Poreklo prezimena, selo Komirić (Osečina) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Komirić, opština Osečina – Kolubarski okrug. Stanje s početka 20. veka. Iz knjige Borivoja Milojevića „Rađevina i Jadar“. Priredio sarad Poreklo stanovništva sela Komirić, opština Osečina – Kolubarski okrug. Stanje s početka 20. veka. Iz knjige Borivoja Milojevića „Rađevina i Jadar“. Priredio sarad Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Komirić (Osečina)

Poreklo prezimena, selo Komirić (Osečina)

Poreklo stanovništva sela Komirić, opština Osečina – Kolubarski okrug. Stanje s početka 20. veka. Iz knjige Borivoja Milojevića „Rađevina i Jadar“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Komiric

Položaj ma(ha)la u selu.

Gornja Mala je na stranama dolina Perinog Potoka, Malog Potoka i Kamenjače.

Srednja Mala je na prisojnoj strani Kamenjače, na osojnoj strani Šurićskog Potoka i na prisojnoj strani doline Dželovca. Mucići i Gladovići su u ovoj Mali na rtovima.

Donja Mala je na obema stranama Gladovićskog Potoka i na prisojnoj strani doline Konjušice.

Tip sela-mahala i familije koje žive u njima.

Male u selu su:

Gornja Mala u kojoj žive: Panići, Lazarevići, Pantići, Veselinovići, Bradonjići i Mišići.

Srednja Mala: Mucići, Vukovići, Tomići, Pantelići, Rakići, Đurići, Vujići, Damnjanovići, Riljići, Pavlovići i Gladovići.

Donja Mala: Gladovići, Todorovići, Ostojići, Miljanići, Radulovići, Kolarići, Tankovići, Novakovići, Medonjići, Matići i Popovići.

Srednja Mala je odvojena od Gornje Male dolinom, Kamenjačom. U Gornjoj Mali, grupe porodičnih kuća su razdvojene dolinama: Panići su rastavljeni od Pantića Perinim Potokom itd.

Najveća je zadruga Vukovića u kojoj ima 41 ukućanin.

Privreda, zemlje i šume.

Mnogi seljaci znaju zidarski zanat, koji su izučili od Osaćana.

Seoska šuma i ispaša je na Vlašiću. Oko 20 seljaka obrađuje zemlju „na pola“ u Lozničkom Polju. Do 30 seljaka imaju na svojim njivama, u Rađevom Polju, kolibe, kod kojih zimi boravi po jedan ukućanin i ishranjuje stoku. Početkom zime dolaze Užičani i dogone ovce.

 

Poreklo stanovništva.

Starosedeoci su:

Pantići, slave Avramijevdan.

Riljići, Pavlovići i Todorovići;

Miljanići (staro prezime Jankovići);

Radulovići. Slave Jovanjdan. Od Radulovića ima odseljenih u Brgulama u Tamnavi i;

Ostojići, slave Jovanjdan.

Stari doseljenici nepoznatog porekla su:

Tomići i Vujići, slave Nikoljdan.

Doseljeni su:

Panići i Lazarevići su doseljeni iz Carine u prvoj polovini 18. veka. Doselio ih njihov predak Pano, slave Alimpijevdan. Ima ih odseljenih u Odžinom Selu.

Bradonjići su od Pljevalja, doseljeni u prvoj polvini 18. veka. Doselio ih njihov predak Bradonja i doveo sinovca Simu, kome je pri deobi dao trećinu imanja. Njihovi pradedovi Nikola i Pavo bežali su ispred Turaka u Badanju i Bošnjak, slave Đurđevdan.

Mišići su iz Gunjaka, doseljeni u prvoj polovini 18. veka. Doselio ih njihov predak Mišo i seo najpre na Mišino Brdo. Njegov sin Vaso zauzeo je imanje Bradonjića, kada su ovi izbegli, slave Tomindan.

Vukovići su iz Lopatnja, doseljeni u prvoj polovini 18. veka. Njihov predak je ubio čoveka i da se zimi ne bi raspoznao trag sišao je niz reku Jadar i uz potok Kamenjaču došao na mesto sadašnjih Vukovića, slave Nikoljdan. Od njih ima odseljenih u Bogosavcu (Pajići).

