Порекло презимена, село Чука (Црна Трава)

Порекло становништва села Чука општина Црна Трава . Истраживање „Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Naselje Cuka

Настанак села и порекло становништва:

Село Чука је у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2002.године било је 25 становника (према попису из 1991. било је 31 становника).

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Према попису из 2002.године у насељу је било 13 домаћинства, а просечан број чланова је 1,92.

Демографска слика становништва после Другог светског рата(1945.г.) се кретала овако: 1948. (91 становника), 1953. (83), 1961.(73), 1971.(57), 1981.(39), 1991.(31) и 2002.г(25 становника).

На једном огранку Чемерника, недалеко од Власинског језера, налази се село Чука.

Становништво се насељавало са свих страна, често бежећи од турског зулума, од „кривиц а“ или од „крвне освете“- у непроходне крајеве. Исељавање је било вишеетапно.

Село Чука као насеље се налази на надморској висини од 854 метара.

Сечо Чука је добило назив према облику стене.

Село Чука се састоји из следећих махала:

-Махала Радовинци (20к),

– Махала Ракинци (9к),

– Махала Грци(4к),

– Махала Дрндари (6к),

– Махала Диминци (8к),

– Махала Валог(2к),

– Махала Тесково (8к).

* * *

Поркело родова (махала):

-Род Пејчиновчани воде порекло из Рожане, недалеко од Ниша. Стога их зову и Рогљанцима.

– Родови: Радовинчани, Плантарчани и Тесковчани су из Страгара код Крагујевца,

– Родови: Ракинчани и Дрндарчани су из Мелне.

* * *

Записи из старине:

Од родова Печиновске махале-села Чука, деда Милутин је око 1834.г као занатлија (самарџиија) први населио данашњу варош Црну Траву. Потом су дошли Спасићи (потомци чувеног српског устаника Белкића)-чија је старина Обрадовци.

*

Прадед Момчиловића Илије био је власник кафане и корјача „терзија“. Као кројач населио се на улазу варошице Црна Трава из село Чука Динин отац-Цветко Ђокић. Купио је два плаца и отворио радњу коју су његови наследници до скороа држали

*

Прва основна школа била је у засеоку Чука. Још у Доба Турака Константин-Дина из Чуке изучио је платнарски занат и гајење пчела у Цариграду и при повратку довео из Панађуришта из Бугарске првог учитеља у Црну Траву.

*

Стеван Поповић: Рођен је у Чуки. Црквено појење је учио у манастиру „Св. Никола“ који се налази с леве стране реке Власине, испод села Чуке.

Поповић је у Црној Трави од 1850-1910.године, завршио је учитељско-богословску школу у Призрену, а духовну академију у Хиландару у Грчкој, где је 15. августа 1900.године добио једну икону на којој пише:

„Благословеније“-Смирено Братство Хиландарско побуђено љубављу и признањем има част предати ову икону „Св. Николе“ господину Јованчи С. Поповићу, професору цркве солунске и помоћнику

оца Архимандрита Василија у знак благодарности, за његово срдачно заузимање и неоцењени трудови око легендарног питања и зближавања са Краљевином Србијом“, – августа 1900.године Хиландар.

*

Из овог насеља се касније становништво расељавало према Црној Трави и осталим околним селима, где су се формирала насеља у времену под Турцима.

Становништво себавило сточарством и били су познати трговци стоком, а и рударством. Касније су постали добри мајстори грађевинари-дунђери (зидари) односно печалбари.

* * *

НАПОМЕНА:

Овде је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968.

[2] http://sr.wikipedia.org/wiki/Чука

[3] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Црна_Трава

Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце –Vl 03:26, 4. август 2006. (CEST)

[4] Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа -“Црна Трава и околна села ” ; 1970-2013.г, Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

8. децембар 2013.године, Власотинце, Република Србија

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. zlatko

    Neznam čoveka koji je pisao tekst, ali isti obiluje netačnim informacijama kao što su demografska slika od 1945 god. Nadmorska visina Čuke je 1400 m, a najniža mahala Grci je na 1200m. Ispod sela Čuka ne postoji manastir niti je postojao, najverovatnije je mislio na područje ispod Malog vrha nasuprot Čuke.

