Порекло презимена, парохија Стапари (Градишка, РС)

13. април 2014.

коментара: 11

Порекло становништва парохије Стапари (Гламочани), општина Градишка. Препис из црквене књиге ШЕМАТИЗАМ православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1882. Приредио сарадник портала Порекло Милорад Богдановић.

Парохија Стапари (Гламочани), протопрезвитерат градишки

Парохију чине 4 села:

1. Гламочани: кућа 32, душа 200

2. Разбој, кућа 47,душа 313

3. Кладари, кућа 47, душа 253

4. Баинци, кућа 59, душа 346

Парох Ђуро Рачић

Парохија нема цркву. Извод рођених, умрлих и вјенчаних за 1883. годину није поднио парох Цвјетко Шпирић.

Свечари славе:

Св. Василију: Веиновић, Косић.

Св. Јована: Марчета, Грлица, Остојић, Поповић, Вујичић, Латиновић, Миловац, Баић, Марчетић, Јаћимовић, Максимовић, Милијашевић, Цвијић, Пецић, Угреновић, Којадиновић.

Лазарева Субота: Микић, Зељић.

Часне вериге: Малић.

Св.Ђурђију: Савић, Антонић, Станојевић, Куваља, Ђукелић, Касагић, Маљичић, Љескар, Видовић, Миљић, Бабић, Јеринић, Митраковић, Максимовић, Барашанин, Љубурић, Шормаз, Ољача, Пеашиновић, Ристић, Микаћ, Тимарац, Думонић, Каракаши, Сембер, Ратковић, Поповић, Црнобрња, Микић, Пеаковић, Зец, Питњак, Ђурђевић, Зарач.

Св. Ап. Петра: Балабан, Милинчић.

Св. Димитрију: Максимовић, Медић.

Ђурђиц: Савић, Ђурђевић.

Арханђела Михаила: Јокић, Ристић, Остојић, Радиновић, Радомир, Лепир, Стаменић,Чучак, Савановић.

Св. Николу: Бубоњић, Вучковић, Глувић, Бабић, Остојић, Стојићевић, Крагуљ, Ђудуревић, Тивсојевић, Шикара, Мандић, Вукић, Микић, Рачић, Пантелић, Шарић, Векић, Кесеровић, Мутић, Дукић, Берић, Ждрал, Црнобрња, Јешић, Мајсторовић, Драгојевић, Грубота.

Св. Игњатију: Плотановић, Станишљевић, Ракић.

Архиђ. Стефана: Шњегота, Гвозденовић, Савић, Бојанић, Црнчевић, Кнежевић, Варцар, Дабић, Пеција, Лакић, Перић, Алексић.

Св. Луку: Билбија, Шевић.

Св. Тому: Стакић, Дабић, Вуичић, Љепојевић, Ђурђевић.

Срђев дан: Адамовић.

Св. Алимпију: Ђогић.

Св. Илију: Зрнић, Мајсторовић.

Св. Пантелију: Брковић, Гогић.

Св. Марка: Вишњић.

Св. Јована Златоуста: Босанчић.

 

ИЗВОР: Шематизам митрополије дабро-босанске из 1882. године. Приредио сарадник портала Порекло Милорад Богдановић.

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. goran

    Pozdrav,

    Da li neko zna porijeklo prezimena Kasagić?