Đurići su iz Bosne, došli u prvoj polovini 18. veka. Doselio ih njihov predak Đuro, slave Jovanjdan. Ima ih odseljenih u Maloj Vranjskoj.

Mucići su od Pljevalja, doseljeni u drugoj polovini 18. veka. Doselio ih njihov čukunded Gavrilo, slave Nikoljdan.

Pantelići su iz Konjuše, došli u drugoj polovini 18. veka. Njihov predak Pantelija stupio je u službu kod nekog Stevana Kengića. Aga mu je potom da četiri pluga zemlje, slave Đurđevdan. Ima ih odseljenuih u Pričinoviću (Đukanovići).

Gladovići su iz Hercegovine, doseljeni u drugoj polovini 18. veka. Njihov predak je najpre zastao u Godečevu – užički okrug i odatle došao u Komirić „zbog gladne godine“, slave Nikoljdan. Ima ih odseljenih u Dublju.

Kolarići su iz Tolisavca, doseljeni u drugoj polovini 18. veka. Doselio ih njihov čukunded Gavrilo, slave Nikoljdan. Ima ih odseljenih u Klenju i Ostružnici.

Tankovići su iz Tankovića (iznad Sarajeva), doseljeni u drugoj polovini 18. veka, slave Jovanjdan.

Novakovići su iz Jaklja, došli u drugoj polovini 18. veka, slave Jovanjdan.

Medonjići su iz Mednice (iznad Sarajeva), došli u drugoj polovini 18. veka, slave Aranđelovdan.

Popovići su iz Ravnaje, doseljeni u drugoj polovini 18. veka, slave Nikoljdan.

Rakići su doseljeni iz Ravnaje početkom 19. veka. Njihov ded se privenčao, slave Nikoljdan.

Damnjanovići su se doselili iz Tolisavca početkom 19. veka. Njihov praded je ušao u kuću pastorci Ilije Bujinog, slave Đurđic.

Matići su doseljeni iz Bastava početkom 19. veka, slave Đurđic.

Veselinovići su se doselili iz Crnče u prvoj polovini 19. veka. Njihov otac Sima doveden je uz majku, slave Stevanjdan.

IZVOR: Borivoje Milojević – Rađevina i Jadar. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.


Komentari (6)

  • Milivoje Filipović

    Niste naveli familiju Filipović. U Komiriću su sigurno od početka 19 veka. Moj deda Aleksandar je 1892 godište i najmladji od petoro braće a njegov deda Djuro je komirićanac. To ja znam bez pretraživanja knjiga.

    Odgovori
  • Đorđe

    Nemate podatke o Petrovićima i Prodanovićima koji su u Komiriću siguno ziveli krajem 18 veka!

    Odgovori
  • Defendor

    Treba imati na umu da su ovo podaci iz knjige koja je objavljena pre više od sto godina (1913), a koja je nastala najverovatnije radom na terenu, što uvek ostavlja otvorenu mogućnost da je neka od familija preskočena.

    Kad pomenuste svog čukundedu Đuru Komorićanca, da li mu je ovo Komorićanac bio nadimak, ili vi to sad dodadoste kao naponemu da je i on živeo iz Komorića? Jer ako bi bilo ovo prvo, onda postoji mogućnost da se on negde preselio, gde je dobio nadimak po mestu iz koga je došao.

    Usput, korisno je uvek navesti i krsnu slavu koju porodica slavi, jer je ona pored prezimena i mesta još jedna pomoćna karika u istraživanju porekla.

    Odgovori
    • Milivoje Filipović, Zemun

      Naveo sam Djuru i dodao Komirićanac zato što je živeo u Komiriću, moji su na tom imanju. Nije se selio. Krsna slava je Sv. Georgije – Djurdjevdan, preslava Mali Spasovdan.
      Sada (2018 god.) u mali Filipovića ima pet kuća.