  2. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Напомена: Слажем се да поменути подаци из Википедије нису тачни, јер сам неколико пута и сам био на поменута места у село Чука. Исправиће се када се буде детаљно написала књига. Хвала на сугестије, али било бих добро када би неко до Вас ко познаје све РОДОВЕ, исписао сва ПРЕЗИМЕНА по родовима, њихове крсне славе и где се која фамилија иселила из села. То бих био прави допринос свију нас да се остави траг о селу Чука.

    • Zoran Dincic

      Tragom rodoslova…….moji koreni

      MOJ NAVRHDEDA DINČA
      U CRNOJ TRAVI OD 1800 GODINE
      (Kako su nastale porodice Dinčić,Strahinić,Andjelković,Milenković iz Crne Trave)
      Ja sam ,,šesto koleno,,mog navrhdede Dinče koji se prema nekim podacima rodio u vreme Drugog Srpskog ustanka.Odakle su se njegovi pretci doselili na ovim prostorima nema tačnih podataka,ali , najverovatnije da su dosli iz južnih krajeva tokom Velike seobe naroda.Moj navrhdeda Dinča imao je 4 (četiri)sina,najstarijeg MILENKA,zatim ANDJELKA,onda trečeg po redu,mog čukundedu DIMU koji se rodio 1830 godine i najmladjeg sina STRAHINJU.Od njih četvorice sinova,kasnije ,pojavom porodičnog prezimena nastale su posebne porodice DINČIČ,MILENKOVIČ,ANDJELKOVIĆ i STRAHINIĆ.Iako ta četiri brata rodjeni u kući svog oca a mog navrhdede Dinče,čim su se oženili,napuštali bi očevu kuću.pravili svoje kuće po pravilu na nekom drugom mestu a u na staro porodično ognište ostajao bi sin koji bi poslednji osnovao svoju porodicu.
      Moje prezime DINČIĆ nastalo je kada je moj čukundeda Dima oformio svoju porodicu.Imao je četiri sina:najstarijeg NIKOLU(rodjenog 1855)STOJANA(rodjenog 1862),mog pradedu PETRA DIUNČIĆA(rodjenog 1878) i najmladjeg sina VASU.
      DINČIĆI
      Moj pradeda PETAR DINČIĆ(zvali su ga i Petraća)napravio je svoju kuću u selu Čuka,u mahali Pečinovci.Kuća I danas postoji.Imao je 7(sedmoro)dece:petoro sinova I dve kćeri.Moj deda MILIĆ DINČIĆ rodjen 1900 godine bio je njegov najstariji sin,prvenac.Posle pet godina,rodio se je BUDIMIR(1905),zatim sin DOBRICA(1907) ,pa onda DRAGOJE I najmladji sin RATOMIR(1914)koji je nasledio očevu kuću,u kojoj nije mnogo živeo,jer je sa svojim sinom JOVANOM DINČIĆEM napravio kuću u Vlasotincu.
      Moj pradeda PETAR imao je I dve ćerke OLGU(1912) I NADU(1922).Ako pogledate pažljivo datume rodjenja dece mog pradede PATRA DINČIĆA,videcete da je moj deda Milić Dinčić rodjen 1900 godine a njegova najmladja sestra NADA 22 godine kasnije,odnosno godinu dana kasnije od rodjena mog oca Božidara DINČIĆA(1921)tako da je moj otac Božidar bio godinu dana stariji od svoje tetke Nade.
      Moj deda MILIĆ DINČIĆ oženio se mojom babom Vaskom(rodjena 1894)koja mu je rodila troje dece:sinove,mog oca Božidara I mog strica Svetislava(1925) I čerku Lenu(Lenče).Posle nekoliko godinas življenja u selu Čuka,u poorodićnoj kući ,rešili su da se odsele za Leskovac pa su 1931 godine ,u tadašnoj ,,Belčug mali,,sadašnja ulica Pop Mićina,kupili tursku kuću od ALEKSANDRA VIDENOVIĆA,zidara iz Crne Trave(zapravo moja baba Vaska dala je svoj miraz(zemlju u Crnoj Travi)za kuću u Leskovcu I jednu njivu pored crkve u selu Vinarcu,na 4 km od Leskovca.
      Moj otac Božidar DINČIĆ je strareiji sin Miliča Dinčića(rodjen 1921)rodjen je u Crnoj Travi ali je od 1931 godine u Leskovcu.Kao ilegalac-skojevac GESTASPO ga je uhapsio 1943,oterao u logor u Nišu a zatim na Banjici,gde je njegova grupa igrom slučaja odredjena za streljanje ali greskom poslata u Nemački logor EURVIL gde je posle 6 meseca sa grupom logoraša pobegao I priključio se snagama Francuskog POKRETA OTPORA I bio borac Drugog bataljona PRVOG PARISKOG PUKA,u poznatom odeljenju jugoslovena koje je vodilo velike borbe na Mozelu.Po oslobodjenju Francuske 1944 vratio se u Crnu Goru(brodom iz Marselja za Dubrovnik)gde se je priključio partizanskim jedinicama I demobiulsan je 1947 godine kao pripadnih specijalnih jednica u Bosilgradu.Posle rata odlikova je najvižib državnim odlikovanjima Ordenom zasluge za narod sa zlatnim vencem I Medaljom za hrabrost Danas ulica u Leskovcu u kojoj ja živim u novoj porodičnoj kući sa svojom decom, nosi ime mog oca Božidara Dinčića.
      Rodjeni brat mog oca Svetislav Dinčič ima dva sina starijeg Ljubisu Dinčiča,poznatog novinara I književnika I Jovicu Dinčića.Žive u Leskovcu.
      Moja pokojna teka Lenće udala se I živela u Beogradu sa svojim sinovima Zoran I Petrom.

