Pismo čitaoca: Iz koje su seobe Vasiljevići sa Zlatara?

Dragi naši rodoslovci,

Čitajući povremeno Vaša izlaganja o poreklu porodica sa područja bivše SFRJ reših da i ja napišem neku reč o svojoj familiji. Možda će se negde klupko otkačiti, možda nekom tragaocu pomoći.

Naime, ja sam Vasiljević i živim u Beogradu. Moji Vasiljevići su sa Zlatara, selo Pravoševo. Po samom izvoru prezimena nemamo srodnih veza sa bilo kojim drugim prezimenjacima, osim onih koji potiču iz ovog sela. To je zbog toga što je prezime promenjeno, negde oko 1800 god. Po raznim ranijim usmenim predanjima (ja imam 58 godina) naše poreklo vodi od porodice koja je bila u nekoj seobi Srba (naroda), kretajući se preko Zlatara, u rano proleće, sve sa komorom (stokom, čeljadima, ruom,hranom…). Kad su prelazili Zlatar, naš predak, Vasilj, bio je jako bolestan i svi su mislili da mu je došao sudnji dan i da on tu mora završiti. Bio je mali, još u naručju majke koja je bila izgubila muža u nekim borbama koje su se tada vodile (verovatno u Staroj Hercegovini). Pre seobe preko Zlatara prezimili su jednu zimu kod Drobnjaka, na Durmitoru. To ukazuje da su bili u nekom srodstvu sa njima ali se iz predanja zna da ne potiču od njih već da su tu došli sa one strane planine. To bi trebalo da znači negde iz Hercegovine.

Da nastavim. Majka ostane sa sinom na Zlataru, po preporuci starešina. Svi ostali nastave put. Računalo se da će mali Vasilj brzo završiti, da će ga majka sahraniti i da će stići kolonu, koja se kretala verovatno prema Javoru, Zlatiboru, Goliji….

Mali Vasilj se počeo oporavljati. Majka je brižno pazila sina, a kolone se nikada nisu zaustavile. Otišle su a da se ne zna gde su stigle i gde su se zaustavile. Ne zna se ni da li su preživeli. Vasiljeva majka je podigla sina. Ostali su na Zlataru. Podigli kuću, na mestu koje se i danas naziva Stara kuća, tek pored današnjeg groblja. Temelji kuća su se videli do pre 50 godina. Svi Vasiljevići sa Zlataru su jedno pleme, iz jedne kuće. Od Vasilja. Po njemu smo mi Vasiljevići. Ja sam 9 koleno. Prethodno poreklo se nezna. Jedino je sigurno da je slava Sv. Đorđa ( Đurđevdan, 6. maj) nepromenjena. Majka je zadržala slavu svog muža. Danas je to naša slava. Retko je naći Vasiljeviće da slave ovu slavu.

Pitanje glasi: da li znate nešta o seobama Srba u to doba, njihovim daljim kretanjima, naseljavanjima? Odakle su se sve pokrenuli? Ovo je bilo negde uoči pripreme prvog Srpskog ustanka ili neposredno posle toga.

Pišite sve što znate. Ovo mošete koristiti kao izvor za moje Vasiljeviće kojih danas ima po celoj Evropi.

Veliki pozdrav Vama i svim Vašim čitaocima koji na ovaj način doprinose da se više sazna.

Ratomir Vasiljević, Vaš čitalac