Порекло презимена, село Јабуковик (Црна Трава)

Порекло становништва села Јабуковик, општина Црна Трава. Истраживање „Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара.

 

Настанак насеља и порекло становништва:

Село Јабуковик је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу.

Према попису из 2002. било је 97 становника (према попису из 1991. било је 177 становника).

У насељу Jабуковик је према попису из 2002. г. живело 92 пунолетна становника, са просечном старошћу становништва од 55, 0 (52,7 код мушкараца и 57,3 код жена).

У насељу је било 46 домаћинства, са 2.11 просечношћу према броју чланова у домаћинству.

Демографска слика становништва после Другог свестког рата (1945.г.) је изгледала овако: 1948.г.(631 становника), 1953.(585), 1961.(591), 1971.(485), 1981.(347), 1991.(177) и 2002.године (97 становника)

Село Јабуковик се налази на надморској висини од 969 метара.

На планинским косама Шиљегарника (975м) и Тумбе(1372м) између Градско-Каланске и Тегошничке реке налази се село Јабуковик.

Ова плећата планинска коса није јединствена већ има много споредних удубљења и узвишења.

Стрме стене косе спуштају се према рекама Градској, Власини и Тегошници где прелазе у клисуру.

Село Ја б у к о в и к чине махале (1963.г):

-Махале: Г у љ и н ц и-И л ч и н Ч у к а р (10к),

-Махале:Р и с т и н и-Г о р њ а М а х а л а(24к),

-Махале:Н и к о л и н и-Д о њ а М а х а л а(15к),

– Махале:Б а р ц и-Л а н и ш т е (14к),

– Махала: П р и б и л и ц а (6к),

– Махала: П а у н о в е (7к),

– Махала: В л а д и с а в ц и (6к),

– Махала: К о с т а д и н о в и (3к),

-Махале: И в а н о в е Њ и в е (11к) и К о ч и н и ш т е (2к);

укупно 97 кућа.

Предање каже да је село Јабуковик добило име по томе што се први становници настанили близу једне усамљене јабуке.

Причало се о томе како је неко од тих првих досељеника се вратио у свој стари завичај у Валништу.

Кад би Валнишани долазили у посету својим насељеницима на овом подручју, увек би се орјентисали према јабуци; отуда и назив места Јабуковик.

Тај први насељени део зове се и Стари Дом (Ланиште).

Село Јабуковик било је сво заједно -„на куп“, и мало најпре седам кућа.

Први досељеник овог села звао се Радич. Он је по причању убио у Малнишу Турчина па да би избегао стрељање са својих седам синова, женом и стоком пошао је за Дарковце -да се тамо насели.

Носио је децу у кошевима и терао око 40 говеда, међу којима је била његова крава Бреза као хранитељ породице.

Јабуковик је онда личио на прави правцати пустињак. Код села Јабуковик Радичева говеда су стала и нису хтела даље.

Његова намера да путује даље тиме је била озбиљно пресечена. Верски занесен –„он је рекал да живимо ту“. Сматрао је да стока по божјој вољи неће даље и по „божјој милости“-остао је и ту насеље образовао.

По другом тврђењу досељеници Радичевци из Вланиша су тражили боље земљиште (земљиште под гором) и пошли према Дарковцу.

У Јабуковику им застала говеда да би сазнали хоће ли напредовати -у овом селу одсекли су храст и када је стабло пало гледали су хоће ли ћутук остати читав или не-па како је ћутук остао читав, значило је да ће напредовати и ту су остали и насеље формирали.

Оба предања кажу да је Радич први досељеник у Јабуковик. Радич је имао седам синова: Богдана, Ивана, Гуљу, Костадина, Игњата, Јакова и Ристу. Према њиховим именима и махале су добиле називе.

У прошлости у село Јабуковик жененско становништво се бавило сточарством. Људи су трсили шуму, угарили и освајали све нова и нова земљишта.

Мушко становништво бавило се најпре ковачким занатом (Новко из Иггњатове фамилије) и терзиијањем (шивењем белог вуненог одела)- Спаса из Гуљинине фамилије.

Ове две фамилије су све до 70. година 20. века радиле своје старе занате у село Јабуковик.

Највећи део мушкараца из Јабуковика бавио се пинтерством (израдом бачви, каца). Тек после Другог светског рата (1945.г.) млади су се орјентисали на зидарски занат, те је било све мање качара (бачвара).

