Порекло презимена, Бијела (Херцег Нови)

Према студији Сава Накићеновића “Бока – Антропогеографска студија”. Стање из 1913. године. Приредио сарадник портала Порекло Небојша Новаковић

Bijela

Бијела је добила име, или јер је “лијепа и чиста”, или по селу Бијелој (5 км лево од Коњица), или пo ријеци Бијелој у Херцеговини, а свакако јер је то име код Срба удомаћено.

Цар Душан Бијелу помиње у својој повељи 1351. год, а Млечиhи су је звали Bianca. Постоји легенда да је названа по Бијели Урошу, још пре Немањића.

 

Од Немањића до данас овдје су увијек Срби живјели. Народно предање вели, да одмах, послије катастрофе косовске, у овом селу није било него седам породица. Била кyгa, сво помрло, само остала дјевојка Филипа Бунгарића.

Не знају које су то сада породице, знају само, да је била породица Бунгарића и Ника Милошева. Оној дјевојци Бyнгapићa тад дошао неки Paдoвић из Конавала, те је узео. Од њега је данашње племе Радовића у Бијелој, које народ сматра најстаријим. Славе Никољдан.

Друго братство иза овога, за кoje народ држи да су дошли у 15 в. из Попова јесу Пoпoвићи, који славе Јовањдан. Био је из овог братства у 17. веку поп С. Поповиh, ког су хајдуци перашки, у цркви бијељској, под пријеносом кад је служио, убили.

Byкoвићи, звали се и Бојанићи, дошли из Корјенића 1693. Славе св. Јоакима и Ану.

Hoваковићи, из Спича 1876. Славе св. Стефана Дечанског.

Шеровићи из Залаза (Црна Гора) 1680. Славе св. Кузму и Дамјана. Звали се Лукрецијо. Први који је дошао, звао се Мијо Шеровиh.

Џeлатовићи – Ово браство држи, да је потомство новог Турчина џелата, који се овамо из Требиња 1682. населио. На почетку18. в. живио је Вујо Џелалија, који је имао сина Петра, који се у 18. веку одликовао у рату с Турцима, због чега му велики мештар малтешког реда подијели витештво иако Петар бијаше православне вјере. Славе Никољдан.

Ђиновићи, ив Кртола у 17 в. Славе Никољдан.

Тодоровићи из Загуља у Грахову 1694. Славе Ћурђевдан.

Maловићи, из Требиња 1694. Славе св. Тому, а први који је дошао звао се Јово Малојевић.

Бaлабушићи, из Невесиња 1692. Славе Томин дан. Први који је дошао, звао се Ћирил Балабушић.

Сеферовићи, ив Кута 1840, а у Куте из Пипера. Славе Васиљевдан.

Живковићи из Црне Горе 1689., из села Зељуте. Славе Никољдан.

Кнежевићи-  предање вели, да су најприје дошли из Црне Горе, из Заљуте 1692, а звали се Чаурине. Славе Јовањдан. Први који је дошао, звао се Митар Кнежо(а).

Илићи, из Сарајева 1720. Славе Јовањдан.

Балићи, из Сарајева 1720. Славе св. Василију.

Букилица из Грбља 1860. Славе Мијолице.

Раповац, из Сасовића, крајем 19 века. Слави Никољдан.

Митровићи из Крушевица, почетком 19. века. Славе Никољдан.  

Злоковићи – Они у Вељем Брду то су Бошковићи, из Кута, а овамо су дошли око 1700. год. Они у Ковачини потомци су неког Зизера, из Кута, који је овамо дошао око 1695. Био ковач, те зло ковао. По томе се потомство прозвало Злокови или Злоковиhи. Славе Васиљевдан.

Из овог племена било је доста пapoxa бијелских, а знаменит је био граф Никола Злоковић, који је са графовима Илијом Цвјетовићем, Драгутином Магазиновићем и Михаилом Комленовићем, реченим Меглајевићем, многе повластице од Млечана Херцегновому и околини израдио.

 

ИЗВОР: Бока – Антропогеографска студија, Саво Накићеновић, 1913. године

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Новаковић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.