Порекло презимена, село Бариљево (Приштина, КиМ)

Порекло становништва села Бариљево, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село је у подножју Копаоника, над алувијалном равни Лаба, иза његовог изласка из Тенеждолске клисуре.

Разбијеног је типа старовлашке врсте. Махале су му: Џамијска, Драгуша, Шаљана, Имеровића, Нреза, Рогаџија и Подаџија. Удаљења измећу махала су од 200 до 1000 метара.

У бањској хрисовуљи краља Милутина, поред још неких влашких катуна, помиње се и Кaтоунт Бaриљескин који је вероватно био на месту садашњег села Бариљева, на шта уосталом упућује истоветност имена. Село је бар од краја 18. века било чифлик Џинића и у њему се становништво смењивало. Срби Ђокићи у Бабином Мосту су при досељењу свом из Топлице око 1800. „пали” прво у Бариљево и у њему, поред Срба, затекли и Арбанасе. Доцније су се Срби из села потпуно раселили. И Арбанаси су досељеници доцнијег времена.

Арбанашки родови:

Лец (6 к.), од фиса Бериша, братства Доде и Ропиц (2 к.), од фиса Шаље. Сматрају се за најстарије родове у селу. Појасеви у 1935. од досељења су за Лец били: Ахмет, Аџа, Ајриз, Мемет (60 година); за Ропиц: Махмут, Сали, Бехрам, Махмут. Доселили су се, дакле, око 1820. и то: Лец из Малесије, а Ропиц – из Истинића у Метохији.

Селмановић-Лец (5 к.). Досељени за Лецом као његови рођаци.

Рамовић (6 к.) и Нрез (6 к.), од фиса Бериша, братства Доде. Досељени после предњих, први из Малесије, други из Метохије.

Сељац (6 к.), од фиса Шаље, братства Пеца и Гимол (1 к.), од фиса Шаље, братства Гима, досељени средином 19. века.

Имеровић (4 к.), од фиса Бериша, братства Асћора. Досељен из Коњушевца у Лабу после Гимола.

Дешишк (2 к.) и Бербатовц (4 к.), од фиса Гаша. Мухаџири су из 1878. из топличких села Депшишка и Барбатовца.

Подаџи (2 к.), од фиса Гаша. Мухаџир је из топличког села Лумнице. У Бариљево се доселио из Белог Поља у Лабу.

Рогаџи (4 к.), од фиса Краснића. Мухаџир је из Врбовца у Топлици.

Цигани православни:

Јовановићи (4 к., св. Василије). Преселили се из Самодреже 1906. Били су слуге, надничари и наполичари, а око 1925. добили од државе мало утрине.

У селу је 1935. било још 5 кућа Цигана Габеља и 2 куће Цигана Ашкалија.

Аутоколонисти:

Каличанин (1 к.) 1925. из Драгуше (Топлица).

Јовић (1 к.) 1924. из Врела (Топлица).

Димитријевић (1 к.) 1929. из Алабане (Топлица).

Кандић (1 к.) 1931. и Чинбуровић (1 к.) 1932. из Криваје (Топлица). Сви су ови родови даљом старином од Новог Пазара.

Ђуровић (1 к.) 1931. из Точана (Топлица). Даљом старином је од Т. Ужица.

Симић (3 к.) 1929. из Злегње (Жупа Александровачка). – Пајовић (1 к.) 1924. из Куршумлије. Даљом старином је из Бањске (Ибарска клисура).

Колониста је Булатовић (1 к.). Досељен је 1927. из Роваца (Црна Гора).

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.