      Mladji dedin brat BUDIMIR DINČIĆ(rodjen 1905)imao je sedmoro dece(4 sina I 3 kćeri).Najstariji sin BUDIMIRA DINČIĆA zvao se IVAN DINČIČ(1926-1994)I imao je sina ČASLAVA(1952)I kćer Divnu.
      Drugi sin BUDIMIRA DINČIĆA bio je ALEKSANDAR DINČIĆ(1928) I ima ćerku Ljiljanu(rodjenu 1954)
      Treći sin BUDIMIRA DINČIĆA,bio je Tomislav Dinčić(1933) I ima sina Zorana.
      Najmladji Budimirov sin je STANOJA DINČIĆČ koji ima čerku OLGICU.
      Treći sin mog pradede PATRA DINČIĆA bio je DOBRICA DINČIĆ(rodjen 1907) I imao je tri ćerke:KATU,ZLATU I IVANKU.
      Četvti sin mog pradede Patra Dinčića bio je DRAGOJA(rodjen 1910) imao je troje deece_ćerku Snežu I sinove Ćedu I Bokija I žive u Prokuplju.
      I najmladji sin mog pradede Petra bio je RATOMIR DINČIĆ(rodjen 1914) I živeo je 94 godina .Kao najmladji sin nasledio je kuču I imanjer mog pradede Petra ali njaveći deo života proživeo je u Vlasotincu sa svojim sinom JOVOM DINČIĆEM(1942) I unucima Draganom I Zoranom Dinčićem.
      Moj pradeda Petar imao je I dve kceri:stariju Olgu koja se je udala u Leskovcu za rusa Marona I izrodila mu četvoro dece:ćerke Maricu I Smilju I sinove Vlacka I Ivču.
      Mladja čerka Nada (1922)udala se u Leskovcu I rodila ćerku Radu I sinove Slobodana I Ljubišu.
      STRAHINIĆI
      Strahinići nose prezime po imenu najmladjeg sina mog navrhdede DINČE.,Strahinje koji je rodjen 1837 godine.Strahinja je imao dva sina DONČU(1870-1934) I GORČU(1877-1901).
      DONĆA STRAHINIĆ je imao petoro dece :sionove Radovaana,Boru,Jovančui Todora I čerku Milevu.
      Njegov sin Bora imao je sina Branka I ćerku Ljubinku.Dončin drugi sin JOVANČA STRAHINIĆ(1905)imao je dva sina ČASLAVA STRAHINIĆA(rodjen 1931-umro 2010) I DUŠKA STRAHINIĆA.
      Časlav Strahinić je bio doktor pravnih nauka I poznati professor Fakulteta političkih nauka u Beograda.Bio je tvorac ,,Kardeljevog ustava,, I predavao je I na Unioverzitetu u Londonu I bio prijatelj Margaret Tačer,,,čelične ledi I premijerke Velike Britanije.
      Dončina čerka Mileva rodiula je sinove Veljka I Miladina I ćerke Cvetanku I Bosanku.
      Najmladji sin. DONČE STRAHINIĆA zvao se je TODOR STRAHINIĆ(1907-1985)Imao je čerku Sofiju I sinove Stanoju I Gojka Strahinića .
      (nastaviće se)

