Порекло презимена, варош Лозница

28. јун 2014.

коментара: 15

Порекло станоништва вароши, сада града, Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Лозница 1910. године
Лозница 1910. године

Напомена: Из поменуте књиге коришћени су текстови под називом „Лозница“ и „Стара Варош“. У текстовима не пише коју славу славе наведене породице.

Положај града.

Лозница:

У Лозници се укрштају два пута. Један је попречни пут који води долином Дрине и спаја Горње Подриње са Посавином а други је уздужни пут, динарског правца, који излази из Рађевине и Јадра на поменути попречни пут. Лозница лежи поготову у врху Лозничког Поља. Тако је она економско средиште не само за јадранска села већ и за многа села у Рађевину и у Горњем Подрињу. Највећи део вароши је на плавини Штире; на левој страни долине, на једној тераси београдске језерске фазе, подигнуте се јавне зграде.

Стара Варош:

Куће су на обема странама долине једног потока и поред пута који води уз долине Штире, од Лознице у Зајачу.

Тип вароши:

Лозница:

На десној страни Штире је пијаца Мала Лука, која има облик троугла а на левој страни је пијаца Велика Лука, квадратног облика. Један део главне улице развио се око пута, који води долином Дрине. Праве су и кратке оне уличице, које спајају обе пијаце, Велику Луку са главном улицом и улице које се отварају на угловима поменутих пијаца и завршавају се у подножју долинских страна.

Стара Варош је у оба своје дела друмско насеље; дворови са кућама су пређани један до другог.

Привреда.

Лозница:

Најјаче су развијени занати опанчарски и терзијски, којима се подмирују сељачке потребе. У индустријска предузећа спадају пећи за израду црепа и цигле, млинови и стругаре. За стругаре се довози чамова грађа сплавовима низ Дрину. У тррговачким радњама се продаје мешовита роба. Трговци, извозници жита и шљива подигли су магацине.

Стара Варош:

Становништво се бави највише земљорадњом. Поред тога има опанчара, баштована, зидара, качара итд.

 

Порекло становништва.

Лозница:

Досељени су:

1) У првој половини 19. века:

Панић, трговац из Ченгића.

Милићевић, часовничар са Брача. Његов дед је опловио једрилицом Балканско Полуострво и из Црног Мора ушао у Дунав. Пре него што је дошао у Лозницу живео је у Смедереву и у Брусници.

Јеринић, економ је дошао Клубаца.

Радивојевић, економ, из Сребренице. Његов дед је дошао као зидар.

Чворић, економ из Бастава.

Грујичићи, економи, су досељени из Загарча у Пјешивцама.

2) У другој половини 19. века:

Урошевићи, извозници, из Кленка.

Зечевићи, гостионичари и хлебари (пекари), из Подгорице.

Јовановић, гостионичар, из Годијеља.

Јетић, трговац, из Брадића.

Деретић, кафеџија, из Горажда.

Јездићи, трговци, из Плоче.

Пантелић, кројач, из Румске.

Катићи, извозници, из Слатине.

Атанацковић, терзија, из Борине.

Аџић, терзија, из Бабине Луке код Ваљева.

Јовановић (старо презиме Бубаловић) из Рујнице.

Кубуровићи кафеџије и хлебари из Бабине – између Пљеваља и Пријепоља.

Кочовић, кафеџија, из Сјенице.

Васиљевићи, сарачи и терзије, из Јадранске Лешнице.

Максимовић, воскар, из Грнчаре.

Јовановић, опанчар, из Руњана.

Јовановић, берберин, из Великог Зворника.

Ћелић, трговац, из Ковиљаче.

Ћор-Илић, трговац, из Плоче.

Павловић, трговац, из Сарајева.

Зарић, механџија, из Вољеваца.

Вејзовић, трговац, из Вишесаве.

Кундовић, извозник, из Годовића у Студеници.

Стефановић, извозник, из Симиног Брда.

Лечић, ковач, из Сетића.

Манић, берберин, из Ђале код Сегедина.

Тодоровић, апотекар, из Ковина.

Васић, кафеџија, из Врбића.

Савићи, кафеџије и трговци, из Љубовије.

Васић, трговац, из Тршића.

Ђурић (старо презиме Премовић) из Богетића у Пјешивцима.

Гордић, трговац, из Мостара.

Илић, терзија, из Горње Бадање.

Вићентић, трговац из Раденковића у Мачви.

Балмазовић, столар, из Ужица.

Перић, хлебар, из Кистања,

Кокић, опанчар, из Ђурађе.

Солдатовић, кафеџија, из Бастава.

Аврамовић, трговац из Шапца.

