Презиме Шупић обрадио је Ристо Милићевић у књизи Херцеговачка презимена:
ШУПИЋ (п), у Вишњеву (Гацко). У ово село Шупићи су дошли око 1870. године из Трновице (Борач) “своме зету Вишњевцу”. Славе Никољдан (59:334).
Шупићи су, тврди Новак Мандић, потомци средњовјековног племена Малешеваца, а према породичном предању, потичу од Калуђеровића из Бањана. Род су са Алексићима, Дедијерима, Ковачевићима, Мандићима, Гојковићима и са “свим разбраћеним Малешевцима”. Све ове породице славе Игњатдан и “не узимају се међу собом” (147:604).
Шупића има и у Изгорима код Гацка.
5. новембра 2018. у 08:17
Војислав Ананић
ШУПИЋ (п), у Вишњеву (Гацко). У ово село Шупићи су дошли око 1870. године из Трновице (Борач) “своме зету Вишњевцу”. Славе Никољдан (59:334). Шупићи су, тврди Новак Мандић, потомци средњовјековног племена Малешеваца, а према породичном предању, потичу од Калуђеровића из Бањана. Род су са Алексићима, Дедијерима, Ковачевићима, Мандићима, Гојковићима и са “свим разбраћеним Малешевцима”. Све ове породице славе Игњатдан и “не узимају се међу собом” (147:604). Шупића има и у Изгорима код Гацка. У овом селу је рођен народни херој Обрен Шупић (1907-1943). Почетком устанка 1941. године прикључио се борцима родног краја и убрзо постао командир чете у гатачком пратизанском батаљону. Посебно се истакао у борби против италијанског окупатора код села Врба. Приликом повлачења партизанских снага из Херцеговине, јуна 1942. године, постављен је за командира чете 1. батаљона, Херцеговачког НОП одреда. Показао је изузетну храброст и у нападу на Купрес, августа 1942. године. Борбеност и сналажљивост испољио је и у борбама око Травника, у бици на Неретви и другим мјестима. Храбро је пао код Бијеле изнад Коњица, почетком марта 1943. године (169:267.268).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.