Порекло презимена, село Врница (Вучитрн)

Порекло становништва села Врница, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић. 

Село је у подножју Чичавице, на Брусничкој реци, на 1 км југозападно од њеног ушћа у Ситницу.

Разбијеног је типа. Дели се на Доњу Врницу и Горњу Врницу. Доња Врница је на окупу, а од Горње Врнице има неколико издвојених кућа ниже села. Удаљење између Д. и Г. Врнице износи 1 км.

Српски родови:

Крсмановићи (5 к., Св. Петка). Пресељени око 1800. из Ресника, где су се доселили из Чечева у Ибарском Колашину. Даљом старином су од Бјелопавлића.

Зупчани (3 к., Св. Петка). Пресељени из Зупча у Ибарском Колашину средином 19. века на позив Крсмановића.

Касаловићи (3 к., Св. Петка). Потичу од Зупчана, од којих су се оделили у Врници.

Дробњаци (11 к., Ђурђевдан). Из Букоша, где су живели 44 године, преселили се 1875. на позив Крсмановића и претка арбанашког рода Бековића, Емина Беке, који им је у Букошу био комшија, на купљено имање.

Ковачани (1 к.,Св. Врачи). Преселили се из Сливовице 1908. У Сливовицу су се доселили из Ковачице (Копаоничка Шаља), а даљом старином су из Црне Горе.

У Врници су живели и Срби Ђурићи који су ту били досељени из Ибарског Колашина. Иселили се у Топлицу по њеном ослобођењу.

Арбанашки родови:

Бековић (4 к.), од фиса Гаша. Преселили се из Букоша мало пре Дробњака. У Букош су се доселили око 1830. из Малесије, јер су чули да на Косову има много земље. – Буњак (1 к.), од фиса Краснића. Досељен из Малесије пре Бековића.

Сврачали (3 к.), од фиса Гаша. Досељен 1878. као мухаџир из Сварче у Топлици.

Поарбанашени турски род је – Бангел (4 к.). Досељен је око 1890. од истоименог рода у В. Кичићу, који је ту пресељен из Трепче.

Колонисти и аутоколонисти:

Грујићи (2 к.). Досељени 1914. из Мердара у Топлици на купљено. Старином су из Братоножића.

Белојевић (1 к.). Досељен 1914. из Бјелопавлића у Вучитрн, одакле се преселио 1920.

Распоповић (1 к.), – Бешић (1 к.) и – Шарановић (1 к.) 1920. из Бјелопавлића.

Милошевић (1 к.) 1920. из Лијеве Ријеке (Васојевићи).

Калезић (1 к.) 1929. из Даниловграда.

У селу су 1934. биле 4 куће Цигана Габеља које су ту биле „одавно” настањене.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Прилог о пореклу становништва села Врница, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према књизи  „Подчичавичка села око Вучитрна на Косову“ Бранка Р. Радеча.

Врница

Село је у подножју Чичавице, на Брусничкој реци, на 1 км југозападно од њеног ушћа у Ситницу.

Разбијеног је типа. Дели се на Доњу Врницу и Горњу Врницу. Доња Врница је на окупу, а од Горње Врнице има неколико издвојених кућа ниже села. Удаљење између Д. и Г. Врнице износи 1 км.

Српски родови:

  • Крсмановићи (5 к., Св. Петка). Пресељени око 1800. из Ресника, где су се доселили из Чечева у Ибарском Колашину. Даљом старином су од Бјелопавлића.
  • Зупчани (3 к., Св. Петка). Пресељени из Зупча у Ибарском Колашину средином 19. века на позив Крсмановића.
  • Касаловићи (3 к., Св. Петка). Потичу од Зупчана, од којих су се оделили у Врници.
  • Дробњаци (11 к., Ђурђевдан). Из Букоша, где су живели 44 године, преселили се 1875. на позив Крсмановића и претка арбанашког рода Бековића, Емина Беке, који им је у Букошу био комшија, на купљено имање.
  • Ковачани (1 к., Св. Врачи). Преселили се из Шљивовице 1908. У Шљивовицу су се доселили из Ковачице (Копаоничка Шаља), а даљом старином су из Црне Горе.

У Врници су живели и Срби – Ђурићи, који су ту били досељени из Ибарског Колашина. Иселили се у Топлицу по њеном ослобођењу.

Арбанашки родови:

  • Бековић (4 к.), од фиса Гаша. Преселили се из Букоша мало пре Дробњака. У Букош су се доселили око 1830. из Малезије, јер су чули да на Косову има много земље.
  • Буњак (1 к.), од фиса Краснића. Досељен из Малезије пре Бековића.
  • Сврачали (3 к.), од фиса Гаша. Досељен 1878. као мухаџир из Сварче у Топлици.

Поарбанашени турски род је Бангел (4 к.). Досељен је око 1890. од истоименог рода у В. Кичићу, који је ту пресељен из Трепче.

            Колонисти и аутоколонисти:

  • Грујићи (2 к.), досељени 1914. из Мердара у Топлици на купљено. Старином су из Братоножића.
  • Белојевић (1 к.), досељен 1914. из Бјелопавлића у Вучитрн, одакле се преселио 1920.
  • Распоповић (1 к.), Бешић (1 к.) и Шарановић (1 к.) 1920. из Бјелопавлића.
  • Милошевић (1 к.) 1920. из Лијеве Ријеке (Васојевићи).
  • Калезић (1 к.) 1929. из Даниловграда.

У селу су 1934. биле 4 куће, Цигани Габељи који су ту били „одавно“ настањени.

