Калничко-билогорски Срби

18. децембар 2013.

коментара: 3

Калничко-билогорски Срби или “вретанијски Срби”, настањују простор северозападне Хрватске од реке Илове на истоку, до горе Калника на западу, Подравине на северу и Мославине на југу. Живе у двадесетак мањих насеља, која су подељена у неколико хрватских жупанија: Копривничко-крижевачкој, Бјеловарско-билогорској, Вараждинској и Загребачкој.

Манастир Лепавина
Манастир Лепавина

Етнолошке, антрополошке и језичке карактеристике калничко-билогорских Срба

Калничко-билогорски Срби припадају, уз жумберачке и гомирске Србе, најзападнијој грани српског народа. Потомци су Срба из разних области Балканског Полуострва – од Македоније и Старе Србије, преко Косова и Рашке, Црне Горе, Босне и Херцеговине, данашње Војводине, Славоније (међу њима има и стопољеног староседелачког становништва које се помиње у историографији под именом “Словинаца” или “Словенаца”) и Далмације. Већином припадају динарском антрополошком типу. Говоре источнохерцеговачким штокавским дијалектом с мањим обележјима хрватског кајкавског наречја (глоговничко-билогорски, подравски).

Карактеристична презимена калничко-билогорских Срба и њихово порекло

Према истраживањима чувеног српског теолога, филозофа и правника, Др Радослава М. Грујића калничко-билогорски Срби потичу из разних српских крајева. Тако су:

Пореклом из уже Србије:

Бубановићи, Грубачи, Грубачевићи – од Темнића.

Бељаци, Богавци, Гвозденовићи, Богојевићи – од Ибра.

Селаковићи/Салаковићи, Штрбци, Чавићи – од Старога Влаха.

Витановићи, Клисурићи, Кесерићи, Кесерини – од Пољанице.

Наведено потврђују старе рукописне и штампане књиге из манастира Светог Јоакима Осоговског (Сарандапора), села Петнице ниже Чачка писаних 1488. године, те манастира: Чокешине, Боговађе и Радовакшчице, које су се, по навођењу Др Радослава М. Грујића, налазиле у манастиру Лепавини и “другим црквама ове области” .

Пореклом из Старе Србије:

Шиљци, Црљенице, Брњице, Грбе, Грбићи, Жиле, Длаке, Шарци, Рончевићи, Страинићи, Драгаши, Драгашевићи… –

Пореклом са Санџака: Куштрићи, Мирићи, Кодићи… – пореклом с Косова и Метохије:

Корше, Горановићи, Рајнићи, Недићи…

Пореклом из Македоније: Смољанци и Смољановићи, Седрамци, Кировићи, Димићи, Заке, Авировићи, Пандовићи, Шовићи, Комленци, Комленовићи, Шешићи…

Пореклом из Херцеговине:

Љубишићи, Комадине, Оџићи, Радмиловићи, Раићи, Рађе, Ћаћуге – од Билећких Рудина.

Вранковићи, Ратковићи, Почуче, Инићи – од Шуме, Површа, Зубаца, као и Божовићи, Вујичићи, Кукићи, Мандићи, Њежићи, Радошевићи, Добренићи, Ковачевићи, Вујановићи, Саболовићи, Стојнићи, Вукмирићи, Домазети и други који славе Св. Саву.

Др Радослав М. Грујић написао је да је приликом свог давнашњег истраживања у билогорско-калничком крају, пронашао три књиге гораждских и дванаест милешевских издања.

Пореклом из Црне Горе:

Бајчете, Ждрале, Обрадовићи, Бањани – од Бањана.

Балоте, Зорићи, Ракетићи, Дробњаци – од Дробњака.

Басташићи, Девићи, Мургаши – од Васојевића.

Коруге, Пурићи и др. – од Колашина.

Брдари, Проје, Кљајићи и др. – од Бјелопавлића.

Хераци, Хераковићи и др. – од Његуша.

Мартиновићи, Радичевићи, Ђурашевићи, Хасановићи – од Роваца. – пореклом из Боке Которске.

Пореклом из Далмације: Бани, Кобасице, Олује, Карари, Јагодићи, Даниловићи, Дукићи, Чавчићи, Ђуричићи и други који славе Св. Стефана Дечанског (Мратин-дан), те Бакићи и Утјешеновићи, који славе Св. Срђа.

Др Радослав М. Грујић наводи да је у калничко-билогорском крају због тога наишао “поред рукописних књига (из Слатине од Бјелопавлића једна) и седам комада скадарског, а једну цетињског издања богослужбених књига”.

Пореклом из Албаније: Лемићи, Лекићи, Магоши, Маговци, Пелеши, Ђинђићи, Добрићи…

Пореклом из Босне: Сировице од Дервенте, Хрговићи од Маглаја, Кокири од Прњавора, Годечи, Добринићи, Славујевићи од Сарајева, као и Шамићи, Соколовићи, Козарци, Змијанци, Усорци, Прусци, Купрешани…

Пореклом из Срема и Смедерева: Сакуљи (Сакуле, старо пусто село код Земуна и Сакуље село код Смедерева), Тандари, Тандарићи, и др. Они су основали село Срем (општина Соколовац) близу манастира Лепавине.

Више о калничко-билогорским Србима прочитајте ОВДЕ.

ИЗВОР: Википедија. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Ispravke!
    Kukici, Zdrali / Zdrale i Inici su iz Bileckih rudina. Ovi poslednji (Inici) su iz Deleuse, a Kukici i Zdrali iz susjednog sela – Baljaka, kao i Radmilovici. A ko ne vjeruje, neka pita pisca Radovana Zdrala (rodjen u Baljcima 1929). Njegov telefonski broj je: 021 636 3291.

  2. Bjelovarčan

    A šta ne pomenete porodice: Miljanić, Crnojević, Goranović, Draganić,Radujković, Balšić… Koji su ovim krajevima nastanjeni još od 1502 godine. Prvo pročitajte , pa nešto pišite, a ne paušalno da iznosite činjenice

  3. Duško

    Slavujevici, nemaju nikakve veze sa Sarajevom.
    Tekest treba izbrisati, jer nije proveren i pisan je verovatno i nečije verzije.