Списак жртава рата из Смедеревске Паланке и околних села

20. октобар 2013.

коментара: 1

Сарадник портала Порекло, историчар Немања Девић у студији “Истина под кључем” сабрао је имена жртава Другог светског рата на свим странама.

Смедеревска Паланка

Жртве рата

Нај­те­жи по­сао у ра­ду на пу­бли­ка­ци­ји Исти­на под кљу­чем био је при­ку­пља­ње име­на жр­та­ва ра­та у оп­шти­ни Сме­де­рев­ска Палан­ка и пи­са­ње њи­хо­вих би­о­гра­фи­ја. Од за­вр­шет­ка ра­та про­шло је шест де­це­ни­ја, а са­вре­ме­ни­ци су ма­ло­број­ни. Док су јед­не жр­тве ве­ли­ча­не и сла­вље­не, дру­ге су за­бо­ра­вље­не и као да ни­ка­да ни­су ни по­сто­ја­ле. Ме­ђу по­ги­ну­ле пар­ти­за­не у после­рат­ним мо­но­гра­фи­ја­ма ко­је се до­ти­чу те­ме Дру­гог свет­ског ра­та на те­ре­ну Па­лан­ке и око­ли­не, упи­си­ва­не су и осо­бе ко­је су ду­го по­сле ра­та не­хо­ти­це по­ги­ну­ле у ре­до­ви­ма Ју­го­сло­вен­ске ар­ми­је. Уз то, сва­ка осо­ба, чак и она не­у­трал­на, ко­ју је уби­ла не­ка вој­на фор­ма­ци­ја – про­тив­ник пар­ти­зан­ског по­кре­та, пост­хум­но је про­гла­ша­ва­на за са­рад­ни­ка НОП-а.

За из­ра­ду спи­ско­ва жр­та­ва од нај­ве­ћег зна­ча­ја би­ле су цр­кве­не књи­ге умр­лих. Но, вр­ло че­сто све­ште­ни­ци су за погинуле упи­си­ва­ли: „уби­јен од НН ли­ца“, „по­ги­нуо од пу­шке“, или нај­јед­но­став­ни­је „по­ги­нуо“. Да би се ове ди­ле­ме разрешиле, сле­де­ћи за­да­так био је раз­го­вор са са­вре­ме­ни­ци­ма, ка­ко би до­би­ли ин­фор­ма­ци­је ко је за­пра­во по­ги­нуо у ко­јој фор­ма­ци­ји или од ко­је фор­ма­ци­је. Исто­вре­ме­но, до­пи­си­ва­на су и не­ка име­на љу­ди ко­ји су по­ги­ну­ли од ко­му­ни­ста по­сле осло­бо­ђе­ња, а ко­ја ни­су упи­са­на у књи­ге умр­лих. По­ред све­га ово­га, ко­ри­сти­ли смо и гра­ђу: Исто­риј­ског ар­хи­ва у Смедеревској Па­лан­ци, по­дат­ке За­во­да за ста­ти­сти­ку из ар­хи­ве Му­зе­ја жртава ге­но­ци­да у Бе­о­гра­ду и пу­бли­ка­ци­ју Зна­ме­ња Н. Вла­ди­са­вље­ви­ћа.

Име­на по­ги­ну­лих осо­ба по на­се­љи­ма по­ре­ђа­на су по азбуч­ном ре­ду, а тру­ди­ли смо се да за сва­ког по­ги­ну­лог пру­жи­мо што ви­ше по­да­та­ка: име и пре­зи­ме стра­да­лог, име оца, го­ди­ну ро­ђе­ња, вре­ме и ме­сто смр­ти.

Жр­тве су раз­вр­ста­не у че­ти­ри спи­ска. Сва че­ти­ри спи­ска об­у­хва­та­ју укуп­но 1.287 особe. Пр­ви спи­сак жр­та­ва са­др­жи име­на до ко­јих смо мо­гли да до­ђе­мо, а об­у­хва­та љу­де ко­ји су из­ги­ну­ли у ре­до­ви­ма Ју­го­сло­вен­ске вој­ске у отаџ­би­не – четнике, као и све ци­вил­не жр­тве ко­му­ни­стич­ког те­ро­ра. У овај спи­сак ура­чу­на­та су и име­на не­пре­да­тих чет­ни­ка са територи­је Ја­се­нич­ког сре­за, ко­ји су по­ги­ну­ли у су­ко­би­ма са ОЗН-ом у пе­ри­о­ду 1945–1950. го­ди­не. Овај спи­сак би­ло је најтеже на­чи­ни­ти. Бу­ду­ћи да је вре­ме учи­ни­ло сво­је, а и жр­тве је тре­ба­ло за­бо­ра­ви­ти, ово­ме по­слу се мо­ра­ло пре­да­но присту­пи­ти. Упор­ним ра­дом до­шло се до ре­зул­та­та и са­да мо­же­мо твр­ди­ти да у оп­шти­ни Сме­де­рев­ска Па­лан­ка ни­је страдало на овој стра­ни ви­ше од 430 ли­ца. Наш спи­сак са­др­жи 385 име­на, од че­га нај­ви­ше из Ку­сат­ка (72). То је 30,4 % свих жр­та­ва ко­је је Ја­се­нич­ки срез имао у вре­ме ра­та и не­по­сред­но по­сле ње­га. Ве­ли­ки број по­да­та­ка за овај спи­сак на­ђен је у Исто­риј­ском ар­хи­ву у Па­лан­ци, фонд На­род­ни од­бор сре­за Ја­се­нич­ког, Па­лан­ка 1945–1946. го­ди­не. Гра­ђа је очу­ва­на за сва на­се­ља, осим за град Па­лан­ку.

На дру­гом спи­ску на­ла­зе се име­на свих љу­ди ко­ји су по­ги­ну­ли у НОБ-у, тј. свих оних ко­ји су по­стра­да­ли због сво­је опре­де­ље­но­сти за пар­ти­за­не. Исти­на, нај­ве­ћи број њих по­ги­нуо је у пар­ти­зан­ским је­ди­ни­ца­ма на фрон­то­ви­ма ши­ром бив­ше Ју­го­сла­ви­је, об­у­хва­ћен при­сил­ном мо­би­ли­за­ци­јом. При­ли­ком из­ра­де овог спи­ска кре­ну­ло се од мо­но­гра­фи­је Зна­ме­ња, у којој су углав­ном по­бро­ја­не жр­тве из ре­до­ва НОП. Евен­ту­ал­не пра­зни­не до­пу­ња­ва­не су уз по­моћ књи­га умр­лих и по­да­та­ка из ар­хи­ве Му­зе­ја ге­но­ци­да. Спи­сак са­др­жи 706 име­на, што је 55,7 % свих жр­та­ва Ја­се­нич­ког сре­за. Нај­ви­ше по­ги­ну­лих партизана и њи­хо­вих сим­па­ти­зе­ра би­ло је у Се­лев­цу (са за­се­о­ци­ма Ба­чи­нац и Лу­ње­вац) – укуп­но 142. Спи­сак је осло­бо­ђен свих осо­ба ко­је су по­ги­ну­ле од чет­ни­ка, СДС и Не­ма­ца, а ко­је су, иако ни­су при­па­да­ле пар­ти­зан­ском по­кре­ту, би­ле ње­му припи­са­не у по­сле­рат­ним хро­ни­ка­ма. Нај­ве­ћи број по­ги­ну­лих у НОБ-у стра­дао је на фрон­то­ви­ма фор­ми­ра­ним у Бо­сни, Сре­му и Хр­ват­ској од је­се­ни 1944. до кра­ја про­ле­ћа 1945. го­ди­не. Број ли­ца ко­ја су на до­бро­вољ­ној ба­зи стра­да­ла у пар­ти­зан­ском та­бо­ру не из­но­си ви­ше од 300 ли­ца, што је ма­ње од че­твр­ти­не жр­та­ва.

На тре­ћем спи­ску су име­на свих ци­ви­ла ко­ји су по­ги­ну­ли или по­би­је­ни то­ком ра­та, иако су би­ли не­у­трал­ни. У ње­му се на­ла­зе и они за ко­је ни­смо иден­ти­фи­ко­ва­ли ег­зе­ку­то­ра или вој­ну фор­ма­ци­ју ко­јој су при­па­да­ли, вој­ни­ци Ју­го­сло­вен­ске војске по­ги­ну­ли у април­ском ра­ту 1941. или умр­ли у за­ро­бље­ни­штву и све оста­ле жр­тве. Спи­сак са­др­жи 150 име­на, што чини 11,6 % укуп­ног бро­ја по­ги­ну­лих.

Че­твр­ти спи­сак са­др­жи име­на (30) оста­лих по­ги­ну­лих при­пад­ни­ка тзв. на­ци­о­нал­них сна­га, за­пра­во об­у­хва­та све изгину­ле у ре­до­ви­ма Пољ­ске стра­же, Срп­ског до­бро­во­љач­ког кор­пу­са и чет­ни­ка Ко­сте Пе­ћан­ца. Овом спи­ску је по­треб­на до­пу­на, јер за од­ре­ђен број ли­ца ко­ја су у ре­до­ви­ма СДС и СДК од­сту­па­ла из Ср­би­је је­се­ни 1944. ни­смо ус­пе­ли да утвр­ди­мо да ли су еми­гри­ра­ли или по­ги­ну­ли. Укуп­но, ове сна­ге чи­не 2,3 % свих жр­та­ва.

Сма­тра­мо да је огром­на ве­ћи­на жр­та­ва и по­ги­ну­лих по­пи­са­на, али је мо­гу­ће да је спи­ско­ви­ма по­треб­на до­пу­на, по­себ­но у Па­лан­ци, где је ми­гра­ци­ја би­ла ве­ли­ка, а са­вре­ме­ни­ка ма­ло.

Из­у­зет­но је ва­жно да се ови спи­ско­ви не схва­те као би­ло ка­кав вид пре­бро­ја­ва­ња и од­ме­ра­ва­ња по­ги­ну­лих. Ру­ко­во­де­ћи се ге­слом све­тог вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја да „за­бо­ра­ви­ти не сме­мо, а опро­сти­ти мо­ра­мо“, ове спи­ско­ве при­ла­же­мо као по­ме­ник за све по­ги­ну­ле.

 

Ме­сто

По­ги­ну­ли у ЈВуО

и жртве комунизма

По­ги­ну­ли

у НОБ

Оста­ли

 жр­тве ра­та

По­ги­ну­ли

у СДС и СДК

Укуп­но

Па­лан­ка

45

54

37

8

144

Аза­ња

49

138

13

4

204

Ба­ни­чи­на

21

27

10

2

60

Ба­шин

9

9

4

22

Во­ди­це

4

19

1

24

Гли­бо­вац

17

23

3

43

Го­ло­бок

12

39

8

1

60

До­бри До

20

21

4

45

Ку­са­дак

72

109

29

4

214

Ма­ла Пла­на

2

10

1

13

Мра­мо­рац

4

10

4

1

19

При­дво­ри­це

10

11

3

24

Ра­бро­вац

30

17

3

1

51

Ра­та­ри

38

47

17

12

114

Се­ле­вац

44

142

16

202

Це­ро­вац

19

27

3

49

Укуп­но

395

703

156

33

1288

 

 

ОП­ШТИ­НА СМЕ­ДЕ­РЕВ­СКА ПА­ЛАН­КА 

• По­ги­ну­ли при­пад­ни­ци ЈВуО

• Ци­вил­не жр­тве ко­му­ни­ста

 

С м е д е р е в с к а  П а л а н к а

1. Ве­сел Во­ран Ал­бин, рођ. 1908. у Ве­ли­ком Ла­шћу код Љу­бља­не, ва­зду­хо­плов­ни ма­јор вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. Пре рата био на служби у Паланци. То­ком ра­та био је на­чел­ник шта­ба Ре­сав­ског кор­пу­са ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

2. Ву­че­тић Ду­ша­на Ла­зар-Бри­ца, рођ. 1903. у Илкову у Банату, бер­бе­рин, ко­ман­дир Не­ди­ће­ве град­ске стра­же у Па­лан­ци. Од је­се­ни 1943. ра­дио је за чет­ни­ке. Пред осло­бо­ђе­ње пре­шао у ре­до­ве ЈВуО и од­сту­пио са њи­ма. Ок­то­бра 1944. ра­њен у ру­ку у бор­би са Нем­ци­ма код Чач­ка. Не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

3. Гво­здић С. Во­јин, рођ. 1903. у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци, чи­нов­ник Сре­ског су­да у Па­лан­ци, син па­ла­нач­ког све­ште­ни­ка. То­ком ра­та, као резервни поручник, на ду­жно­сти у ко­ман­ди сре­за, као и у бла­гај­ни и ин­тен­дан­ту­ри при струк­ту­ра­ма ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну, као ађу­тант ко­ман­дан­та 2. ја­се­нич­ког ба­та­љо­на Ле­те­ћег сме­де­рев­ског од­ре­да ЈВуО. Вероватно погинуо на Зеленгори маја 1945.

4. Го­лу­бо­вић Животе Ду­шан, рођ. 1912, кро­јач, пре ра­та члан КПЈ. За вре­ме оку­па­ци­је оп­ту­жио дво­ји­цу Па­лан­ча­на Нем­ци­ма да су ко­му­ни­сти, по­сле че­га су они оте­ра­ни на Ба­њи­цу. Стре­љан од ко­му­ни­ста 17. ок­то­бра 1944. на Ру­ди­на­ма, са још 11 љу­ди, под оп­ту­жбом да је са­ра­ђи­вао са Ге­ста­по­ом.

5. Давидовић Болета Драгомир, рођен 1915. у месту Банатска Топола код Вршца. Током рата, као жандармеријски наредник и припадник СДС, на служби у Паланци. Једно време радио и у обезбеђењу Завода за принудно васпитање омладине. Пред ослобођење, у саставу Српског ударног корпуса, прешао у четнике и са њима одступио у Босну. Нестао током повлачења 1945.

6. Ђор­ђе­вић В. Вла­ди­славВла­да, вла­сник ка­фа­не у Па­лан­ци, са­рад­ник чет­ни­ка. То­ком ра­та до­ста­вљао чет­ни­ци­ма ма­те­ри­јал, а ње­го­ва рад­ња слу­жи­ла је као са­ста­ја­ли­ште рав­но­гор­ским иле­гал­ци­ма у Па­лан­ци. Стре­љан од ко­му­ни­ста но­вем­бра 1944.

7. Ђор­ђе­вић Ма­ти­је Жар­ко, рођ. 1921, бер­бе­рин, то­ком ра­та био у ло­го­ру на Ба­њи­ци. Ухапшен од Црвеноармејаца у Паланци 31. октобра 1944. и спроведен у затвор. Под лажном оптужбом да код себе скрива оружје, извршен му је претрес куће и, иако од оружја није нађено ништа, стрељан је већ 1. новембра 1944. у кругу затвора у Паланци.

8. Ђор­ђе­вић Ни­ко­ла-Дза­на, рођ. 1913, фуд­ба­лер град­ског клу­ба. По­чет­ком ра­та од­се­лио се из Па­лан­ке, ра­дио као сре­ски пи­сар негде у По­мо­ра­вљу. Стре­љан од ко­му­ни­ста по осло­бо­ђе­њу, но­вем­бра 1944.

9. Ђор­ђе­вић Ни­ко­ле Бран­ко, рођ. 1922. у се­лу Су­хо По­ље код Ви­ро­ви­ти­це, ме­та­ло­стру­гар; жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Пре ра­та члан КПЈ, пар­ти­зан­ски пр­во­бо­рац. Де­зер­ти­рао из је­ди­ни­це и вра­тио се у Па­лан­ку. Од­мах по осло­бо­ђе­њу ухап­шен и осу­ђен на 2 го­ди­не ро­би­је. Уби­јен од ло­кал­них ко­му­ни­ста-ско­је­ва­ца од­мах по из­ла­ску из за­тво­ра, 27. ок­то­бра 1945. у Па­лан­ци, под оп­ту­жбом да из­дао гру­пу пар­ти­за­на Нем­ци­ма.

10. Ђу­рић М. Је­ре­ми­ја, рођ. 1894. у Ба­љев­цу, то­ком ра­та по­ли­циј­ски пи­сар у Па­лан­ци. Пред осло­бо­ђе­ње се скло­нио у Бе­о­град, где је ухва­ћен од ко­му­ни­ста и стре­љан у је­сен 1944.

