Порекло презимена, село Ропочево (Сопот, Београд)

17. август 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Ропочево, градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село је на таласасто земљишту рипањске и пиносавске површи, које су избраздане већим бројем поточића, притока Сопота и Великог Луга.

Воде.

Главнији извори у селу су: Дрмник, Павитине, Аминац и Глоговац.

Земље.

Места на којима су сеоска имања зову се: Каринац, Сења, Ловено, Воденик, Река, Ковчиште, Светлопоље, Смрдан, Млака, Бучије, Дрвеник, Берберић, Бездан, Анатема, Оровац, Луњевац, Голеж, Покосавице и Буковац.

У Павитинама и Куновици има мајдана кречног камена и лепог шареног мермера.

Тип села.

Село заузима велики простор и дели се на крајеве: Венац, Аминац и Обршину. Из ових крајева мештани одлазе-насељавају на имања и тако се формирају нови крајеви, засеоци у Ловени, Сењи и Оровцу.

Старине у селу.

Предање каже да је у Анатеми северозападно од села био манастир, на чије се рушевине и данас наилази.

Постанак села и порекло становништва.

У првим десетинама 18. века помиње се Ропочево као насеље које има 20 домова. За време аустријске окупације село је припадало грочанском дистрикту. Лангер га о свом делу помиње под именом Rapozeva, а на карти, уз исто село, забележено је ово насеље под именом Ropotcshewo. Првих година 19. века Ропочево је припадало Вићентијевој кнежини и имало је 1818. године 46 а 1822. године 49 кућа Године 1846. село је имало 86 кућа и припадало је космајском срезу. Једно веме је у њему било седиште космајског среза. Године 1921. село је имало 324 куће.

За најстарије родове у селу сматрају се:

Ћосовићи (Радовановићи);

Обрадовићи и;

Радосављевићи. Сви славе Ђурђевдан. Једног су порекла. Старином су „од Косова“. Куће су им најпре биле у „Старом Селу“. Раније су, за време Турака, били врло богати и угледни.

У старе родове спадају:

Ковачевићи, славе Јовањдан.

Вилотијевићи, славе Никољдан. О свом пореклу ни једни ни други не знају ништа.

Досељеници су:

Мајсторовићи (Јањићи, Јевићи и Симићи), славе Митровдан. Њихов прадед Дука дошао је пре Првог Устанка из околине Кожана („седам сати од Водена“). Задржао се овде и настанио у Дукинцу, у близини данашње среске канцеларије у Сопоту. По томе што је био „мајстор“ (качер) добили су презиме. Један од Дукиних синова је отишао у Бању – Јасеница у кућу Дукића, чију је славу и презиме примио. Од другога сина Јање су Јањићи, Јевићи и Симићи а од трећег Станка су Мајсторовићи. Од овога рода има неколико кућа у Лисовићу где су отишли пре 25 година а има и две куће у Војки у Срему.

Васићи, славе Никољдан. Предак Васа је са четири сина дошао из Колашина. Васа је за време Устанка био познат трговац. Павле Васић је био посланик у Великој Народној Скупштини у Крагујевцу 1868. године. Две кућа Васића и седам кућа Мајсторовића преселиле су се на имања, где су им раније биле колибе-трла.

Синђелићи (Трифуновићи), славе Трифундан. Дошли су из Бихора, напре у Ресаву, потом су се преселили у ово село у Каринцу. Прешли су доцније у „Старо Село“ па најзад на данање место. Са њима су род Матићи у Дрлупи. Пантићи (Маркићевићи и Синђелићи) у Ландолу – подунавски срез род су овим Синђелићима. Погрешно је раније тумачење да су се доселили из Битоља.

Тодоровићи, славе Св. Петку. Тодор, деда човеку од 60 година, дошао је из Шљивовика – лужнички срез.

Маричићи (Ивковићи), славе Ђурђиц су старији досељеници. Старац од 70 година не зна за порекло.

Славковићи, славе Никољдан. Раније су се презивали Јечменићи. Предак Митар са пет синова дошао је из Колашина. Један син, Павко, отишао је у Јадар и тамо остао.

Живановићи, славе Митровдан. Род су Мајсторовићима.

Антоновићи (Бугарчићи), славе Лазаревдан. Деда је дошао из Кнића – Гружа где имају рођаке.

Јовичићи (Игњатовићи), славе Јовањдан. Три брата су кренула „из Арнаутске“ и један, чукундед Јовичића, дође у Ропочево, други се задржи у Селевцу – Јасеница а трећи у Поповићу – Космај. У Селевцу има велики род Јовањаца у које спадају и Јовичићи. По предању, тамо забележеном „деда син и унук су пошли са Косова“.

Радојевићи, славе Јовањдан. По подацима Г-дина Раке Радојевића, секретара Унирвезитета, из Колашина је кренуо велики део „племена“ и дошли су до Јавора. Ту се раздвоје и једни оду низ Дрину и настане се око Лозние, други се спусте у долину Моравице, а од трећих једни дођу у близину Јагодине а други на Рудник. Ови, који су дошли на Рудник се ту задрже кратко време, затим се спусте у Венчане – колубарски срез и из Венчана пређу у Ропочево.

Вулићевићи, славе Никољдан. Они су од Сјенице, зови их „Еровима“.

Алесендрићи (Радомировићи) су род Вулићевићима, славе Никољдан.

Жујовићи, славе Аранђеловдан. Род су Жујовићима у Неменикућама.

Иванићи, славе Никољдан. Прадед дошао жени у кућу „из прека“.

Великићи, славе Ђурђиц. Отац старца Никодија Великића (85 година) дошао је из Војковца у Качеру, прво у Шепшин а одатле у Ропочево. Старином су „Арнаути“.

Антонијевићи (Зарићи), славе Никољдан. Деда се доселио из Малог Пожаревца – грочански срез.

Милановићи (Трнавци), славе Никољдан. За време Ђакове Буне њихови стари су побегли из Трнаве у Јасеници и овде се настанили. У Трнави су им род Ранићи, који су старином од Лесковца.

Попадићи (Поповићи и Јованкићи) су род Васићима, славе Никољдан.

Младеновићи, славе Аранђеловдан. Дошао отац човеку од 42 године из Летовишта (пољанички, врањски срез).

Цигани-Роми:

Николићи и Васићи. Куће су им у „Старом Селу“ – Крај „Венац“. Раде земљу и свирају. Не каже се коју славу славе.

Непознатог су порекла:

Срећковићи – славе Аранђеловдан.

Ранковићи – славе Мратиндан.

Јеремићи (Здравковићи) – славе Никољдан.

Животићи – славе Јовањдан.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.