Порекло презимена, село Младеновац (Младеновац, Београд)

7. август 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Село Младеновац. Градска општина Младеновац – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковић „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај и тип села.

Село је на пиносавској површи, збијеног је типа и дели се на Горњи и Доњи Крај.

Воде.

Употребљава се вода са ђермова и извора. Главнији су извори: Ћуковац, Урвина, Смрдан, Црквине и Радмиловац.

Земље.

Имања су у Лугу, Серови, Батошевцу, Царевици, Букви, Маковици, Врбовцу, Метаљки и Кривој Липи. Нарочито су добри виногради у Царевици.

Старине у селу.

По очувано предању у Црквинама је некада била црква. Прича се да су са њених рушевина односили камен за грађење цркава у Неменикућама и у јасеничким Црквинама.

 

Постанак села и порекло становништва.

По Лангеру се у првим десетинама 18. века ово насеље помиње под именом Mladinovaz. У селу се помиње кнез :“вђ Младеновци кнез Петронје“ Почетком 19. века Младеновац је припадао Вићентијевој кнежини и имао је 1818. године 29 а 1822. године 32 куће. Године 1846. село је припадало космајском срезу и имало је 52 куће. По попису из 1921. године у селу је било 224 куће.

По предању прве куће су биле на месту Пањевцу, одакле се село ширило до данашњих граница.

Милетићи (Срећковићи, Петровићи, Костадиновићи, Танасијевићи, Николићи, Стеванчевићи, Милојевићи и Радојевићи), славе Симеундан. Сматрају се за најстарији род у овом селу. Њихов предак, Кара-Петар, пребегао је са браћом „од Бијелог Поља“, из Дубнице, и дошао у Рајковац (космајски). „Захватили су земље колико су хтели“ и настанили се у близини данашње школе. Нису се слагали са тамошњим Арсићима, због чега пређу у Младеновац. У Ковачевцу (Јасеница) су им род Дамњановићи а ови имају рођаке у београдском Јунковцу.

Ивановићи (Станојевићи, Василићи, Стојановићи, Блажићи и Ђорђевићи), славе Ђурђевдан. Преци Јакша и Никша су дошли од Сјенице. Од Јакше је био Иван а од Никше Раосав (није грешка) и по њиховим синовима и унуцима су Ивановићи добили своја ужа презимена.

Крстићи (Петровићи), славе Лучиндан. Крста је дошао из Страгара (Јасеница). Овде се оженио и био писар у општини.

Мијатовићи (Јовичићи) су из Црне Горе, славе Ђурђевдан.

Јовановићи (Ајдуковићи), славе Мратиндан. Јован „Ајдук“ дошао је из Лисица у Драгачеву и оженио се од Милетића.

Митровићи, славе Св. Петку, Цигани-Роми-ковачи, род су Станковићима у Влашкој.

Симићи (Марјановићи), славе Ђурђевдан. Дошао жени у кућу („уљез“) из Буковика у Јасеници.

Гавриловићи, славе Лучиндан, дошао из Рајковца.

Непознатог порекла су:

Јовановићи, славе Јовањдан. Имају рођаке (Ћирковиће и Јовановиће) у Копљарима (Јасеница).

Петровићи (Петричевићи), славе Аранђеловдан.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Dejan

    Kod Ivanovića ste napravili grešku, nisu Đorđevići već Đurđevići. Bila su braća Vasilije, Đurđe i Stanoje.