Порекло презимена, село Маревце (Приштина)

13. септембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Маревце, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Marevce

Село је у подножју планине Жеговца, на благој коси званој Главица (618 м).

До првог светског рата је било збијеног типа. Доцније је добило насељенике, чије су куће изван села, око пола километра јужно. Збијени део села дели се на две махале, које се зову по својим родовима.

Село је постало око средине 19. века пресељавањем из села Маревца у Новобрдској Кривој Реци, те му отуда и име.

Арбанашки род је – Грбеш (9 к.), од фиса Краснића. Доселио се средином 19. века из истоимене махале (Грбеш) у Маревцу (Новобрдска Крива река), јер тамо нису имали довољно земље. На месту садашњег села је био луг, а земља је припадала Гадимљи, од чијих су је становника тада купили.

Поарбанашени српски род је – Ђерктан или Симол (7 к.). Досељен из Маревца у Новобрдској Кривој реци заједно са Грбешом. У ислам прешао у криворечком Маревцу давно, можда још у 18. веку. Његови рођаци у православљу су Ђуретанови у Г. Неродимљи, који своју старину знају у Криворечком Маревцу. Презиме Ћерктан је уствари изопачен облик од Ђуретан. Друго презиме овог рода (Симол) такође указује на његово српско порекло, јер је то турски облик презимена Симић.

Колонисти:

Алексић (2 к.). Досељен 1925. из Црне Горе.

Глоговац (1 к.) 1926. из Херцеговине.

Јововић (1 к.) земљу добио 1925, а кућу подигао 1929. Доселио се из Тулара (Јабланица).

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.