Порекло презимена, варошица Сараорци (Смедерево)

11. септембар 2014.

коментара: 4

Порекло становништва варошице Сараорци, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Друмска механа породице Младеновић у Сараорцима
Друмска механа породице Младеновић у Сараорцима

Положај села.

Варошица лежи у пространој долини Мораве. Куће су распоређено између пруге за Смедерево и Језаве а поред Цариградског Друма и споредних путева. Има мало кућа и са десне стране Језаве.

Воде.

Извора нема; пије се бунарска вода.

Земље и шуме.

Имања су изван варошице, нарочито између Језаве и Мораве. Најбоља су имања у Стрмењаку и Селишту. Виногради су у Ивовој Бари и Врановцу. Забрана је мало. И виногради и забрани су поглавито на терасама београдске језерске површи, која је нарочито изражена на Кленовцу, Врановцу и Ивовој Бари.

Тип насеља.

Сараорци су друмско насеље збијеног типа, са кућама ушореним поред Цариградског Друма и сеоских путева. Деле се на Матићску и Бугарску Малу.

Старине у насељу.

На Хумки су ископавали плоче, новац и др. Између Лозовика и Сараораца налази се стара црква брвнара, покривена шиндром, која је служила до 1894. године, када је подигнута нова, данашња црква.

 

Постанак насеља и порекло становништва.

Сараорци су раније били у Селишту, са десне стране Језаве и од ње удаљени око 200 метара. Ту су биле куће Павковића, Бекића, Ракића и Матића. Доцније су услед прираштаја и досељавања заузели данашња места. Данас су Селиште имања и куће Благојевића.

У Сараорцима су ове породице:

Павковићи (Дишићи, Станојевићи, Никодијевићи и Ивановићи), славе Никољдан. Први су „ударили колац овоме месту“. У Селишту су биле Павкове куће и Павков кованлук. До скора је ту била стара Павкова кућа.

Бекићи (Стокићи, Јевтићи, Хранисављевићи и Живановићи), славе Св. Петку. Чукундеда човека од 80 година се доселио са Косова.

Ракићи (Матковићи), славе Лазаревдан. Стари су им се доселили из Драгачева – „из Ерске“.

Матићи, славе Никољдан. Прадед човеку од 80 година доселио се из Драгачеве – „Ерске“.

Милосављевићи, славе Св. Агатон. Станују у Бугарској Мали. Доселили се из Звездана, црноречки-зајечарски округ, где имају рођаке.

Илићи (Марковићи), славе Никољдан. Преци су им из Стрмостена, ресавски-моравски округ. Раније су говорили влашки.

Радуновићи, славе Ђурђиц. И њихови преци су из Звездана. Куће су им у Бугарској Мали.

Илићи (Брадиловићи), славе Ђурђиц. Прадед Илија им се доселио из Звездана. Куће су им у Бугарској Мали.

Јоцићи, славе Никољдан. Стари су им из Вражогрнаца код Зајечара.

Гојковићи (Обрадовићи и Мирковићи), славе Никољдан. „Звезданци“ су се доселили из Звездана.

Вељковићи (Милићевићи), славе Св. Петку. Прадед Вељко се доселио са Косова.

Маринковићи, славе Никољдан. Пореклом су из Бугарске.

Вујићи, славе Јовањдан. Деда доведен као мали из Црквенца, ресавски-моравски округ.

Рогончићи (Јанковићи), славе Св. Петку. Отац се доселио из Беле Реке, ресавски-зајечарски округ.

Николићи, славе Аранђеловдан. Доселили се пре 80 година из Берајнице, околина Трна, Бугарска.

Цигани-Роми (Антићи, Јовановићи, Стевановићи, Ђорђевићи, Миленковићи и Васићи), славе Никољдан. Говоре српски и цигански. Раде земљу, тргују и надниче. До пре 50-60 година живели су под чергама у „Гају“ па их власти населе по селима.

Јовановићи, славе Св. Петку. Пореклом су са Косова.

Милановићи (Арсенијевићи) су од Милошевића из Милошевца. Не каже се коју славу славе.

Миловановићи су из Липовца, Јасеница.

Христићи су из Лозовика.

Ивковићи су из Брзохода, Пожаревац.

Антићи су из Горњег Вратара, Крушевац.

