9. marta 1817. – Pogubljen Sima Marković, knez i vojvoda iz Prvog srpskog ustanka. Bio je član i predsjednik Praviteljstvujuščeg sovjeta serbskog. 1817. godine je sa Pavlom Cukićem podigao ustanak protiv kneza Miloša Obrenovića, ali je bio uhvaćen i pogubljen na Kalemegdanu.
Simeon – Sima Marković je rođen 1768. i živeo je u bogatom selu Veliki Borak u Beogradskoj nahiji (kod Barajeva). Bio je istaknuti vojskovođa i diplomata ustaničke Srbije, oberknez Posavine, a onako gostoljubiv i otvoren, oličenje pravog srpskog domaćina. Već u mladosti “trgovački ćemer je zamenio jataganom” boreći se odvažno u Kočinoj krajini (1887 – 1891), protiv Janičara. Posle mira u Svištovu 1891. godine, kuća kneza Simeona bila je mesto okupljanja viđenijih ljudi tadašnje Srbije gde su se opismenjavala deca bogatijih trgovaca a i stvarala ideja o “Slavljano – serpskom carstvu”.
Posle seče knezova i paljenja hanova, zajedno sa Pavlom Popovićem, knez Sima je pokušao da razreši nastale sukobe organizujući direktne pregovore između Karađorđa i Aganlije 12. februara 1804. godine u Drlupi.
Srčano učestvuje u radu ustaničke skupštine u Orašcu na Sretenje 1804. godine.
Od samog začetka ustanka postao je veoma blizak sa Karađorđem, a vožd je Siminu kuću smatrao za domaće mesto, pa je čak i prvu ustaničku skupštinu Praviteljstvujušćeg sovjeta održao u Siminom domu. Knez Sima Marković je bio prvo predsednik Sovjeta, da bi 1811. godine postao prvi ministar finansija – popečitelj kase narodne. U ulozi predsednika Sovjeta, 1807. godine, u Smederevu jetko odgovara turskoj delegaciji: “Srbija sebe smatra nezavisnom državom, nikakva danka neće dati, niti će dizati oružje na svoju pravoslavnu braću”, na poziv Porte da uz dobijanje autonomije Srbija pošalje 20 000 vojnika na ruski front.
U prvim godinama ustanka, knez Sima Marković je imao velike uspehe u vojevanju kod Karanovca, Požarevca, Smedereva, na Mišaru…
Naročito se istakao pri osvajanju Beograda. Tada je, na čelu 3.000 ustanika, provalio u grad kroz dobro utvrđenu Varoš kapiju, uprkos žestokoj odbrani Turaka. U borbama za Beograd poginuli su Janko Katić i Vasa Čarapić, tako da je knez Sima postao najvažniji vojvoda čitave Beogradske nahije. To ga, po svedočenju savremenika, nimalo nije izmenilo.
Međutim, kasnije, Sima će biti zapamćen i po jednom vojnom neuspehu koji je kao starešina 10.000 iskusnih ustanika doživeo u borbama na Drini.
Za vreme ustanka, Sima je u više navrata odlazio u diplomatske misije. Učestvovao je više meseci u pregovorima oko donošenja Bukureštanskog mirovnog ugovora. Nekoliko puta boravi na dvoru ruskog cara, te je odlikovan ordenom sv. Ane II stepena.
Posle sloma ustanka, napustio je Srbiju da bi se u nju ponovo vratio. Aktivno učestvuje u dizanju Drugog srpskog ustanka, a 1817. godine podiže bunu protiv Miloševe samovolje. Simina buna je ugušena. Miloševi ljudi ga hvataju i predaju Turcima koji mu na Mladence 1817. godine odrubljuju glavu pred današnjom bibliotekom Beograda.
IZVOR: RTS, osbozdarevac.edu.rs
Komentari (0)