      Odgovori
  • Slavica / Dragoljub / Damnjanović

    Jedna polovina mojih korena rođena je, nicala i stasavala na padinama Komirića. Zadojile su ih i napojile vode Jadra, izvora i potoka.
    Baba Krsmanija – Cuca, devojačko prezime Tomić i krsna slava Sveti velikomučenih Georgije – Đurđevdan / 6. maj /, rođena je 1899. godine Leta Gospodnjeg, 7407. godina. Upokojila se 3. januara 1970. godine Leta Gospodnjeg, 7478. godina.Ranjena je u zbegu na početku Drugog svetskog rata, zbog čega je imala problema sa hodom. Sa učiteljicom iz sela i drugim ženama, kuvala je Titu prilikom zasedanja u Stolicama.
    Deda Tihomir / Ignjat / Damnjanović rođen je 1902. godine Leta Gospodnjeg, 7410. godina. Upokojio se 21. septembra 1979. godine Leta Gospodnjeg, 7487. godina, na praznik Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina. Svečar – krsna slava Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija – Đurđic / 16. novembar /. Po vokaciji – majstor opančarskog zanata, kojim se bavio do pred kraj Drugog svetskog rata, a kasnije povremeno, pa je i nas / dok smo bili mali / znao da iznenadi opančićima šiljkanima. Svedočanstvo / prema originalu / Majstorsko pismo broj 588 od 28. oktobra 1928. godine Leta Gospodnjeg, 7436. godina, Esnafske uprave Zanatskog esnafa u Loznici, kao dokaz da je on priznat za majstora u zanatu opančarskom i da je time prema Zakonu o radnjama osposobljen za samostalno upravljanje opančarske radnje. Kasnije se bavio zemljoradnjom. Majka im je rano umrla, otac “ nestao “ u Prvom svetskom ratu / po nekim saznanjima odlikovan, između ostalog, Karađorđevom zvezdom, ubio ga zbog toga saborac, preuzeo njegove zasluge i živ se vratio iz rata /. Brigu o dedi i njegovvoj braći i sestrama, preuzima stric i baba. Za vreme Drugog svetskog rata, deda je dva puta zarobnjen i oba puta je uspeo da pobegne. Drugi put je to bilo sa streljanja u Šapcu, kada su ih Nemci podelili u grupe po 50. Deda je bio u drugoj grupi i kada je video šta ih čeka, odlučio je da pokuša da pobegne. Izvodili su ih na ivicu korita reke Save, kako bi reka odnela dokaze zločina. Deda se bacio u vodu, bio je dobar plivač i dugo roneći, udaljio se od mesta pogroma i na taj način je izbegao poteru i spasao se. Kasnije smo saznali da je još jedan čovek / iz četvrte grupe /, videvši da je deda pobegao, i sam pokušao da izbegne streljanje i da pobegne. Uspeo je u tome. Na žalost, ja ne znam njegovo ime / tata je znao /, ali se sećam da su rekli da je taj čovek kasnije živeo u Holandiji.Dedina slika postoji u muzeju u Krupnju / prvo zarobljavanje Nemaca kod nas, kada je i deda bio jedan od onih koji su ih zarobili /.
    Baba i deda su izrodili tri tića, tri sokola, tri sina.
    Najstariji, Dragutin – Draja, rođen je 24.09.1925. godine Leta Gospodnjeg, 7433. godina. Za vreme Drugog svetskog rata bio je u ilegali u Beogradu / po zadatku /. Pri bombardovanju istog, izgubio sluh na jedno uho. Posle rata, jedno vreme radi u Beogradu, kasnije premešten za Sarajevo, gde i danas živi. Orden rada, pohvale i priznanja. Sin jedinac, Siniša, rođen 31.10.1956. godine Leta Gospodnjeg, 7464. godina. Ubijen u Sarajevu na Vidovdan / 28.06.1995. godine Leta Gospodnjeg, 7503. godina / u pislednjem / i nadam se i zadnjem / pogromu i zlu koje nas je zadesilo. Najmlađi planinar alpinista Jugoslavije sa zlatnim značkama. Oženjen, bez potomstva. Sahranjen u Sarajevu.
