Порекло становништва села Мршељи, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села, земље и шуме.
Испод Мале Зајчице и Зеленог Брега пружа се далеко на север испод Тометиног Поља, прелази Каменицу и много ниже од сва три поменута села. Суватима и испуштањима пружају се далеко на север, а насеља су под Зајчицом на првој тераси Каменице са обе стране. По теерасама су најлепше змеље, воћа и шуме, готово средином села и низ северне потоке су ридови и серпетниске чуке; голет или најопаснији плазови.
Село је на осојној страни Зајчице и на висовима испод Става свих каменичких маљенских речица, по дну самог поља. Последњих година нагло се подиже на планину и по долинама појединих потока. Горњи део села по Зајчицом зове се Мршељи, а доњи Каменица, нови Тиња, по имену речице на Маљену.
Старине у селу.
По Зајчицама има старих насеља, тако и око Каменице. Има по свима овим селима муслиманских назива, појединим пољима, осталим по именима Турака, који су их држали.
Порекло становништва, оснивање села и име селу.
Старих породица у овом селу нема а досељеници су:
–Мршељи и Јовковићи: Село је засновао на простору села Душковца некакав хајдук Јово Мршеља, досељен из истоименог места, или од истоимене породице у околини Златара у Санџаку. Јовко је био један од мирнијих људи, хајдуковао је из обичаја, а чим је са својима дошао у Душковце, смирио се и одао земљорадњи и сточарству. Његови Мршељи су мирни, тихи људи, без велике сујете и увек добри предузимачи и воћари; има их као Јовковића и Мршеља растурених по целом селу 18 кућа, славе Аранђеловдан.
По овој породици село је добило име Мршељи.
-Тошићи-Петровићи су друга породица по старини, досељени из Ојковца у Старом Влаху, сишли у село ради стоке. Куће су им изнад Каменице на десној страни на три брежуљка у 18 (или 16) кућа, славе Јовањдан.
–Лубинићи су дошли одмах за овима, хајдучка породица досељена из Куцина код Пљеваља, ова сточарска, данас лепа, врло развијена и предузимљива породица има највеће и најлепше земље у планини и реци; има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.
–Тошићи-Матијевићи се семстили између двеју претходно поменутих породица, досељена много доцније, опет као хајдучка породица из Велике Дренове у Санџаку, има их данас 7 кућа, славе Ђурђевдан.
Познији досељеници:
–Нешковићи у Јовковићима су из Радоине, има их данас 7 кућа, славе Ђурђевдан. Претходна реченица се понавља па се каже да их има 4 куће и славе Никољдан.
–Тодоровићи су дошли у Лубиниће из Косатице, има их 4 куће, славе Аранђеловдан.
–Марковићи у Јовковићима до Богданице су из Вранеши, има их 6 кућа, славе Лучиндан.
–Ковачевићи у реци су из Добриње, дошли на своје имање, славе Ђурђевдан.
–Милинковићи су у планини, дошли на своје купљено имање из Тометиног Поља, има их две куће, славе Марковдан.
–Николићи у Матијевићима су из Субјела, једна кућа, славе Јовањдан.
–Алексићи су у првим Тошићима су од Мандића из Душковца, има их две куће, славе Лучиндан.
У Мршељима је 63 куће од 11 породица.
ИЗВОР: Љубомир Павловић „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
16. јул 2014. у 01:13
Danijela
Ne vidim u ovom popisu da ima porodica Tomić,a ima ih u Mršeljima.