Порекло презимена, село Кузмин (Косово Поље)

10. септембар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Кузмин, општина Косово Поље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у равници, на 0,5 км западно од Ситнице, на левом краку Дренице, који се одваја код М. Белаћевца, а у Ситницу улива код Доброг Дуба.

Збијеног је типа. Дели се на Горњу и Доњу махалу, које раздељује поменути крак Дренице.

Није познат живот села под Турцима све до почетка 19. века. Најстарији досељеници Срби су у то време затекли село као чифлик неког Мемета Кузмина, на коме су чифчије били Арбанаси. Убивши неке ханџије, они су избегли у Дреницу, у Влашки Дреновац, где се сада по овом селу, како кажу, зову Кузминчани. И по исељењу, тих Арбанаса у Дреницу село је било чифлик све до свршетка првог светског рата.

Родови:

Перићи (4 к., Св. Лука). Најстарији су досељеници а досељени су око 1830. од вучитрнске сгране „од крви”. Појасеви у 1933. од досељења: Пера, Стојко, Зака, Петар (50 година).

Јошићи или Вуксанови (6 к., Св. Агатоник – „Св. Гатонија”). Досељени из Црне Горе после Перића.

Ристићи (3 к., Св. Никола). Пресељени средином 19. века из Г. Брњице.

Милованчићи (12 к., Св. Никола). Пресељени из Враголије средином 19. века, а пре тог живели у М. Слатини.

Дробњаци (5 к., Ђурђевдан и Св. Илија). Из Дробњака (код Неродимље) су од зулума прешли у М. Слатину, одакле су се у Кузмин преселили кад и Милованчићи.

Дошљаци (2 к., Св. Никола). Преселили се средином прошлог века из села Крушевца, где су се раније доселили из Новобрдске Криве реке.

Перелићи (10 к., Св. Никола). Пресељени око 1870. из истоименог рода у Угљару. Старином су из М. Слатине.

Ћирковићи (3 к., Св. Никола). Преселили се око 1890. из Доброг Дуба, а пре тога су живели у Д. Добреву. Један су род са Ћирковићима у Батусима.

Стојковић (3 к., Св. Василије), – Крстићи (1 к., Св. Василије). Пресељени 1913. из М. Белаћевца.

Муслимански Цигани:

Куртешовић (1 к.) и – Мустафовић (1 к.). Пресељени из В. Белаћевца пре балканског рата.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

ДОДАТАК: Попис становништва Косова и Метохије из 1912. Приредио члан форума Порекло Гиле:

Село КУЗМИН (околина Приштине).

Овде је било само 19 српских домаћинстава. Четири су имала своју земљу: Рајко и Трајко Јовић, Зафир Стојковић и Вуксан Маринковић. Нема података како су дошли до ње. Најстарији српски досељеници почетком 19. века затекли су село као читлук неког Мемета Кузмина, на коме су чифчије били Албанци. Убивши неке хаџије, они су пребегли у Дреницу, у село Влашки Дреновац. Потпуних чифчија било је 15. Обрађивали су земљу агалара из Приштине. Од добијених производа давали су четвртину. Нису имали уговоре с агама. Били су дужни да агаларима обраде једну њиву (парастур) коју одреде и да сав принос донесу где они кажу, Порез су плаћали агалари. И власници земље и чифчије добро су материјално стајали. Били би још имућнији да нису били често изложени нападима качака и других одметника. Домаћини су били:

Максим Стаменковић 9 чељади, Витко Живић 4, Ђорђе Петковић 6, Михајло Трајковић 9, Гвозден Јоксимовић 11, Мила Ћирковић 12, Марко Симоновић 12, Гвозден Недељковић 3, Стеван Филиповић 7, Младен Костић 6, Никола Стаменковић 5, Тома Трајковић 10, Петар Живић 7, Спаса Цветковић 6 и Петко Миловановић 12.

Писмених је било двоје.

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Aca

    Ima dosta netacnih informacija. Vasilija Ristića nigde ne pominjete a dao je zvoj život za otadžbinu.