Рајићи су из Лозовика.

Николићи из Лозовика.

Грујићи су из Влашког Дола.

Стевановићи су из Лозовика.

Радовановићи су из Милошевца.

Марковићи из Лозовика.

Наумовићи су из Прилепа.

Тодоровићи су из Милошевца.

Матијевићи су из Милошевца.

Бошковићи су из Зеленграда, Бугарска.

Стојановићи су из Баната.

Митићи су из Бугарске.

Ђаковићи су из Долова, Банат.

Николићи су из Зајечара.

Марковићи су из Милошевца.

Новаковићи су из Раче, Крагујевац.

Ракићи су из Лозовика.

Кочићи су из Бугарске.

Петровићи су из Бугарске.

Вучковићи су из Селевца.

Младеновићи су из Свилајнца.

Станковићи су из Ћириловца (можда Ћириковца, оп. Милодан), Пожаревац.

Јовичићи су из Влашког Дола.

Јовановићи су из Малих Крчмара, Крагујевац.

Јанковићи су из Осипаонице.

Момчиловићи су из Бугарске.

Јовановићи су из Охрида.

Стевановићи су из Крњева.

Ђорђевићи су из Милошевца.

Христићи су из Писадора.

Николићи су из Смедерева.

Видаковићи су из Белосаве, Гружа.

Кузмановићи су из Милошевца,

Станојевићи су из Жабара, Пожаревац.

Перишићи су из Новог Пазара.

Лукићи су из Градишта.

У Сараорцима постоји једно гробље.

 

Напомена: За породице у последњем делу не пише коју славу славе.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Rođen sam 1948.g a kao dete sa ocem i majkom i ostalim ciglarima se odselili na ciglani “Sveta Mladenović” u s. Saraorce(V.Plana). Dogodilo se da rođena sestr 1951.g. mi umire sa šest meseci života i otac se vratio u zavičaj u svoje planinsko selo G.Dejan(mahala Predanča), opština Vlasotince. Sa njm su se vratili i Jovići iz s. Jakovljevo, sa kojima sam bio drugar u mladosti, a i kasnije kao nastavnik učio decu njihove dece u s. tegošnica 1970.g.
    velika je šteta što nisam se interesovao mnogo ko je sve ostao da živi u ciglarskim stanovima, ali se dobro sećam da je tamo ostala porodica JANKOVIĆ iz sela jakovljevo, a da je od tog roda se posle rodio Zoran janković, koji se odselio u LJubljanu i tamo je sada gradonačelnik grada.
    Vidim da SRAORCI-znači ZIDARI, grdaili SMEDEREVSKU TVRĐAVU, što znači da ima neka “veza” sa JUGOM.
    Tamo je iz mahale Đorđine ili nekog iz drugih sela ostala i porodica BLAGOJEVIĆ(a njihov jedan rod mi je staro kumstvo iz ma. Đorđine s. G.Dejan) Vlasotince.
    Ostale su mi priče moje majke koja me kao deteta u siromaštvu molila da naučim na šumadinskom odziv “molim”-za sladoled, a kasnije sam opet išao za sladodžijom i kolicima i nastavio da se odzivam na našem južnjačkom dijalektu “OJ”.
    Prodavac sladoleda se smilovao i često puta mi davao sladoled bez para. Uopšte se ne sećam tih godina detinjstva u siromaštvu u s. Saraorce. Tamo leži u grobu moja pokojna sestra milica sa šest meseci, umrla je zbog nehigijenskih uslova i loše ishrane u siromaštvu u radničkim stanovima na ciglani. Bilo neko surovo vreme života.
    Miroslav B Mladenović Mirac, saradnik portala POREKLO iz Vlasotinca
    20.septembar 2017. Vlasotince, Srbija

  2. ljubomir radosavljević

    1863. године у селу Сараорци су постојали Радосављевићи, Аксентијевићи и Милићи.Зашто се они не ромињу? Као знатнији трговци свињама 1831. године помињу се Јован Лазовић и Јован Радосављевић. Радосављевићи, Аксентијевићи и Милићи и даље живе у истом месту које се зове Сараорци.

  3. Biserka

    Dobar dan želim, možete li mi nešto više reći o Jovanovićima iz Lozovika kod Velike Plane jer moji vuku korene odatle ???