Петровић, берберин, из Ирига.

Антонић, столар, из Ликодре.

Владић, економ, из Брасине.

Лукић, механџија, из Цулина.

Јосимовићи, трговци, из Красаве.

Рељић, опанчар и трговац, из Красаве.

Томић, трговац, из Руњана.

Кокановић, трговац, из Недељица.

Арсеновић, кафеџија, из Брасине.

Аврамовић, трговац, из Цикота.

Степанић, трговац, из Јошеве.

Стојадиновић, казанџија, из Шапца.

Спасеновић, опанчар, из Тријешњице.

Радовановић, обућар, из Доње Оровице.

Вељковић, трговац, из Лапова.

Ивановић, трговац, из Ковиљаче.

Ђукановић, опанчар, из Зајаче.

Игњатовић, терзија, из Ковиљаче.

Гајић, хлепбар, из Шапца.

Поповић, часоничар, из Цикоте.

Глишић, кројач, из Шапца.

Васић, опанчар, из Цапарића.

Смиљанић, трговац, из Вољеваца.

Растовић, лимар, из Шапца.

Радојичић, касапин, из Крупња.

Вебер, берберин, из Панчева.

Николић, опанчар, из Борине.

3) Почетком 20. века.

Марковић, трговац, из Крупња.

Латковић, трговац, из Подгорице.

Ристивојевић ковач и колар, из Белотића, рађевског.

Барњаковић, трговац, из Брчког.

Павловић, хлебар, из Раштака код Скопља.

Радаљац, извозник, из Башчелука.

Тодоровић, обућар, из Ваљева.

Алексић, гостионичар, из Шапца.

Петровић, хелбар, из Шапца.

Радић, терзија, из Борине.

Сарићи, трговци, из Руњана.

Душановић, обућар, из Шапца.

Бабић, берберин, из Црне Баре.

Петковић, ћурчија, из Лесковца.

Јанковић, казанџија, из Пирота.

Митровић, трговац, из Љубовије.

Кнежевић, гостионичар, из Новог Пазара.

Мићић, терзија, из Радаља.

Поповић, опанчар, из Горњег Дообрића.

Томић, механџија, из Козјака.

Матић, ковач, из Белотића у Рађевини.

Тасић;

Костић и:

Стевановић, лончари, из Гњилана код Пирота.

Тешмановић, колачар (посластичар) из Бастава.

Стара Варош:

Досељени су:

1) У другој половини 19. века.

Црномарковић је дошао из Зајаче.

Окиљ је из Јасеника код Гацког.

Богдановић је из Ћеклића.

Стојановић је из Невесиња. Његов отац ја најпре дошао у Малешиће, то је босанско Подриње па одатле у Лозницу.

Мирковић је из Дробњака. Његов отац се најпре населио у Ваљеву па одатле дошао у Лозницу.

Ристић је из Бирча.

Аџић је из Мухова код Вуковара.

Голубовић је из Ораха у Пиви.

Ристић и Рајковић су из Свиштова.

Рашевић је из Босне. Он је одгајен као присвојче.

Кулаш је из Невесиња.

Јеротић је из Козјака.

2) Почетком 20. века:

Лазаревић је из Ковиљаче.

Насеље Црногора (сада у саставу града Лозница)

Положај насеља.

Куће су на једној тераси београдске језерске фазе, са десне стране Штире.

Тип насеља.

Црногора је друмско насеље; куће су поређане са обе стране поред пута, којим се раније ишло из Лознице за Крупањ и Ваљево.

Занимање становништва.

Становништво се највише бави земљорадњом. Осим тога неки су кочијаши, радници на железници, служитељи итд…

Порекло становништва.

Досељени су:

1) У првој половини 19. века.

Грујичићи су из Загарча у Пјешевици.

Божићи су из Васојевића.

Радићи су из Гате.

2. У другој половини 19. века.

Живковићи су из Црквица у Пиви.

Поповићи су из Годијеља.

Караџићи су из Петњице.

Ћајићи су из Никшићке Жупе.

Дукојевићи су из Подострога у Бјелопавловићима.

Богдановићи (старо презиме Гвардијановићи) су из Риђана и Никшићкој Жупи.

Џелатовићи су из Мрежице у Загорју.

Голубовићи су из Ораха у Пиви.

Ушћумлићи су из Унча у Пиви.

Ратковићи су из Зубаца.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (15)

Leave a Reply to Милодан

15 коментара

  1. Milenko Radaljac

    Bicu zahvalan ako neko zna poreklo prezimena Radaljac .Poreklo je iz mesta Radalj to je sve sto se zna.Voleo bih znati ko su mi bili preci.pozdrav