Порекло презимена, село Јадранска Лешница (Лозница)

15. јул 2014.

коментара: 12

Порекло становништва села Јадранска Лешница (по књизи Љешница), град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Jadranska Lesnica

Положај ма(ха)ла у селу.

Увала је на присојној страни долине Увале.

Вратачка Мала је на ртовима пиносавске површи између поменуте долине и Вратачког Потока.

Средња Мала је такође на пиносавској повши између долина Вратачког и Лукића Потока.

Доња Мала је на косама пиносавске површи између последње долине и Ерића Потока.

Ливадице су на једној коси поменутих површи.

 

Тип заселака-махала и фамилије које у њима живе.

Мале су.

-Увале у којој су: Тодоровићи, Пајовићи, Трифковићи, Марковићи, Антићи, Стевановићи, Обренићи, Лазићи, Антонићи, Максимовићи и Седларевићи.

-Вратачка Мала: Саватијевићи, Трифковићи, Николићи, Малетићи, Витомировићи, Тешићи, Вилотићи, Урошевићи, Дражићи, Деспотовићи, Петровићи, Матићи, Станковићи и Муњићи.

-Средња Мала: Тодоровићи, Ракићи, Ковићи, Панићи, Живановићи, Марковићи, Јаковљевићи, Глишићи, Грујићи, Веселиновићи, Лукићи, Лазићи, Лазићи други, Стевановићи и Перићи.

-Доња Мала: Јокичићи, Аврамовићи, Марковићи, Поповићи, Сенићи, Арсеновићи, Мандићи, Марковићи, Ерићи, Нинковићи, Матићи, Бајићи, Рајићи, Ристановићи, Бајићи други, Петковићи, Чотрићи, Малетићи, Пајићи, Крунићи и Карапанџићи.

-Ливадице: Старчевићи, Новаковићи, Марјановићи, Арнаутовићи, Чотрићи, Којићи, Пајићи, Вујићи, Недељковићи и Скорићи.

Средња мала и Ливадице су растављене Парлогом, сеоском испашом. У Вратачкој Мали, Николићи и Саватијевићи су растављени долином, Вратачким Потоком. У Средњој Мали Ракићи и Марковићи су растављени њивама и шљивацима.

Привреда, земље и шуме.

На северној страни Иверка отворен је мајдан Бела Земља. Гранит се распао у беличасту глину до дубине од пет метара. Она се извози преко шабачке Лешнице у Београд за фабрику посуђа.

Сеоска шума је била у Церу и Иверку (у Вису, Џајцу итд). Сада су те шуме државна својина.

Сеоска испаша је у Парлогу у једном рту рипањске површи.

Двадесет до тридесет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лешничком и Лозничком Пољу. Почетком зиме догоне Ужичани овце на исхрану.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Марковићи, Антонићи и Седларевићи, славе Јовањдан.

Стевановићи и Обренићи, славе Јовањдан.

Николићи, Урошевићи и Петровићи, славе Лучиндан.

Лазићи, славе Алимпијевдан.

Тешићи, славе Ђурђевдан.

Станковићи, славе Михољдан.

Тодоровићи, Панићи и Марковићи. Њихови преци су најпре становали у Ливадицама, па су због турског насиља избегли у Средњу Малу, ближе планини, славе Стевањдан.

Живановићи, славе Аранђеловдан.

Јаковљевићи, славе Ђурђиц.

Глишићи, славе Јовањдан.

Јокичићи, Арсеновићи, Матићи и Крунићи, славе Алимпијевдан.

Ристановићи, славе Ђурђевдан.

Петковићи, славе Никољдан.

Којићи, славе Никољдан.

Карапанџићи, славе Јовањдан. Од њих има одсељених у Новом Селу у Мачви.

Старчевићи, славе Трифундан. Од њих има одсељених у Чокешини и у Глушцима (Тувегџићи).

Стари досељеници непозантог порекла су:

Бајићи (старо презиме Брајићи), славе Никољдан.