11. Ерић Ми­ло­ја Жи­во­јин, рођ. 1901. у Ли­со­ви­ћу код Со­по­та, на­ред­ник-вод­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, жи­вео у Па­лан­ци. Био у СДС, а ле­та 1943. пре­шао у чет­ни­ке. Био ко­ман­дант ба­та­љо­на 2. ја­се­нич­ке бри­га­де. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945, као ко­ман­дир 2. че­те 1. ја­се­нич­ког ба­та­љо­на Ле­те­ћег сме­де­рев­ског од­ре­да ЈВуО, у чи­ну пот­по­руч­ни­ка. На­вод­но стра­дао на Зе­лен­го­ри ма­ја 1945.

12. Илић Светомира Надежда-Нада, рођ. 1922, била удата у Младеновац, за ваздухопловног наредника Миодрага Илића, потоњег равногорског команданта. Током рата припадала је ЖРОС-у Горске краљеве гарде. Заробљена од партизана током борби за Аранђеловац и стрељана 20. септембра 1944. године.

13. Илић Миодраг, 56. г. капетан

14. Јанковић Мике Бранислав, рођен 1925. у Претокама у Гружи, радник. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.

15. Јан­ко­вић Жи­во­те Ми­ха­и­ло-Ми­ка, рођ. 1892. у Се­лев­цу, жи­вео у Па­лан­ци, солунац. По­ли­циј­ски пи­сар у пен­зи­ји и ре­зер­вни капетан вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. То­ком ра­та јед­но вре­ме пред­сед­ник оп­шти­не Се­ле­вац; касније командир градске страже. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. Наводно умро од напора почетком 1945.

16. Јанковић Михаила Миодраг, рођ. 1927. у Пожаревцу, ученик гимназије у Паланци. Септембра 1944. мобилисан у четнике, отишао са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.

17. Јо­ва­но­вић Ђор­ђа Ми­ланДе­ло­во­ђа, рођ. 1890. у Аза­њи, жи­вео у Па­лан­ци. Со­лу­нац, ре­зер­вни ка­пе­тан вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је и де­ло­во­ђа па­ла­нач­ке оп­шти­не. То­ком ра­та ак­ти­ван у ко­ман­ди ме­ста при СДС. Ухап­шен је од ко­му­ни­ста од­мах по осло­бо­ђе­њу у Аза­њи и спро­ве­ден у за­твор у Па­лан­ци. Стре­љан 17. ок­то­бра 1944. на Ру­ди­на­ма, по од­лу­ци ко­ман­де ме­ста.

18. Јовановић М. Радомир, рођ. 1912, земљорадник, отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.

19. Јо­ва­но­вић Ра­ди­во­ја Ти­мо­ти­је-На­чел­ник, рођ. 1924. у Бе­о­гра­ду, син сре­ског на­чел­ни­ка у Па­лан­ци. За­ме­ник ко­ман­дан­та 2. ба­та­љо­на 3. ја­се­нич­ке бри­га­де ЈВуО. За­ро­бљен од ко­му­ни­ста 4. ју­на 1944. у Се­лев­цу по­сле бор­бе и стрељан код се­о­ске оп­шти­не.

20. Ка­ба­да­јић Ми­ло­ра­да Љу­би­ца, рођ. 1922. у Мла­де­нов­цу, свр­ше­на ма­ту­рант­ки­ња, то­ком ра­та при­пад­ни­ца ЖРОС-а. Од 10. апри­ла 1941. не­го­ва­ла вој­ни­ке Ју­го­сло­вен­ске вој­ске ра­ње­не у бор­би са Нем­ци­ма. Ак­тив­на у Рав­но­гор­ској омла­ди­ни у Па­лан­ци, због че­га је ви­ше пу­та хап­ше­на од Не­ма­ца и љо­ти­ће­ва­ца, а јед­но вре­ме би­ла је и на Ба­њи­ци. Оти­шла са чет­ни­ци­ма и не­ста­ла у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

21. Кадић Јована Душан, рођ. 1918, трговац и привредник, пре рата власник радње у Београду. Отишао са .четницима из Београда и нестао у повлачењу кроз Босну 1945. године

22. Кр­стић К. Ми­хај­лоМи­ка, рођ. 1926, бравар, оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

23. Ма­ној­ло­вић Ми­ло­ва­на Мом­чи­ло-Поп­че, рођ. 1923, свр­ше­ни ма­ту­рант, син ме­сног све­ште­ни­ка Ми­ће Ма­ној­ло­ви­ћа, фуд­ба­лер. Био сим­па­ти­зер чет­ни­ка, због че­га је про­га­њан од Не­ма­ца, а ју­на 1944. сту­пио у ре­до­ве ЈВуО. Пред осло­бо­ђе­ње се вра­тио ку­ћи. Ухап­шен 10. ок­то­бра, од­мах по ула­ску Ру­са у Па­лан­ку и за­тво­рен. Стре­љан од ко­му­ни­ста 17. ок­то­бра 1944. на Ру­ди­на­ма, са још 11 љу­ди. На стре­ља­њу је уз­вик­нуо: „Жи­вео краљ, жи­ве­ла Ср­би­ја!“

24. Мар­ко­вић (Ми­ла­но­вић) Дра­го­ми­ра Че­до­мир-Че­да, рођ. 1914. у Це­ров­цу, тр­го­вац, жи­вео у Па­лан­ци. По­ма­гао си­ро­ма­шне су­гра­ђа­не и Ро­ме, а слао је и па­ке­те вој­ни­ци­ма у не­мач­ком за­ро­бље­ни­штву. Др­жао је ка­фа­ну у Па­лан­ци и са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан је у пар­ти­за­не. Од­ве­ден на збор­но ме­сто у Со­пот, али је од­мах вра­ћен за Па­лан­ку, где је стре­љан у кру­гу ка­сар­не, 9. но­вем­бра 1944, са још не­ко­ли­ко љу­ди.

25. Миладиновић Спасоја Душан, рођ. 1919, припадник Градске страже. Током рата, 1942. године, случајно патролирајући са групом војника, наишао је на групу партизана у потесу Ивково имање. Припуцали су и једног убили. Под сумњом да је он извршио убиство, комунисти су га одмах после рата ухапсили, спровели на Рудине и тамо стрељали 17. октобра 1944.

26. Ми­ли­ће­вић М. Осто­ја, рођ. 1910. у Сви­лајн­цу, жи­вео у Па­лан­ци, ка­пе­тан војске Краљевине Југославије. Током рата, као официр СДС, одселио се из Паланке и био командант СДС за округ Ужички. Пре­шао у чет­ни­ке 1944, оти­шао са њи­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

27. Милошевић Сава жандар

28. Ми­тро­вић Љу­бо­ми­ра Па­вле-Па­ја Кај­ган, рођ. 1921, сту­дент тех­ни­ке. То­ком ра­та јед­но вре­ме бо­ра­вио до­бро­вољ­но у Бор­ском руд­ни­ку, ка­ко би из­бе­гао вој­ну оба­ве­зу. Око ме­сец да­на био у ло­го­ру на Ба­њи­ци. У ње­го­вој ку­ћи се то­ком ра­та скри­вао ло­кал­ни ко­му­ни­ста, с ко­јим је Па­вле че­сто играо кар­те и рас­пра­вљао о по­ли­ти­ци. По­што је био ан­ти­ко­му­ни­ста, ње­гов „парт­нер“ га је по осло­бо­ђе­њу де­нун­ци­рао код вла­сти. Од­мах је мо­би­ли­сан и по­слат за Бе­о­град, где су га ко­му­ни­сти из­дво­ји­ли из стро­ја и за­тво­ри­ли. По­сле не­ко­ли­ко да­на, кра­јем 1944. стре­љан по ла­жној оп­ту­жби да је не­мач­ки агент.

29. Младеновић Христивоје, рођ. 1905, општински служитељ. Ухапшен од партизана одмах по ослобођењу и, под оптужбом да је сарађивао са окупатором стрељан на Рудинама, 17. октобра 1944. године.

30. Мра­тин­ко­вић Ра­до­сав, тр­го­вац, члан Збо­ра. Стре­љан од ко­му­ни­ста на Ру­ди­на­ма 17. ок­то­бра 1944. са још 11 љу­ди, по на­ре­ђе­њу ко­ман­де ме­ста.

31. На­рић Лу­ке Мар­ко, рођ. 1910. у се­лу Ру­дан­ке код До­бо­ја, на­ред­ник-вод­ник СДС на слу­жби у Па­лан­ци. Мар­та 1944. пре­шао у чет­ни­ке са гру­пом стра­жа­ра, под пу­ном рат­ном опре­мом. Пр­ви је до­нео хо­ланд­ски ми­тра­љез су­лун­дар у чет­ни­ке. Био је ко­ман­дант 4. ба­та­љо­на 1. ја­се­нич­ке бри­га­де ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и у Бо­сни по­ста­вљен за ко­ман­ди­ра 1. че­те 1. ја­се­нич­ког ба­та­љо­на ре­ор­га­ни­зо­ва­ног Ле­те­ћег сме­де­рев­ског од­ре­да. На­вод­но стра­дао на Зе­лен­го­ри ма­ја 1945.

32. Пе­рић То­ме Жи­во­јинЖи­ка, ро­ђен у Кр­ње­ву код Ве­ли­ке Пла­не, на­ред­ник-вод­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је са пред­рат­ном слу­жбом у Ку­ма­но­ву, па у Па­лан­ци. По­чет­ком ра­та при­кљу­чио се СДС и остао у Па­лан­ци. Пред осло­бо­ђе­ње, у са­ста­ву је­ди­ни­це Срп­ског удар­ног кор­пу­са од­сту­пио са чет­ни­ци­ма у Бо­сну. На­вод­но по­ги­нуо код Ту­зле то­ком по­вла­че­ња, по­чет­ком 1945.

33. Огњановић

34. Пе­тро­ни­је­вић Че­до­ми­ра До­бри­ца, же­ле­зни­чар на слу­жби у Па­лан­ци, ро­дом из Гру­же. Је­дан од пр­вих иле­га­ла­ца Рав­но­гор­ског по­кре­та у овом кра­ју. Био је шеф иле­гал­ног же­ле­знич­ког шта­ба ЈВуО ко­ји је вр­шио ди­вер­зи­је у Шу­ма­ди­ји. Ухап­шен је од Не­ма­ца је­се­ни 1942, спро­ве­ден на Ба­њи­цу, па на Ја­јин­це и стре­љан по­чет­ком 1943.

35. Ра­до­ва­но­вић Ни­ко­ле Алек­са-Жу­ти, рођ. 1912, са­рач, био је до­бар друг Па­је Ми­тро­ви­ћа и за­јед­но су игра­ли кар­те са јед­ним Па­лан­ча­ни­ном, ина­че ко­му­ни­стом по опре­де­ље­њу. „Парт­нер“ га је због ње­го­вих ан­ти­ко­му­ни­стич­ких ста­во­ва по­сле осло­бо­ђе­ња про­ка­зао ко­му­ни­сти­ма, ко­ји су га од­мах мо­би­ли­са­ли. Спро­ве­ден је у Бе­о­град као мо­би­ли­са­ни вој­ник и та­мо уби­јен 5. ја­ну­а­ра 1945, по ла­жној оп­ту­жби да је био при­пад­ник Спе­ци­јал­не по­ли­ци­је.

36. Радосављевић Новака Стеван, нестали

37. Радосављевић Новака Војислав,

38. Ра­кић Ми­ла­на Љу­бо­мир-Љу­ба, рођ. 1909, ро­дом из Ма­ле Пла­не. Као си­ро­ма­шан рад­ник, то­ком ра­та пре­во­зио је ро­бу из Ма­ке­до­ни­је за по­тре­бе јед­не при­ват­не фир­ме. Са­ра­ђи­вао је са чет­ни­ци­ма. По осло­бо­ђе­њу је ухап­шен и стре­љан од ко­му­ни­ста у кру­гу ка­сар­не, 9. новембра 1944.

39. Ристић Стевана Миодраг-Драган, рођ. 1913, судски чиновник, пре рата радио у Урошевцу, али се 1940. вратио у Паланку и запослио у суду. Пре рата наводно је припадао Збору. У Урошевцу му је остао део породице, па је 1945. пошао да их посети. Ухапшен је од партизана и спроведен у Приштину, где му се изгубио траг. Према неким верзијама, стрељан је у Штимљу, на Косову.

40. Са­вић М. Сте­ван-Сте­ва Ка­вур­ма, рођ. 1924. у Са­ра­је­ву, уче­ник гим­на­зи­је, пред­сед­ник Рав­но­гор­ске омла­ди­не у Па­лан­ци. Ра­дио ак­тив­но ме­ђу омла­ди­ном у Па­лан­ци од 1943, због че­га је јед­но вре­ме био у ло­кал­ном љо­ти­ћев­ском за­тво­ру. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

41. Си­мић Бо­ри­во­је-Бо­ра, рођ. 1898. у Шап­цу, ин­же­њер, тех­нич­ки ди­рек­тор фа­бри­ке Ја­се­ни­ца. Са­ра­ђи­вао је ак­тив­но са чет­ни­ци­ма и по­ма­гао их. Био члан иле­гал­ног Рав­но­гор­ског од­бо­ра у Па­лан­ци, због че­га је че­сто хап­шен од Не­ма­ца и љо­ти­ће­ва­ца. Стре­љан од ко­му­ни­ста око 14. ок­то­бра 1944. код ло­кал­ног за­тво­ра, по на­ре­ђе­њу ко­ман­де ме­ста.

42. Скач­ков Пе­тра Сер­геј, рођ. 1898. у ме­сту Кич­кас код Ки­је­ва. По­сле Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је из­бе­гао у Ју­го­сла­ви­ју и 1921. до­шао у Па­лан­ку, на ме­сто ко­ман­дан­та 5. ко­њич­ког пу­ка кра­љи­це Ма­ри­је, у чи­ну пу­ков­ни­ка Вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. У април­ском ра­ту ра­њен и за­ро­бљен од Не­ма­ца и оте­ран у ло­гор. Пу­штен 1943. због бо­ле­сти. Вра­тио се у Па­лан­ку и до до­ла­ска Цр­ве­не ар­ми­је био не­у­тра­лан. Ок­то­бра 1944. од­сту­пио са чет­ни­ци­ма као при­пад­ник Срп­ског удар­ног кор­пу­са. По­ги­нуо при­ли­ком са­ве­знич­ког бом­бар­до­ва­ња чет­нич­ке ко­ло­не по­чет­ком но­вем­бра 1944. на Ја­бу­ци код При­је­по­ља.

43. Ста­но­је­вић Дра­го­љу­ба Ра­до­мир-Ра­де Чор­лан, рођ. 1914, ка­фе­џи­ја, оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. На­вод­но за­ро­бљен од пар­ти­за­на, а по­том стре­љан као за­ро­бље­ник по­чет­ком 1945. код Гра­ча­ни­це.

44. Тасић Манојла Божидар-Мане, рођ. 1924., током рата био на добровољном раду у Немачкој. По повратку у Паланку 1944, неколико пута прошао је кроз варош у униформи „Хитлер југенда“. После ослобођења остао да се крије у Старом Селу. Ухваћен од партизана, спроведен у Паланку, и по лажној оптужби да је био у четницима, убијен батинама од комуниста у паланачком затвору новембра 1944.

45. Труп­че­вић Стје­па­на Сте­ван, рођ. 1924. у Ча­ко­ве­цу, свр­ше­ни ма­ту­рант, жи­вео у Па­лан­ци као из­бе­гли­ца. За­по­слен у За­во­ду за при­нуд­но вас­пи­та­ње омла­ди­не. Као па­сто­рак пот­по­руч­ни­ка Жи­во­ји­на Ери­ћа при­кљу­чио се чет­ни­ци­ма пред по­вла­че­ње 7. ок­то­бра 1944. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

 

А з а њ а

1. Авра­мо­вић Или­је Ми­ло­ван, рођ. 1914, то­ком ра­та ми­ли­ци­о­нер при се­о­ској жан­дар­ме­риј­ској ста­ни­ци. Стре­љан од ко­му­ни­ста у но­ћи 6/7. ок­то­бра 1944. у се­лу.

2. Ба­ба­нић Сте­ва­на Ми­ло­сав-Мика, рођ. 1927, ко­вач, оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.

