Порекло презимена, село Ајановце (Косовска Каменица)

28. децембар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Ајановце, општина Косовска Каменица. Према књизи Атанасија Урошевића, „Новобрдска Крива Река из 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко

 

Село је на Кривој Реци. Вода за пиће се добија из бунара. Топографски су називи за њиве: Раван, Вењин Вр“, Баба-Анђин Поток, Глибарски Поток, Козји Поток, Ђаланачки Поток, Тириначки Поток, Крива Река, Рауновац, Калабићева Воденица; за шуме: Слуп, Кривача, Глибар, Кулина, Ђурђевица. Остали топографски називи: Селиште, Касапница, Гнилиште, Тамнипа, Шљакне, Ваљушке.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у две махале: Ајановце и Рауновац или Доње Ајановце. Удаљење између махала је око 3 км. Куће су груписане само у махали Ајановце.

У хатару села има топографски назив Селиште, али се ништа не зна о њему. Шљакне, Ваљушке и у Ковановачком Потоку има гомила шљакне. Село има и две порушене цркве, једну на месту Раван која је била храм св. Ђорђа и другу код махале Рауновац. Ову другу зову тамница. Село је старо, али без иједног старинаског рода, јер се старо становништво раселило приликом „Садраземова тарафа“ пре 140 година. Одмах после тога је насељено од новијих досељеника. Отада је расло досељавањем и прираштајем. 1878 г. се у селу населило и мало Арбанаса мухаџира.

 

Порекло становништва:

Српски родови:

Стојчовци (4 к., св. Никола); пресељени из Гминца пре 120 година, испред Арбанаса.

Зимпарци (7 к., св. Никола). Пореклом су од истоименог рода Зипарца у Мешини. Старином су из Месовића (Маревце). Живели су мало у Станиловцу (Фирићеје). У Ајановцу су пресељени пре 140 година. Њихови истоимени рођаци су се населили у Мешини.

Секулци (12 к., св. Никола). Старином су из Тиквеша у Македонији. При досељавању су се најпре населили у Косовици (бушнице), а у Ајановце пресељени пре 120 година.

Дунђерци (4 к., св. Лука). Старином су из Бобоника (Огоште), одакле су од Арбанаса пресељени у Каменицу, а пре 120 година прешли у Ајановце.

Бузаци (4 к., св. Арханђео), пресељени из Мочара, од рода Денини, пре 120 година.

Калабићи (4 к., св. Стеван); пресељени као чифчије из Мешине пре 90 година. Даља старина им је у Гуштерици код Липљана, одакле су избегли од крвне освете Арбанаса.

Баримци (1. к., св. Никола). Потичу од рода Баримца у Клобукару. Пре 100 година су се из Клобукара иселили у Мешини као чифчије, а око 1900. године, опет као чифчије, пресељени у Ајановце. Старином су из Сиринића. Пре 140 година су досељени у Тиринце, потом прешли у Ново Брдо и ускоро затим у Клобукар, Из Сиринића су се иселили да би избегли крвну освету Арбанаса. Осим у Клобукар има их у још нека села у овој области.

Џалићи (1 к., св. Арханђео); пресељени од истоименог рода из Гризма у Оране (Јабланицу) ппре 60 година; у Ајановце досељени 1914 године. Џалићи су досељени у Гризму пре 140 година из Сиринића и насељени су као чифчије.

У Рауновцу или Доњем Ајновцу:

Брљаци (3 к., св. Никола); пресељени из Кололеча пре 80 година.

Ковачеви или Ковчешаци (1 к., св. Јован); пресељени пре 40 година из Тириница, од истоименог рода, старина им је из Бушинца.

Златановци (2 к., св. Арханђео); пресељени око 1900. године из Прековца од рода Гогића, старином су из Видине (махала у Маревцу).

Арбанашки мухаџирски родови:

Досељени 1878. године. Врапца (3 к.), од фиса Краснића; досељени из Врапца (Јабланица). Шилова (7 к.), од фиса Сопа, из Шилова (Јабланица).

 

ИЗВОР: Атанасије Урошевић, „Новобрдска Крива Река из 1930.“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.