Порекло становништва села Лабљане, општина Ново Брдо (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је ниже повије (824 м) у удолини Грачанке и Брасаљске реке. Сеоски делови су у долинама потока који образују Грачанку.
Разбијеног је типа. Срби и Арбанаси мухаџири живе у деловима села на десној (источној) страни Грачанкине долине, а поарбанашени Срби на десној страни. Две су српске махале (Лекића и Рашковаца), две поарбанашених Срба (Еновића и Зећировића) и једна мухаџирска. Удаљења између махала су 1,5-2 км. Али и куће у махалама нису свуда груписане.
Име овог села као да указује на некадашње насеље исељеника из Лаба на томе месту. У селу има родова који се сматрају старинцима (Еновићи и Зећировићи) и о којима се зна да су некада живели на месту званом Старо Село.
Српски родови:
– Ђорговићи (1 к., Св. Петка), Старинци.
– Лекићи (3 к., Св. Никола),
Рашковци (2 к., Св. Петка) и
– Дибоковци (1 к., Св. Никола). Досељени као чифчије из Новобрдске Криве реке и то први око 1830. из Страже, други око 1860. из Зебинца, а трећи 1911. из Паралова.
Родови поарбанашених Срба:
– Еновићи (7 к.) и – Зећировићи (11 к.). Старинци. Њихови преци, браћа Вуча и Марко прешли на ислам почетком 19. века. Појасеви у 1932. од поисламљивања: Исен (Вуча), Асан, Јусуф, Исен, Браим (35 година).
Арбанашки родови:
– Арифовић (1 к.), од фиса Круе Зи. Досељени из Врбице (Г. Морава) око 1830.
– Бугуновц (1 к.), од фиса Климената и
– Слишан (2 к.), од фиса Гаша, мухаџири из 1878. из Богуновца и Слишана у Јабланици.
– Имеровић (1 к.), од фиса Краснића. Доселио се 1929. из Власа (Новобрдска Крива река).
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
__________
ДОДАТАК: Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник форума Порекло Драгиша Гиле Живковић:
Село ЛАБЉАНЕ
Шест српских и 30 албанских домаћинстава, од којих су 3 била мухаџирска из 1878. године, живела су овде. Домаћинства Стојка Стојиљковића са 25 и Дике Лекића са 12 чланова имала су своју земљу – прво 22, а друго 5 дана орања. Обрађивала су и агину: Стојиљковић 70 дана орања земље која је била својина аге Рамиза Зенуловића из Приштине. Из Приштине су биле и остале аге овог села. Чифлуке Исена Муратовића од по 30 дана орања обрађивали су Стеван Живковић са 9 чланова и Мина Јовановић са 7 чланова, Ахмета Имеровића од 50 дана орања Симијон Лекић са 12, а Бејтуша Суљемановића (25) Костадин Станковић са 6 чланова.
Имовно стање агоа овог села билло је добро, а чифчија различито. Стојко Стојиљковић, од давнина на овом селу, имао је 250 грла стоке, Костадин Станковић, који се овде зачифлучио 1912. године није имао ништа. Породица Лекић, Симион и Дика, овде су од 1842. године. Симион је имао 100, а Дика 30 грла стоке. Стева Живковић 70 а Мина Јовановић 40 грла. Живковић и Јовановић су били у овом селу од 1878. године. Своју кућу и двориште имао је само Станко Стојиљковић. Он и Стево Живковић плаћали су порез на земљу, а на остале чифлуке плаћале су аге.
Коментари (0)