3. Ба­ти­нић Ми­о­дра­га Ми­ли­ја, рођ. 1922, свр­ше­ни ма­ту­рант, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

4. Ба­ти­нић Све­ти­сла­ва Ду­шанДу­шко Ћо­па, рођ. 1920, свр­ше­ни ма­ту­рант, си­но­вац Че­де Ба­ти­ни­ћа. Пре ра­та фуд­ба­лер се­о­ског клу­ба. То­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

5. Ба­ти­нић Ми­ли­је Че­до­мир-Че­да, рођ. 1890, ин­ду­стри­ја­лац и мли­нар, угле­дан и по­што­ван до­ма­ћин, осни­вач се­о­ског фуд­бал­ског клу­ба и члан Рав­но­гор­ског од­бо­ра. Спа­са­вао се­о­ске ко­му­ни­сте од чет­ни­ка, а Нем­ци су га 1944. због са­рад­ње са чет­ни­ци­ма са још не­ко­ли­ко Аза­ња­ца оте­ра­ли на Ба­њи­цу. Ухап­шен је од се­о­ских ко­му­ни­ста у сво­јој ку­ћи. Стре­љан у но­ћи из­ме­ђу 6/7. ок­то­бра 1944. у се­лу, са дру­гим углед­ним ме­шта­ни­ма, а ку­ћа му је опљач­ка­на.

6. Ба­чуј­ков Ђор­ђа Жи­ван-Жи­ка, рођ. 1899. у се­лу Чен­та, оп­шти­на Ко­ва­чи­ца, жан­дар­ме­риј­ски на­ред­ник, ко­ман­дир жан­дар­ме­риј­ске ста­ни­це у Аза­њи. Ра­нио га је је­дан ло­кал­ни ко­му­ни­ста, при­ли­ком на­па­да на ста­ни­цу, у но­ћи 2/3. апри­ла 1943, иако је са­ра­ђи­вао са пар­ти­за­ни­ма и кре­нуо да им се пре­да. Умро је исте но­ћи на пу­ту за бол­ни­цу у Па­лан­ци.

7. Бог­да­но­вић Ма­те­је Бра­ни­мир-Ба­ја, рођ. 1921, учи­тељ, фуд­ба­лер се­о­ског клу­ба, са три бра­та члан Збо­ра. Окле­ве­тан од се­о­ских ко­му­ни­ста да је фа­ши­ста и зли­ко­вац. Уби­јен од ко­му­ни­ста 5. ок­то­бра 1941. у се­лу, у бли­зи­ни ку­ће Ста­ни­сла­ва Па­ли­ћа, пр­вог да­на по­што је кре­нуо на по­сао.

8. Ву­ли­ће­вић Жи­во­те Жи­ва­дин-Бец­ко, рођ. 1899, љо­ти­ће­вац и пред­сед­ник оп­шти­не то­ком 1941. Уби­јен од ко­му­ни­ста кра­јем ок­то­бра 1944. у Па­лан­ци.

9. Ву­ли­ће­вић Ра­дој­ка Жи­ва­дин, рођ. 1908, учи­тељ у Вла­шком До­лу, ак­тив­ни љо­ти­ће­вац. Уби­јен од ко­му­ни­ста у но­ћи 4/5. сеп­тем­бра 1943. у Вла­шком До­лу, јер је 1942. ухап­сио пар­ти­за­на Ми­ла­ди­на Про­ки­ћа из Аза­ње и пре­дао га Нем­ци­ма.

10. Ву­ли­ће­вић Дра­го­љу­ба Алек­сан­дарАца, рођ. 1926, тр­го­вач­ки по­моћ­ник, ак­ти­ван члан Рав­но­гор­ске омла­ди­не и пра­ти­лац ка­пе­та­на Ми­хај­ла Ко­чи­ћа. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

11. Ву­ло­вић Ан­дри­је Жи­во­јин, рођ. 1896, са­рад­ник пар­ти­за­на. Мо­би­ли­сан у чет­ни­ке 1944. и до­де­љен шта­бу 2. ја­се­нич­ке бри­га­де. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

12. Гро­мо­вић Ми­ле­те Све­то­мир, рођ. 1926, пра­ти­лац ка­пе­та­на Ми­хај­ла Ко­чи­ћа. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.

13. Ђор­ђе­вић Ми­ло­са­ва Бо­ри­во­јеБо­ра, рођ. 1923, ухва­ћен и уби­јен од ко­му­ни­ста у но­ћи 8/9. де­цем­бра 1943, јер је био у ин­тим­ним од­но­си­ма са же­ном јед­ног се­о­ског пр­во­бор­ца, ко­ји је по­ги­нуо у за­пад­ној Ср­би­ји. Пар­ти­за­ни су га опо­ми­ња­ли да не иде код ње, али их он ни­је по­слу­шао. Јед­не но­ћи до­шли су у се­ло, ухва­ти­ли га, од­ве­ли у се­о­ске ли­ва­де, где су га ски­ну­ли го­лог. Уби­ли су га ис­па­лив­ши му ме­так у че­ло.

14. Ђор­ђе­вић Жи­во­ји­на Дра­ги­ша, рођ. 1899. у Ве­ли­кој Кр­сни, тр­го­вац. Са мај­ком се до­се­лио у Аза­њу и ту од­ра­стао. Пре ра­та од­се­лио се за За­греб, где је др­жао ка­фа­ну. То­ком ра­та био је бли­зак ге­не­ра­лу Дра­жи Ми­ха­и­ло­ви­ћу. Нестао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

15. Ђор­ђе­вић Дра­ги­ше Маг­да­ле­на-Ле­на, рођ. 1926. у За­гре­бу, уче­ни­ца. Оти­шла је за оцем са чет­ни­ци­ма и не­ста­ла 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

16. Је­лић Ве­ли­ми­ра Ар­сен, рођ. 1924, ма­шин­бра­вар, ак­ти­ван члан Рав­но­гор­ске омла­ди­не. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

17. Ка­рић Ве­ли­ми­ра Во­ји­слав, рођ. 1921, са­рад­ник пар­ти­за­на. По­ги­нуо не­хо­ти­це као мо­би­ли­са­ни чет­ник при­ли­ком чи­шће­ња оруж­ја код цр­кве­не пор­те, 12. ју­на 1944.

18. Ке­љаћ Пе­тра Че­до­мир-Че­да Вам­пир, рођ. 1922, сто­лар, то­ком ра­та са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма. Ухап­шен је од ко­му­ни­ста од­мах по осло­бо­ђе­њу и стре­љан 15. ок­то­бра 1944. у Се­лев­цу.

19. Ма­рин­ко­вић Или­је Мла­ден, рођ. 1886, угле­дан се­љак, за­ме­ник ко­ман­дан­та се­ла у ор­га­ни­за­ци­ји ЈВуО. Хап­шен је од Не­ма­ца и љо­ти­ће­ва­ца, а 1944. био на Ба­њи­ци. Стре­љан од ко­му­ни­ста у но­ћи 6/7. ок­то­бра 1944. у се­лу, а ку­ћа му је опљач­ка­на. Син је­ди­нац му је је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан од ко­му­ни­ста и упу­ћен на фронт у Хр­ват­ској, где је по­ги­нуо.

20. Мар­ко­вић Ва­си­ли­ја Рад­мил, рођ. 1903, де­ло­во­ђа оп­шти­не и уз­о­ран слу­жбе­ник, пре ра­та ви­ше пу­та на­гра­ђи­ван. Уби­јен од ко­му­ни­сте Бра­ни­сла­ва По­по­ви­ћа из Се­лев­ца 5. ок­то­бра 1941. у се­лу, у бли­зи­ни ку­ће Ста­ни­сла­ва Па­ли­ћа.

21. Мар­ко­вић Рад­ми­ла Вла­де­та, рођ. 1925, уче­ник гим­на­зи­је, пра­ти­лац ка­пе­та­на Ми­хај­ла Ко­чи­ћа. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. На­вод­но за­ро­бљен од ко­му­ни­ста по­сле сло­ма на Зе­лен­го­ри и уби­јен по­ло­ви­ном ма­ја 1945.

22. Ма­те­јић Све­то­за­ра Сто­ји­мир-Ми­ћа, рођ. 1916, ре­зер­вни на­ред­ник, ко­ман­дир че­те ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945, као ко­ман­дир 2. че­те 2. ба­та­љо­на Ле­те­ћег сме­де­рев­ског од­ре­да. На­вод­но по­ги­нуо на Зе­лен­го­ри ма­ја 1945.

23. Ма­те­јић Све­то­за­ра Бра­ни­слав-Бра­на, рођ. 1922, то­ком ра­та ак­ти­ван при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

24. Ма­те­јић Жи­ва­ди­на Ми­ле­та-Мит­ко, рођ. 1917, сим­па­ти­зер чет­ни­ка, уби­јен од ко­му­ни­ста без ика­квог раз­ло­га у свом дво­ри­шту у но­ћи 11/12. фе­бру­а­ра 1944. Уби­ство је по­чи­ње­но, на­вод­но, да би се осве­тио Дра­ги­ша Шу­ле­јић, ко­ји је по­ги­нуо у Ма­те­ји­ћи­ма, а с чи­јом по­ги­би­јом Ми­ле­та ни­је имао ве­зе.

25. Ми­ло­је­вић Ми­ла­на Гми­тар, рођ. 1899, ко­ман­дант се­ла при струк­ту­ра­ма ЈВуО, ре­зер­вни под­на­ред­ник. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и у по­вла­че­њу на­вод­но за­ро­бљен од ко­му­ни­ста. Пре­ма не­фор­мал­ном са­зна­њу, уби­јен код со­ла­не у Ту­зли по­чет­ком 1945, са још 150 за­ро­бље­них чет­ни­ка.

26. Ми­ло­ше­вић Све­то­за­ра Мла­ден, рођ. 1909. у се­лу Вој­ков­ци под Руд­ни­ком, све­ште­ник, па­рох тре­ћи азањ­ски, члан Збо­ра. При­ли­ком до­ла­ска у се­ло 5. ок­то­бра 1941, пар­ти­за­ни су хте­ли да ли­кви­ди­ра­ју чу­ве­ног по­па Ко­сту Мај­сто­ро­ви­ћа. По­што га ни­су на­шли, ухва­ти­ли су Ми­ло­ше­ви­ћа. Је­дан од пар­ти­за­на је шап­нуо Ми­ло­ше­ви­ћу да бе­жи; он је по­тр­чао, али је дру­ги пар­ти­зан при­пу­цао из пу­шке и ра­нио га, у бли­зи­ни се­о­ског цр­кве­ног до­ма. До­ту­као га је ко­му­ни­ста Ше­риф Ху­сре­фо­вић из Па­лан­ке.

27. Ми­тро­вић Сте­ва­на Ра­до­мир-Рај­ко Му­жа, рођ. 1910, тр­го­вац, вла­сник рад­ње у се­лу. Јед­но вре­ме ко­ман­дир че­те ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

28. Ни­ко­ди­је­вић Ми­лу­ти­на Ми­ло­ван, рођ. 1900, сточ­ни тр­го­вац и угле­дан до­ма­ћин, то­ком оку­па­ци­је на­вод­но је про­ка­зао јед­ног се­о­ског ко­му­ни­сту ко­ман­ди СДС. Стре­љан од ко­му­ни­ста у Па­лан­ци кра­јем ок­то­бра 1944. Син му је је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан од ко­му­ни­ста и по­слат на Срем­ски фронт, где је по­ги­нуо.

29. Ни­ко­са­вић Об­ра­да Љу­бо­мир, рођ. 1930, уче­ник, уби­јен од пар­ти­за­на у њи­ви у се­лу 10. ав­гу­ста 1944, при­ли­ком па­ље­ња вр­ша­ли­ца.

30. Но­ва­ко­вић С. Бу­ди­мир-Бу­да, рођ. 1897, пре бор­бе са пар­ти­за­ни­ма у Грч­цу, жан­дар­ми из Па­лан­ке су га по­ве­ли као во­ди­ча. При­ли­ком бор­бе пар­ти­за­ни га за­ро­би­ли и уби­ли истог да­на, 30. ма­ја 1943.

31. Па­вли­ће­вић Ми­ли­во­ја Mи­ло­ван-Ва­не, рођ. 1885, оп­штин­ски кмет, то­ком ра­та чет­нич­ки са­рад­ник. По­сле осло­бо­ђе­ња је ухап­шен. По­бе­гао из за­тво­ра и од­мет­нуо се. Крио се у Кр­ње­ву. Ухва­ћен од ко­му­ни­ста кра­јем 1944, оте­ран у Па­лан­ку и та­мо у за­тво­ру уби­јен без су­да. Убио га је ко­му­ни­стич­ки чу­вар, Ли­ча­нин, удар­ци­ма кол­ца у гла­ву.

32. Па­вли­ће­вић Ми­ха­и­ла Сте­ван, рођ. 1904, тр­го­вац, ре­зер­вни на­ред­ник, вла­сник рад­ње у Ма­лом По­жа­рев­цу код Со­по­та. Са­ра­ђи­вао је и са чет­ни­ци­ма и са пар­ти­за­ни­ма. Јед­ном при­ли­ком ни­је имао да пар­ти­за­ни­ма ис­по­ру­чи до­вољ­но со­ли, па је у стра­ху по­бе­гао. Ухва­ћен је од ко­му­ни­ста и уби­јен 22. сеп­тем­бра 1941.

33. Па­вло­вић Ђор­ђа Ми­ли­ја-Ми­ца Пу­ра-Пу­ра Ка­са­пин, рођ. 1903, ме­сар, по­знат као вре­дан мај­стор. То­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и у по­вла­че­њу кроз Бо­сну на­вод­но за­ро­бљен од ко­му­ни­ста, а по­том уби­јен код со­ла­не у Ту­зли по­чет­ком 1945.

34. Па­вло­вић Вла­ди­ми­ра Бла­го­је-Бла­жа Не­дић, рођ. 1884, је­дан од нај­у­глед­ни­јих се­о­ских до­ма­ћи­на, јед­но вре­ме пред­сед­ник оп­шти­не Аза­ња; пред­сед­ник се­о­ског Рав­но­гор­ског од­бо­ра, а ка­сни­је и ко­ман­дант се­ла. Спа­сао ве­ли­ки број ко­му­ни­ста од чет­ни­ка. Чу­вао је се­ло од стра­да­ња, а ле­та 1944. пре­ко пред­рат­них ве­за и лич­ним при­ја­тељ­ством са ге­не­ра­лом Не­ди­ћем из­ву­као 17 Аза­ња­ца са Ба­њи­це. Стре­љан од ко­му­ни­ста у но­ћи 6/7. ок­то­бра 1944. у се­лу, а ку­ћа му је опљач­ка­на.

35. Па­вло­вић Ми­ло­ва­на Жи­во­та-Жи­ка, рођ. 1907, угле­дан до­ма­ћин, пре ра­та слу­жио вој­ску у Кра­ље­вој гар­ди, у је­ди­ни­ци Дра­же Ми­ха­и­ло­ви­ћа. То­ком ра­та са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма од пр­вих да­на и био члан Рав­но­гор­ског од­бо­ра. Због са­рад­ње са чет­ни­ци­ма био је и на Ба­њи­ци. Стре­љан од ко­му­ни­ста у но­ћи 6/7. ок­то­бра 1944. у се­лу, а ку­ћа му је опљач­ка­на. По­ку­пље­не су му и по­ро­дич­не фо­то­гра­фи­је.

36. Пан­те­ле­јић Вла­ди­ми­ра Бо­го­сав, рођ. 1908, де­ло­во­ђа оп­шти­не. При­ли­ком сла­ња не­ких ме­шта­на на при­нуд­ни рад, на­вод­но им је го­во­рио да „му по­здра­ве Хи­тле­ра“. Уби­јен од ко­му­ни­ста у се­лу у но­ћи 22/23. ју­ла 1943, при­ли­ком па­ље­ња вр­ша­ли­ца.

37. Пан­тић Па­вла Ду­шан-Ду­шко, рођ. 1883, угле­дан до­ма­ћин, члан Зе­мљо­рад­нич­ке стран­ке, бли­зак при­ја­тељ Дра­ги­ше Шу­ле­ји­ћа. Уби­јен од ко­му­ни­ста у Вла­шком до­лу у но­ћи 4/5. сеп­тем­бра 1943, на­вод­но као не­при­ја­тељ ре­во­лу­ци­је.

38. Пан­тић Ду­ша­на Жив­ко, рођ. 1903, ко­му­ни­сти су му ле­та 1943. за­па­ли­ли вр­ша­ли­цу, због че­га их је јав­но по се­лу кри­ти­ко­вао и псо­вао. По­сле уби­ства оца још ви­ше је го­во­рио про­тив њих. Уби­јен је од ко­му­ни­ста у но­ћи 20/21. ок­то­бра 1944. у по­те­су Бо­цин бу­нар у Се­лев­цу. По­сле ра­та це­ло­куп­но по­кућ­ство му је опљач­ка­но.