  3. Miroslav B Mladenovic Mirac

    УРЕДНИКУ ПОРТАЛА
    Поштовани,

    Неко ко је постављао НАДМОРСКУ ВИСИНУ села ЧУКА(Црна Трава) на ВИКИПЕДИЈИ направио је грешку у надморској висини.
    И сам знао те висине, али приликом постављања ТЕКСТА на ПОРТАЛУ ПОРЕКЛУ, нисам обратио пажњу на ту грешку, па сам тек натписом једног коментатора овде на порталу уочио и обећао да ћемо променити тај део реченице око надморске висине села.
    Ево написао сам вам шта треба да ПРОМЕНИТЕ и ЗАМЕНИТЕ.
    С поштовањем
    Сарадник портала ПОРЕКЛО
    Мирослав Б Младеновић Мирац, Власотинце
    3.јун 2017.Власотинце, Србија
    *
    ПРИЛОГ :
    http://www.poreklo.rs/2014/01/05/poreklo-prezimena-selo-cuka-crna-trava/

    ОБРИСАТИ:

    „Село Чука као насеље се налази на надморској висини од 854 метара.“

    ПОСТАВИТИ :

    Село Чука као насеље се налази на надморској висини од 1400 метара, а најнижа махала је ГРЦИ (1200 метара надморске висине).

