Разговор о Српском ДНК пројекту на Радио Београду

14. март 2014.

коментара: 2

Деценијске дискусије о раној историји српског народа ускоро ће бити окончане због све веће доступности ДНК анализа које недвосмислено могу да нам кажу одакле су Срби дошли на Балкан и са ким су савремени Срби у сродству. Ови резултати обориће многе митове, али истина је, како показују пионирска истраживања, још фасцинантнија од фикције.

Najcesci haplotipovi u Srbiji

ДНК је веома једноставно пратити по мушкој или по женској линији и врло се лако доказује колико су две особе у сродству ако је заједнички предак живео у последњих 500 година. Све већи број људи широм света одлучује да се тестира за неколико десетина евра како би сазнали да ли имају познате претке, колико су у сродству са другим особама истог презимена или куда је мигрирала њихова шира породица у последњих пар векова.

Овај талас ДНК тестирања право је благо за научнике који из добијених података могу да донесу шире закључке. Примера ради, савремени ДНК може се упоређивати са узорком узетим од одавно преминулих особа, попут средњевековних владара, а анализе великих група као што су данашње нације показују како су се те нације стварале, које раније групе су се удружиле у народе које данас познајемо и где широм света живе особе које деле заједничко порекло, што је одличан механизам за утврђивање путева миграција.

Иако у Србији број тестираних особа не прелази 1000, многе генерализације већ се могу уочити. Са гостима емисије Јовицом Кртинићем, оснивачем Српског ДНК пројекта на сајту poreklo.rs и Миланом Стојићем, једним од пионира генетичке генеалогије и нашој земљи разговарали смо о најинтересантнијим сазнањима из истраживања као што су генетске везе Срба и Турака и ко су потомци чувених личности из историје Србије.

Емисију уређује и води Ненад Милитаревић.

Радио Београд 1, 14. марта 2014.

Емисију можете да преслушате  ОВДЕ.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Bore

    Odlična emisija. Posebno me je fascinirala priča o zajedničkom pretku i pedeset hiljada hercegovačkih Srba koji su emigrirali u južnu Italiju prije pet stotina godina. Ako je istina da oni i dan danas govore srpskim jezikom, zašto se sa njima ne uspostavi kontakt.Poznato je da u okolici Barija živi dosta Albanaca koji su se tamo naselili u istom periodu i Republika Albanija je sa njima u zadnjih dvadeset godina uspostavila kontakte. Također se zna da u pokrajini Molize žive Moliški Hrvati koji također imaju kontakte sa Hrvatskom i to je za svaku pohvalu.Jedino Srbiju nije briga za svoju dijasporu.

  2. Милан Стојић

    Управо сте поменули Молижанске Србе али као Хрват.
    До 1900 године су држали слику Краља Милана Обреновића и Вука Караџића на зиду. Сада су то Хрвати, као што и сами кажете. Убацили су им свог фратра. Дали су им конзулат у Макарској. Отворили су код њих конзулат. А ето генетика говори да има пуно људи који су самном слични. Шта рећи ја један контактирам са неким људима из тог округа преко форума, али све је то мало. Поздрав!