  2. Слиједећи најозбиљније приче мојих дједова из Стапара-Разбоја, Милорада и Стевана (које сам чуо у више наврата између 1988. и 2004.) да су Касагићи поријеклом “из Арменије”, након 25 година трагања долазим ове 2014. год. до сазнања да је то тачно! Касагићи имају арменско поријекло, а дошли су у Разбој и Ламинце из подградачких Бараја, који се на карти из 1716. год. наводе као Барахије. Стога су очито сродници с породицом Барашан-ин или скраћено Барашин. Касагићи су изворно Касагјан, од арменског ‘касаг,касагх’ што значи “кисело, сирће”. Барашан је изворно Барашјан или Барахјан, али значења засад још нисам сазнао. Обје ове породице су у историјској Арменији доживјеле један од најстрашнијих догађаја у људској историји – Арменски Геноцид, који је био узор и Хитлеру и Павелићу. Преживјели су се углавном склонили у Либанон, гдје још има Армена Барашјан, Барахјан и Касагјан, а има их и у данашњој Арменији,Цариграду, Русији, Грузији, Америци итд. Срби арменског поријекла су и крајишка породице Каракаш, Гердијан, Гардијан, Стамболија, Тороман, Шмитран, Сикимић, Варагић итд. Досељени су овамо у 17. ст., вјероватно за вријеме исламизованог Армена Сулејман Паше Ермени рођеног у арменској Малатији, а намјесника арменских вилајета у “османској империји” и намјесника босанског вилајета, па опет арменских вилајета (Севастија,Ерзрум – Карин) или његовог насљедника Ванли од језера Ван у историјској Арменији – најстаријој хришћанској земљи на свијету. Дуго ми је требало да ово прихватим, али сам сада поносан што моји преци имају арменско поријекло! Ништа од овога не бих сазнао да ме једна Арменка која живи у Београду није, управо због презимена, 2012. год. питала јесам ли Армен или сам арменског поријекла и навела на истраживање у којем сам све успио повезати). Најстарији манастир у Арменији, зидан од црног камена у 3. вијеку, зове се Касаг, на природно “киселој” ријеци Касаг која утиче у велики Аракс под библијским Нојевим Араратом. Ништа више од нагађања да смо од некога анонима који је негдје убио бега па “касао” и дао себи титулу “ага”, па постао тобоже Касага. То су приче за малу дјецу. Нигдје нема муслимана с презименом Касагић! Отпада и теорија да смо неки Черкези, зато што су Руси звали тај муслимански народ осетским називом Касоги или Касаги. Наш слављеник св. Георг био је Армен, као и толики други свеци. Ово је коначно и дефинитивно рјешење поријекла Касагића и других наведених родова, о чему ће бити написан и научни рад. Зашто се о нашем поријеклу морало шутјети, јасна је ствар, када су и Арменија и Босна с другим српским земљама биле заједно у саставу мрачне и одвратне “османске империје”! Ови родови су напросто бачени с краја на крај те “империје”. Срби јесу старосједилачки, средњовјековни народ под Козаром и у Крајини и нису били потребни никакви монголоидни”турци” да се овдје први пут појаве, како желе и тврде и Загреб и Београд и Сарајево. Дошљака из далека свакако има, а међу њима су и ове српске/србске породице. Мени то сазнање више не смета.
    ( Након Бечких ратова, дио Касагића се са становништвом околине села Врбашке преселио на аустријску страну, у село Ускоке, а одатле је један дио отишао у Горице код Нове Градишке, а један дио ових породица се одселио чак у околину Трста пренијевши тамо називе Градишка и Турјак, гдје и сада има талијанизираних породица с презименом Касаги и Касаго. Није провјерљива прича да би бегови Шашкини потекли од Касагића, али Касагићи у Шашкиновце долазе тек крајем 19. ст., а имали су у посједу и више од пола тог села.)

    • Nikola

      Poštovani, ukoliko pročitate ovaj komentar zamolio bih vas da me kontaktirate kako bih nešto više saznao o poreklu Kasagića, s obzirom da se radi o devojačkom prezimenu moje majke. Veliki pozdrav i hvala na interesantnoj interpretaciji etimologije prezimena!

  3. Nije to nikakvo veliko otkriće! Nekoliko godina poslije tog Sulejmana paše Jermena, turski putopisac Evlija Čelebija, 1660. god. pominje kod Užica oblast zvanu “Armenija” i verovatno su odatle krenule seobe Jermena u Bosnu, a Užice je pripadalo bosanskom vilajetu. To je sasvim sigurno. Bilo bi sasvim neverovatno da prezimena, odnosno srpskih rodova jermenskog porekla nema baš u Bosni. Interesantno je da se pokazuje dokazana naučna činjenica o “povratnim seobama” i posve je komična stvar da postoje Jermeni sa prezimenima Bosnakyan i Boshnakyan, što znači “sin Bošnjaka”! To dovoljno pokazuje da je stvarno bilo Jermena i među tzv. “zapadnim Srbima”.

  4. goran

    Hvala puno na ovim informacijama ,pa bi htio znati ko mi je to napisao.Molim za kontakt

  5. Милорад Богдановић

    Ракелићи и све друго љепше се прочитају ако је ћирилицом написано.
    http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0

    • Касагяни и Барашани = Барахяни дошли су равно из арменске МАЛАТИЈЕ између 28.фебруара и 22. новембра 1656. год. За остале не знам и није ме брига. Затечену рјечицу MLATERMA су претворили у МLATURA, а притоку су назвали МЕДАРА или “meghr jur”. Довољан доказ. +++

  6. Јоксим

    Касагићу, урадите днк. Пријавите се одмах јер се тако повољна прилика неће више пружити. За само 3000 динара , четири пута мањој цијени од редовне, имаћете научну потврду да сте јерменског поријекла.

  7. Касагић

    Поштовани господине Богдановићу,
    Присиљен сам да Вас замолим да избришете све моје објаве које се тичу арменског поријекла моје породице биле оне тачне или не. Унапријед сам Вам захвалан. Касагић

  8. Jana

    Da li neko zna nešto o porijeklu prezimena Sember?