Рајићи, славе Јовањдан.

Досељени су:

1) У другој половини 18. века:

Аврамовићи (старо презиме Кушаковићи) су из Херцеговине, славе Лучиндан. Од њих има одсељених у Врањи.

Чотрићи су из Чота у Босанкој Крајини. Они су овде променили презиме и славу, сада славе Никољдан.

Новаковићи и Марјановићи су од Ваљева, славе Ђурђевдан.

Вујићи су из Горњег Добрића. Њихови преци су побегли из поља због Турака, славе Јовањдан.

Саватијевићи су из Јакља, славе Аранђеловдан.

Арнаутовићи су из „Арнаутлука“. Њихови преци су побегли од Турака и променили славу, али се не каже коју.

2) У почетку 19. века:

Тодоровићи су из Вукошића. Њихов прадед је ушао жени у кућу, славе Стевањдан.

Недељковићи су из Ковиљаче. Њихов дед је доведен као дете уз мајку, славе Мратиндан.

3) У првој половини 19. века:

Лазићи су из Сребренице, славе Аранђеловдан.

Максимовићи су из Кормана, славе Лучиндан.

Мандићи су из Јошеве, славе Аранђеловдан.

Марковићи су из Милине – од Деспотовића, славе Ђурђевдан.

Бајићи су из Завлаке. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Стевањдан.

Трифковићи су из Цветуље, славе Јовањдан.

Лукићи су из Толисавца, славе Ђурђиц.

Ерићи су из Херцеговине, славе Часне Вериге.

Матићи су из Недељица, славе Ђурђевдан.

Скорићи су из Мојковића, не каже се коју славу славе.

4) У другој половини 19. века:

Веселиновићи су из непознатог места, славе Никољдан.

Деспотовићи су из Милине, славе Ђурђевдан.

Марковићи су из Кривајице. Њихов отац се нстанио као ковач, славе Никољдан.

Перићи су из Клења, славе Никољдан.

Вилотићи су из Бадање, славе Никољдан.

Ракићи су из Бадовинаца. Њихов отац се доселио због шуме и овде купи земљу, славе Никољдан.

Стевановићи су из Борогова код Папраће. Отац се населио као зидар, славе Ђурђевдан.

Нинковићи су из Клења, славе Никољдан.

Антићи су из Рујевца. Они су овде купили земљу, славе Никољдан.

Грујићи су из Црнче, славе Ђурђевдан.

Пајевићи су из Вољевче, славе Аранђеловдан.

Малетићи су из Богатића, славе Игњатијевдан.

Витоморовићи су из Богатића, славе Игњатијевдан.

Муњићи су из Богатића, славе Јовањдан.

Ковићи су из Богатића, славе Ђурђиц.

Поповићи су из Томња, славе Јовањдан.

Сенићи су из Богатића, славе Петровдан.

5) Крајем 19. века:

Трифковићи су из Вољеваца. Овде су купили земљу, славе Ђурђевдан.

Дражићи су из Горњег Добрића. Отац је дошао жени укућу, славе Никољдан.

6) У почетку 20. века:

Пајићи су из Клења, славе Никољдан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (12)

Leave a Reply to Mirjana Dragojevic

12 коментара

  1. Mirjana Dragojevic

    Interesujeme poreklo prezimena Iz Jadranske Lešnice Tripković, Savić i Stefanović

  2. Mirjana Dragojevic
    16. јул 2014. у 19:02

    Interesujeme poreklo prezimena Iz Jadranske Lešnice Tripković, Savić i Stefanović
    _______________________

    Занимљиво је да је моја комшиница имала девојачко презиме Трипковић и да је рођена и одрасла у Јадранској Лешници. Нажалост, те фамилије нема и поменутој књизи.. Крсна слава (Ђурђевдан) се “поклапа” са Трифковићима другим те лично мислим да је у међувремену дошло до промене презимена из Трифковић у Трипковић. Тако исто, ако се Крсне славе слажу, мислим да је презиме Стевановић преименовано у Стефановић. За Савиће немам објашњење, могуће је да су се касније доселили, или (што је мало вероватно) су променили презиме.

