Порекло презимена, село Палојце (Грделица, Лесковац)

Порекло становништва села Палојце код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Настанак села и порекло становништва

Село Палојце  је насељено место код Грделице, административно припада општини Лесковац, у Јабланичком округу.

Према попису из 2002.године је било 484 становника (према попису из 1991. било 512 становника).

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографска слика становништва после Другог светског рата се овако кретала: 1948 (551), 1953(475), 1961(458), 1971 (446), 1981 (526), 1991 (512) и 2002 (484) становника.

Село Палојце лежи у сливу Палојске речице, са десне стране притоке Јужне Мораве на надморској висини од 794 метара.

Село Палојце је насеље разбијеног типа. Разликују се махале: Старо Село, Ђелије, Ђокинци, Цветковци, Петровци, и Шумановац. У селу Има 74 дома (1961.г.).

Најстарији део села Палојце лежи на високом земљишту у изворнишном селу Палојске Речице. Тај део зове се Старо Село и сада у њему има 25 кућа (1961.г.).

Садашње становништво Палојца потиче од предака који су досељени.

Млађи делови насеља села Палојце основани су на нижем делу земљишта све до ушћа речице у Јужну Мораву.

Сеоска слава је Спасовдан. Тада долазе гости из других села. Главно насеље је код крста у махали Петловци.

Постоји предање да су некада становници Палојца “од Турака” морали да беже у друга планинска села, као што су Бајинце и Рупље (ЦрнаТрава). Касније су се вратили у село, када је дошло ослобођење од Турака 1878.године.

Фебруара 1950. године све становнике Палојца, као и сељаке околних насеља (Личин Дола, Крпејца, села Предејана, Бричевја и Сушевја), државна власт је преселила у војвођанско насеље Буљкес.

Ти пресељеници тамо дуго нису остали: у току 1950, и 1951.г. њих највећи део вратио се у стара насеља.

Иначе на крају 20. века из села Палојца је било исељених у Бачки Маглић (Војводина-Бачка), исељених 1950.г.

Ближе Јужној Морави је формирано насеље у махали Палојска Росуља са 15 кућа (1961.г.).

Вода за пиће се добија од честих извора. Познати извори ду: Врба, Шумановац, Ђокински Кладенац, Мишински Кладенац, Петлова Вода, Бачкало, Велика Долина, Староселска Вода и др.

* * *

Старине и  прошлост:

Место Кале лежи у југоисточно од Палојца на граници атара са Личин Долом и Новом Селом. То место је некада било палојско.

Међутим, 1922.године ”сеоски кметови некако су га препродали” суседном село Ново Село. Земљиште тога места сада је засађено задружним воћњацима и малињацима.

На ушћу Палојске  Речице у Јужну Мораву, на потесу Палојска Росуља, налази се једно старо гробље. Многи од тих горобова су уништени приликом грађења аутопута.

Сељаци говоре, да је то гробље “римско” или “латинско”. Ту је сада кућа сељака Велимира Ракића (1961.г.).

На потесу Палојска Росуља један локалитет носи име Ачиште. По причању, “тамо су седели Турци”: имали су хан и дућан. Остатака од старина више нема јер је “вода све однела”.

Становници Палојца о верским празницима раније су посећивали цркве у удаљеним селима Ораовици или Козару.

Касније су почели да посећују цркву у варошици Предејане.

* * *

Порекло родова (1961.г.):

– Родови: С т а р о с е л ц и (13к) и  Ш и ш а н ц и (12к)-слава св. Јован, порекло “шопско” из Крајишта (Босиљградског или Ћустендилског);

– Род Ђ о к и н ц и (15к)-слава св. Јован, живи у махали Ђоринци. Име су добили по претку Ђоки. Зна се генеалогија: Јордан, 66.г., рођен 1892.г.-Наћа-Коца-Цветко-Ђока. Порекло им је као код предходних родова;

– Род Ц в е т к о в ц и (5к)-слава св. Јован, живи у махали Цветковци. Порекло им је као код предходних родова.

– Род П е т л о в ц и (11к)-слава св. Јован, живе у махали Петловци. Порекло им је као код предходних родова.

– Род Ш у м а н о в ц и (13к)- слава Св. Стеван,  живе у махалу Шумановац. Порекло овог рода је из околине Прешева;

– Род Ђ е л и ј ц и (5к)-слава св. Никола, живе у махали Ђелије. Дошли однекуда.