    *

  4. Miroslav B Mladenovic Mirac

    “ Мала Ч у к а јесте под Ч у к о м, с леве стране Власине; према њој је на супротној страни долина Балтијанци. Чука је под њивама и ливадама. Куће су у једној долини (око 10) распоређене у неколико група по породицама:
    П а в л о в и, Д е ј а н о в и (предак им Г м и т а р био „ћеаја“ на рудницима),
    М и л о в а н о в и.
    Даље су уз Власину с леве стране Р а к и н ц и (5 к.) од Ч у к е одвојени голом косањицом, у даљини око 5 минута, с десне стране Власине према њима је Пепина Долина.
    Од њих су даље Г р ц и и потом М а л а Т е с к о в о под Делом, крајња м а л а
    Ц р н е Т р а в е према Власини, разбијенија је од осталих , у њој су
    К и т а н о в и, Н и к о л и н и, Д е ј а н о в и, Р а д о в и н ц и (2 к.) и др.,
    Куће су ван равни долине, горе по косама.
    П е ј ч и н о в а м а л а (6 к., П е ј ч и н о в а ц а, само је једна породица од доводца) је под Чуком у почетку Пејчиновске долине, с леве стране Власине, где ова скреће у правцу И-З.
    Ова је долина између Власине и Чемерштице, при ушћу ове у Власину. Изнад кућа у почетку долине копана је руда.
    *
    З л а т а н ц и или Г о л о у ш ц и (3 куће) су из Разлога, где се и данас зову Голоушци. Славе Св. Арханђела.
    Од З л а т а н а ц а су Л у л и н ц и и Л е п о ј и н ц и.
    Њих су затекли П е ј ч и н о в ц и.
    Ч а у ш е в и (око 13 кућа) су изгледа исти са онима у Кривој Феји и Шипковици. Славе Ђурђев Дан. Радили им преци на мајдану, па се потом заселили.
    Б а б и ћ е в и (8 к.) као да су са Косова. Славе Св. Василија. Предак им се презивао Б а б и ћ. Његови су стари живели у Чуки, одакле је он прешао на место, где су сада Б а б и ћ е в и.
    П е ј ч и н о в ц и воде порекло од Кознице (Копаоник), славе Св. Стевана, а она три брата св. Николу.
    К о з а р н и ч а н и (25 к.)- Из Кознице (код Копаоника). Турци је звали Српска Мала, а сада К о з а р н и ц а. Дошли као у печалбу (можда због рударске радње), па се стално настанили.
    Онда био Турчин Г о с п о д а р у селу и на питање, где да се настане, он им одредио место, где су били козарници, те се по томе и мала данас зове. Узимају се међу собом. Славе Св. Арханђела. “
    ИЗВОР: (Према ЗАПИСИМА (1905-1910) Ристе Николића, ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ, 2012. САНУ Београд)
    Приредио: Мирослав Б Младеновић Мирац
    13. април 2017. Власотинце, Србија
    *

  5. Miroslav B Mladenovic Mirac

    ПРИЛОГ “измене” реченице о надморској висини код села ЧУКА (Црна Трава) у ПРИЛОГУ Отпад
    Miroslav B Mladenovic Mirac 05. јун 2017. 16:38
    Коме: [email protected], [email protected]
    Одговори | Одговори свима | Проследи | Одштампај | Прикажи оригинал
    Поштовани,

    Неко ко је постављао НАДМОРСКУ ВИСИНУ села ЧУКА(Црна Трава) на
    ВИКИПЕДИЈИ направио је грешку у надморској висини.
    И сам знао те висине, али приликом постављања ТЕКСТА на ПОРТАЛУ
    ПОРЕКЛУ, нисам обратио пажњу на ту грешку, па сам тек натписом једног
    коментатора овде на порталу уочио и обећао да ћемо променити тај део
    реченице око надморске висине села.
    Ево написао сам вам шта треба да ПРОМЕНИТЕ и ЗАМЕНИТЕ.
    С поштовањем
    Сарадник портала ПОРЕКЛО
    Мирослав Б Младеновић Мирац, Власотинце
    3.јун 2017.Власотинце, Србија
    *
    ПРИЛОГ :
    http://www.poreklo.rs/2014/01/05/poreklo-prezimena-selo-cuka-crna-trava/

    ОБРИСАТИ:

    „Село Чука као насеље се налази на надморској висини од 854 метара.“

    ПОСТАВИТИ :

    Село Чука као насеље се налази на надморској висини од 1400 метара, а
    најнижа махала је ГРЦИ (1200 метара надморске висине).

    Брзи одговор
    Коме: [email protected], [email protected]

    Додај и цитирани текст у одговор

    « Назад на Отпад Још радњи…Означи као прочитаноОзначи као непрочитаноДодај звездицуУклони звездицуПријави као непожељноИгнориши——–Примените ознаку:PersonalReceiptsTravelWork 1 од око 34 Старије ›

    Кориситите претрагу или опције претраге да бисте брзо пронашли поруке!
    Тренутно користите 12544 MB (81%) од 15360 MB
    Последња активност налога: пре 1 сат на овој IP адреси (

  6. zdravko

    dali neko zna kako se preziva ljuba sto je otisao davno u ameriku ja mislim da je radisavljevic ko zna neka me kontaktira na 064 560 43 55 hvala