39. Пе­кић Спа­со­ја Во­ји­слав, рођ. 1910, са­рад­ник чет­ни­ка. Јед­ном при­ли­ком, док је био мо­би­ли­сан у чет­нич­кој се­о­ској стра­жи ба­ти­нао је се­о­ског ко­му­ни­сту-из­бе­гли­цу То­зу мо­ле­ра, ка­ко би га спа­сио ли­кви­да­ци­је. Ухап­шен је у сво­јој ку­ћи и ве­зан од се­о­ских ко­му­ни­ста и То­зе мо­ле­ра ко­јем је спа­сао жи­вот, а по­том уби­јен хи­ци­ма у гла­ву, у но­ћи 6/7. ок­то­бра 1944. у се­лу, при по­ку­ша­ју бек­ства. Ку­ћа му је по уби­ству опљач­ка­на.

40. По­по­вић Ђор­ђа Ви­то­мир, рођ. 1916, то­ком ра­та ми­ли­ци­о­нер при се­о­ској жан­дар­ме­риј­ској ста­ни­ци. Стре­љан од ко­му­ни­ста у но­ћи 6/7. ок­то­бра 1944. у се­лу.

41. По­по­вић Ти­хо­ми­ра Ми­ло­ван-Ми­ле, рођ. 1926, оп­штин­ски пи­сар, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.

42. Ра­ди­во­је­вић Жив­ка Дра­ги­ца-Дра­га, рођ. 1916, ухап­ше­на од ко­му­ни­ста сре­ди­ном ок­то­бра 1944. и стре­ља­на у се­лу у но­ћи 19/20. ок­то­бра, јер је би­ла про­тив­ник ко­му­ни­ста и са­рад­ник СДС, а брат јој је по­ги­нуо у чет­ни­ци­ма.

43. Ра­ди­во­је­вић Жив­ка Ра­ди­во­је, рођ. 1919, чет­нич­ки са­рад­ник и ку­рир. За­ро­бљен и уби­јен од ко­му­ни­ста 7. ју­ла 1944. на Брд­ња­ку код Се­лев­ца, но­се­ћи по­шту чет­нич­кој ко­ман­ди на Ко­сма­ју.

44. Сто­ја­но­вић Ми­хај­ла Бог­дан-Бр­бља, рођ. 1910, ин­ду­стри­ја­лац и мли­нар, фуд­ба­лер се­о­ског клу­ба. Био је ве­о­ма бо­гат и као та­кав јед­но вре­ме пред­сед­ник се­о­ског Рав­но­гор­ског од­бо­ра. Због са­рад­ње са чет­ни­ци­ма био је на Ба­њи­ци. Стре­љан од ко­му­ни­ста у но­ћи 6/7. ок­то­бра 1944. у се­лу, са дру­гим углед­ним Азањ­ци­ма.

45. Сто­јић С. Бо­жи­дар-Бо­жа Ер­цов, рођ. 1908, мо­нар­хи­ста, на јед­ној свад­би по­сле ра­та но­сио је сли­ку кра­ља Пе­тра II. По­сле ду­гог мал­тре­ти­ра­ња и ижи­вља­ва­ња над њим, уби­ли су га се­о­ски ко­му­ни­сти 17. ја­ну­а­ра 1946, а по­том га ба­ци­ли у се­о­ски бу­нар. На­ђен је су­тра­дан у бу­на­ру, око ко­га је у сне­гу оста­ла ло­ква кр­ви.

46. Сто­ји­са­вље­вић Сми­ља, рођ. 1912. у се­лу До­бро Се­ло код Бо­сан­ске Кру­пе, из­бе­гли­ца на­ста­ње­на у Аза­њи код Жи­ва­ди­на То­ши­ћа. Уби­је­на од ко­му­ни­ста пре­ру­ше­них у чет­ни­ке у се­о­ским њи­ва­ма, у но­ћи 8/9. ма­ја 1944. због љу­бав­ног тро­у­гла у ко­ме се на­шла.

47. Стој­ко­вић Сто­ја­на Ми­ло­сав, рођ. 1921, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке. За­ро­бљен у бор­би про­тив пар­ти­за­на у Се­лев­цу 13. сеп­тем­бра 1944. и истог да­на убио га је ње­гов ком­ши­ја, пар­ти­зан.

48. То­шић С. Жи­ва­дин, рођ. 1901, то­ком ра­та код ње­га је жи­ве­ла из­бе­гли­ца Сми­ља Сто­ји­са­вље­вић, ко­ја му је по­ста­ла љу­бав­ни­ца. Из љу­бо­мо­ре је про­ка­зан пар­ти­за­ни­ма, при том и окле­ве­тан. Уби­јен у се­лу од ко­му­ни­ста пре­ру­ше­них у чет­ни­ке у но­ћи 8/9. ма­ја 1944.

49. Ћо­сић Ко­ста­ди­на Љу­бо­мир, рођ. 1927, ак­тив­ни при­пад­ник Рав­но­гор­ске омла­ди­не. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

 

Б а н и ч и н а

1. Ву­че­тић Све­то­ли­ка Дра­го­слав, рођ. 1920, пин­тор, 1942. сту­пио у чет­ни­ке Ко­сте Пе­ћан­ца, у од­ред Све­те Ра­ки­ћа. Ка­сни­је са Ра­ки­ћем пре­шао у Ко­смај­ску бри­га­ду ЈВуО. Ухап­шен од Не­ма­ца 10. ју­на 1943. у Сиб­ни­ци код Со­по­та и пре­ба­чен у Бе­о­град. Стре­љан 11. ав­гу­ста 1943. на Ба­њи­ци.

2. Жи­ва­но­вић Љу­бо­ми­ра Ми­ла­дин, рођ. 1909, од чет­ни­ка мо­би­ли­сан и по­слат на збор­но ме­сто у Ба­шин. На пу­ту ка Ба­ши­ну од На­та­ли­на­ца на мо­то­ци­клу на­и­шли су Нем­ци, а он је по­чео да бе­жи. Нем­ци су при­пу­ца­ли и уби­ли га, 28. но­вем­бра 1943.

3. Илић Дра­го­слав-Ма­чак, то­ком оку­па­ци­је по­ку­шао је да под­мет­не ло­шу ов­чи­ју ву­ну и пре­ва­ри Гру­ји­цу Пе­ри­ћа, ко­ји је од оп­шти­не од­ре­ђен за от­ку­пљи­ва­ча. Гру­ји­ца је од­био да та­кву ву­ну при­ми, те је усле­ди­ла ту­ча у ко­јој је Дра­го­слав из­ву­као де­бљи крај. Пред осло­бо­ђе­ње, 8. ок­то­бра, на јед­ној свад­би на Ка­ра­у­ли, Дра­го­слав је убио Гру­ји­цу. По осло­бо­ђе­њу, Гру­ји­чин брат Рај­ко сту­пио је у се­о­ску ми­ли­ци­ју, те је на ње­го­ву ини­ци­ја­ти­ву ми­ли­ци­ја 18. ок­то­бра ухап­си­ла Дра­го­сла­ва, спро­ве­ла га за Па­лан­ку, где је стре­љан на Ру­ди­на­ма не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је. Рај­ка Пе­ри­ћа та­ко­ђе ће ко­му­ни­сти ка­сни­је уби­ти.

4. Је­лић Или­је Бо­жи­дар-Бо­жа, рођ. 1922, ни­је же­лео да се ода­зо­ве ко­му­ни­стич­кој мо­би­ли­за­ци­ји, па се од­мет­нуо и крио. По­ги­нуо 14. мар­та 1945. у бун­ке­ру на Ка­ра­у­ли, од бом­би ко­ју су ба­ци­ли при­пад­ни­ци КНОЈ-а.

5. Је­лић Ми­ла­на Бра­ти­слав, рођ. 1926, ни­је же­лео да се ода­зо­ве ко­му­ни­стич­кој мо­би­ли­за­ци­ји, па се од­мет­нуо и крио. Уби­ли су га из ми­тра­ље­за при­пад­ни­ци по­тер­ног оде­ље­ња КНОЈ-а 14. мар­та 1945, код бун­ке­ра у ње­го­вом дво­ри­шту, иако је же­лео да им се пре­да.

6. Јо­ва­но­вић Ан­дре­је Ми­лан, рођ. 1910, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке 1944, оти­шао са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. На­вод­но стра­дао код Ту­зле по­чет­ком 1945.

7. Ла­за­ре­вић Вла­ди­ми­ра Дра­ги­ца, рођ. 1924, љу­бав­ни­ца се­о­ског чет­ни­ка Ми­це Мар­ко­ви­ћа; би­ла је по­сле ра­та од­мет­ну­та са њим. Уби­је­на од ко­му­ни­ста 1. ју­на 1946. за­јед­но са Ми­цом и до­те­ра­на у цен­тар се­ла. Њи­хо­ви ле­ше­ви би­ли су за­гр­ље­ни.

8. Лу­ко­вић Ми­ла­на Бо­жи­дар, рођ. 1904, син му је 1944. по­зван на мо­би­ли­за­ци­ју у чет­ни­ке, па га је ме­њао у је­ди­ни­ци. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао по­чет­ком 1945. у се­вер­ној Бо­сни, то­ком по­вла­че­ња.

9. Мар­ко­вић Дра­го­сла­ва Ми­ло­ван-Ми­ца, рођ. 1918, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма, на ду­жно­сти у ко­ман­ди ме­ста. По осло­бо­ђе­њу се од­мет­нуо и ухва­тио ве­зу са чет­ни­ци­ма ко­ји су до­шли из Бо­сне. Пре­дао се, а ка­сни­је се опет од­мет­нуо. Ухва­ћен је и уби­јен 1. ју­на 1946, а ње­гов леш био је из­ло­жен у се­лу за­јед­но са ње­го­вом де­вој­ком Дра­ги­цом Ла­за­ре­вић. Из­ло­же­ни су за­гр­ље­ни. Је­дан се­о­ски ко­му­ни­ста опа­лио му је мр­твом ме­так у гла­ву, ко­ји је про­шао кроз ко­кар­ду на ка­пи.

10. Мар­ко­вић Ми­лије Сло­бо­дан, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Био у 19. бир­чан­ској бри­га­ди НОВЈ. У пр­вој бор­би са Нем­ци­ма и уста­ша­ма код Оџа­ка 1945, сам се ра­нио у ру­ку ка­ко би из­бе­гао да­ље бор­бе, па је сме­штен у бол­ни­цу у Мо­дри­чи. Из­ве­ден из бол­ни­це и уби­јен од ко­му­ни­ста, 5. ма­ја 1945.

11. Ми­лу­ти­но­вић Жи­во­те Љу­бо­мир-Љу­ба Бу­ба­њац, рођ. 1900, пра­ти­лац ко­ман­дан­та се­ла при ЈВуО Ра­до­са­ва Ми­лен­ти­је­ви­ћа и при­пад­ник чет­нич­ке вој­не по­ли­ци­је. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

12. Мир­ко­вић Пе­тра Бла­го­је, рођ. 1876, уче­сник осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва Ср­би­је од 1912. до 1918, где је ра­ња­ван. Ре­зер­вни ко­њич­ки ка­пе­тан I кла­се са Со­лу­на, ра­ди­кал, је­дан од нај­у­глед­ни­јих љу­ди у До­њој Ја­се­ни­ци. Пре ра­та пре­шао у Збор Ди­ми­три­ја Љо­ти­ћа и био члан Об­ла­сног од­бо­ра са­ве­за зе­мљо­рад­нич­ких за­дру­га. По­ја­вом пар­ти­за­на по­чео је да аги­ту­је про­тив њих. Пар­ти­за­ни су ор­га­ни­зо­ва­ли на­пад на ње­го­ву ку­ћу сеп­тем­бра 1941. и ра­ни­ли ње­го­ву су­пру­гу Жив­ку, али им је он по­бе­гао и скри­вао се у Во­ди­ца­ма. Уби­јен из за­се­де ка­да је ко­ли­ма те­рао џа­ко­ве са бра­шном и ку­ку­ру­зом, од јед­ног бор­ца Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те, 22. ок­то­бра 1941. код во­дич­ке че­сме. Ко­му­ни­сти су му на­ре­ди­ли да од­ло­жи пу­шку ко­ју је имао, али им је он од­го­во­рио да оруж­је не да­је ман­гу­пи­ма, на­кон че­га су га уби­ли хи­цем у гла­ву. Гру­пом пар­ти­за­на ко­ја га је уби­ла ко­ман­до­вао је Ми­ка Го­лу­бо­вић из Па­лан­ке.

13. Пе­рић Цвет­ка Љу­бо­мир-Љу­ба, рођ. 1914, ни­је же­лео да се ода­зо­ве ко­му­ни­стич­кој мо­би­ли­за­ци­ји, па се од­мет­нуо и крио. По­ги­нуо 14. мар­та 1945. у бун­ке­ру на Ка­ра­у­ли, од бом­бе ко­ју су ба­ци­ли при­пад­ни­ци КНОЈ-а.

14. Пе­рић Пе­тра Ра­до­мир-Рај­ко, рођ. 1915, по осло­бо­ђе­њу био у се­о­ској ми­ли­ци­ји ко­ју су фор­ми­ра­ли ко­му­ни­сти. Ме­ђу­тим, ка­да је до­био мо­би­ли­за­циј­ски по­зив за фронт ни­је же­лео да се ода­зо­ве, па се од­мет­нуо и крио. Уби­јен по­сле му­че­ња 14. мар­та 1945. у сво­јој зе­му­ни­ци на Ка­ра­у­ли од стра­не при­пад­ни­ка по­тер­не је­ди­ни­це КНОЈ-а.

15. Пе­рић Све­то­за­ра Ра­до­мир, рођ. 1923, ни­је же­лео да се ода­зо­ве ко­му­ни­стич­кој мо­би­ли­за­ци­ји, па се од­мет­нуо и крио. По­ги­нуо 14. мар­та 1945. у бун­ке­ру на Ка­ра­у­ли, од бом­бе ко­ју су ба­ци­ли при­пад­ни­ци КНОЈ-а.

16. Пе­тро­вић Ра­до­ми­ра Ми­ло­рад-Ми­ле, рођ. 1915, ни­је же­лео да се ода­зо­ве ко­му­ни­стич­кој мо­би­ли­за­ци­ји, па се од­мет­нуо и крио. По­ги­нуо 14. мар­та 1945. у бун­ке­ру на Ка­ра­у­ли, од бом­бе ко­ју су ба­ци­ли при­пад­ни­ци КНОЈ-а.

17. Пе­тро­вић Ва­си­ли­ја Фи­лип-Фи­ћа, рођ. 1911, ко­лар, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке Гор­ске кра­ље­ве гар­де, од­сту­пио са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

18. Ра­кић Ми­ја­и­ла Све­то­мир-Све­та, рођ. 1910, сту­дент пра­ва, пре ра­та по­ли­циј­ски пи­сар у Бе­о­гра­ду и ре­зер­вни по­руч­ник. Био је по­зна­ти чет­нич­ки вој­во­да Ко­сте Пе­ћан­ца и ко­ман­дант Ко­смај­ског чет­нич­ког од­ре­да. Од пр­вих да­на са­ра­ђи­вао са Дра­жом Ми­ха­и­ло­ви­ћем и ор­га­ни­зо­вао Рав­но­гор­ски по­крет. Ка­сни­је је фор­ми­рао од­ред ЈВуО на Ко­сма­ју, ко­ји убр­зо пре­ра­ста у бри­га­ду. Раз­о­ру­жан од Не­ма­ца у Сиб­ни­ци код Со­по­та са сво­јим од­ре­дом ју­на 1943. и 8. сеп­тем­бра спро­ве­ден на Ба­њи­цу. Стре­љан од Не­ма­ца на Ба­њи­ци 25. сеп­тем­бра 1943.

19. Са­вић Ми­ла­на Жи­ван-Жи­ра, рођ. 1887, ја­ко бо­гат чо­век и члан се­о­ског Рав­но­гор­ског од­бо­ра. У ње­го­вој ку­ћи то­ком ра­та че­сто је бо­ра­вио ка­пе­тан Ла­зо­вић. По осло­бо­ђе­њу ни­је имао да ис­по­ру­чи до­вољ­но жи­та но­во­фор­ми­ра­ним вла­сти­ма. Од­ве­ден од ко­му­ни­ста у за­твор у Сто­јач­ку, па спро­ве­ден за Па­лан­ку, где је обе­шен 13. јуна 1946. Ко­му­ни­сти су по­том по­ро­ди­ци ре­кли да се сам обе­сио у за­тво­ру, иако му је це­ло те­ло би­ло пре­кри­ве­но мо­дри­ца­ма од ба­ти­на.

