Порекло становништва града Бањалуке. Препис из црквене књиге ШЕМАТИЗАМ православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1882. Приредио сарадник портала Порекло Милорад Богдановић.
V. Протопрезвитерат бањалучки.
Бањалука. – Парохија град: црква парохијал. хр. св. Сошественије св. Духа.
Има кућа 441, а душа 1721. Родило се 1883. мушки 56, жемски 43. Умрло, мушки 23, женски 19. Вјенчано 14.
Парох: протопрезвитер Јован Михајловић
Капелан: Јанко Бабић
Свечари славе:
Св. Јована: Бањчевић, Чавић, Радић, Бајић, Пекез, Јунаковић, Славић, Станковић, Савановић, Јовановић, Секулић, Калаба, Тадић, Ковачевић, Јовић, Малинић, Кнежевић, Деспотовић, Бајић, Милошевић, Дабовић, Наумовић,Кнежић, Маслеша, Миљковић, Копривица, Милијевић, Мијатовић, Гашић, Зрнић, Јањошевић, Бузаџић, Докић, Кусет, Гарић, Млађеновић, Станивуковић, Крајиновић, Црномарковић, Јанковић, Павловић, Никић, Чегар, Сировина, Ђаковић, Петковић, Шукаловић, Рађевић, Тришић, Гаврановић, Лазаревић, Ђекић, Вујић, Бабић, Вујаковић, Копрен, Босанчић, Касаловић, Махалбашић (?), Вишекруна, Искица, Јовановић, Радојчић, Крњаић, Попадић, Савотић, Радојкић, Копривица, Кременовић, Веримић, Белензада, Станивук, Ћосић, Врховац, Дракулић, Ковачевић.
Св. Николу: Тривић, Тешић, Паучић, Сабљић, Радоњић, Милаковић, Шпирић, Васиљевић, Николић, Малешевић, Бојанић, Станојкић, Копања, Милић, Сурутка, Пиштељић, Баслаћ, Радуловић, Ђебеџија, Алексић, Шмањић, Каран, Ђаковић, Михајловић, Рибар, Јанковић, Палачковић, Поповић, Тешановић, Шкорић, Зарић, Мацановић, Драгојевић, Кољанчић, Гузијан, Грујић, Јоракулић, Васић, Миловановић, Поповић, Сивац, Михајловић, Јагодић, Остојић, Кекић, Тешановић, Тошић, Вуковић, Покрајчевић, Перић, Бабић, Бумбеза, Петровић, Митровић, Копања, Вођевић, Загорац, Трифковић, Наумовић, Јандрић, Новаковић, Беук, Рунић, Стрежић, Цвјетић, Јефтић, Софијанац, Остојић, Ковачевић, Благојевић, Марковић, Петровић, Пејић, Ајдер, Кондић, Борковић.
Марковдан: Пердув, Шипка, Ђурђевић,Десанчић, Јакшић.
Ђурђевдан: Стојнић, Чекић, Стефановић, Илекћ, Милошевић, Бисерчић, Ђуричић, Каралић, Ковачевић, Којић, Петровић, Јунгић, Николић, Богојевић, Јеринић, Самарџић, Милаковић, Теодосић, Чалћ, Ђурић, Којдић, Јанковић, Добраш, Милић, Стричевић, Зита, Јовановић, Мајкић, Новаковић, Ратковић, Гајо, Ристић, Сандаљевић, Бајић, Видовић, Кнежевић, Грујић, Давидовић, Томић, Марић, Станић, Антонић, Столовић, Јекић, Бојковић, Живковић, Зељковић, Зорић, Поповић,Јолџић, Латиновић, Вулетић, Дубајић, Ловреновић, Пајић, Латинчић, Добраш, Секулић, Неимаревић, Јаковљевић, Миљевић,Кокијер, Кукољ, Стајић, Јаворовић, Радумиловић, Вукашиновић, Марјановић, Ескић.
Св. Илија: Савић, Кондић, Авдаловић, Ђекић, Милекић, Лукић, Петовић, Врањешевић.
св. архиђ. Стефана: Бубњевић, Карталица, Зубовић, Памучина, Жмирић, Симић, Саватић, Иветић, Стефановић, Поповић, Ђукић, Тодоровић, Раковић, Бојић, Грујичић, Кнежевић, Чекић.
Аранђеловдан: Јокић, Којић, Јањић, Мељанац, Радуловић, Савић, Ристић, Тадић, Лазаревић, Новаковић, Ђукић, Кнежевић, Илић, Калајџић, Миленковић, Неимаревић.
Часне Вериге: Антонић, Чулић, Радојковић, Ступар, Симић, Сладојевић, Стојнић, Вуковић, Ђукановић, Бабић, Јелушић, Марић.
Св. апост. Тома: Милошевић, Поповић, Ђурковић, Бојановић, Чигојевић, Савановић.