Подаци о броју кућа и пореклу становништва су из 1934. године.

                                                                                          Атанасије  Урошеви, Косово

Атанасије Урошевић је у попису домаћинства Врнице Срба-староседалаца уписивао уместо презимена одрдницу одакле су пореклом, тако да то ствара одређену недоумицу о којим се тачно породицима ради.

Крсмановићу су Манојловићи, Зупчани су Радомировићи, Касаловићи су . ??? Ковачани су Симићи.

Дробњаци су три породице истог рода, чији се родоначелник звао Аксентије који је   има три сина: Сава од кога су Савићи, Јеремија од кога су Јеремићи и Лаза од кога су Лазићи. По породичном предању они су из Дробњака, Стара Херцеговина, Дурмитор шавнички крај,  Ибарски Колашин, Букош (Вучитрн) и Врница.

Дробњаци су и Лакетићи.

Породица Савић 

Аксентије је родоначелник породице. Његов син је Саво од кога је и настало презиме Савић.

Савић, Саво има синове Филимона и Веља.

Савић, Саво, Вељо, рођен у Врници, земљорадник. Имао је три сина: Станимир, Зоро и Красо, земљорадници, немају пород, почивају у Врници.

Савић, Саво, Филимон. Филимонови синови; Велибор, Јанаћије и Цветко који је млад погинуо.

Савић, Филимон, Велибор, рођен у Врници, земљорадник, са Смиљаном Танић из Свињара има кћери: Косара, удата Костић у Гњилану; Босиљка, удата Јовић у Свињару; Данка, удата Анџић у Расково; Вера и Драгица удате у Сочаници и синове: Миодраг и Драгољуб. Велибор и Смиљана почивају у Врници.

Савић, Велибор, Миодраг рођен у Врници, земљорадник са Бојаном из Краљева, имају сина Филимон – Фића.

Савић, Миодраг, Филимон – Фићо (1948), ВКВ мајстор, са Мирославом Ковачевић из Прилужја има : Миодрага, Слађану, Сузану и Сандру. Живе у Прилужју.

Савић, Велибор, Драгољуб, рођен у Врници. Радио је на железници, пружни радник. Са Планом Милић из Звечана имају Марка и Мирославку.

Савић, Драгољуб, Марко (1955) рођен у Врници, ВКВ мајстор, са Вишњом из Бабиног Моста има синове Бојан, Драган и Велибор. Кћер Драгана. Живе у Прилужју.

Савић, Филимон, Јанићије (1901–1979), рођен у Врници, земљорадник. Са Станом Милић из Прилужја имају сина Живка. Кћери Станку, удату за Тому Стојановића у Новом Селу Мађунском; Дару, удату Раденковић у Житковцу, и Ланку, удата Јаначковић у Слатини. Јанићије и Стана почивају у Врници.

Савић, Јанићије, Живко (1928 – 2020) рођен у Врници, земљорадник и радник ГИК Косова у Вучитрну, зидар. Са Милевом Илић из Рудара имају сина Милорада-Микија, Кћери: Славицу, удата Крстовић у Жеровници, Милицу, удата Ђорђевић у Медвеђи – Трстеник, Станицу, удату за Радослава – Растка Манојловића у Врници. Живко је живео расељен у Звечану.

Савић, Живко, Милорад – Мики, рођен у Врници, трговац. Ожењен Весном Симић из Врнице и са децом живе у Звечану.

Савић, Филимон, Цветко, рођен у Врници, млад је погинуо.

Радован Милић, Записи о породицама, Врница

Породица Јеремић

Аксентије је родоначелник породице. Његов син је Јеремија и од њега настаје презиме Јеремић. Јеремијин син је Петар.

Јеремић, Јеремија, Петар (1870–1941), рођен је у Врници. Са Драганом Радосављевић из Дољана имају синове Младена и Југослава. Кћери Стану, удату Јовановић у Свињару; Зорку, удату Терентић у Прилужју; Јелену, удату Младиновић у Новом Селу Мађунском; Ружу, удату у Новом Селу Беговом. Петар и Драгана почивају у Врници.

Јеремић, Петар, Младен (1909–1978), угледан домаћин, веран краљу и отаџбини, био је стално прогањан од комунистичког режима. Са Даницом Манојловићем из Врнице имају синове : Радована, Радослава, Радојка и Радомира, кћери Станојку, удату Вучинић у Вељи Бријег и Веру, удату Спасојвић у Јагњецима. Младен и Даница почивају у Врници.

Јеремић, Младен, Радован (1935), Радио у Приштини, дипломирани правник. Са супругом Радом има сина Мићу, а са супругом Ковиљком сина Младена. Расељен и живи у Нишу.

Јеремић, Младен, Радослав (1937–2001), радник Трепче. Са Анђелијом Вулетић из Врбнице има четворо деце: сина Ненада, ћерке Снежану, Светлану и Стану. Радосав и Анђелија почивају у Рудару.

Јеремић, Младен, Радојко (1940–1999), са Милевом Трајковићем из Доње Гуштерице има два сина Славишу и Нешка. Радојко почива у Приштини, Милева расељена живи у Краљеву.

Јеремић, Младен, Радомир (1945 – 2002), радник трговац ТП Механизација, ожењен Лепосавом Аритоновић из Прилужја, расељени живели су у Косовској Митровици. Радомир почива у Рудару.

Јеремић, Петар, Југослав (1905–1977), земљорадник, са Стајком из Шљивовице имају синове Милосава и Божидара, кћери Дару, удату за Арсенија Панића у Свињару и Ману. Мана је имала кућу код школе где је и радила као куварица. Југослав и Стојка почивају у Врници.

