Порекло презимена, село Планина (Крупањ)

21. јун 2014.

коментара: 10

Порекло становништва села Планина, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

На запад од Јагодње и Кошућа Стопе, на југ од Црног Врха и Радаковца на Ботањи је врло пространо планинско поље, нагнуто на Доњу Тријешњицу и названо Планина. У Планину са својим закосима и ливадама улазе ова дрињска села: Селанац, Црнча, Вољевци, Цулине, Читлук, Доња Трешњица и Радаљ. Ова су имала летња станишта засебна и одвојена. На овим летњим стаништима деобама у селу постала су стална насеља. Међу ове сталне насељенике долазе куповинама до имања и сељаци из даљих села. На овај начин се полако на овом пољу почела стварати права насеља.

Око села су: Од запада Криви Рт и Црни Врх, од севера Кошућа Стопа, од истока Велики Камен, Велико Брдо и Чавчић, од југа Доња Тријешњица. Брда се зову: Мраморице, Јечмиште, Равне Њиве, Тодоровац, Мијатовац, Дуге Њиве, Ужиналиште за које се прича да је долазио владика у Тријешњицу, осветио цркву и при повртаку одсео на овом брду и уживао, Дијелац и Коса.

Воде.

Планина је на изворима Борањске Реке, десне притоке реке Трешњице, и она се једино низ ту реку спушта у подрињска села а преко Јагодње у рађевска и горња подрињска села. Ријека овог села припада Доњој Тријешњици. Воде су: Вир, Врело, Просечен Камен, Ђуков Кладенац, Студенац и Чесма.

Тип села.

Село је планинско али равније од свих око себе. Планина нема шума, оне су око села а таму су испусти. У Планини су куће разбијене на целом простору на мање групе од две до три куће, највише.

Махале су: Грујичићи, Грујићи, Ђукановићи, Радићи и Николићи.

 

Постанак села и порекло становништва.

Указом од 1789. године Планина је одвојена од Доње Тријешњице у засебно село. Њени родови сзу раније дошли у ово село, али нема ниједног да је на овом месту од пре 100 година. Треба знати да је Планина у турско доба била у својини суседних муслимаских села поред Дрине, којих је било све до 1834. године.

Данашњи родови после 1834. године и овим редом:

Грујичићи и Живановићи су род Смиљанићима из Вољеваца, дошли 1838. године, славе Ђурђевдан.

Ђукановићи и Грујичићи су од Ристића из Рујевца, има их данас одавде сишлих у Зворнику, Борини и Ковиљачи, славе Јовањдан.

Секулићи су из Својдруга од Ћеранића, има их у Ковиљачи и Зворнику, славе Јовањдан.

Лукићи су из Брштице, славе Јовањдан.

Николићи су старином Голубовићи, досељени из Шљивове, славе Јовањдан.

Радићи су из Радаља, славе Јовањдан.

Тодоровићи су из Доње Тријешњице, славе Лучиндан.

У Планини има 7 родова у 57 домова.

ИЗВОР: Љуба Павловић, “Соколска нахија”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. ruža grujić radović

    treba da piše grujići i žinvanovići,lepo je sve ovo pročitati ja sam rođena na planini 1954 godine i to mi naravno piše u svim dokumentima pa i u indeksu i kada sam polagala osnove geometrije na pmf u beogradu , profesor lopandić me pita sav oduševljen što sam tu rođena da li idem na vašar na mačkov kamen, ja sva preplašena ali i oduševljena činjenicom da on zna gde je PLANINA jer svi su se čudili mom mestu rođenja.pozdrav svim planincima

    • Миша

      Колико ја знам тамо нема више Грујића. Једни сада живе у Мајуру код Шапца. Други Грујићи у Рујевцу нису ваш род. Како неби ишла на вашар када је пред носем.Поздрав,

  2. Neko ko je proveo mladost bas na pomenutim njivama,zaseocima od Todorovica do Najudaljenijih Gruicica putovao u Osnovnu skolu iz Albegovca po dubokom snegu kisama i lepim danima je jako prijatno procitati neki podatak na drustvenim mrezama o selu koje je nazalost u 80%ostalo pusto,zaraslo u korov,skola ostala bez dece ali uvek budi lepa secanja na detinjstvo na nase Dedove Oceve i Majke i njihove u vecini Grobove,kao i na zarasle Odzake koji se u zadnje vreme i ne primecuju u mnogim zaseocima u nasoj Planini.
    Svim Planincima sirom Sveta jedan veliki pozdrav.
    Milenko Todorovic

  3. Milan Lukić

    Rođen sam 1948 u Planini.
    Osnovnu školu sam pohađao u Planini, odakle sam otišao 1958 u Maribor, gde i sada živim.
    Zahvalan sam mom dragom školskom drugu, Radenku Đukanović, koji skoro svaki dan piše o događajima vezanim na Planinu.
    Veoma se radujem novoj poseti Planine sledeće sedmice i obilasku moje škole.
    Pozdrav svim Planincima.

  4. Slavica

    Evo, baš sam tražila gdje je selo Planina, da pokažem djeci odakle jim je djeda. Tata Bogoljub Lukić je tamo rođen daleke 1927 godine. A kasneje otišao u Sloveniju u JNA a tamo i ostao. Bila sam u posjeti kao klinika i veoma bi željela opet doći i pozdraviti rod.
    Pozdrav iz Slovenije.

    • Vladan Grujić

      Dragi moji Planinci, ja sam rodjen 09.02.1968.godine u Krupnju,odrastao sam na našoj Planini a uškolu u planini sam išao sa generacjom 1967. U nasem zaseoku gujića,tri kuce,u kojima sda niko ne zivi od Grujića. Na Planinu smo se doselili medju prvim rodovima,pocetkom 19 veka,iz mesta Voljevci, Ucinio je to Veselinović Grujo sa svojom suorugom Bojanom,koji su izrodili dva sina Miloša (moj cukun deda) i Bogosava. Nakon smrti Gruje,Veselnivići uzimaju prezime Grujići. Nakon 200 godina ,tacnije 2021 godine umro je poslednji Grujić Svetozar Grujić kiji je sa svojom suprugom Milicom ziveo na Planini u Grujićima.
      Podatke o svojim precima,planincima,mozete pronaći u knjizi pokojnog profesora istorije iz M.Zvornika Dejana Pavića. Knjiga se moze naći u gradskoj biblioteci u M.Zvorniku. Naziv knjige je PLANINCI I POREČANI obuhvata podateke iz arhiva od 1831 do 1913 godine. Pa moji Planinci probajte da pronadjete podatke o svojim precima kao sto sam ja to ucinio. Pozdrav.

  5. Predrag

    Šta je sa familije Samardžić???

  6. Vojislav

    Моја прабаба Коса – девојачки Грујичић рођена је ту… удала се у Бодњик изнад Узовнице за Илић Марка ,поздрав за породицу Грујичић