Св. Пантелију: Ђурић.
Св. Тројицу: Петрушић.
Св. еванг. Луку: Перлић, Билбија, Јовановић, Шалабајић, Скобла, Ерцег, Михајловић.
Лазареву Суботу: Трњинић, Јеремић, Мишковић, Црнић, Јокић.
Св. Игњатија: Кочић, Вучковић, Стојановић, Новић, Неимаревић.
Ћириловдан: Звонар.
Св. Вартоломија: Бабић, Кецман.
Св. Климента: Вукић.
Михољдан: Драпић, Узуновић, Зубовић.
Митровдан: Боковић, Шобот, Челиковић, Старчевић, Васиљевић.
Св. Саву: Стјепановић.
Св. Враче: Петровић, Прерад, Анић.
Св. Василију: Михајловић, Малиновић, Кујунџић, Илић, Егленџа.
Ваведеније: Димитријевић.
Св. Атанасију: Стефановић
Ђурђиц: Бјељић, Лукић.
Св. Варвару: Ђурђевић.
Три јерарха: Башић.
Св. Симеуна Богопримца: Шушић, Мршиновић.
Успеније св. Богородице: Јанковић.
Св. Петра: Вуковић.
Св. Трифуна: Каурин.
Парох: Вид Ковачевић
ИЗВОР: Шематизам митрополије дабро-босанске из 1882. године. Приредио сарадник портала Порекло Милорад Богдановић.
19. децембар 2017. у 19:08
Војислав Ананић
БАЊА ЛУКА
БАЊА ЛУКА је највећи град у Републици Српској,други по величини у Босни и Херцеговини,град у којем су сједишта свих републичких институција.
Простире се на површини већој од 15000 хектара,коју насељава око 250000 становника. Налази се с обје стране ријеке Врбас.
Бања Лука се налази на 44 степену 46 минути 27 секунди сјеверне географске ширине и 17 степени 11 минута 44 секунде источне географске дужине.Просјечна надморска висина је 163м.Просјечно има 125 кишних дана.
Највећи град сјеверозападне Босне лежи у јужном дијелу равнице (Бањалучко поље) уз обје обале Врбаса,који се од Јајца пробија кроз клисуре високих планина и у близини Бања Луке прелази на подручје ниских брежуљака,да би се,протичући кроз Бања Луку,спустио у Лијевче поље,саставни дио широке Посавине. Бањалучка котлина је са југа окружена планинским врховима Мањаче,Чемернице,тисовци Црног врха,док је сам град оивичен Старчевицом(433м),Бањ брдом (Шехитлуци,403м),Шибовима и Крчмарицама.Град је смјештен са обе стране Врбаса.Посебну занимљивост представља чињеница да се у самом граду у Врбас улијевају чак три ријеке:Суторлија,Црквена и Врбања.
ИСТОРИЈА
Бања Лука је град са дугом историјом.Први писани документ у којем се спомиње име овог града потичу из 1494.године.Током дуге и бурне историје,град је пролазио кроз тешке периоде развоја и раста,а у већем дијелу свог више од 500-годишњег постојања налазио се под окупацијом режима,турским и аустроугарским.
Крајеве око Бања Луке у предримско и римско доба насељавало је илирско племе Мезеја,које су Римљани покорили почетком нове ере и ове крајеве укључили у своју покрајину Илирик.
Римљани су изградили пут који је од Сплита(Салона) до Босанске Градишке (Сервитиум) повезивао Јадранско море с ријечним сливом Саве и Дунава.На овом путу,на подручју Бања Луке,налазило се римско војно насеље Цастра,а у близини Ад Ладиос (Трн) и Ад Финес (Лакташи). Римљани су у Бања Луци користили љековита врела топле минералне воде и изградили купатила за војску и грађанство.
Послије пропасти римског царства,у крајеве сјеверозападне Босне населиле су се славенска племена (половином VI вијека),која овдје оснивају своја племенска насеља.У средњем вијеку,подручје у доњем току Врбаса густо је насељено и утврђено низом мањих и већих утврђења.
У историјским изворима име Бања Лука се први пут помиње 1494.године.
Након доласка Турака 1528.године насеље се шири,да би 1553.године постало сједиште босанског санџак-бега.Од 1580. до 1639.године Бања Лука је сједиште пространог Босанског пашалука и град се тада убрзано развија око Ферхад-пашине џамије.
У раздобљу од 1688. до 1918.године град је доживио неколико ратних пустошења и пожара који су га готово до темеља уништавали,а у неколико наврата је харала и опака куга,од које је умрло више хиљада грађана.
1866.године Бања Лука је телефонским везама повезана са Сарајевом,Бихаћем и Босанском Градишком,а 1872.године добила је жељезничку везу са Загребом првом широком трачном пругом,у Босни и Херцеговини.