Јеремић, Југослав, Милосав (1924–1942), агроном.Учесник одбране Отаџбине од 1941. године, веран краљу и отаџбини. Убили га балисти у Чабру код Зубиног Потока. Почива у Врници.

Јеремић, Југослав, Божидар (1925–2007) радник ЕП Косова, инвалид рада, са Радмилом Савић из Слатине имају синове : Станишу, Драгишу, Бранислава, Вишеслава и Петра, кћер Гордану, удату за Драгана Михајловића у Новом Селу Мађунском. Божидар почива у Рудару. Радмила расељена живи у у Косовској Митровици.

Јеремић, Божидар, Станиша (1951–2011), радник поште у Вучитрну. Са Станијом из Бањске имају троје деце.Синови су им;Александар и Алекса, ћерка Злата. Станиша почива у Рудару. Станија расељена живи у Косовској Митровици.

Јеремић, Божидар, Драгиша (1954), радник фабрике поцинкованог лима у Вучитрну, ожењен Јагодом Вученић из Тараџе, расељени са четворо деце живе у Косовској Митровици. Њихови синови су Милосав и Милош, кћери Данијела и и Ивона.

Јеремић, Божидар, Бранислав – Бане (1958), радник фабрике лакова Екстра у Вучитрну, ожењен Горицом из Лепосавића,  живе расељени у  Косовској Митровици.

Јеремић, Божидар, Петар, са супругом Иваном Докнић из Мијалића има сина Радована, кћери Зорицу, Анђелу, Катарину и Јелену.

Јеремић, Божидар, Вишеслав са супругом Наташом има синове Југослава и Ивана и кћер Милицу.

Већи део породице након 1999. године живи расељен у Косовској Митровици.

У породици је била сачувана турска тапија на српском језику над земљиштем, наиме Угљеше Јеремић из 1902. године, али су је након избеглиштва 1999. године изгубили.

Радован Милић, Записи о породицама, Врница

Породица Лазић

Аксентије је родоначелник и ове породице. Његов син је Лазо и од њега настаје презиме Лазић. Лазо је имао синове Љубомира и Живка.

Лазић, Лазо, Живко, имао је три кћери: Лукијана, удата за Бора Симића из Врнице, Будимирка удата у Свињаре за „Н“ Вукадиновић и Илијана удата Ракић.

Лазић, Лазо, Љубомир је имао синове Звонимира-Звонка, Бојка и Бошка.

Лазић, Љубомир, Звонимир са супругом Миром имао је синове: Вукашина, Кресомира и Србољуба.

Лазић, Звонимир, Вукашин (1928–1995) рођен је у Врници. Земљорадник и радник ЕП Косова, возач. Са Надеждом Милуновићем из Невољана има синове Зорана и Новицу, кћер удата за Лазара Миљковића у Бањској. Пре рата су се одселили у околину Краљева. Вукашин и Надежда почивају у Заклопачи.

Лазић, Вукашин, Зоран (1956–1998) рођен је у Врници, радник ЕП Косова, машин-бравар, са Велинком Попић из Племетине има кћери Бранкицу и Анкицу. Зоран почива у Ратини. Веселинка живи у Шведској.

Лазић, Вукашин, Новица има са супругом синове Владимира и Александра.

Лазић, Звонимир, Кресомир  са супругом Љубинком Спасић из Невољана има синове Милана и Миодрага и ћерку Милку. Милан са супругом Весном има децу Бранка и Марију, а Миодраг са супругом Зорицом има Далибора и Немању.

Лазић, Звонимир, Србољуб – Љубо са супругом Милом има сина Драгана и ћерке Данијелу и Светлану удата Шћепановић. Србољуб-Љуба је био наставник биологије и хемије, потом је дипломирао на правном факултету.

Лазић, Љубомир, Бојко (1903–1942), убили су га балисти на путу за село. Са Варваријом Данчетовић из Бањске има синове Драгомира и Мирослава и кћер Радмилу, удату Перовић у Житковцу. Бојко и Варварија почивају у Врници.

Лазић, Бојко, Драгомир (1938–2003) је рођен у Врници, радник ЕП Косова у Обилићу, са Огњенком Миљковић из Бањске код Косовске Митровице имају троје деце. Синове Дејана и Ненада и кћер Веснау, удата Недељковић.  Драгомир и Огњенка почивају у Ратини.

Лазић, Бојко, Мирослав (–2017), радник ТП Грмија у Косовској Митровици, трговац. Са Верицом Савић из Батуса има четворо деце. Синове Данила и Бојана. Кћери  Драгана и Бојана. Након рата 1999. године иселили су се у околину Краљева.

Лазић, Бошко, Чедомир са супругом Живком има сина Сашу и ћерку Славицу. Они су живели једно време у Звечану. Саша живи у Београду.

Радован Милић, Записи о породицама, Врница.

***

Све три фамилије нису биле исељене до 1999. године. Многи су након изганства продали своја имања и то по знатно нижим ценама од реалних. Нису сви ни сво имање продали, пошто им се нудила цена испод реалне од стране комшија шиптара. Повремено неко од ових чланова обиђе завичај који је за време рата потпуно разрушен, и затражи од узурпатора имања да плати годишњу ренту наима коришћења имања али безуспешно. Правде за Србе нема и то је општа појава на целој територији Косова и Метохије. Ретко ко и истера правду преко суда и када се то деси судске одлуке се у пракси и не реализују и узурпатори и даље користе њихова имања.