Касније с краја 20. века и почетком 21. века се јабуковчани баве грађевинским пословима-зидарским; као печалбари.

Велики број јабуковчана је после Другог светског рата, а и крајем 20. века звршио високе школе, где су многи постали угледни:официри, правниви, учитељи, економсти,…-а Жика Јовановић је као учитељ 90.г 20 века био и Преседник црнотравске општине.

Да се овде подсетимо да је село Јабуковик имало основну школу од 1934.године и да је после рата ово село тада добило прву своју интелигенцију: Мица Ђорђевић, Лепоје Спасић и други за њима су први школовани грађани Јабуковика.

Становништво села Јабуковик је било поштено, скормно, вредно, разговетно, гостољубиво и ратоборно за слободу. Ово је доказивало како у даљој тако и у блиској прошлости.

Село Јабуковик, поред основне школе имало и продавницу, струју, водовод,- макадамски пут. Село је повезано са центром општине Црна Трава.

Данас село Јабуковик као и сва планинска села у црнотравском крају сабласно су пуста.

Много њих се одселило у: Власотинце, Лесковац, Београд и друга места широм Србије.

Једино у току лета се свако од њих сети свога завичаја и онда поново у времену летњих вашара као некада оживи живот, да се носталгичао подсете на недашње радости живота у планини.

* * *

Литије (Сеоске славе-сабори):- Мартовске Покладе, Ускрс,Духови(Тројца), Петровдан и св. Илија

Крсне славе: Највећи број породица села Јабуковик славе Светог Саву, а мањи део св. Арханђела.

* * *

Прошлост и старине:

У село Јабуковик постоје Горње и Доње Селиште.

Постоји Турско рудиште код Ристића, затим Турско Гумно на месту где је данас зграда основне школе и задружна продавница у Јабуковику.

Турска вада иде до Турског Рудишта. Постоји и Турски Гроб у Гуљинској махали, затим други Турски Гроб близу махале Иванове Њиве на месту звано Ширина (близу Тумбе).

У погледу јунаштва и слободољубивости ово село се такмичило са осталим црнотравским селима.

У Првом светском рату из овог села је погинуло 50 лица. У НОБ ово село узима видно учешће. У село је радио Штаб за прихватање нових бораца, кога су чинили: Др Јован Ристић, Љубомир Костадиновић-Којча и Пуниша Колић.

Село је више пута било од стране Бугара спаљивано у оба светска рата. Крај Другог светског рата (1945.г.) дочекало у згаришту.

Фашисти су били спалили зграду основне школе до темеља. Њих 12 бораца је погинуло, 55 лица злостављано, 48 депортирану у Бугарску.

У ово село је све до 1952.године постојало административнмо као општинсо место и за село Градска. Село је имало своју блех-„банду“ музику(трубаче) за народна весеља по свадбама, испаћаја у војску и народне игре по саборима на вашарима.

* * *

Порекло родова (махала):

-Род Јаков-Владиславци,

-Род Богданови-Прибиличани,

– Род Игњатови-Ланиште,

-Род Мали Игњин Чукар, је од Гуљинаца,

– Род Кочиниште, од Костадинови,

-Род Соколовићи, су од призетака који је дошао из Зеленог Града,

– Род Јанићијевићи, су потомци прадеде Јанићија, који је дошао из Тодороваца у Црној Трави, а старином су из Кратова (Источна Македонија). Јанићије је из ковачке фамилије из Тодоровца.

У Јабуковнику је продавао кантаре и гвоздене предмете па се тамо и призетио за кћи Стевана из фамилије Радићчеваца и ту остао да живи. Један од потомака Јанићија населио се у Добровишу махали Језеро, а од њих је данас Љубомир Стојановић у истоименој махали(1963.г.).

* * *

Топоними (назви места):

– Јабуковик, Радич, ,Ширина, Турско Рудиште, Горње и Доње Селиште, Гуљинци, Илчин Чукар, Ристини, Горња Махала, Николини, Доња Махала, Барци, Ланиште, Прибилица, Паунове, Богданови, Владисавци,Костадинови, Иванове Њиве, Кочиниште, Шиљеговац, Трсина, Тумба, Турско Гумно, Турски Гроб,…

* * *

Порекло презимена родова (по имену родоначелника, месту и свецу):

Радич-Радичевић,

Игњат-Игњатовић,

Јован-Јовановић,

Илија-Илић,

Крста-Крстић,

Ђорђе-Ђорђевић,

Војин-Војиновић,

Петар-Петровић,

Груја-Грујић,

Банко-Банковић,

Јанићије-Јанићијевић,

Богдан-Богдановић,

Костадин-Костадиновић,

Иван-Ивановић,

Никола-Николић,

Момчило-Момчиловић,……

* * *

НАПОМЕНА:

Овде је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968.