Одласком Турака,чија је окупација трајала око 350 година,протекторат над Босном,па и Бања Луком,преузима Аустро-угарска.У том периоду Бања Лука је,у архитектонском смислу,почела добијати европски изглед,са многим јавним зградама и дрворедима,по којим је данас позната.
У краљевини СХС (1918-1941) Бања Лука је сједиште округа и Врбаске области,а од 1929.године Врбаске бановине,када је изграђен центар града око садашних зграда Скупштине општине и Дома културе.
Између два свјетска рата Бања Лука постаје центар Врбаске бановине и то је период најдинамичнијег урбаног,привредног и културног развоја града.
У годинама између два свјетска рата Бања Лука је била жариште револуцинарног радвичког покрета којим је руководила мјесна организација КПЈ.
Организовани раднички покрет је у двије деценије успјешно покретао и изводио велики број акција у којима се испољавала снага пролетеријата.Тако је захваљујући континуираном дјеловању КПЈ раднички покрет у БањаЛуци ушао у 1941.годину јединствен,чврсто организован и спреман.
У јуну 1941.године,на Шехитлуцима изнад Бања Луке одржано је обласно савјетовање КПЈ за Босанску крајину,на којем је донесена одлука о припремама и организовању оружаног устанка,а одмах затим формирано је војно руководство за Босанску крајину.
Ураздобљу револуционарне оружане борбе Бања Лука је испољила своју слободарску вољу,јер су у току четверогодишње окупације бањалучки револуционари у безбројним акцијама илегалног НОП-а,који је стално дјеловао у граду,и у јединицама НОВЈ широм земље,својим пожртвовањем,неустрашивошћу и храброшћу,остављајући своје животе на бојиштима широм Југославије,изводили подвиге у борби против окупатора.
Од посебног значаја да је бањалучки илегални НОП припремио одлазак првих партизанских авијатичара Фрање Клуза,Рудија Чајавеца и Мише Јазбеца,који су с Бањалучког поља полетјели 21.маја1942.године на два непријатељска авиона и спустили се у Поткозарју,да би одмах ступили у дејство против непријатеља.
У току оружане револуције Бањалучани су дали видан допринос борби народа Југославије за ослобођење и преображај друштвених односа.У току револуције животе је положило 3.060,а под оружјем дочекало слободу 2.278 Бањалучана.Воше од 2.000 преживјелих бораца НОР-а и данас активно учествује у изградњи самоуправних социјалистичких односа.19 Бањалучана је одлиовано орденом народног хероја.
Своје ослобођење 22.априла1945.године,Бања Лука је дочекала разрушена,попаљена и осиромашена,али жртве нису биле узалудне.Мали град,тако рећи без привреде,почиње свој убрзани социјалистички развој.Већ 1960.године Бања Лука у свом регистру има 42 привредне организације,међу којима неколико модерних и крупних индустријских објеката (електроника,електромеханика,индустрија целулозе,индустрија дрвета,метална индустрија).
Послије Другог свјетског рата,у СФР Југославији, Бања Лука се развија у модеран град,а убрзанији раст почиње послије катастрофалног земљотреса у октобру 1969. године.
ЗЕМЉОТРЕС
Непосредно пред катастрофални земљотрес Бања Лука је већ град са 75.000 становника (према 32.000 у 1939.години),са 76 привредних организација и преко 30.000 запослених,са 11.000 новоизграђених станова,развијеним здравством,образовањем,културом и свим другим друштвеним функцијама.
Управо тако захуктали развој Бања Луке зауставио је само у једном тренутку катастрофални земљотрес-26. и 27.октобра 1969. (9 степени Меркалијеве скале),који је однио огромно богатство града и узео 17 људских живота.Али,живот није стао.Из града,из рушевина,преселило се на пољане,у паркове,на тргове,а онда под шаторе,у гараже,касније у приколице и бараке.
На подручју бањалучке општине било је уништено и оштећено 36.267 станова.Највеће радне организације у индустрији морале су потпуно обуставити производњу.У трговини је уништено и оштећено 237 објеката.Здравство је остало без 1.016 постеља или 65% укупног капацитета.Требало је санирати или изградити 113 школоски објеката,да би се вратило 12.000 ученика који су послије земљотреса наставили школовање широм Југославије.
Обнова и изградња Бања Луке почела је,тако рећи,оног дана када је град задесио катастрофални земљотрес и до сада су постигнути значајни резултати.
Послије земљотреса изгрђен је аеродрм Бања Лука на који су 1980.године слетили први авиони,извршена је реконструкција и изградња центра града,измјењена у великој мјери,подигнута је велика робна кућа “Боска”(16.000м2 продајног простора).
Извор: Интернет
15. март 2019. у 18:45
Војислав Ананић
БАЊА ЛУКА
https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/desanka_ludvig_banjaluka54_55.pdf