Породица Манојловић

Преселили се из суседног села Ресник на почетку 19. века, једна од старијих породица староседеоца. Родоначелник ове велике фамилије је Крсман и по њему су носили презиме док није промењено у Манојловић. Када су се Манојловићи населили у Врници купили су од аге 50 хектара земље. Манојловићи су се раније доселили из Ибарског Колашина а старином су из Црне Горе (Бјелопавлићи).

Сви  Манојловићи из Доње Врнице су  род а и они који се не презивају као они. По женској су линији везани су за Манојловиће – Симићи, Миљковићи, Младеновићи.

Манојловић, Манојло (1880–1972), рођен у Врници, земљорадник. Са Тодорком Нешић из Шљивовице имају кћери Наталију, удату Јаковљевић у Новом Селу Мађунском; Стану, удату за Душана Миљковића из Пантине (који се онда преселио на имање Манојла); Данку, удату за Младена Јеремића у Врници и Добрилу, удату за Ђорђа Ракића у Пантини. Манојло и Теодорка почивају у Врници.

Манојловић Дено са супругом Мирјаном је има  су  три кћери – Дајку, Радицу и „Н“. Дајка и Радица су живеле саме до 1999. године на крају села са јужне стране према Дрвару. Расељене су живеле у Звечану.

Манојловић, Крсман (1885–1977), рођен је у Врници, земљорадник. Са Босиљком има синове : Јосифа, Радула, Милету, Митра, Младена и Петра који је млад умро у Скопљу где је радио као учитељ. Ћерке Милица, Ружа и Рума. Крсман и Босиљка почивају у Врници.

Манојловић, Крсман, Митар са супругом Синђом је имао синове Јована и Милана. Милан се рано иселио у Косово Поље.

Манојловић, Митар, Јован рођен у Врници, са супругом Видосавом има : Радована,  Радослава -Растка, Милисава, Миланку, Радмилу и Стојанку. Јован почива у Врници.

Манојловић, Јован, РадославРастко са супругом Станицом има Предрага, Јована и Јовану. Живе у Косовској Митровици.

Манојловић, Јован, Милисав са супругом Славицом има Митра и Марка. Они након 1999. године живе са Радованом у околини Краљева.

Манојловић, Крсман, Радуле (–1939) рођен је у Врници. У два брака има синове Филипа, Милутина и Живојина који је погинуо 1941. године од бомбе на прузи. Био је у друштву Милана Лакетића али срећом Милан је остао жив. Имао је свега 19 година. Кћери Достана, удата Ристић у Главотини; Наталија, удата Миљковић у Гојбуљи и Радмила, убијена 1941. године од балиста на пристаништу пруге у Врници. Живојин, Радмила и Радуле почивају у Врници. Радуле је имао дванаесторо деце од којих је деветеро сахранио. Петоро деце је сахранио на гробљу које више и не постоји а оно се налазило код забрана Ујкана у Реснику на путу према Дрвару а које је од Манојловића удаљено око 1 км. Четворо деце је сахранио на гробљу у село Пестово.

Манојловић, Радуле, Милутин (1930–2011) земљорадник и радник железничке станице Вучитрн и Самодрежа, скретничар. Милутин је био инцијатор и организатор прављење нове цркве. Са Милицом Лазић из Шљивовице имају синове Драгана и Радомира. Кћери Љубицу, удату Јањић у Никшићу и Славицу, удату Думановић у Приштини. Милутин и Милица почивају у Врници.

Манојловић, Милутин, Драган (1950) радник ТП Лукс у Косовској Митровици, трговац. Са Ружицом Васиљевић из Рудника код Србице имају троје деце – Александра, Снежану и Филипа. Живе у Косовској Митровици.

Манојловић, Милутин, Радомир – Доме (1957) са супругом Рајком има децу : Светлану, Драгану, Радула и Родољуба. Од 1999. године живе у Косовској Митровици.

Манојловић, Крсман, Јосиф (1898–1967), рођен у Врници, земљорадник. Учесник балканских ратова и бранилац града Београда. Са Стојаном Костић из Врнице има кћери Ружу, удату за Грујицу Стамболић у Новом Селу Мађунском; Руму, удату за Марка Марковића у Невољану, Јосиф и Стојана почивају у Врници.

Манојловић, Крсман, Милета, рођен у Врници са Албом има синове Здравка и Трајка и кћери Гору и Тину.

Манојловић, Милета, Здравко и супруга Вера имају сина Драгана. Вера и Драган су умрли млади. Здравко са супругом Миланком има : Крсмана, Вукашина, Радмилу, Ружицу и Љубинку- Бину.

Манојловић, Здравко, Крсман са супругом Зорицом има Слађану, Драгану и Ненада.

Манојловић, Здравко, Вукашин са супругом Зорицом има Милицу, Миланку, и сина Милета. И Крсман и Вуле су са породицама  живели у Врници до 1999. године, сада расељени живе у Косовској Митровици.

Манојловић, Милета, Трајко са супругом Милевом има децу : Живорада, Милорада, Томислава и кћер Драгицу. Они су се раније иселили у Косовску Митровицу.

Манојловић, Крсман, Младен, рођен у Врници, земљорадник. Кћери Радица и Бојка.

Манојловић, Спасоје и супруга „Н“ имали су два сина, Манојла (који је живео сто година) и „Н“ који је умро као дечак.

Драган, Милутин, Манојловић

Породица Миљковић

Миљковић, Душан (1930–2001), рођен у Пантини, земљорадник и радник ГИК Рамиз Садик у Приштини, возач (доселио се из Пантине на имање таста Манојла Манојловића) са супругом Станом има Десимира-Деска, Влада и Милоша.  Ћерку Ранку, удату Биговић у Д. Становцу. Душан и Стана почивају у Лепосавићу.

