Na današnji dan: Umro vladika Lukijan Mušicki

15. marta 2014.

komentara: 0

15. marta 1837. – U Karlovcu umro Lukijan Mušicki, srpski vladika i pesnik.

Rođen je u Temerinu 27. januar 1777. Osnovnu školu je učio u Temerinu, gimnaziju u Novom Sadu i Segedinu, a prava i filozofiju u Pešti. Po završenim studijama postaje administrator mitropolijske kancelarije u Karlovcima, nastavnik bogoslovije i, pošto se zakaluđerio, arhimandrit manastira Šišatovca. Od 1828. do smrti bio je vladika Karlovačkoga vladičanstva sa sedištem u Plaškom. U Vojnoj krajini su postojale škole na nemačkom, a on je otvorio prve škole na srpskom jeziku u Plaškom, Škarama, Zrmanji i Mutiliću. Umro je kao vladika u Plaškom.

Mušicki je bio jedan od najobrazovanijih pisaca svoga vremena. Pored grčkog i latinskog, on zna nekoliko evropskih jezika i poznaje skoro sve veće pesnike antičkog i novog doba. Njegovi omiljeni pesnici su: Fridrih Gotlib Klopštok, čuveni nemački pesnik, pisac „Mesijade“, David „psalmopjevac“ i naročito Horacije, čiju je poetiku (Ars poetica) znao naizust. On od Horacija uzima metričke oblike, hvalbenu i svečanu rečitost i prvi među Srbima počinje da stvara umetničku poeziju u duhu i ruhu psevdoklasične poezije evropske. On sam kaže da podražava „Flaku“ i smatra kao veliki uspeh što može na srpskom jeziku pevati po latinskim metričkim obrascima.

On je napisao četiri knjige lirskih pesama rodoljubivog, moralnog i didaktičkog sadržaja. To je učeno stihotvorenije vrlo učenog i dobronamernog rodoljuba i crkvenog čoveka, stihotvorstvo lišeno pravog pesničkog zanosa i lepote. On peva o karakteru, narodoljublju, blagonaraviju i dobrodjetelji i daje moralne pouke mladom naraštaju. Njegove programske pesme „Glas narodoljupca“ i „Glas harfe šišatovačke“ bile su čuvene u svoje doba i školska omladina ih je znala naizust. Ta je njegova poezija cenjena u svoje vreme zbog snažnog i iskrenog rodoljublja i predstavlja zanimljiv pokušaj umetničke versifikacije po ugledu na latinske metričke oblike i ujedno kao karakterističan obrazac hladne i ukočene „objektivne lirike“. Održavao je prijateljsku vezu sa Mihailom Vitkovićem, srpskim pesnikom iz Pešte kome je Mušicki posvetio i odu.

Vrlo učen i obrazovan književnik, Mušicki pokušava da arhaični staroslovenski jezik, koji nije imao književne tradicije, prilagodi psevdoklasičnoj disciplini forme, u vreme kada se ta disciplina preživela kao i sam jezik. On je pokušao da nezavisno od narodne pesme stvori nove ritmičke oblike i dao je nekoliko virtuoznih obrazaca, ali je njegov pokušaj propao zbog odsustva talenta i zbog arhaičnog jezika.

Živeći u doba Vukove reforme jezika i pravopisa, Mušicki se bavio i pitanjem jezika. On je za slovo j i unosi u srpsku azbuku slovo đ, izjašnjava se za narodni jezik, ali kao crkveni čovek on je i za ruskoslovenski:

„Slovenski, serbski jezik — dva su puta, K jednoj celi vode nas.“

On nalazi da ruskoslovenski jezik treba da ostane jezik crkve i nauke, a narodni za narod i popularnu književnost.

 

IZVOR: Vikipedija

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.