Исељеници:  У насељу Коларе у Смедеревском Подунављу живе родови: Пауновићи, Николићи и Стаменковићи. Тамо су пресељени из села Палојце. Има исељеника у Грделици и после Другог светског рата (1950.г.) и у Војводини око 35 домова исељеника.

Војводина: Буљекс (20), Книћанин (8), Српски Милетић (2), Мраморак (1). Има исељеника и у селу Радинац код Смедерева и потомака исељеника  у Бачки Маглић (Војводина).

* * *

Топоними (називи места):

– Врба, Шумановац, Ђокински Кладенац, Мишински Кладенац, Петлова Вода, Бачкало, Велика Долина, Староселска Вода, Палојска Росуља, Палојска Речица, Кале, Палојце, Ђелије, Врбак, Лозиште, Љутичина, Разбијено Дрво, Копотина, Ориште, Кошевина, Шуманов Дрен, Терзијин Рид, Петловица, Анђелков Чукар, Гарине, Димитричина Гарина, Здравков Чукар, Оданица, Денчина Гарина, Локвиње, Бошково, Зла Долина, Свињарнице, Дугачка Орница, Рудња Пољана, Утрина.

* * *

ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ ПРОМЕНЕ:

Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.

Власотиначки срез је до 1880 године припадао Лесковачком округу. Од 1880. године припадао Нишком округу, од 1890. године Пиротском округу, а потом Врањском округу.

Врањском округу припадали су следећи  срезови: Лесковачки, Власотиначки, Јабланички, Босилеградски, Масурички, Пољанички и Пчињски.

Власотиначком срезу припадала је  општина Грделица  са селима и њиховим засеоцима (Грделичка (Грделица, Тупановци, Козаре, велика Сејаница, Мала Сејаница, Дедина Бара, Бојшина, Палојци,  Лични Дол, Крпејци); као и општина Предејане (са селима: Предејане, Бричевље, Сушевље, Кораћевац, Гузевље).

Та територијално-административна припадност општине власотиначком срезу  (која је била општина до 1965.г. и припојена општини Лесковцу) је трајала до 1941.године.

*

Пре Другог светског рата у једном времену је и село Боњинце (Заплање-лужнички крај) припадао власотиначком срезу.

После Другог светског рата(1945.г) укидају се срезови, а општине које су биле формиране од сеоских територија су укинуте, а тако су градови: Власотинце и Црна Трава постале општине са територијом околних села, која су административно припојена као географска целина атарима ових општина.

Интересантно је да је Грделица и  Предејане са околним селима припало лесковачкој општини, а и нека села су „променила“ административно територије у Заплање и око Грделице, Црне Траве и Власотинца.

Овај административно-географски опис је потребан ради  „пресељавања“ становништа из једног краја на други у оквиру овог планинског комплекса, јер се  приликом насељањвања у 18, 19 и 20 века становништво у потрагом за бољим пашњацима са целокупним породицама-као сточари, врло брзо налазили и „освајали“ територије на планинским пашњацима овг дела Јужне Србије.

Потреба је да се на једно место у оквиру истраживања порекла становништва има лао једна целина свих ових села: Власотинца, Црне траве, Грделице и Предејана и дела Лужнице; јер је у времену под Турцима много њих због освете „прелазио“ са једне на другу територију. Тако ће постојати могућност вда се поједини родови нађу у некада заборављеним и уадљеним селима овог дела Повласиња и Грделичке клисуре.

* *

До 1965, године Грделица као насеље  је седиште Општине Грделица коју су чинила насељена места: Бистрица, Боћевица, Бојишина, Бричевље, Црвени Брег, Дедина Бара, Добротин, Доњи Буниброд, Горњи Буниброд, Граово, Грделица Село, Грделица Варошица, Губеревац (тада под званичним именом Губеревце), Кораћевац, Ковачева Бара, Козаре, Крпејце (тада под званичним именом Крпејице), Личин Дол, Мала Грабовница, Мала Копашница, Мрковица, Несврта, Ново Село, Ораовица код Грделица (тада под званичним именом Ораовица), Падеж, Палојце, Предејане Село, Предејане Варошица, Слатина, Сушевље, Тулово, Тупаловце, Велика Грабовница, Велика Копашница, Велика Сејаница, Виље Коло, Загужане, Зољево и Жижавица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лесковац.

* * *

НАПОМЕНА:

Овде  је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Јован Ф. Трифуноски:- “ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА”, 1964. године

[2] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Палојце

[3]  Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ  Из рукописа -“Села у власотиначком крају” ; 1970-2013.г, Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

29. новембар 2013.године, Власотинце, Република Србија