    Srednji sin, Miodrag – Mile, rođen 24.10.1926. godine Leta Gospodnjeg, 7434. godina. Đak Valjevske gimnazije. Angažovan. Aktivan. Izuzetno nadaren za mnoge oblasti / gluma, muzika – pevanje i sviranje instrumenata, književnost, govorništvo, prirodne i društvene nauke, zanat… itd. /.Učesnik NOR-a. Valjevska brigada. Prekomanda V Vojvođanska. Zamenik komesara. Učesnik borbi za oslobođenje Beograda / original – Knjižica – Učesniku u bitci za oslobođenje Beograda, 20.oktobar1944. godina Leta Gospodnjeg, 7452. godina /. Završne borbe u Drugom svetskom ratu / potez Sombor, Apatin, Dunav, Batina, Vukovar… /. Teško ranjen, negde između 20-24.april 1945. godina Leta Gospodnjeg, 7453. godina. Ratna bolnica Sombor. Podlegao ranama 27-28. aprila 1945. godine Leta Gospodnjeg, 7453. godina, na pragu mladosti. Sahranjen na Partizanskom groblju u Somboru, iza Manastira, prvi red. Spomenica za večnu uspomenu i slavu palih boraca Narodnooslobodilačkog rata, broj 56940, od 29.novembar 1950. godina Leta Gospodnjeg, 7458. godina, Beograd / original /.Baba i deda stavljaju spomen ploču-znamenje na crkvi u selu Cvetulja. Bez potomaka.
    Najmlađi sin, Dragoljub – Dragan, rođen 24.01.1928. godine Leta Gospodnjeg, 7436. godina. Upokojio se 14.juna 2000. godine Leta Gospodnjeg, 7508. godina. Sahranjen / umesto na Partizanskom groblju, gde mu je kao borcu i pripadalo / u Somboru, na Velikom pravoslavnom groblju /. Đak Valjevske gimnazije. Aktivan. Angažovan.Častan,iskren, pošten, u svemu što je radio – izuzetan, sa velikim i opširnim znanjem, načitan…Učesnik NOR-a. Dete borac.Valjevska brigada. Prekomanda V Vojvođanska. Obaveštajac. Ćata. Politikom. Učesnik borbi za oslobođenje Beograda / original – Knjižica – Učesniku u bitci za oslobođenje Beograda, 20. oktobar 1944. godina Leta Gospodnjeg, 7452. godina /. Završne borbe u Drugom svetskom ratu / potez Sombor, Apatin, Dunav, Batina, Vukovar… /. Ne zna za brata. I sam ranjen. Metak se odbio od kožnih remena na grudima i umesto kroz srce, prolazi kroz levu mišicu ruke. Posle rata, određen za školovanje u Rusiji.Brat ga spašava. Drugo naređenje se ne sme odbiti po cenu života – školovanje Kopneni tehnikum Pula, koji završava u roku i sa uspehom. Na završnoj godini ih raspoređujju na rad – UDB-a, Vojska, Železnica. Njegovo odredište – železnica i mesto Kula, Bačka. Posle venčanja 1951. godine Leta Gospodnjeg, 7459. godina u crkvi, za kaznu premešten na rad u Olovo, BiH, a strika Draja u Sarajevo. Godinama odbija sva unapređenja i više položaje. Nastoji da dobije za službu Sombor i na kraju i uspeva.Čežnja i tuga za bratom su bili njegova rak-rana do kraja života, jer su on i strika Mile uvek i u svemu bili zajedno i nerazdvojni, Sada ih spaja poslednja postelja, a njihova sen čuva one preostale žive i najstarijeg brata.Odlikovan Ordenom za hrabrost / koji je neko drugi podigao, bez stida i srama, dok je on još bio u borbama /, Medaljom za hrabrost, Ordenom rada, mnogobrojnim priznanjima i pohvalama.
    Dragoljub ima dvoje dece iz braka sa Olgom – ćerka Slavica, rođena 20.07.1952. godine Leta Gospodnjeg, 7460. godina i sin Miodrag – Mile / nosi strikino ime /, rođen 20..09.1953. godine Leta Gospodnjeg, 7461. godina.
    Sin Miodrag – neoženjen, bez potomstva.
