); старином из Куча.

Драгојевић (1 к.) 1926. из Краља (Андријевица).

Колонисти:

Вековић (1 к.) 1920. из Лушца (Иванград).

Пауновић (1 к.), – Лачковић (3 к.), – (1 к.) и – Бољевић (1 к.) 1922. из Пипера.

Ивановић (1 к.) 1922. из Лалевића (Даниловград).

Лакић (1 к.) 1922. из Лакића Куле (Даниловград).

Перчевић (1 к.) из Косовог Луга (Даниловград).

Павићевић (1 к.) 1922. из Јеленца (Даниловград).

Велимировић (1 к.) 1922. из Загарача (Титоград).

Вучинић (1 к.) 1922. из Церове Папрати (Никшић).

Мирић (1 к.) 1922. нз Кадикоћа (Гацко).

Лазовић (6 к.) 1922. из Рисна (Бока).

Дракулић (1 к.) 1922. из Коренице (Лика).

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Ivan

    Iz kog dela Crne Gore su Markovići ?

  2. Иван

    Из ког дела Црне Горе су пореклом Марковићи ?