  3. Сремац

    Занимљиво је да у се Старчевићи у овој књизи убрајају у староседеоце, док се у књизи Шабачка Посавина и Поцерина, аутора В. Радовановића тврди за село Чокешину: “Старчевићи (3 к., Тривундан). У Дојној мали. Средојев (43 год.) прадеда доселио овамо из Херцеговине; његов брат у исто време у Јадранску Лешницу (и тамо Старчевићи)” (стр. 182), док се на страни 185 опет помињу: “Старчевићи (3 к., Тривундан). У Горњој мали 2 к., 1 к. у Доњој мали. Досељени, непознато одакле.”
    Ако неко зна нешто више о пореклу Старчевића из Ј. Лешнице, био бих му захвалан да напише, посебно с обзиром да нисам чуо за Старчевиће који славе Трифуњдан, осим ових из Ј. Лешнице.

    • Небојша Новаковић

      Старчевићи су из Херцеговине дошли у Ј. Лешницу. Њихов огранак су Туфегџићи са истом славом (Св. Трифун) у Глушцима крај Богатића.

      Многе породице које славе Св. Трифуна воде порекло из Херцеговине. Рецимо, у Соколској Нахији, која се наслања на Мачву, постоје бар три породице које славе ову славу, а пореклом су из Херцеговине (Гацко, Дробњаци, итд).

  4. Сремац

    Хвала пуно Небојша, Ристо Милићевић помиње Старчевиће као стару гатачку породицу даљим пореклом из Боке, међутим у “Херцеговини” Ј. Дедијера их нема. Такође, Старчевићи нигде нису забележени са овом славом осим у Ј. Лешници, па нисам био сигуран да ли су повезани са овим гатачким Старчевићима.

  5. ranko

    Poštovani,
    O familiji Čotrić napisani su podatci koji nisu tačni!
    Molim Vas,ispravite!

  6. Зоран

    Мене интересују Којићи из Јадранске Лешнице (слава Никољдан), крај 19. века и почетак 20. века.

  7. miodrag

    Arnautovići su kao stočari ranim prolećem niz Drinu dolazili sa velikim stadima ovaca s područja planine Zlatar kod Nove Varoši. S jeseni bi se vraćali kući i tako godinama. Vremenom su se vezali za Jadar i ostali u J. Lešnici. U to vreme Zlatar je pripadao Turskoj i oni su govorili hercegovačko-užičkim dijalektom koji je imao mnogo turcizama, te su ih meštani prozvali Arnautima a kasnije Arnautovićima.

  8. miodrag

    Novakovići su iz Klenja. Kako je J. Lešnica do 1834.g. pripadala Turskoj tj. Zvorničkoj nahiji a V. Lešnica Srbiji, gde je uglavnom granica išla rekom Jadar s izuzetkom J. Lešnice koja je pripadala Turskoj, Srbija je progonila razne prestupnike koji su bežali u Tursku. Novakovići su u Klenju za vreme drugog ustanka uhvatili hajduka Stojana Čupuća, kojeg su predali turcima u Bijeljinu, da bi kasnije bio prebačen u Zvornik, gde je umro ili ubijen u kula gradu. Grob mu se sa spomenikom i dan danas nalazi na kula gradu. Srpske vlasti Obrenovića su Novakoviće po kazni proterali u Tursku tj. J. Lešnici, gde se i danas nalaze. Ovo nije priča već imam dokumente iz istorijskog arhiva Srbije, godišnjak 1971.g izdat u Šapcu.

  9. Darko

    Možeš li mi ukratko opusati familiju Stanković istoriju njihovu, kad su se oni nastanili u J.Lešnicu …Hvala unapred

  10. Novica Brankovic

    Interesuje me porodica Brankovic iz Lesnice, slavi Nikoljdan.\Hvala