    Ćerka Slavica – ima dvoje dece : Ćerka Tamara, rođena 4.08.1976. godine Leta Gospodnjeg, 7484. godina / ima ćerku – Nina, rođena 13.08.2005. godine Leta Gospodnjeg, 7513. godina /. Sin Tihomir, rođen 4.06.1980. godine Leta Gospodnjeg, 7488. godina / ima ćerku – Tijana, rođena 16.07.2015. godine Leta Gospodnjeg, 7524. godina /.
    Prema nekim našim saznanjima, dedini preci potiču iz okoline reke Bune. Posle sukoba sa Turcima su morali da se sklone. Porodica je , navodno, bila mnogobrojna i dobrostojeća. Po dogovoru između braće i starijih, da bi zametnuli tragove, prilikom bežanije, na ruti puta su pojedini ostajali i zasnivali nova domaćinstva. Pri tome su i delili imovinu, što je i slabilo njihovu ekonomsku moć i od dobrostojeće porodice više nije ostalo skoro ništa. Ima nas na svim prostorima, kako bivše zemlje, tako i inostranstva.
    Pored raseljavanja, dolazilo je i do izmena prezimena. Po jednim navodima, jedan deo je uzeo prezime Mišić i Koštunica / sa pričom da su braća htela da ostanu u vezi, pa su se setili da su kosti i mišići neraskidivo povezani /. Drugi slučaj je ptredak Novaka Đokovića – po imenu Đorđe – Đoka Damnjanović, koji je nekim putevima stigao do Amerike i kako nisu uspeli da mu napišu stvarno prezime, uzeo je novo, prema svome nadimku Đoka – Đoković. Jedni su uzeli prezime po reci Buni – Buntići / po nekim saznanjima, navodno je to izvorno prezime naših predaka, dok prezime Damnjanović potiče od omena jednog od braće – Damnjana /. Ima mnogo onih koji su postali Damjanović, a sve iz razloga što nam veoma često pišu pogrešno prezime i umesto Damnjanović napišu Damjanović. Sa onima sa kojima sam o tome razgovarala, saznala sam da im je dosadilo da stalno moraju da urgiraju da bi se ispravno napisalo naše prezime, pa su ostavili ono pogrešno napisano. I sami smo bili veoma često u situaciji da moramo da urgiramo, kako bi nam se ispravno napisalo prezime.
    Na žalost, za podrobnija istraživanja, potrebna su, pored volje i vremena, materijalna sredstva.
    Sudbina je slična i sa mamine i sa tatine strane – uža porodica nam izumire, koreni se zatiru, zaborav i nemar pokriva prošlost i samo ostaju sene, koje nas prate.
    Inače, sa obe strane, naši su bili i ostali časni, pošteni i pravedni. Kada je to potrebno, hrabrosti im nije i ne nedostaje. Velikodušnost i briga za druge, takođe.Vredni su, radni i uspešni u tome. Ima nas i u književnim radovima i narodnim predanjima i pesmama / jedna od njih je i Boj na Čokešini /.
    Dedina najmlađa sestra Radojka, sa još jednom ženom iz sela, prva je žrtva streljanja od strane Nemaca.
    Brat Radovan, imao je problema sa govorom i sluhom, jer ga je gazda kod koga je služio kao dete, besomučno tukao i tako mu oštetio zdravlje. Kasno se oženio. Rano preminuo. Iza sebe je ostavio ćerku Ljiljanu i sina Zorana, koji žive u Šapcu. Ljilja ima dve ćerke, a Zoran dva sina.
    Za ostale ne znam tačno gde su, osim da ih ima u Valjevu, Šapcu, Loznici, okolini. Na žalost, svako je otišao svojim putem i za svojim poslom i životom. Tate više nema, a on je znao o tome mnogo više nego ja.
    Strika Draja je prodao sve imanje, zajedno sa kućom, okućnicom i babinim i dedinim grobovima, tako da mi danas nemamo gde da dođemo.Siniša i ja smo uvek maštali o tome da ćemo tu dolaziti i leti i zimi. Na žalost, njega više nema, a ja ne mogu svojoj deci da pokažem sve lepote kraja, gde im je rođen i odrastao deda.
    Mnogo pozdrava…
    Sa poštovanjem
    Slavica D. Damnjanović
    20.03.2017.

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top