20. Сте­ва­но­вић Ра­до­ва­на Ра­ди­во­је, рођ. 1905, мо­би­ли­сан од чет­ни­ка и по­слат на збор­но ме­сто у Ба­шин. На пу­ту ка Ба­ши­ну од На­та­ли­на­ца на мо­то­ци­клу на­и­шли су Нем­ци, а он је по­чео да бе­жи. Нем­ци су при­пу­ца­ли и уби­ли га, 28. но­вем­бра 1943.

21. Су­бо­тић Ми­ха­и­ла Бо­ри­во­је-Бо­ра, рођ. 1903, ре­зер­вни под­на­ред­ник, при­пад­ник се­о­ске стра­же ЈВуО на рас­кр­сни­ци из­ме­ђу Ба­ни­чи­не и Бо­шња­на. За вре­ме офан­зи­ве про­тив чет­ни­ка, на­и­шли су љо­ти­ћев­ци од Ра­че и за­те­кли га на стра­жар­ском ме­сту. Ви­дев­ши за­па­ље­ну ва­тру, до­зва­ли су га и по­ко­си­ли ми­тра­ље­зом, 15. фе­бру­а­ра 1944.

 

Б а ш и н

1. Ђор­ђе­вић Ми­ја­и­ла Дра­го­слав-Дра­го­ња Ци­га­нин, рођ. 1921, сви­рач, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Бо­ра­вио на те­ре­ну По­ду­на­вља и био пра­ти­лац ко­ман­дан­та 8. по­ду­нав­ске бри­га­де ЈВуО Ми­ло­ва­на Ре­би­ћа. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

2. Жив­ко­вић Ми­лу­ти­на Ве­ли­мир, рођ. 1906, жан­дар­ме­риј­ски по­руч­ник на слу­жби у Аран­ђе­лов­цу. То­ком ра­та био у Пољ­ској стра­жи. Остао да бра­ни Аран­ђе­ло­вац од ко­му­ни­ста при је­ди­ни­ца­ма Гор­ске кра­ље­ве гар­де ЈВуО. По­ги­нуо у бор­би на па­ди­на­ма Бу­ку­ље 18. сеп­тем­бра 1944.

3. Жив­ко­вић Љу­бо­ми­ра Ми­ло­сав-Ка­ма­раш, рођ. 1920, др­во­де­ља, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма. По­сле осло­бо­ђе­ња крио се у Сеп­ци­ма код Ра­че. Ухап­шен од ко­му­ни­ста, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 29. но­вем­бра 1944. на Ру­ди­на­ма.

4. Зец Ђу­ра Сте­ван, рођ. 1925. у Лич­ком Пе­тро­вом Се­лу, из­бе­гли­ца, то­ком ра­та жи­вео у Ба­ши­ну. Са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма. Стре­љан од ко­му­ни­ста на Ру­ди­на­ма у Па­лан­ци 17. ок­то­бра 1944.

5. Ива­но­вић Све­то­ли­ка Ра­до­сав-Су­ди­ја, рођ. 1907, ре­зер­вни по­руч­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је и пред­рат­ни су­ди­ја у Бе­о­гра­ду. Рав­но­го­рац од 1941. У то­ку ра­та ка­пе­тан и ко­ман­дант 1. ја­се­нич­ке бри­га­де ЈВуО, па вој­ни ислед­ник Гор­ске кра­ље­ве гар­де. Ка­сни­је по­стао ко­ман­дант Ле­пе­нич­ке бри­га­де 2. шу­ма­диј­ског кор­пу­са. У би­ци про­тив ко­му­ни­ста на Је­ло­вој го­ри у се­лу До­бри­ња 8. сеп­тем­бра 1944. те­шко ра­њен и пре­ме­штен у чет­нич­ку вој­ну бол­ни­цу у Ра­чи Кра­гу­је­вач­кој. Умро од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња 21. сеп­тем­бра 1944. у Ра­чи.

6. Мла­де­но­вић Ми­лен­ти­ја Љу­би­сав, рођ. 1888, пред­рат­ни пред­сед­ник се­о­ске оп­шти­не; то­ком ра­та ко­ман­дант се­ла у ор­га­ни­за­ци­ји ЈВуО. У ње­го­вој ку­ћи јед­но вре­ме био је штаб 1. ја­се­нич­ке бри­га­де. Спро­ве­ден у Па­лан­ку од­мах по осло­бо­ђе­њу и стре­љан од ко­му­ни­ста 29. но­вем­бра 1944. на Ру­ди­на­ма.

7. Ни­ко­ди­је­вић Ми­лу­ти­на Љу­бо­мир-Љу­ба, рођ. 1909, је­дан од пр­вих рав­но­го­ра­ца Па­лан­ке и око­ли­не, вој­ни ор­га­ни­за­тор чет­ни­ка у Ба­ши­ну, ко­ман­дир обу­ке и ко­ман­дир се­о­ске че­те-1. че­те 3. ба­та­љо­на 1. ја­се­нич­ке бри­га­де. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

8. Стар­че­вић Сте­ва­на Ми­лош, рођ. 1881, пред­сед­ник оп­шти­не, то­ком ра­та по­ма­гао пар­ти­за­не. Стре­љан од ко­му­ни­ста 8. но­вем­бра 1944. у кру­гу ка­сар­не. у Па­лан­ци, као бо­гат чо­век, ка­ко би му лак­ше од­у­зе­ли имо­ви­ну. Ни­је му по­мо­гла ни пе­ти­ци­ја ко­ју је пот­пи­сао ве­ли­ки број ме­шта­на, а ко­ја све­до­чи да је био не­вин.

9. Сте­ва­но­вић Дра­го­љу­ба Ми­ло­рад, рођ. 1918, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке; у пр­вој бор­би у Дру­гов­цу пао у ру­ке пар­ти­за­ни­ма, а по­том стре­љан на тим те­ре­ни­ма, кра­јем ок­то­бра 1943.

 

В о д и ц е

 

1. Јев­тић Пан­те­ле­је Пе­тар, рођ. 1921, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

2. По­по­вић Ни­ко­ле Жи­ва­дин-Ле­вин, рођ. 1925. у Сме­де­ре­ву. Три­де­се­тих го­ди­на са мај­ком се до­се­лио на по­ро­дич­но има­ње у Во­ди­ца­ма. То­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

3. Ра­до­ва­но­вић Алек­сан­дра Ми­лан, рођ. 1923, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. На­вод­но по­ги­нуо у окр­ша­ју са пар­ти­за­ни­ма на Мо­та­ји­ци код Дер­вен­те мар­та 1945.

4. Сто­ја­ди­но­вић Мла­де­на Алек­сан­дар, рођ. 1921, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

 

Г л и б о в а ц

1. Алек­сић (Тац­ко­вић) Ду­ша­на Жи­во­јин-Ми­ћа, рођ. 1925, то­ком ра­та чет­нич­ки са­рад­ник. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

2. Ар­се­ни­је­вић Бо­жи­да­ра Алек­сан­дар-Ле­ка, рођ. 1926, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

3. Ар­се­ни­је­вић Бо­жи­да­ра Дра­го­мир-Ми­ка, рођ. 1922, то­ком ра­та чет­нич­ки са­рад­ник. Пред осло­бо­ђе­ње се при­кљу­чио бра­ту, оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

4. Ди­ми­три­је­вић Жи­во­ји­на Не­дељ­ко-Сла­дан, рођ. 1910, чи­нов­ник, то­ком ра­та ве­за ка­пе­та­на Ла­зо­ви­ћа са сре­ским на­чел­ни­ком Ве­ли­ми­ро­ви­ћем. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и умро од ти­фу­са мар­та 1945. на Ву­чи­ја­ку, то­ком по­вла­че­ња кроз Бо­сну.

5. Ди­ми­три­је­вић Ра­до­ва­на Ра­до­мир-Сла­во­шић, рођ. 1925, то­ком ра­та са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и умро од ти­фу­са на Ву­чи­ја­ку код Дер­вен­те мар­та 1945, у то­ку по­вла­че­ња кроз Бо­сну.

6. Ја­ни­ћи­је­вић Жи­во­ји­на Алек­сан­дар-Ле­са, рођ. 1919, то­ком ра­та чет­нич­ки са­рад­ник. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, у 23. ди­ви­зи­ју НОВЈ. Де­зер­ти­рао са по­ло­жа­ја и вра­тио се у Гли­бо­вац. Стре­љан од ко­му­ни­ста у Па­лан­ци 4. мар­та 1945, као опо­ме­на дру­гим де­зер­те­ри­ма.

7. Љу­би­чић Петра Мир­ко, рођ. 1915, из­бе­гли­ца из околине Пакраца, резервни наредник, то­ком ра­та жи­вео у Гли­бов­цу. Пре­шао из СДК у чет­ни­ке 1942. Од 1944. једно време био командант батаљона у 2. јасеничкој бригади ЈВуО. Оти­шао са четници­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

8. Љу­би­чић Петра Сто­јан, рођ. 1909, из­бе­гли­ца из околине Пакраца, то­ком ра­та жи­вео у Гли­бов­цу. Пре­шао из СДК у чет­ни­ке 1942, оти­шао са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. Наводно погинуо на Зеленгори маја 1945.

9. Ра­до­ва­но­вић Ми­ла­на Бо­жи­дар-Бо­жа, рођ. 1917, оти­шао са чет­ни­ци­ма и за­ро­бљен од ко­му­ни­ста то­ком од­сту­па­ња кроз Бо­сну, по­сле сло­ма на Зе­лен­го­ри. Уби­јен у око­ли­ни Ка­ли­но­ви­ка кра­јем ма­ја 1945.

10. Ра­до­ва­но­вић Сте­ва­на Ра­до­ји­ца-Бу­ла-Бул­ко, рођ. 1922, сту­пио 1942. у спе­ци­јал­ну по­ли­ци­ју, ода­кле је 1943. оти­шао у чет­ни­ке. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и за­ро­бљен од ко­му­ни­ста то­ком од­сту­па­ња кроз Бо­сну, по­сле сло­ма на Зе­лен­го­ри. Уби­јен код Ка­ли­но­ви­ка кра­јем ма­ја 1945.

11. Ра­до­је­вић Вла­ди­ми­ра Ми­ја­и­ло-Ми­ла, рођ. 1909, то­ком ра­та са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и за­ро­бљен од ко­му­ни­ста то­ком од­сту­па­ња кроз Бо­сну, по­сле сло­ма на Зе­лен­го­ри. Уби­јен на муч­ки на­чин у бли­зи­ни Ка­ли­но­ви­ка кра­јем ма­ја 1945.

12. Ра­до­са­вље­вић Та­на­си­ја Ду­шан-Ду­ла Ци­га­нин, рођ. 1906, тр­го­вац, вла­сник се­о­ске ка­фа­не, то­ком ра­та чет­нич­ки са­рад­ник. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

13. Ра­до­са­вље­вић Мом­чи­ла Че­до­мирЧе­да-Со­ћур, рођ. 1903, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја, на слу­жби у шта­бу 2. ја­се­нич­ке бри­га­де. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

14. Ста­но­је­вић Ми­ли­је Вла­ди­мир-Вла­да, рођ. 1912, жандaрме­риј­ски ка­пе­тан II кла­се Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је са слу­жбом Сме­де­ре­ву. То­ком ра­та био у Град­ској стра­жи СДС у Сме­де­ре­ву, ода­кле је фе­бру­а­ра 1944. пре­ба­чен за ко­ман­дан­та стра­же у За­во­ду за при­нуд­но пре­ва­спи­та­ње омла­ди­не у Па­лан­ци. Убр­зо је при­шао чет­ни­ци­ма, где је био на слу­жби у пре­ком су­ду, па у ко­ман­ди 8. по­ду­нав­ске бри­га­де ЈВуО. По­ги­нуо на свој ро­ђен­дан 23. ав­гу­ста 1944, у бор­би про­тив ко­му­ни­ста у Пе­три­је­ву.

15. Стој­ко­вић Ми­ло­ва­на Ми­лан-Ми­лан­че, рођ. 1910, пред­рат­ни чи­нов­ник шта­ба Ва­зду­хо­плов­не ко­ман­де, ре­зер­вни ка­пе­тан. Са­рад­ник чет­ни­ка од 1942. То­ком ра­та глав­ни оба­ве­штај­ни офи­цир Сме­де­рев­ског кор­пу­са, а јед­но вре­ме је због то­га био на Ба­њи­ци и у Бор­ском руд­ни­ку. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

16. Стој­ко­вић (Са­рић) Све­то­за­ра Ми­ло­рад, рођ. 1902, је­дан од нај­у­глед­ни­јих до­ма­ћи­на у се­лу, то­ком ра­та сим­па­ти­зер пар­ти­за­на. Био на Ба­њи­ци. Уби­јен 5. сеп­тем­бра 1949. од ко­му­ни­ста под ко­ман­дом по­сле му­че­ња, као ја­так не­пре­да­тих чет­ни­ка. Ње­гов леш су од­не­ли и ба­ци­ли на огра­ду, ка­ко би пред­ста­ви­ли се­лу да је уби­јен у бек­ству. Ко­му­ни­сти су му по­том по­кла­ли све сви­ње, по­пи­ли ви­но и опљач­ка­ли ку­ћу, па му се у до­му го­сти­ра­ли три да­на.

17. То­до­ро­вић Бо­жи­да­ра Бра­ни­слав-Бра­на Рус, рођ. 1923, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма. Од Не­ма­ца 1944. ухап­шен и отеран у логор у Немачкој. По­сле осло­бо­ђе­ња, од децембра 1945, на­ста­вио са от­по­ром пре­ма ко­му­ни­стич­ким вла­сти­ма. Уби­јен као не­пре­да­ти чет­ник 7. мар­та 1948. у се­лу од јед­ног Гли­бов­ча­ни­на-са­рад­ни­ка УДБ-е. Тај Гли­бов­ча­нин се као не­ка­да­шњи чет­ник на­ла­зио у за­тво­ру, а ње­гов ро­ђак, удбаш, обе­ћао му је сло­бо­ду уко­ли­ко ли­кви­ди­ра Ру­са. „Бив­ши чет­ник“ је на то при­стао, на­ма­мио га у сво­ју ко­ли­бу и за­да­вио га.

 

Г о л о б о к

1. Ива­но­вић Ни­ко­ле Ми­лан, рођ. 1900, то­ком ра­та са­рад­ник пар­ти­за­на. По осло­бо­ђе­њу иза­бран за чла­на На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ког од­бо­ра. Скри­вао је два си­на да не иду на фронт и шти­тио се­ло од мо­би­ли­за­ци­је. Ко­му­ни­сти су га ухва­ти­ли, спро­ве­ли за Па­лан­ку и стре­ља­ли 4. мар­та 1945, као опо­ме­ну за дру­ге де­зер­те­ре. Си­но­ви су му исте но­ћи оте­ра­ни за Мла­де­но­вац.

2. Ива­но­вић Жи­ке Ми­ла­дин, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо за вре­ме не­мач­ке офан­зи­ве про­тив ЈВуО 17. фе­бру­а­ра 1944, код бр­да Вра­и­лак у Се­лев­цу.

3. Јо­зић Ду­ша­на Бра­ни­слав-Ба­не, рођ. 1926, гим­на­зи­ја­лац, ак­ти­ви­ста Рав­но­гор­ске омла­ди­не. Од 1944. био у штабу Смедеревског корпуса; исте године рањен у борби са партизанима. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. Наводно страдао у борбама у босанској Посавини почетком 1945.

4. Ко­ла­ре­вић Ми­ло­ја Адам-Да­ма, рођ. 1891, ан­ти­ко­му­ни­ста, јед­ном при­ли­ком при­ја­вио је пар­ти­за­не ко­ман­ди СДС у Па­лан­ци. Уби­јен од ко­му­ни­ста 3. мар­та 1944. пред се­о­ском ка­фа­ном, хи­цем у гла­ву.

