Писмо читаоца: Из које су сеобе Васиљевићи са Златара?

Драги наши родословци,

Читајући повремено Ваша излагања о пореклу породица са подручја бивше СФРЈ реших да и ја напишем неку реч о својој фамилији. Можда ће се негде клупко откачити, можда неком трагаоцу помоћи.

Наиме, ја сам Васиљевић и живим у Београду. Моји Васиљевићи су са Златара, село Правошево. По самом извору презимена немамо сродних веза са било којим другим презимењацима, осим оних који потичу из овог села. То је због тога што је презиме промењено, негде око 1800 год. По разним ранијим усменим предањима (ја имам 58 година) наше порекло води од породице која је била у некој сеоби Срба (народа), кретајући се преко Златара, у рано пролеће, све са комором (стоком, чељадима, руом,храном…). Кад су прелазили Златар, наш предак, Васиљ, био је јако болестан и сви су мислили да му је дошао судњи дан и да он ту мора завршити. Био је мали, још у наручју мајке која је била изгубила мужа у неким борбама које су се тада водиле (вероватно у Старој Херцеговини). Пре сеобе преко Златара презимили су једну зиму код Дробњака, на Дурмитору. То указује да су били у неком сродству са њима али се из предања зна да не потичу од њих већ да су ту дошли са оне стране планине. То би требало да значи негде из Херцеговине.

Да наставим. Мајка остане са сином на Златару, по препоруци старешина. Сви остали наставе пут. Рачунало се да ће мали Васиљ брзо завршити, да ће га мајка сахранити и да ће стићи колону, која се кретала вероватно према Јавору, Златибору, Голији….

Мали Васиљ се почео опорављати. Мајка је брижно пазила сина, а колоне се никада нису зауставиле. Отишле су а да се не зна где су стигле и где су се зауставиле. Не зна се ни да ли су преживели. Васиљева мајка је подигла сина. Остали су на Златару. Подигли кућу, на месту које се и данас назива Стара кућа, тек поред данашњег гробља. Темељи кућа су се видели до пре 50 година. Сви Васиљевићи са Златару су једно племе, из једне куће. Од Васиља. По њему смо ми Васиљевићи. Ја сам 9 колено. Претходно порекло се незна. Једино је сигурно да је слава Св. Ђорђа ( Ђурђевдан, 6. мај) непромењена. Мајка је задржала славу свог мужа. Данас је то наша слава. Ретко је наћи Васиљевиће да славе ову славу.

Питање гласи: да ли знате нешта о сеобама Срба у то доба, њиховим даљим кретањима, насељавањима? Одакле су се све покренули? Ово је било негде уочи припреме првог Српског устанка или непосредно после тога.

Пишите све што знате. Ово мошете користити као извор за моје Васиљевиће којих данас има по целој Европи.

Велики поздрав Вама и свим Вашим читаоцима који на овај начин доприносе да се више сазна.

Ратoмир Васиљевић, Ваш читалац