[2] http://sr.wikipedia.org/wiki/Јабуковик

[3] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Црна_Трава

Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце –Vl 03:26, 4. август 2006. (CEST)

[4] Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа -“Црна Трава и околна села ” ; 1970-2013.г, Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

9. децембар 2013.године Власотинце, Република Србија

 

 

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Bojan

    Pozdrav,vidim da ovde nema prezime Dojcinovic.Dali se neko prizetio i imali podataka o njima.
    Imam podataka da su deca krstena u crkvi u Dobrovisu a dali neko zna jel su sacuvane te krstenice ili je to isto spaljeno u ratovima.

    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Има у мом комшилуку(и мојих бивших ученика ДОЈЧИНОВИЋА из ДОБРОВИША) па их питај да ли има ДОКУМЕНТА(крштенице) у цркви у село Добровиш-јер су и сада и пре неку годину ОТВАРАНЕ цркве, “етно куће” у селу, па ту потражи сигурно ћеш да добијеш(а наравно да сам знаш!)-него као и сви ДОБРОВИШАНИ:”ајде мало да се зезамо сас наставника Мирца…”.То је нажалост био менталитет старијих а сада и њихове деце у читавом мом родном крају, па зато ни у једном селу нисам овде на САЈТ ПОРЕКЛО добио неки КОМЕНТАР о пореклу својих родова-сем ИЖИВЉАВАЊА на простачки начин, јер тај полусвет и не занима ни књига ни знање, него моћ новац и власти у коме се не бирају средства да се дође до та два циља. Није лако родити се и живети у таквом свом суморно-суровом родном крају. Шта ћемо такав нам је живот. Некако ћемо изгурати да завршимо тако дуг пројекат писања књиге о ПОРЕКЛУ свих насеља у црнотравско-власотиначком крају.
      Мирослав Б Младеновић Мирац, Власотинце, Србија
      13.март 2017.г. Власотинце, Србија

      • Bojan

        Moje prezime je Grujić iz Vladisovi sam i zanima me njihovo poreklo tj. ko su mi bili pradedovi. Raspitivao sam se kod mojih rodjaka ali nemaju te podatke. Do drugog sv. rata i nešto se zna, tražeći po sajtovima o poreklu ima Grujić koji je iz Jabukovika pre drugog svetskog rata otišao u Leskovicu opština Babušnica i još neke podatke. Znam da ni je pra deda Denča e za čuju dedu nemam podatak. Pa evo piscem možda neko prepozna ko zna više o našem poreklu. A za Dojčinović sam naveo jer nisu navedeni u ovom tekstu i oni su u Paunovi mahali. Pozdrav.

  2. Jabukovik

    Da li ima jos nekih zapisa o Radičevim sinovima, na primer Risti i njegovim potomcima, koji je osnovao Ristinu mahalu ili samo ovo što ste napisali? Malo je čudno da je istraživač stigao do Radiča a nije povezao potomke do 20 veka?
    Da li ove informacije postoje u knjigama koje navodite?

    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      На та питања ће да потражите од својих ЗЕМЉАКА(чија имена су ми позната) који су ЈАВНЕ личности у Србији, па могу да ти потражи да те упуте на те информације или оди до села па нешто и ти забележи па остави овде да се остави ТРАГ о твом(ако су уопште и из Јабуковика!) селу Јабуковик.
      Није корекно да се употребљава и злоупотребљава назив села ЈАБУКОВИК, јер се омаловажавају деца која су из ових крајева постала и генерали и доктори наука и најбољи мајстири зидари.

  3. Pavke

    Da stvarno, da li podaci o naslednicima postoje u knjigama ako ih vec imate.. ? Ili je to neka vojna tajna. Zasto uzaludno traziti knjigu ako tih podataka nema.

  4. Dalibor

    Pozdrav.
    Drago mi je da vidim da postoji pisani trag o Jabukoviku. Posebno me interesuje mahala Ivanove njive i porodice koje su tamo živele!
    Da li neko ima podatke o ovoj mahali i žiteljima?