Миљковић, Душан, Десимир – Деско, и супруга Гордана имају Миљана и Ивану. Радни век су провели у просвети, Деско је био директор основних школа у Врници и Грацу а Зорица је радила као професор.

Миљковић, Душан, Владо, и супруга Станица имају Душицу и Данијела.

Миљковић, Душан, Милош, и супруга Гордана имају Марију, Миљану и сина Марка.

Породица Миљковић је живела у селу до 1999. године.  Након рата   се раселила. Десимир је остао у Косовској Митровици.

Радован Милић, Записи о породицама, Врница

Породица Нешић I

Они су имали кућу у близини основне школе.

Нешић, Живан, са надимком Мајор, доселио се у из Шљивовице око 1950. Са супругом Руменијом имали су синове:  Слободана, Љуба, Зорана, Бранка. Ћерке  Персу и Весну. Породица Нешић је живела у Врници до 1999  године, Иселили су се у Косовску Митровицу. Синови су помрли.

Породица Нешић II

Нешић, Нешо, Анто (1892–1967) рођен је у Букошу, земљорадник. Учесник Првог светског рата и пробоја Солунског фронта. Са Цветом Милић из Прилужја има синове Илију и Милана, кћери Светлану, удату за Сретка Стојановића у Новом Селу Мађунском, и Босу, удату Вукмировић у Врбници код Шипоља. Анто и Цвета почивају у Врници.

Нешић, Анто, Илија (1931–2019), рођен је у Врници, земљорадник, непосредно пред 1999. је био најбогатији српски домаћин. Са супругом Станом има синове Бора и Нешка. Са супругом Ружом Марковић из Невољана има синове Драгана, Голуба и Драгишу, кћери Драгицу, удату за Радована Вујовића у Дрвару и Данку, удату за Драгана Клајића у Милошеву. Илија и Ружица почивају у Рудару. Након 1999. породица се иселила у Косовску Митровицу.

Нешић, Илија, Голуб, рођен у Врници, матичар, ожењен са Соњом Миловић из Дрвара, расељени живе са децом у Косовској Митровици.

Радован Милић, Записи о породицама, Врница.

Породица Младеновић

 Младеновић, Првослав, Милан (1941) рођен је у Новом Селу Беговом, земљорадник и радник ЕП Косова, вулканизер. Са Славојком Божовић из Племетине има Радојка, Радивоја и Радмилу. Милан од 1966. године живи на имању код деде по мајци, Јосифа Манојловића, у Врници.

Младеновић, Милан, Радивоје и супруга Радмила имају Јована и Јелену.

Породица се одселила 1999. године у околину Краљева.

Радован, Јован, Манојловић

Породица Радомировић

 Они су имали куће између Доње и Горње Врнице и тај се локалитет називао Зупче. Они су се населили из Ибарског Колашина, из села Зупче, тако да су их мештани Врнице тако и ословљавали – Зупчани.

Ћирко – родоначелник фамилије се доселио из Зупча, Ибарског Колашина, највероватније због крвне освете. Могуће је да потичу од Касаловића, како и Атанасије Урошевић бележи у свом попису од 1938. године и да су променили презиме у Радомировић. Ћирко и супруга Јелена су имали Миљка, Банета, Јордана и Славицу.

Радомировић, Ћирко, Миљко, са супругом Софијом има децу Бошка и Славицу. Има и ћерку Миланку из првог брака.

Радомировић, Миљко, Бошко, са супругом Сенком има децу Жарка, Дарка и Мају. Живели су у Врници до 1999. године, сада су у Косовској Митровици.

Радомировић, Ћирко, Бане (1915–2001) рођен је у Врници, рудар у руднику Сибовац. Са Танасковом Јаковљевић из Племетине има синове Слободана, радник Грмије, трговац, ожењен, расељен живи са двоје деце у Чачку; Миодрага, радник дома здравља Kосовска Митровица, лаборант, са породицом живи у Косовској Митровици; и Милутина, службеник Косметшпеда у Приштини, расељен живи са троје деце у Косовској Митровици; кћери Надежду, удата живи у Скопљу и Мирјану, расељена живи у Горњем Милановцу. Бане и Танкосава почивају у Рударима.

Радомировић, Ћирко, Јордан, рођен у Врници, супруга Коса, нису имали порода. Они су се још раније одселили у Чачак.

Радован Милић, Записи о породицама, Врница

Радомировић, Миливоје, и супруга Стевка нису имали пород.

Радомировић, Петар (1885–1967), рођен у Врници, земљорадник. Са Божаном из Свињара има синове: Бранка, Миливоја, Трифуна и Рајка. Петар и Божана почивају у Врници.

Радомировић, Петар, Бранко (1914–1981), рођен у Врници, земљорадник, грађевинац, велики неимар, противник комуниста. Немачки ратни заробљеник из 1941. године, одлично је говорио и писао на немачком језику. Током заробљеништва добио је кћер, са којом је одржавао односе до смрти, а она је долазила у Вучитрн. Са Стевом Анђелковић из Свињара има синове Живка и Ратка, кћер Наду, удату Лековић у Сивцу код Врбаса. Бранко и Стевка почивају у Врници.

Радомировић, Бранко, Живко (1939–2012), рођен у Врници, радник железнице. Са Драгицом Веселиновић из Велике Реке имају троје деце : Mилован Мића, Љиљу и Миру. Живко и Драгица су живели расељени у Великој Плани где и почивају.

