Порекло становништва села Бариљево, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у подножју Копаоника, над алувијалном равни Лаба, иза његовог изласка из Тенеждолске клисуре.
Разбијеног је типа старовлашке врсте. Махале су му: Џамијска, Драгуша, Шаљана, Имеровића, Нреза, Рогаџија и Подаџија. Удаљења измећу махала су од 200 до 1000 метара.
У бањској хрисовуљи краља Милутина, поред још неких влашких катуна, помиње се и Кaтоунт Бaриљескин који је вероватно био на месту садашњег села Бариљева, на шта уосталом упућује истоветност имена. Село је бар од краја 18. века било чифлик Џинића и у њему се становништво смењивало. Срби Ђокићи у Бабином Мосту су при досељењу свом из Топлице око 1800. „пали” прво у Бариљево и у њему, поред Срба, затекли и Арбанасе. Доцније су се Срби из села потпуно раселили. И Арбанаси су досељеници доцнијег времена.
Арбанашки родови:
– Лец (6 к.), од фиса Бериша, братства Доде и Ропиц (2 к.), од фиса Шаље. Сматрају се за најстарије родове у селу. Појасеви у 1935. од досељења су за Лец били: Ахмет, Аџа, Ајриз, Мемет (60 година); за Ропиц: Махмут, Сали, Бехрам, Махмут. Доселили су се, дакле, око 1820. и то: Лец из Малесије, а Ропиц – из Истинића у Метохији.
– Селмановић-Лец (5 к.). Досељени за Лецом као његови рођаци.
– Рамовић (6 к.) и Нрез (6 к.), од фиса Бериша, братства Доде. Досељени после предњих, први из Малесије, други из Метохије.
– Сељац (6 к.), од фиса Шаље, братства Пеца и Гимол (1 к.), од фиса Шаље, братства Гима, досељени средином 19. века.
– Имеровић (4 к.), од фиса Бериша, братства Асћора. Досељен из Коњушевца у Лабу после Гимола.
– Дешишк (2 к.) и Бербатовц (4 к.), од фиса Гаша. Мухаџири су из 1878. из топличких села Депшишка и Барбатовца.
– Подаџи (2 к.), од фиса Гаша. Мухаџир је из топличког села Лумнице. У Бариљево се доселио из Белог Поља у Лабу.
– Рогаџи (4 к.), од фиса Краснића. Мухаџир је из Врбовца у Топлици.
Цигани православни:
– Јовановићи (4 к., св. Василије). Преселили се из Самодреже 1906. Били су слуге, надничари и наполичари, а око 1925. добили од државе мало утрине.
У селу је 1935. било још 5 кућа Цигана Габеља и 2 куће Цигана Ашкалија.
Аутоколонисти:
– Каличанин (1 к.) 1925. из Драгуше (Топлица).
– Јовић (1 к.) 1924. из Врела (Топлица).
– Димитријевић (1 к.) 1929. из Алабане (Топлица).
– Кандић (1 к.) 1931. и Чинбуровић (1 к.) 1932. из Криваје (Топлица). Сви су ови родови даљом старином од Новог Пазара.
– Ђуровић (1 к.) 1931. из Точана (Топлица). Даљом старином је од Т. Ужица.
– Симић (3 к.) 1929. из Злегње (Жупа Александровачка). – Пајовић (1 к.) 1924. из Куршумлије. Даљом старином је из Бањске (Ибарска клисура).
Колониста је Булатовић (1 к.). Досељен је 1927. из Роваца (Црна Гора).
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)