Порекло презимена, село Обрадовце (Црна Трава)

Порекло становништва села Обрадовце, општина Црна Трава . Истраживање „ Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Село Обрадовце се налази у Србији у општини Црна Трава у јабланичком округу.

Према попису из 2002. било је 31 становника (према попису из 1991.било је 38 становника).

У насељу Обрадовце живи 28 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,5 година (54,4 код мушкараца и 56,3 код жена).

У насељу има 14 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,21.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографска слика становништва после Другог светског рата (1945.г.) је изгледала овако: 1948.године(113), 1953.(102), 1961.(90), 1971.(70), 1981.(48), 1991.(38) и 2002.г.(32 становника).

Село Обрадовце се налази на надморској висини од 1077 метара.

Село Обрдаовце је са леве стране реке Власине а на косама Чемерника.

Село О б р а д о в ц е чине следеће махале:

– Махала Обрадовска (29к),

– Махала Маџаре (8к),

– Махала Попови (4к),

– Махала Семчекинци (8к),

-Махала Бабићеви (7к),

– Махала Црвенковци (9к) или Гмитровци

– Махала Жутине (8к).

Као и цео црнотравски крај, тако и у село Обрадовце-као засеока Црне Траве, некада је био потпуно сточарски.

Тако је по једном податку Земљорадничке задруге 1934/35.г, забележено и ово:

“ Црна Трава (Златанце, Јовановце, Чука, Тодоровце и Обрдаовце) 1915.године имала преко 160 000 оваца, а 1934/35 године цела територија општине Црна трава око 74.000. 500 домаћинства је просечно чувало по 32 овце и 5-6 говеди, нешто коза и по једног до два коња.

Постоји податак да је ужа Црна Трава (са засеоком Обрадовцем) 1939.године имала 28.700 грла оваца“.

Данс су пашњаци празни, а још по које стадо забели се на ливадама околине планине Чемерник.

Становници овог села су били познањти грађевински мајстори широм бивше Југославије. Много њих је било познато и ван свиоје средине.

Међу становницима засеока Обрадовце, многи су постали и интелектуалци, који су се запошљавали тамо где су радили њихови очеви као зидари-печалбари широм Србије.

Занимљиво је да је дијалекат „шумадинаца“ оставио трага на овај менталитет насељеника из Шумадије –Аранђеловца; што је и текако интересанто за лингвистичка истраживања говорног подручја овог краја са аспекта вишедијалектолошког богаства наше културне баштине на југу Србије.

* * *

Порeкло родова (махала):

– Род Обрадовчани воде порекло од Обрада, који је досељеник из Буковика (планина Букуља-код Аранђеловца). Обрад се најпре звао Стеван. Тамо убио брата који се потурчио па овде на руднику нашао запослење.

Због запуштене браде прозову га Обрад. Као добар рудар саградио је себи код Вигњишта кућу и оженио се девојком из Тодоровца. Преселивши се горе на косу живео је од ковачког заната;

-Род Маџарчани су Мађари који су „на кубике“ земљу извозили и од тога живели. Бавили су се и ковачким занатом;

-Родови: Бабићевчани и Самчекинчани су са Косова. Прозвани „сам-чака“ настала је сложеница Самчекинци.

Од ових Самчекинаца су Ивићи у варошици Црна Трава и Ивићеви у Тодоровској махали;

-Родови: Црвенковчани (Гмитровци) и Жутинчани су са Копаоника;

-Род Поповчани су потомци чувеног попа Стевана који се из Босиљграда доселио овде пре 370 година. Из ове фамилије је државник Милентије Поповић и његов брат књижевник Миодраг Поповић.

* * *

Порекло презимена родова (по имену родоначелника, месту и свецу):

Милош-Милошевић,

Здравко-Здравковић,

Стојан-Стојановић,

Симон-Симоновић,

Иван-Ивановић,

Петар-петровић,

Кузман-Кузмановић,

Бошко-Бошковић,

Таса-Тасић,

Стојча-Стојчић,

Младен-Младеновић,….

* * *

НАПОМЕНА:

Овде је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968.

[2] http://sr.wikipedia.org/wiki/Обрадовце

[3] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Црна_Трава

Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце –Vl 03:26, 4. август 2006. (CEST)

[4] Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа -“Црна Трава и околна села ” ; 1970-2013.г, Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

8. децембар 2013.године, Власотинце, Република Србија

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.