Радомировић, Бранко, Ратко (1942–1999), рођен у Врници, радник ГИК Рамиз Садик у Приштини. Са Славком Остојић из Жабљака има двоје деце. Ратко почива у Горњем Милановцу. Славка расељена живи у Мрчајевцима.

Радомировић, Петар, Миливоје (1910–1988), рођен у Врници, земљорадник. Са Живаном из околине Даниловграда није имао пород. Почивају у Врници.

Радомировић, Петар, Трифун (1914 – 1982), рођен у Врници, земљорадник и радник Рудника Трепча. Са Живком из Котора, општина Србица, има синове Зорана, Горана, Горољуба и Панта, кћери Горицу, удату за Чедомира Вучића у Дољаку. Трифун и Живана почивају у Врници.

Радомировић, Петар, Рајко (1916–1984), рођен у Врници, земљорадник и радник Рудника Трепче. Са Десанком из околине Руднице имају синове Радомира и Томислава-Мишка, кћери Љубинку, удату Аритоновић у Прилужју и Стану, удату Анђелковић у Свињару. Рајко и Десанка почивају у Врници.

Радомировић, Цако, и супруга Мика имају Драгишу и Слађану, одселили су се 1999. године.

Радомировић, Бојко и супруга Борка имају Драгана, Милана и Јоргованку. Они су се раније иселили у Прилужје.

Радован Милић, Записи о породицама, Врница 

Породица Лакетић 

Имали су куће у Доњој Врници. Они су се доселили из Невољана, у Невољане су дошли из Ибарског Колашина, иначе, старином су из Црне Горе. Славе Ђурђевдан. Било их је два брата – СпиридонШпиро и Кузман.

Лакетић, СпиридонШпиро (1871–1972), рођен у Врници, земљорадник и радник железнице у Звечану, пружни радник. Сваког дана путовао је пешице у једном правцу до Звечана 15 км и назад до Врнице исто толико. Са Живком Спасић из Гојбуља има синове Драгутина и Сава, кћер Станицу, удату за Драга Радуловића у Дрвару. Шпиро и Живка почивају у Врници.

Лакетић, Спиридон, Драгутин (1906–1993), рођен у Врници, земљорадник и радник железнице у Вучитрну. Једном приликом искакањем из воза остао је без ноге. Са Даринком Марковић из Врнице има синове Љубомира и Томислава, кћер Лепшу, удату Војиновић у Сибовцу; Станку, удату Милић у Судимљу; Видосаву, удату Грујић у Сибовцу; Ратомирку, удату Радеч у Шалцу; и Стојану, удату Антић у Свињару. Драгутин и Даринка почивају у Врници.

Лакетић, Драгутин, Љубомир (1935–1994), рођен у Врници, радник железничке станице у Вучитрну, благајник. Са Славојком Михић из Сврачка има сина Ивана, кћер Драгицу, удату Машић у Прилужју. Љубо почива у Врници. Славујка расељена живи у Краљеву.

Лакетић, Драгутин, Томислав (1946), рођен у Врници, радник ЕП Косова, возач. Са Драгицом Костић из Пестова има четворо деце:, Наташу, Бојану, Тању и Славишу Расељени живе у Косовској Митровици.

Лакетић, Спиридон, Саво се са породицом након Другог светског рата иселио из Врнице.

Лакетић, Кузман, има синове Војислава и Сима. Сима је млад погинуо од качака 1924. године.

Лакетић, Кузман, Војислав, са супругом Стојом има децу Милана, Милоша, Миленка и Добрилу-Цуљку. Војислав је купио имање од Грујића који су се након завршетка Другог светског рата иселили.

Лакетић, Војислав, Милан Труман (1929–1998) рођен у Врници, радник железнице, кондуктер. Са Цветом Нешић из Шљивовице има синове Мирослава и Милорада, кћери Милицу и Верицу. Они су становали на железничкој станици Вучитрн. Милан почива у Врници а Цвета у Рудару код Звечена.

Лакетић, Војислав, Милош, рођен у Врници, радио на железници, отправник возова у Вучитрну и Самодрежи. Његова деца су Драган, Небојша, Биљана и Снежана. И породица Милоша се након 1999. године иселила из Врнице у Ниш.

Лакетић, Војислав, Миленко, раније се иселио у Приштину, има четири кћери.

Радован Милић, Записи о породицама, Врница

Томислав – Томо Лакетић

Породица Шарановић

Родоначелник породице је Петар Перо који се након завршетка Првог светског рата населио са породицом у Врници из околине Даниловграда. Са супругом Јоком имао је синове Павла, Драгољуба, Милана, Марка, Љубомира, Милоша, и ћерку Ружицу. Ружица је удата Џудовић у Урошевцу.

У Врници је живео и Драгољубов син Михајло – Мишко, са бабом Јоком, пошто му је отац млад умро. Михајло се одселио када је уписао војну гимназију у Београду.

Породица Шарановић је имала у то време највише образованих чланова са завршеним факултетима.

Неколико година након завршетка Другог светског рата Шарановићи су се иселили. Павле се населио у Дрваре, где и почива. Милош је настрадао за време Другог светског рата, Драгољуб и Милан су се такође иселили и млади су умрли. Милан је био књижевник. Марко је завршио економски факултет и живео је у Панчеву, где и почива. Био је генерални дирктор Утве. Љубомир је завршио војну академију, као и братанац Михајло. Живе са породицама у Београду. Љубомир почива на Бежанијском гробљу. Породица Шарановић је живела у Врници на локацији Балтак.