5. Ми­ло­ва­но­вић Ми­ло­ша Ра­до­сав-Ра­ја, је­дан од нај­у­глед­ни­јих до­ма­ћи­на у се­лу, члан Збо­ра. Био је по­ве­зан са Љо­ти­ће­вом цен­тра­лом у Сме­де­ре­ву. Оте­ран по осло­бо­ђе­њу у за­твор у Па­лан­ку и стре­љан од ко­му­ни­ста по­чет­ком но­вем­бра 1944. на Ру­ди­на­ма.

6. Ми­ло­ше­вић Ми­лу­ти­на Бо­жи­дар, рођ. 1917, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо за вре­ме не­мач­ке офан­зи­ве про­тив ЈВуО 17. фе­бру­а­ра 1944, код бр­да Вра­и­лак у Се­лев­цу.

7. Ми­тро­вић Жи­во­те Во­ји­слав-Ран­че, рођ. 1903, љо­ти­ће­вац, пред­сед­ник оп­шти­не. Ра­њен је у сто­мак при на­па­ду пар­ти­зан­ске трој­ке на оп­шти­ну 23. ју­ла 1943. и умро истог да­на.

8. Пе­тро­вић Жи­во­те Ми­лан-Тр­ба, рођ. 1896, ко­ман­дант се­ла у ор­га­ни­за­ци­ји ЈВуО од мар­та 1944. Чу­вао је се­ло од стра­да­ња. По осло­бо­ђе­њу оте­ран у за­твор у Па­лан­ку. Стре­љан од ко­му­ни­ста по­чет­ком но­вем­бра 1944. на Ру­ди­на­ма.

9. По­по­вић Жи­во­ји­на Дра­го­љуб-Љу­ба, рођ. 1900, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо за вре­ме не­мач­ке офан­зи­ве про­тив ЈВуО 17. фе­бру­а­ра 1944, код бр­да Вра­и­лак у Се­лев­цу.

10. По­по­вић Ни­ко­ле Ми­ло­сав-Ми­ка, рођ. 1907, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо за вре­ме не­мач­ке офан­зи­ве про­тив ЈВуО 17. фе­бру­а­ра 1944, код бр­да Вра­и­лак у Се­лев­цу.

11. Ра­до­ва­но­вић Ми­ла­на Ми­ле­та, рођ. 1902, пар­ти­зан­ски пр­во­бо­рац, де­зер­ти­рао из је­ди­ни­це пред бор­бу са Нем­ци­ма. Ухва­ћен и уби­јен од бив­ших са­бо­ра­ца – пар­ти­за­на 18. сеп­тем­бра 1941, на се­о­ској рас­кр­сни­ци. Пр­ва је жр­тва ко­му­ни­стич­ког те­ро­ра у око­ли­ни Па­лан­ке.

12. Рај­ко­вић Жи­во­те Ми­ло­сав-Ми­ћа Ша­рац, рођ. 1922, пра­ти­лац ка­пе­та­на Ми­хај­ла Ко­чи­ћа. Оти­шао са чет­ни­ци­ма 2. ја­се­нич­ке бри­га­де и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

 

Д о б р и  Д о

1. Бе­љић Јан­ка Ла­зар, рођ. 1892, то­ком ра­та за­ме­ник ко­ман­дан­та се­ла при струк­ту­ра­ма ЈВуО, а од про­ле­ћа 1944. ко­ман­дант ме­ста. По осло­бо­ђе­њу остао у се­лу. Ли­шен сло­бо­де, оте­ран и стре­љан од ко­му­ни­ста на пу­ту ка Се­лев­цу 25. ок­то­бра 1944.

2. Бе­љић Ми­лу­ти­на Мом­чи­ло-Ти­цин, рођ. 1927, оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945. На­вод­но за­ро­бљен по­сле сло­ма на Зе­лен­го­ри, а по­том уби­јен од ко­му­ни­ста са ве­ли­ком гру­пом за­ро­бље­них чет­ни­ка кра­јем ма­ја 1945. и ба­чен у ја­му По­нор код Ми­ље­ви­не.

3. Во­ји­но­вић Влај­ка Ми­ло­сав-Ми­са, рођ. 1910, то­ком ра­та кра­ће вре­ме ко­ман­дант се­о­ског ба­та­љо­на при 7. по­ду­нав­ској бри­га­ди ЈВуО. Због уче­шћа у уби­ству дво­ји­це пар­ти­зан­ских са­рад­ни­ка ро­би­јао по осло­бо­ђе­њу у За­бе­ли, а осу­ђен је на 14 го­ди­на. По­бе­гао из за­тво­ра и скри­вао се у Се­лев­цу, код ку­ма Бра­не Ми­ло­је­ви­ћа. Ухва­ћен 10. апри­ла 1946. и уби­јен на ли­цу ме­ста као не­пре­да­ти чет­ник.

4. Ву­ко­са­вље­вић Жив­ка Жи­ва­дин, рођ. 1904, члан Зе­мљо­рад­нич­ке стран­ке, уби­јен од гру­пе пар­ти­за­на код ку­ће 19. ав­гу­ста 1943, за­то што је на­чел­ни­ку сре­за јед­ном при­ли­ком при­ја­вио до­ла­зак пар­ти­за­на у сво­ју ку­ћу.

5. Ву­ко­са­вље­вић Ми­ла­на Жи­во­јин-Жи­ка, рођ. 1889, сеп­тем­бра 1943. иза­бран за пред­сед­ни­ка оп­шти­не. Уби­јен од ко­му­ни­ста ра­но из­ју­тра 4. ја­ну­а­ра 1944. у бли­зи­ни сво­је ку­ће.

6. Мар­ко­вић Жи­во­те Че­до­мир-Дин­ду­ла, рођ. 1903, ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. За­ро­бљен и стре­љан од пар­ти­за­на 11. ав­гу­ста 1944. код се­о­ске основ­не шко­ле.

7. Ми­ло­ше­вић Ве­се­ли­на Ра­до­мир, рођ. 1921, око три ме­се­ца био у пар­ти­за­ни­ма, али их је због бо­ле­сти на­пу­стио. Уочи Но­ве 1944. од­ве­ден од чет­ни­ка и на са­слу­ша­њу при­знао да су пар­ти­за­ни од­се­да­ли у ку­ћи Ми­ле­те Сто­ја­ди­но­ви­ћа у Вла­шком До­лу. Ка­сни­је су чет­ни­ци из­вр­ши­ли пре­трес Сто­ја­ди­но­ви­ће­ве ку­ће и за­те­кли ко­му­ни­сте; раз­ви­ла се бор­ба у ко­јој је по­ги­ну­ла Ми­ле­ти­на кћер­ка Је­ли­ца. Уби­јен од ко­му­ни­ста 20. сеп­тем­бра 1944. у бли­зи­ни сво­је ку­ће.

8. Ми­лу­ти­но­вић Ми­лу­ти­на Дра­го­мир-Ду­ла, рођ. 1906, угле­дан до­ма­ћин, по­чет­ком ра­та са­рад­ник пар­ти­за­на. До­био је од пар­ти­за­на ра­дио апа­рат на чу­ва­ње. До­ла­ском ка­пе­та­на Ла­зо­ви­ћа у сме­де­рев­ски крај, са ко­јим је био у кум­ству, по­ста­је чет­нич­ки са­рад­ник и чет­ни­ци­ма пре­да­је ра­дио апа­рат. Због то­га уби­јен од ко­му­ни­ста у но­ћи 5/6. апри­ла 1944, пред ка­пи­јом сво­је ку­ће.

9. Ми­хај­ло­вић Ђу­ра­ђа Жи­ва­дин, рођ. 1900, за вре­ме ра­та због уби­ства јед­ног ме­шта­ни­на осу­ђен на вре­мен­ску ка­зну. Пред осло­бо­ђе­ње по­бе­гао из за­тво­ра. Сеп­тем­бра 1944, чув­ши да до­ла­зе Ру­си, сту­пио у чет­ни­ке и оти­шао са њи­ма у Бо­сну, где је не­стао 1945. На­вод­но за­ро­бљен по­сле сло­ма на Зе­лен­го­ри, а по­том уби­јен од ко­му­ни­ста са ве­ли­ком гру­пом за­ро­бље­них чет­ни­ка кра­јем ма­ја 1945. и ба­чен у ја­му По­нор код Ми­ље­ви­не.

10. Ми­шко­вић Ми­ла­на Мом­чи­ло, рођ. 1921, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма. Уби­јен од ко­му­ни­ста но­вем­бра 1944. на Је­за­ви у Сме­де­ре­ву.

11. Ни­ко­лић Че­до­ми­ра Ра­до­мир-Ма­ли Да­бић, рођ. 1923. у Ми­хај­лов­цу, жи­вео у До­бром До­лу. На­ди­мак је до­био по чет­нич­ком ко­ман­дан­ту Да­би­ћу из Лу­гав­чи­не, ко­га је мно­го во­лео. Као де­чак био је сим­па­ти­зер чет­ни­ка па је и по­сле осло­бо­ђе­ња но­сио ко­кар­ду. Због то­га је уби­јен од ко­му­ни­ста на муч­ки на­чин кра­јем ок­то­бра 1944. у Дру­гов­цу.

12. Об­ра­до­вић Ми­ло­ра­да Ра­до­ји­цаДи­ца, рођ. 1917, де­ло­во­ђа оп­шти­не, ве­ли­ки бо­ем. До го­ла је сву­чен, а по­том уби­јен од ко­му­ни­ста на дру­му у бли­зи­ни ку­ће Жи­ва­ди­на Ву­ко­са­вље­ви­ћа ра­но ују­тро 4. ја­ну­а­ра 1944, иако се ни­је мно­го ба­вио по­ли­ти­ком.

13. Ра­ди­во­је­вић Ог­ња­на Жи­ва­дин, рођ. 1900, мо­би­ли­са­ни чет­ник, стре­љан од пар­ти­за­на 14. ок­то­бра 1943. у бли­зи­ни ку­ће Бог­да­на Жи­ви­ћа. На­вод­но, сла­бо је слу­шао и по­што­вао ма­ће­ху Ми­лој­ку, мај­ку бу­ду­ћег пар­ти­за­на Ду­ша­на Па­ни­ћа из Се­лев­ца, па га је он из осве­те убио.

14. Ра­ди­во­је­вић Жи­ва­ди­на Жи­во­рад, рођ. 1922, из осве­те што су му ко­му­ни­сти уби­ли оца, сту­пио је у чет­ни­ке. Оти­шао са њи­ма у Бо­сну и не­стао то­ком по­вла­че­ња 1945. На­вод­но за­ро­бљен по­сле сло­ма на Зе­лен­го­ри, а по­том уби­јен од ко­му­ни­ста са ве­ли­ком гру­пом за­ро­бље­них чет­ни­ка кра­јем ма­ја 1945. и ба­чен у ја­му По­нор код Ми­ље­ви­не.

15. Ра­до­са­вље­вић Вла­ди­ми­ра Ра­до­ји­ца, рођ. 1921. у Ми­хај­лов­цу, ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. По­сле бор­бе са љо­ти­ћев­ци­ма на Вра­ил­ку иза­звао је оку­па­то­ра у Са­ра­ор­ци­ма, те је за­ро­бљен од гру­пе до­бро­во­ља­ца, од­ве­ден у атар Ско­ба­ља код Сме­де­ре­ва, и ли­кви­ди­ран крај Мо­ра­ве, по­чет­ком мар­та 1944.

16. Ста­ни­ми­ро­вић Ми­ло­ра­да Дра­гу­тин, рођ. 1903, зи­дар, жи­вео са по­ро­ди­цом у По­жа­рев­цу. По­ги­нуо 1943. у бор­би са ко­му­ни­сти­ма у око­ли­ни Пе­тров­ца на Мла­ви, за­јед­но са си­ном.

17. Ста­ни­шић Љу­бо­мир-Љу­ба, рођ. 1899. у Аза­њи, ко­вач, то­ком ра­та био је у чет­ни­ци­ма. Ухап­шен и уби­јен од Љо­ти­ће­вих до­бро­во­ља­ца 2. мар­та 1944. у Сме­де­ре­ву, код град­ског гро­бља.

18. Сто­ја­но­вић Бо­го­ми­ра Дра­го­слав-Би­ба, рођ. 1920, под­на­ред­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, ко­ман­дир Омла­дин­ске че­те 4. ба­та­љо­на 7. по­ду­нав­ске бри­га­де ЈВуО, а ка­сни­је и ко­ман­дант по­сад­ног од­ре­да у До­бром До­лу. По­ги­нуо у бор­би про­тив ко­му­ни­ста у Се­лев­цу 13. сеп­тем­бра 1944.

19. Ча­и­ро­вић Ра­дој­ка Ра­до­мир-Рут­ко, рођ. 1917, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, а ка­сни­је остао до­бро­вољ­но у њи­хо­вим ре­до­ви­ма. За­ро­бљен од ко­му­ни­ста у бор­би у Дру­гов­цу и уби­јен у но­ћи 16/17. ок­то­бра 1943.

20. Ча­и­ро­вић То­ме Ми­ли­ја-Ми­ца, рођ. 1890, сеп­тем­бра 1941. под­нео остав­ку на ме­сто пред­сед­ни­ка се­о­ске оп­шти­не и по­стао њен де­ло­во­ђа. Сим­па­ти­зер чет­ни­ка. Уби­јен од ко­му­ни­ста у но­ћи 5/6. апри­ла 1944. у бли­зи­ни сво­је ку­ће, а ком­плет­но по­кућ­ство му је опљач­ка­но.

 

К у с а д а к

1. Авра­мо­вић Бо­го­ми­ра Ве­ли­мир-Ве­ља, рођ. 1919, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо 10. ав­гу­ста 1944. у не­у­спе­лом на­па­ду на не­мач­ки тран­спорт на же­ле­знич­кој ста­ни­ци.

2. Бан­ко­вић Жи­во­ји­на Де­си­мир, рођ. 1924, бо­рац Мла­де­но­вач­ке бри­га­де ЈВуО. По­ги­нуо 4. ју­на 1944. у из­не­над­ном на­па­ду пар­ти­за­на на чет­ни­ке, на стра­жар­ском ме­сту Бе­лу­ће из­ме­ђу Дру­гов­ца и Ве­ли­ке Кр­сне.

3. Бан­ко­вић Ни­ко­ле Дра­го­слав, рођ. 1922, опан­чар, пра­ти­лац ко­ман­дан­та се­ла Ми­ла­на Сте­па­но­ви­ћа. Оти­шао са чет­ни­ци­ма као мо­би­ли­сан и не­стао то­ком по­вла­че­ња кроз Бо­сну. На­вод­но умро од ти­фу­са на Ву­чи­ја­ку мар­та 1945.

4. Бан­ко­вић Жи­во­те Дра­гу­тин-Дра­ги­ша, рођ. 1903, по­ги­нуо 29. мар­та 1944. у те­шкој бор­би про­тив пар­ти­за­на у ку­ћи Бо­ре Бр­ки­ћа у Ку­сат­ку, у ко­јој се та­да одр­жа­вао са­ста­нак чет­нич­ких при­ста­ли­ца.

5. Бан­ко­вић Ми­ја­и­ла Мла­ден, рођ. 1925, мо­би­ли­са­ни чет­ник, те­шко ра­њен у сто­мак у бор­би про­тив ко­му­ни­ста у Дру­гов­цу. Умро у сме­де­рев­ској бол­ни­ци 20. ав­гу­ста 1944. од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња.

6. Бан­ко­вић Ми­ја­и­ла Сре­тен-Сре­ја, рођ. 1923, ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја, од про­ле­ћа 1944. во­ђа опе­ра­тив­не трој­ке у 7. по­ду­нав­ској бри­га­ди ЈВуО. По­ги­нуо 24. ју­на 1944. у те­шкој бор­би про­тив пар­ти­за­на у Дру­гов­цу.

7. Бан­ко­вић Та­на­си­ја Ра­до­ван, рођ. 1922, тр­го­вач­ки по­моћ­ник, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке. По­ги­нуо 10. ав­гу­ста 1944. у не­у­спе­лом на­па­ду на не­мач­ки тран­спорт на же­ле­знич­кој ста­ни­ци.

8. Бр­кић Ми­ха­и­ла Дра­го­љуб-Дра­ги­ша, рођ. 1920, син пред­сед­ни­ка се­о­ског Рав­но­гор­ског од­бо­ра и по­то­њег ко­ман­дан­та се­ла Ми­ха­и­ла-Миц­ка Бр­ки­ћа. То­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма, ма­њег ан­га­жо­ва­ња. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

9. Бр­кић Ми­лу­ти­на Мо­мир, рођ. 1923, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма, ма­њег ан­га­жо­ва­ња. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. На­вод­но умро од ти­фу­са на Ву­чи­ја­ку мар­та 1945.

