На данашњи дан: Рођен глумац Велимир Бата Живојиновић

5. јун 2014.

коментара: 0

5. јуна 1933. – Рођен велики српски глумац Велимир „Бата“ Живојиновић. На филму је дебитовао 1955. у филму „Песма са Кумбаре“, а у својој каријери је глумио у преко 250 филмова и серија. Филм „Валтер брани Сарајево“ му је донео велику популарност у Кини. Снимио је и седамнаест вестерн филма у Немачкој.

Живојиновић је рођен у селу Кораћици, под планином Космајем. Свој таленат за глуму је открио са 15 година, док је радио као сценски радник и понекад као статиста у Академском позоришту у Београду. Након завршетка средњих глумачких школа у Нишу и Новом Саду, покушао је да се упише на Позоришну академију у Београду и успео из трећег покушаја 1954. године. У Београдском драмском позоришту је играо више година, а у том периоду је имао по 300 ангажмана годишње.

Бата Живојиновић је више волео позориште од филма, па је у Београдском драмском позоришту имао по триста ангажмана годишње у коме је играо само неколико година, потом је његов филмски деби из 1955. године у филму „Песма са Кумбаре“ редитеља Радоша Новаковића био почетак изузетно плодне каријере. Живојиновић, који ће ускоро постати познатији по свом надимку Бата, је без сумње одиграо више филмских улога од било ког глумца у историји југословенске кинематографије. Континуирану филмску каријеру, због које напушта позориште, Живојиновић је започео епизодама у „Влаку без возног реда“ из 1959. године и „Рату“ из 1960. године. Оба наведена остварења је режирао Вељко Булајић, у чијим ће скоро свим каснијим филмовима Бата Живојиновић играти главне улоге.

Улоге Бате Живојиновића нису биле само велике, већ и разноврсне. Глумио је и хероје и зликовце и лако је прелазио из улоге главног у улогу споредног лика. Током шездесетих се филмовима попут „Козаре“ (1962) (за који је награђен у Пули), „Три (филм)“ (1965), „Операције Београд“ (1968), и „Битке на Неретви“ (1969) устоличио као једна од највећих звезда кинематографије бивше Југославије, али је зенит његове популарности дошао током 1970-их филмовима са тематиком Другог светског рата. Један од најпознатијих његових филмова из овог периода је „Валтер брани Сарајево“ из 1972. године, који је постигао велики успех у Кини, где је Живојиновић и данас популаран. Током 1980их Живојиновић је пародирао на своју слику акционог хероја улогама у низу лаких комедија.

Године 1990. је изабран у Народну скупштину Републике Србије. Од 1991. је активан на политичкој сцени као члан Социјалистичке партије Србије. У септембру 2002. је био кандидат Социјалистичке партије Србије на изборима за председника Србије. Међутим, Слободан Милошевић, председник СПС коме је у то време суђено у Међународном суду за ратне злочине у Хагу, је подржао кандидата Српске радикалне странке Војислава Шешеља.

Живојиновић је био иницијатор, оснивач и неко време председник Удружења филмских глумаца Србије, такође је био и директор филмског програма Слободарских свечаности у Сопоту.[6]

Бата Живојиновић је познат по свом блиском пријатељству са хрватским глумцем Борисом Дворником. Живојиновић и Дворник су се 1991. одрекли један другог у низу отворених писама, у гесту који је био виђен као симболика распада СФРЈ. 2004. је јављено да су њих двојица покушала да се помире. Помирили су се 2006. путем видео линка између Сплита и Београда. Живојиновић је изјавио „последњих година није било мржње између нас“, а Дворник се надовезао да је то био „само неспоразум“.

Бата Живојиновић је преживео срчани удар 17. октобра 2006. Три године касније је имао гангрену коју је санирао на Куби, да би му се опет повратила повредом ноге на снимању филма Лед 2011. године.

кинотека му је 2010. године доделила награду ”Златни печат” за изузетан допринос развоју филмске уметности.

Занимљивости 

Рангиран је као 9. најбољи српски глумац по избору Вечерњих новости 2000.

Глумио је у 35 партизанских филмова.

Имао је 7 својих филмова у званичној конкуренцији на Канском филмском фестивалу и то: ”Влак без возног реда” (1959), ”Поглед у зјеницу сунца” (1966), ”Скупљачи перја” (1967), ”Биће скоро пропаст света” (1969), Сељачка буна 1573.” (1976), ”Групни портрет с дамом” (1977) и ”Посебан третман” (1980).

Године 1981. је био члан жирија на 12-ом Међународном филмском фестивалу у Москви, Русија (Московский международный кинофестиваль).

Вероватно је једини глумац на свету који је имао у 4 узастопне године 3 филма, у којима је играо главне улоге, у номинацији за ”Оскара” за најбољи страни филм ”(Academy Award for Best Foreign Language Film)”, и то: ”Три” (1966), ”Скупљачи перја” (1967) и ”Битка на Неретви” (1969).

 

ИЗВОР: Википедија

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.