Михајло – Мишко Шарановић

Породица Распопвић

Богић са супругом Секицом има синове: Зарију, Чедомира и Миливоја који је млад несрећним случајем погинуо. Кћери Петрана и Грана. Насељеничка породица из Црне Горе. На почетку Другог светског рата 1941. године погинуло је два члана ове породице од балиста у својој кући, заједно са Бешићима.Након трагедије одмах су се иселили.

Миладин Распоповић

Породица Белојевић

Родоначелник је Срдан, насељеник из Црне Горе. Син Раде са супругом Даницом има синове Љубишу, Радована и Рајка. После Другог светског рата су се одселили, иначе су живели у Врници на локацији Балтак. Љубиша је адвокат и живео је у Бару. Радован у Београду.

Породица Грујић

Спасоје, супруга Роса. Насељиничка породица. Живели су на локалитету који се звао Балтак. Одселили се након завршетка Другог светског рата у Вучитрн.

Породица Бешић

Бошко, супруга Видосава, кћер Милка, синови Радомир, Божидар и Вукашин. Божидар са супругом Чолом има синове Љубишу И Љупчета.Оселили се на почетку II  светског рата 1941. године након трагедије.

Породица Милошевић

Милић, супруга Грана, имају синове Милету, Божидара, Драгољуба и Станка.Наасељеничка породица. После II светског рата су се иселили.

Породица Војводић

Марко, супруга Рада, учитељи, досељени на почетку 1980-их из Црне Горе, имали су два сина која су се родила у Врници и становали  око 10 година, да би се потом иселили.

Породица Станисављевић

Вучко, супруга Милева, одавно се иселили у Ниш.

Породица Пајковић

Лека, супруга Љубица, учитељи. Имали су троје деце која су рођена у Врници. Досељени из Црне Горе и живели су у Врници од 1966. године  око 15-16 година. И они  су  се иселили.

Породица Калезић

Станимир, супруга Ђорђа са децом.Насељеничка породица из Црне Горе.

Породица Савић 2

Зоривоје, супруга Петрана са децом.

Радован, Јован, Манојловић

Породица Симић

Родоначелник породице Симић је Ђурко који је имао синове : Сима, Неша, Лазо и Трајко.

Симо је имао Уроша, Јакова, Милана и Занта.

Занто је са супругом Миленом имао синове Бора и Недељка. Недељков син је као дете умрло.

Симић, Занто, Борислав – Боро (1897–1951) рођен је у Шљивовици, земљорадник. Са Лукијаном Лазић из Врнице има синове Божидара, Трајка, Живорада – Рада, кћери Словијанку – Цану, удату за Радомира Рашка Радеча у Реснику, и Душанку, која је била удата за Михајла Костића. Имали су још једног сина који је млад погинуо од овна. Он је био испред Трајка.

Борислав и Лукијана – Нана почивају у Врници. Словијанка – Цана Радеч почива у Лазаревцу.

Симић, Борислав, Божидар (1923–2017) рођен је у Врници. Радни век је провео радећи на железници, отправник возова у Вучитрну и Самодрежи. Са Стојанком Радивојевић из Свињара има синове Родољуба, Љубомира, Милана и Ивана, кћер Милку – Раду, удата за Пера Вукашиновића у Рудару. Божидар је у једном периоду становао у стану на железничкој станици Самодрежа. Родољуб живи са породицом у Лазаревцу. Љубомир је живео у Нишу, а Милан живи у Крагујевцу. Божидар и Стојанка почивају у Лазаревцу.

Симић, Божидар, Иван (1950) био је радник ВКВ у Руднику Трепча у Звечану, машинбравар. Са Горданом Гором Антић из Свињара има сина Дејана и кћери Јелену и Данијелу – Лелу. Расељени живе у Лазаревцу.

Симић, Борислав, Трајко (1930–2014) земљорадник и радник железнице. Дуго је био кондуктер да би радни стаж завршио радећи као благајник на железничкој станици Косова Поља. Иначе, Трајко је био познат као најбољи пчелар у крају. Са Зорком Докнић из Дрвара има синове Жарка и Небојшу, кћери Славицу, удату за Мирослава – Мићка Павловића у Вучитрну, и Гордану, удату за Милоша Станојевића у Прилужју. Жарко и Небојша са породицама живе у Лазаревцу. Славица живи у Лапову а Гордана у Крагујевцу. Трајко и Зорка почивају у Лазаревцу.

Симић, Борислав, Живорад – Раде (1937–2015) радио је у ЕП Косово, комерцијалиста. Са Божидарком Веселиновић из Велике Реке има сина Драгана, кћер Весну, удату за Микија Савића у Врници, и Драгану, удату за Чедомира Стевановића у Горњем Добреву. Весна живи у Звечану, а Драгана у Нишу. Божидарка живи расељена у Лазаревцу. Живорад почива у Лазаревцу

Симић, Живорад, Драган рођен у Врници, ради у ТЕ Косово у Лазаревцу. Са супругом Бисерком Ракић из Прилужја има кћери Теодору – Теу и Николину. Живе у Лазаревцу.

Симићи су се доселили у Врницу из Шљивовице. Зантова жена Младена је  из породице Манојловић из Врнице. Имала је четири сестре. Њени су хтели да призете некога ко би дошао да ту живи на њиховом имању. Већали су и одлучили да могу да приме Симиће јер их је био глас да су поштени, мирни и добри људи, и тако је дошао Занто који се оженио са Младеном. Једна се њена сестра била удала за негог Стамболића из Новог Села Мађунског, али Манојловићи нису хтели на свом имању Стамболића. Једна Младенина сестра је била удата у Гојбуљи. Младена је Божидарова баба која је живела 95 година.