10. Бр­кић Ни­ко­ле Пе­тар-Пе­ра, рођ. 1911, ре­зер­вни на­ред­ник, ко­ман­дир ше­стог ре­јо­на, за­ме­ник ко­ман­ди­ра Ле­те­ће че­те, кра­ће вре­ме њен ко­ман­дир и, та­ко­ђе кра­ће вре­ме, ко­ман­дир Омла­дин­ске че­те 1. ба­та­љо­на 1. ја­се­нич­ке бри­га­де ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

11. Ва­си­ље­вић Ми­ле­те Ви­то­мир-Ми­ка, рођ. 1926, ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја, по­ги­нуо 10. ав­гу­ста 1944. у не­у­спе­лом на­па­ду на не­мач­ки тран­спорт на же­ле­знич­кој ста­ни­ци.

12. Ва­си­ље­вић Ми­ло­ша Мла­ден, рођ. 1905, при­пад­ник СДК. За­ро­бљен од ко­му­ни­ста и стре­љан кра­јем ок­то­бра 1944. у Мла­де­нов­цу.

13. Ве­сић Ми­ло­са­ва Ми­ла­дин, рођ. 1922, же­ле­зни­чар, рав­но­гор­ски иле­га­лац. От­кри­вен од Не­ма­ца и стре­љан 3. апри­ла 1944. у Кра­ље­ву, са још не­ко­ли­ко рав­но­го­ра­ца.

14. Ви­ћић (Бан­ко­вић) Ми­ја­и­ла Ми­ла­дин, рођ. 1907, ка­пе­тан вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, рав­но­го­рац од 1941. и ор­га­ни­за­тор устан­ка у Хо­мољ­ском сре­зу, на слу­жби у ко­ман­ди Млав­ског кор­пу­са ЈВуО. Ко­ман­дант Хо­мољ­ске бри­га­де, а кра­ће вре­ме и ко­ман­дант кор­пу­са. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и вра­тио се из Бо­сне; по­ку­шао да ор­га­ни­зу­је уста­нак про­тив ко­му­ни­ста. Ра­њен у сто­мак од ко­му­ни­ста у се­лу Гло­жа­не код Сви­лајн­ца је­се­ни 1945. и умро од ра­на у основ­ној шко­ли у Сви­лајн­цу.

15. Га­јић Ни­ко­ди­ја Па­вле, рођ. 1904, чет­ник, по­ги­нуо не­хо­ти­це 16. ок­то­бра 1943. на стра­жи у Ку­сат­ку.

16. Га­чић Ва­си­ли­ја Рач­ко, рођ. 1908, то­ком ра­та са­рад­ник чет­ни­ка. По­сле осло­бо­ђе­ња ба­ти­нан од ко­му­ни­ста. Због то­га што је 1946. ја­вио су­пру­зи уби­је­ног од­мет­ни­ка Дра­го­сла­ва Та­на­ско­ви­ћа ко јој је и где убио му­жа, по­но­во је ба­ти­нан од стра­не ко­му­ни­ста. Од то­га обо­лео и умро 1949.

17. Ди­ми­три­је­вић Че­до­ми­ра Гру­ји­ца-Гру­ја, рођ. 1922, пра­ти­лац пот­по­руч­ни­ка До­бро­са­ва-До­де Ра­дој­ко­ви­ћа. Ра­ња­ван апри­ла 1944. у бор­би про­тив пар­ти­за­на у Дру­гов­цу. По­ги­нуо 10. ав­гу­ста 1944. у не­у­спе­лом на­па­ду на не­мач­ки тран­спорт на же­ле­знич­кој ста­ни­ци.

18. Дра­жић Све­то­за­ра Ви­то­мир-Ви­та, рођ. 1917, пот­по­руч­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, од 1935. фуд­ба­лер се­о­ског клу­ба. Је­дан од пр­вих рав­но­го­ра­ца ово­га кра­ја, ко­ман­дант 1. ба­та­љо­на 1. ја­се­нич­ке бри­га­де ЈВуО. За­ро­бљен од Не­ма­ца 22. мар­та 1943. у се­лу и стре­љан у Ра­бро­ву код По­жа­рев­ца 7. ма­ја 1943, у ак­ци­ји од­ма­зде.

19. Ђе­кић Или­је Ви­то­мир, рођ. 1900, жан­дар­ме­риј­ски на­ред­ник са слу­жбом у Ми­о­ни­ци. Уби­јен од ко­му­ни­ста 4. ав­гу­ста 1941, при­ли­ком на­па­да на Ми­о­ни­цу. Ко­лу­бар­ска пар­ти­зан­ска че­та, ко­јом је ко­ман­до­вао Ра­ди­во­је Јо­ва­но­вић-Бра­до­ња, на­па­ла је та­да при­ват­не ста­но­ве оже­ње­них жан­дар­ма. Ви­то­мир је по­ку­шао да им пру­жи от­пор, али је уби­јен.

20. Ђор­ђе­вић Ми­ха­и­ла Ми­о­драгМи­ле, рођ. 1922, учи­тељ, то­ком ра­та дру­жио се са чет­ни­ци­ма и са­ра­ђи­вао са њи­ма. Од­мах по осло­бо­ђе­њу, пар­ти­за­ни су му упа­ли у ку­ћу, где су је­ли и пи­ли, а по­том га ве­за­ли жи­цом и оте­ра­ли. Уби­јен код Ду­бо­не 12. ок­то­бра 1944. од јед­ног зе­мља­ка, бив­шег чет­ни­ка. Иако је знао да је на са­стан­ку се­о­ских ко­му­ни­ста до­не­та од­лу­ка о ње­го­вој ли­кви­да­ци­ји, Ми­о­драг ни­је хтео да на­пу­сти се­ло и оде са чет­ни­ци­ма, јер је сма­трао да је не­ду­жан.

21. За­рић Пе­тра Ра­до­мир, рођ. 1913, во­зо­во­ђа, је­дан од пр­вих рав­но­го­ра­ца сме­де­рев­ског кра­ја. Ни­је био ак­ти­ван чет­ник, већ њи­хов са­рад­ник, али је од­сту­пио са чет­ни­ци­ма у Бо­сну. На пре­ва­ру за­ро­бљен од пар­ти­за­на по­сле сло­ма на Зе­лен­го­ри, у Мо­со­ро­ви­ћи­ма код Ка­ли­но­ви­ка ма­ја 1945. По­ве­ден на стре­ља­ње са ве­ли­ком гру­пом чет­ни­ка, али је ра­њен пао у ја­му и из­бе­гао смрт. На­шла га је слу­чај­но па­сти­ри­ца, му­сли­ман­ка. Му­сли­ма­ни су га чу­ва­ли и хра­ни­ли две не­де­ље, а умро је од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња кра­јем ма­ја 1945.

22. Ива­но­вић Сте­ва­на Жи­ва­дин-Жи­ка, рођ. 1908, на­ред­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, на слу­жби у ко­ман­ди 1. ба­та­љо­на 1. ја­се­нич­ке бри­га­де ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма у Бо­сну, ода­кле је вра­ћен мар­та 1945. По­ку­шао је да ор­га­ни­зу­је уста­нак про­тив ко­му­ни­ста. Ухва­ћен од ко­му­ни­стич­ке те­рен­ске ми­ли­ци­је ју­на 1945. и оте­ран у за­твор, ода­кле је по­бе­гао кроз оџак и по­но­во при­сту­пио не­пре­да­тим чет­ни­ци­ма. По­ги­нуо 19. мар­та 1946. у бор­би са при­пад­ни­ци­ма ОЗН-е, код ку­ће Ви­то­ми­ра Ђе­ки­ћа у Сто­јач­ку.

23. Јан­ко­вић Јо­ва­на Ми­лој­ко, рођ. 1886, уби­јен од ко­му­ни­ста код сво­је ко­ли­бе из­ме­ђу Ко­ва­чев­ца и Ку­сат­ка 14. мар­та 1946. са два си­на, јер је скри­вао и по­ма­гао чет­ни­ке ко­ји су се вра­ти­ли из Бо­сне.

24. Јан­ко­вић Ми­лој­ка Ми­ло­сав, рођ. 1910, уби­јен од ко­му­ни­ста 14. мар­та 1946. са оцем и бра­том код сво­је ко­ли­бе из­ме­ђу Ко­ва­чев­ца и Ку­сат­ка, јер је скри­вао и по­ма­гао чет­ни­ке ко­ји су се вра­ти­ли из Бо­сне.

25. Јан­ко­вић Ми­лој­ка Срећ­ко-Сре­ја, рођ. 1912, уби­јен од ко­му­ни­ста 14. мар­та 1946. са оцем и бра­том код сво­је ко­ли­бе из­ме­ђу Ко­ва­чев­ца и Ку­сат­ка, јер је скри­вао и ак­тив­но по­ма­гао чет­ни­ке ко­ји су се вра­ти­ли из Бо­сне.

26. Јан­ко­вић М. Ду­шан-Ду­ле, рођ. 1915, тр­го­вач­ки по­моћ­ник, пре ра­та се­о­ски жан­дарм и по­љар. То­ком ра­та са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

27. Јан­ко­вић Ми­ло­ва­на Ми­ли­сав, рођ. 1921, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма, ма­њег ан­га­жо­ва­ња. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

28. Је­ре­мић Ку­зма­на Ми­ла­дин-Пе­тро­вић, рођ. 1895, пред­рат­ни жан­дарм, то­ком ра­та чет­ник. За­ро­бљен од ко­му­ни­ста у бор­би 14. ок­то­бра и уби­јен у но­ћи 16/17. ок­то­бра 1943. у Дру­гов­цу.

29. Јо­ва­но­вић Бо­жи­да­ра Ми­лош-Ми­ша, рођ. 1926. у Бе­о­гра­ду, то­ком ра­та сто­лар­ски ше­грт у Ку­сат­ку. Пре сту­па­ња у чет­ни­ке био при­пад­ник На­ци­о­нал­не слу­жбе. По­ги­нуо 10. ав­гу­ста 1944. у не­у­спе­лом на­па­ду чет­ни­ка на не­мач­ки тран­спорт на же­ле­знич­кој ста­ни­ци.

30. Ко­ва­че­вић Мо­мир-Мо­ша, жан­дар­ме­риј­ски под­на­ред­ник, ро­дом из око­ли­не Оку­ча­на у Сла­во­ни­ји, на слу­жби у жан­дар­ме­риј­ској ста­ни­ци у Ку­сат­ку. То­ком ра­та ле­га­ли­зо­ван у од­ре­ду СДС. Ра­дио је за чет­ни­ке, а ка­сни­је и пре­шао у њи­хо­ве ре­до­ве. Био на ко­манд­ним ду­жно­сти­ма у 3. ја­се­нич­кој бри­га­ди ЈВуО, од ле­та 1944. ко­ман­дант ње­ног 2. ба­та­љо­на у Го­ло­бо­ку. По осло­бо­ђе­њу ухап­шен, оте­ран на Ру­ди­не и стре­љан од ко­му­ни­ста, по­чет­ком но­вем­бра 1944.

31. Ко­јић Ђу­ра Жар­ко, рођ. 1923, из­бе­гли­ца из се­ла Ве­ли­ка Со­ча­ни­ца код Дер­вен­те, на­ста­њен у Ку­сат­ку. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и умро од ти­фу­са на Ву­чи­ја­ку мар­та 1945, у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. Са­хра­њен у род­ном се­лу.

32. Ла­за­ре­вић Ми­ла­на Све­ти­славМеч­ка, рођ. 1901, то­ком ра­та јед­но вре­ме пред­сед­ник се­о­ске оп­шти­не. Уби­јен од ко­му­ни­ста 1944. или 1945. у се­лу.

33. Љу­би­чић Алек­сан­дра Дра­ги­ша, рођ. 1924, ма­шин­ски рад­ник, жи­вео у Бе­о­гра­ду. Са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма, због че­га су га Нем­ци оте­ра­ли на Ба­њи­цу. По­бе­гао из ло­го­ра на Ба­њи­ци 1944. и при­сту­пио чет­ни­ци­ма у род­ном се­лу. По­ги­нуо 10. ав­гу­ста 1944. у не­у­спе­лом на­па­ду на не­мач­ки тран­спорт на же­ле­знич­кој ста­ни­ци.

34. Ми­ја­то­вић Об­ра­да Ра­до­сав, рођ. 1903, ре­зер­вни под­на­ред­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, ко­ман­дир Ле­те­ће че­те 1. ба­та­љо­на 1. ја­се­нич­ке бри­га­де, ре­јон­ски ко­ман­дант, а од кра­ја мар­та 1944. ко­ман­дант се­ла при струк­ту­ра­ма ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

35. Ми­ја­то­вић Ра­до­са­ва Ми­о­драг-Ми­га, рођ. 1924, пра­ти­лац пот­по­руч­ни­ка До­де Ра­дој­ко­ви­ћа. Те­шко ра­њен у бор­би са Нем­ци­ма 10. ав­гу­ста 1944. на Дре­ну. Иако још нео­по­ра­вљен од ра­ња­ва­ња, оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

36. Ми­ја­то­вић Ра­до­ва­на Ве­ли­мир-Ми­ћа Бу­шин, рођ. 1925, пра­ти­лац пот­по­руч­ни­ка До­де Ра­дој­ко­ви­ћа и јед­но вре­ме ње­гов ађу­тант. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

37. Ми­ла­ши­но­вић Ла­за­ра Че­до­мир-Че­да, рођ. 1916, жан­дарм Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Пред осло­бо­ђе­ње оти­шао са чет­ни­ци­ма ка Бо­сни. Оста­вљен у по­за­ди­ни при је­ди­ни­ца­ма вој­не по­ли­ци­је у око­ли­ни Чач­ка да хва­та де­зер­те­ре и вра­ћа их у кор­пус. Од­сту­пио са дру­гом је­ди­ни­цом у Бо­сну и та­мо не­стао то­ком по­вла­че­ња 1945.

38. Ми­ла­ши­но­вић Лу­ке Ми­ло­рад-Ми­ка, рођ. 1919, ко­вач, жи­вео у Бе­о­гра­ду, то­ком ра­та при­ста­ли­ца и са­рад­ник чет­ни­ка. Је­се­ни 1944. од­сту­пио са Авал­ским кор­пу­сом ЈВуО у Бо­сну и та­мо не­стао то­ком по­вла­че­ња 1945.

39. Ми­лен­ко­вић (Бој­ко­вић) Дра­го­љу­ба До­бро­сав, рођ. 1927, жи­вео у Па­лан­ци, мо­би­ли­са­ни чет­ник. При­ли­ком бор­бе са ко­му­ни­сти­ма код Се­лев­ца 13. сеп­тем­бра 1944. за­ро­бљен, а по­том уби­јен 15. сеп­тем­бра 1944. у Дру­гов­цу.

40. Ми­ли­ја­ше­вић Ра­до­ва­на Ми­о­драг, рођ. 1924, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо 10. ав­гу­ста 1944. у не­у­спе­лом на­па­ду на не­мач­ки тран­спорт на же­ле­знич­кој ста­ни­ци.

41. Ми­ли­ће­вић Ж. Ду­шан-Ду­ле, рођ. 1919. у се­лу Кар­лов­чић код Пе­ћи­на­ца у Сре­му, жи­вео у Ку­сат­ку, где је био вла­сник бер­бер­ске рад­ње. Био је у чет­ни­ци­ма. Уби­јен 6. ма­ја 1944. од ко­му­ни­стич­ког аген­та уба­че­ног у чет­ни­ке, на­ред­ни­ка Миљ­ка Жив­ко­ви­ћа-Со­ће. По­вод за уби­ство би­ло је ње­го­во от­кри­ће да је Со­ћа ко­му­ни­ста.

42. Ми­ло­је­вић Ра­до­са­ва Жив­ко-Бе­ла, рођ. 1900, са­рад­ник не­пре­да­тих чет­ни­ка. Уби­јен од ко­му­ни­ста 14. мар­та 1946, јер је из­ва­дио зуб не­пре­да­том чет­ни­ку Жи­ки Ива­но­ви­ћу, а по­том ба­чен код Ђа­ко­вић­ског мли­на са Јан­ко­ви­ћи­ма.