Лукијану су од милошти сви називали Наном и она је родом од Лазића из Врнице, она је сестра од стрица Звонка Лазића. Лукијана – Нана није имала рођену браћу. Било је њих три сестре,  и оне су оставили браћи Лазић 25 хектара земље. Тада је био обичај да женско дете не наслеђује имовину и да се остави браћи.

По Атанасију Урошевићу породица се доселила из Шљивовице 1908. године. У Шљивовицу су се доселили из Ковачице (Копаоничка Шаља), а даљим пореклом су из Црне горе. По предању су се највероватније из Црне Горе доселили на Копаоник на самом почетку 19. века. Остаје да се у наредном истраживању дође до ближих података.

Гордана – Гора Симић

Драган, Живорад, Симић

***

Учесници ослободилачких ратова 1912–1918:

  • Белојевић Срдан, битка на Скадру,
  • Грујић Спаво, битка на Скадру,
  • Констадинивић Недељко, Топлички устанак,
  • Манојловић Јосиф, Солунски фронт,
  • Манојловић Младен, Солунски фронт (носилац Карађорђеве звезде),
  • Симић Недељко,Топлички устанак.

У логорима и заробљеништву 1941–1945:

  • Белојевић Раде, Немачка,
  • Радомировић Бане, Немачка,
  • Радомировић Бранко, Немачка,
  • Радомировић Мирко, Немачка.

Учесници Другог светског рата 1941–1947:

  • Јеремић Божидар,
  • Јеремић Југослав,
  • Манојловић Здравко,
  • Манојловић Јово,
  • Лакетић Милан,
  • Нешић Милан,
  • Нешић Спасоје,
  • Радомировић Бојко,
  • Радомировић Рајко,
  • Радомировић Петар,
  • Станисављевић Вучко,
  • Станисављевић Милосав,
  • Станисављевић Радован,
  • Шарановић Драгољуб,
  • Шарановић Милош,
  • Шарановић Марко,
  • Калезић Љубо.

Погинули у Другом светском рату 1941–1947:

  • Јеремић Југослав, Ибарски Колашин, 1942.
  • Шарановић Милош, Рожаје, 1943.
  • Калезић Љубомир, Ибарска долина, 1943.

Жртве Другог светског рата:

  • Бешић Вуко, у кући, 1941.
  • Бешић Божидар, у кући, 1941.
  • Јеремић Милосав, Лужане, 1942.
  • Манојловић Радмила, у селу, 1943
  • Лазић Бојко, на путу у селу, 1941.
  • Калезић Љубо, Ибарска долина,1943.
  • Распоповић Богић, у кући, 1941.
  • Распоповић Чедомир, у кући, 1941.
  • Симић Занта, од качака у селу, 1919.
  • Симић Недељко,од качака у селу, 1919.
  • Лакетић Сима, од качака у селу, 1924.

Одсељени 1941–1993:

  • Бешић Мирослава 1961, са 4 чл. Крушевац
  • Белојевић Раде 1961, са 6 чл. Батајница
  • Белојевић Милија 1946, са 5 чл. Ђаковица
  • Булатовић Радоња 1947, са 4 чл. К. Митровица
  • Јовановић Милош са 4 чл. Краљево
  • Калезић Љубо 1941, са 5 чл. Ибарска долина
  • Калезић Мило
  • Лазић Вукашин 1982, са 5 чл. Краљево
  • Лазић Красомир 1982, са 4 чл. Краљево
  • Лазић Мирослав 1982, са 5 чл. Краљево
  • Лазић Србољуб 1968, са 1 чл. Прилужје
  • Лакетић Миленко 1960, са 5 чл. Приштина, Бепград
  • Манојловић Филип 1941, са 2 чл. Краљево
  • Милошевић Милић 1941, са 6 чл. Београд
  • Лакетић Милан 1962, са 5 чл. Штитарица
  • Лакетић Љубо 1963, са 4 чл. Штитарица
  • Распоповић Зарија 1941, са 5 чл. Београд
  • Радомировић Бане 1960, са 7 чл. Обилић
  • Радомировић Јордан 1941, са 2 чл. Чачак
  • Станисављевић Вучко 1960, са 4 чл. К.Митровица, Ниш
  • Станисављевић Миле 1948, са 1 чл. Београд
  • Станисављевић Раде 1941, са 1 чл. Приштина, Ниш
  • Шарановић Павле 1957, са 9 чл. Дрваре
  • Шарановић Јока 1964, са 1 чл. Дрваре
  • Шарановић Михајло 1960, са 1.чл. Београд
  • Шарановић Милан 1945, са 2.чл. Ћуприја
  • Шарановоћ Марко 1950, са 1 чл. Панчево
  • Шарановић Љубомир 1950, са 1 чл. Београд

Милош Анђелић, Становништво Вучитрна и околине последњих сто година

О насељавању Црногораца писао је и др Милован Обрадовић:

Белојевић Раде

Бешић Мирослава

Бешић Видосава

Булатовић Радоња

Бојић Милован

Грујић Спасоје

Грујић Велизер

Јовановић Зарија

Калезић Мило

Калезић Љубо

Милошевић Милић

Павићевић Анђа

Калезић Славко

Јововић Станоје

Распоповић Зарија

Шарановић Петар

Распоповић Богић

Др Милован Обрадовић, Аграрна реформа и колонизација на Косову (1918–1941), 1981

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.