43. Ми­ло­са­вље­вић Ми­ли­је Гво­зден, рођ. 1910, ре­зер­вни под­на­ред­ник, по­чет­ком ра­та са­ра­ђи­вао са пар­ти­за­ни­ма, а ка­сни­је пре­шао у чет­ни­ке. Ко­ман­дир ре­јо­на у се­лу и ко­ман­дир Омла­дин­ске че­те 1. ба­та­љо­на 1. ја­се­нич­ке бри­га­де ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

44. Ми­ло­ше­вић Мар­ја­на Ми­ло­ван-Ро­са, рођ. 1913, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Ухап­шен и стре­љан од ко­му­ни­ста 17. ок­то­бра 1944. на Ру­ди­на­ма у Па­лан­ци, од­лу­ком пре­ког су­да ко­ман­де ме­ста.

45. Ми­ло­ше­вић Мар­ја­на Ми­ха­и­ло, рођ. 1917, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо 10. ав­гу­ста 1944. у не­у­спе­лом на­па­ду на не­мач­ки тран­спорт на же­ле­знич­кој ста­ни­ци.

46. Пан­тић Ми­ја­и­ла Ми­ро­слав-Ра­ра, рођ. 1923, од­сту­пио са чет­ни­ци­ма у Бо­сну. На­вод­но за­ро­бљен од уста­ша то­ком по­вла­че­ња и уби­јен код Бо­сан­ског Шам­ца кра­јем ја­ну­а­ра 1945.

47. Па­у­нић Ни­ко­ле Ми­ле­та, рођ. 1919, опан­чар, 1941. сту­пио у пар­ти­за­не, ода­кле је не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је по­бе­гао, а 1943. при­сту­пио чет­ни­ци­ма, где је био во­ђа опе­ра­тив­не у 8. по­ду­нав­ској бри­га­ди. Стре­љан од ко­му­ни­ста 17. ок­то­бра 1944. на Ру­ди­на­ма у Па­лан­ци, од­лу­ком пре­ког су­да ко­ман­де ме­ста.

48. Пе­тро­вић Да­ни­ла Ди­ми­три­је-Ди­ча, рођ. 1881, стре­љан од пар­ти­за­на у но­ћи 22/23. ју­ла 1943. На дан 21. ју­ла, пар­ти­за­ни пред­во­ђе­ни Ивом Сте­па­но­ви­ћем до­шли су му у ку­ћу, тра­же­ћи хлеб. Ме­сец да­на их је хра­нио, али по­што му је до­ма­ћин­ство та­да има­ло 13 чла­но­ва, ре­као им је да ви­ше не­ма хле­ба. По при­ја­ви ком­ши­ја да хле­ба има, пар­ти­за­ни су се вра­ти­ли, на­шли хлеб са­кри­вен у ка­на­та­ма и са њим по­ве­ли кав­гу. Ка­да су му ре­кли да су они осло­бо­ди­о­ци, уз­вра­тио је да му њи­хо­ва сло­бо­да не тре­ба. Од­ве­ли су га и уби­ли 50 ме­та­ра од ње­го­ве ка­пи­је, на се­о­ској рас­кр­сни­ци. Ку­ћа му је по­сле уби­ства опљач­ка­на.

49. Ра­дић Ра­до­ва­на Mи­ха­и­ло-Ми­ћа, рођ. 1920, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма, ма­њег ан­га­жо­ва­ња. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

50. Ра­ди­шић Дра­го­љу­ба Ко­ста­дин, рођ. 1925, чет­нич­ки са­рад­ник, а јед­но вре­ме ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Уби­јен од ко­му­ни­ста 1945, јер су му у ку­ћи при­ли­ком пре­тре­са про­на­шли фо­то­гра­фи­ју из да­на ка­да је био у чет­ни­ци­ма.

51. Ра­дој­ко­вић Ра­до­са­ва До­бро­сав-До­да, рођ. 1920, пот­по­руч­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, је­дан од пр­вих рав­но­го­ра­ца у око­ли­ни Па­лан­ке, ко­ман­дант 1. ба­та­љо­на 1. ја­се­нич­ке бри­га­де ЈВуО. Чел­ник Рав­но­гор­ског по­кре­та у Ку­сат­ку. Ра­њен у око 29. мар­та 1944. у бор­би са ко­му­ни­сти­ма у ку­ћи Бо­ре Бр­ки­ћа. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945, као по­руч­ник и ко­ман­дант 2. ја­се­нич­ког ба­та­љо­на Ле­те­ћег сме­де­рев­ског чет­нич­ког од­ре­да. На­вод­но стра­дао на Зе­лен­го­ри ма­ја 1945.

52. Ра­дој­ко­вић Ра­до­са­ва Сто­ји­мир-Ду­ја, рођ. 1916, то­ком ра­та са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма. При­дру­жио се пред осло­бо­ђе­ње бра­ту, оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945. На­вод­но по­ги­нуо на Зе­лен­го­ри ма­ја 1945.

53. Ра­дој­ко­вић Ра­до­са­ва Ти­хо­мир-Ти­ка-Ја­ре, рођ. 1923, то­ком ра­та са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма. При­дру­жио се пред осло­бо­ђе­ње бра­ту, оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

54. Ра­дој­ко­вић Пе­тра Ми­лош, рођ. 1914, ко­ман­дир пр­вог ре­јо­на у за­се­о­ку Ко­со­вац. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945. На­вод­но по­ги­нуо на Зе­лен­го­ри ма­ја 1945.

55. Ра­дој­ко­вић За­ри­је Ми­о­драг-Ми­ка Па­тос-Ту­шан, рођ. 1923, то­ком ра­та чет­нич­ки оба­ве­шта­јац. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

56. Ра­дој­ко­вић Во­ји­сла­ва Алек­сан­дар-Ле­ца, рођ. 1924, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо 10. ав­гу­ста 1944. у не­у­спе­лом на­па­ду на не­мач­ки тран­спорт на же­ле­знич­кој ста­ни­ци.

57. Ра­дој­ко­вић Ра­до­са­ва Ра­до­је-Ра­ца Азањ­кин, рођ. 1923, пра­ти­лац пот­по­руч­ни­ка До­де Ра­дој­ко­ви­ћа. По­ги­нуо 10. ав­гу­ста 1944. у не­у­спе­лом на­па­ду на не­мач­ки тран­спорт на же­ле­знич­кој ста­ни­ци.

58. Ри­стић То­ме Мар­ко, рођ. 1925, је­се­ни 1944. при­ја­вио се у пар­ти­за­не као до­бро­во­љац, оти­шао на од­су­ство, али се ни­је вра­тио на вре­ме у је­ди­ни­цу. Због то­га стре­љан 28. ок­то­бра 1945. у Бе­о­гра­ду, на Ка­ра­бур­ми, као при­мер дру­ги­ма.

59. Ста­ни­са­вље­вић Ан­то­ни­ја Иван, рођ. 1902, жан­дар­ме­риј­ски на­ред­ник са слу­жбом у Кру­шев­цу. За вре­ме ра­та при­кљу­чио се Ра­син­ском кор­пу­су ЈВуО и по­стао ко­ман­дант ба­та­љо­на. На­вод­но уна­пре­ђен у чин пот­по­руч­ни­ка. По осло­бо­ђе­њу за­ро­бљен и стре­љан од ко­му­ни­ста, кра­јем ју­на 1945.

60. Ста­но­ше­вић Ран­ка Адам, рођ. 1907, опан­чар, чет­ник. За­ро­бљен од ко­му­ни­ста у бор­би 14. ок­то­бра и уби­јен у но­ћи 16/17. ок­то­бра 1943. у Дру­гов­цу.

61. Сте­па­но­вић Ми­лин­ка Цвет­ко, рођ. 1903, учи­тељ, ре­ви­зор свих шко­ла Ја­се­нич­ког сре­за. Ор­га­ни­за­тор Рав­но­гор­ског по­кре­та, бла­гај­ник сре­ске рав­но­гор­ске ор­га­ни­за­ци­је, ко­ман­дант Ја­се­нич­ког сре­за при ЈВуО и члан пре­ког су­да; је­дан од пр­вих рав­но­го­ра­ца у око­ли­ни Па­лан­ке. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945, као бла­гај­ник Ле­те­ћег сме­де­рев­ског од­ре­да. На­вод­но стра­дао на Зе­лен­го­ри ма­ја 1945.

62. Сте­па­но­вић Ми­лин­ка Ми­лан, рођ. 1900, ко­ман­дант се­ла у ор­га­ни­за­ци­ји ЈВуО. Од­био да са ме­шта­ни­ма уче­ству­је у от­ку­пу ко­ји је вр­ши­ла Не­ди­ће­ва вла­да. При­ли­ком до­ла­ска од­ре­да СДК по­руч­ни­ка Ни­чо­те на се­о­ски ва­шар 22. мар­та 1944, на­ре­ђе­но му је да по­ма­же њи­хо­ву ор­га­ни­за­ци­ју и да им да кра­ву. Ни­је хтео то да ура­ди, те је ве­за­них ру­ку до­ве­ден ку­ћи. Љо­ти­ћев­ци су му се нај­е­ли у ку­ћи, на­пи­ли ра­ки­је, а за­тим му опљач­ка­ли оде­ла. По­што им ни­је при­знао где кри­је оруж­је (ко­је ни­је ни имао) пред по­ро­ди­цом је ди­вљач­ки из­ба­ти­нан, а по­том ста­вљен у ауто­мо­бил, од­ве­зен и за­да­вљен. Љо­ти­ћев­ци су леш ба­ци­ли у њи­ву у бли­зи­ни се­о­ске еко­но­ми­је.

63. Сте­па­но­вић Ми­ла­на Све­то­мир-Све­та, рођ. 1926, гим­на­зи­ја­лац VI раз­ре­да, ак­ти­ви­ста Рав­но­гор­ске омла­ди­не у Па­лан­ци. Мар­та 1944. упу­ћен од ко­ман­де Сме­де­рев­ског кор­пу­са на курс за ре­зер­вне офи­ци­ре у Бо­љев­цу, ко­ји је успе­шно за­вр­шио. По­сле то­га рас­по­ре­ђен у штаб кор­пу­са. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945. На­вод­но умро од ти­фу­са на Ву­чи­ја­ку мар­та 1945.

64. Сте­па­но­вић Бо­жи­да­ра Жи­ван­каЖи­ван­че, рођ. 1906, из­ве­де­на на стре­ља­ње од ко­му­ни­ста 23. ју­ла 1943, јер је јед­ном при­ли­ком се­о­ским вла­сти­ма при­ја­ви­ла бо­ра­вак пар­ти­за­на у се­лу, али је са­мо ра­ње­на. Уве­че, пар­ти­за­ни су је на­шли са­кри­ве­ну и уби­ли муч­ки. На те­лу је из­бро­ја­но 60 убо­да но­жем. По­кућ­ство јој је опљач­ка­но и оте­ра­но за По­ду­на­вље.

65. Сто­ја­но­вић Пан­те Дра­го­слав, рођ. 1918, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Спре­мио се са дру­го­ви­ма да де­зер­ти­ра са фрон­та. Ухва­ћен је из­да­јом и стре­љан 29. апри­ла 1945. на по­ло­жа­ју код Ша­рен­гра­да у Сре­му (Вин­ков­ци) за при­мер дру­ги­ма.

66. Стој­ко­вић Бо­го­ја Цвет­ко-Цве­ја, рођ. 1921, пу­шко­ми­тра­ље­зац и пра­ти­лац пот­по­руч­ни­ка До­де Ра­дој­ко­ви­ћа. Ра­њен у но­гу у бор­би про­тив пар­ти­за­на у ку­ћи Бо­ре Бр­ки­ћа 29. мар­та 1944. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

67. Та­на­ско­вић Ла­за­ра Ан­ка, рођ. 1883, мај­ка чет­нич­ког ко­ман­дан­та Бо­ре Та­на­ско­ви­ћа. По­ги­ну­ла од бом­бе ко­ју су јој ко­му­ни­сти уба­ци­ли у ку­ћу при­ли­ком бор­бе са чет­ни­ци­ма, 29. мар­та 1944, на хе­рој­ски на­чин. Ба­ци­ла се на бом­бу ка­ко би за­шти­ти­ла пот­по­руч­ни­ка До­ду Ра­дој­ко­ви­ћа.

68. Та­на­ско­вић Не­на­да Бо­ри­сав-Бо­ра Бр­кић, рођ. 1905, ин­ду­стри­ја­лац, угле­дан до­ма­ћин, су­вла­сник мли­на „Бра­ћа Та­на­ско­вић“. У чет­ни­ци­ма про­из­ве­де­ни под­на­ред­ник, ко­ман­дир че­те у 1. ба­та­љо­ну 1. ја­се­нич­ке бри­га­де ЈВуО. По­ги­нуо 10. ав­гу­ста 1944, во­де­ћи не­у­спе­ли на­пад чет­ни­ка на не­мач­ки тран­спорт на же­ле­знич­кој пру­зи у Ку­сат­ку.

69. Та­на­ско­вић Ми­ја­и­ла Ве­ли­мир-Ве­ља, рођ. 1912, по­ги­нуо 29. мар­та 1944. у те­шкој бор­би про­тив пар­ти­за­на у ку­ћи Бо­ре Бр­ки­ћа, у вре­ме ка­да се одр­жа­вао са­ста­нак чет­нич­ких при­ста­ли­ца.

70. Та­на­ско­вић Ми­ло­ва­на Дра­го­слав, рођ. 1919, су­вла­сник мли­на „Бра­ћа Та­на­ско­вић“. То­ком ра­та са­рад­ник пар­ти­за­на. По осло­бо­ђе­њу на­ста­вио да ра­ди у свом мли­ну, али су му ко­му­ни­сти пре­не­ли ла­жну вест да се краљ вра­ћа у зе­мљу. Та­да се од­мет­нуо у шу­му и по­ве­зао са од­мет­ну­тим чет­ни­ци­ма. На пре­ва­ру, а под ор­га­ни­за­ци­јом ко­му­ни­ста, на­ма­мио га је у сво­ју ку­ћу је­дан по­зна­ник, где га је хи­цем у гла­ву усмр­тио до­ма­ћи­нов син, 8. ју­ла 1946. Два да­на је био из­ло­жен у цр­кве­ној пор­ти, а по­том од дво­ји­це ку­са­дач­ких ско­је­ва­ца оте­ран и са­хра­њен на не­зна­ном ме­сту.

71. То­лић Жи­ва­ди­на Љу­би­сав, рођ. 1916, ин­тен­дан­ски под­на­ред­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. На­ред­ник СДС; 1943. пре­шао у чет­ни­ке и по­стао ађу­тант ка­пе­та­на Ла­зо­ви­ћа. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945. као пи­сар у шта­бу Ле­те­ћег сме­де­рев­ског чет­нич­ког од­ре­да. На­вод­но по­ги­нуо на Зе­лен­го­ри ма­ја 1945.

72. Цр­ња­ко­вић Ми­ле­те Ра­до­сав-Рај­че, рођ. 1920, пра­ти­лац пот­по­руч­ни­ка До­де Ра­дој­ко­ви­ћа. По­ги­нуо 10. ав­гу­ста 1944. у не­у­спе­лом на­па­ду на не­мач­ки тран­спорт на же­ле­знич­кој ста­ни­ци.

 

М а л а П л а н а

 

1. Бран­ко­вић Драгољуба Ми­ло­рад, рођ. 1921, пред­рат­ни гол­ман фуд­бал­ског клу­ба у Ве­ли­ком Ораш­ју. Из­дао пар­ти­за­не Нем­ци­ма, ко­ји су оп­ко­ли­ли ње­го­ву ку­ћу и уби­ли јед­ног ко­му­ни­сту, 1941. го­ди­не. Пред осло­бо­ђе­ње, 1. ок­то­бра 1944, на пре­ва­ру од пар­ти­зан­ске трој­ке од­ве­ден од ку­ће и уби­јен мет­ком у по­ти­љак.

2. Ми­ла­но­вић Ми­ли­је Бо­го­мир-Бо­ра, рођ. 1926, бо­рац Ора­шке пар­ти­зан­ске че­те. Је­се­ни 1941, за­ро­бљен од Не­ма­ца и оте­ран у Нор­ве­шку. У нор­ве­шком ло­го­ру уби­ли су га 1945. ко­му­ни­сти, због са­радњe са ло­гор­ском упра­вом.

 

М р а м о р а ц

1. Ми­лој­ко­вић Дра­гу­ти­на Јо­ван-Јо­ва, рођ. 1904, током рата био у четницима. После рата се скривао; погинуо у борби против ко­му­ни­ста 25. јуна 1946. у се­о­ском кра­ју Бу­ко­вац.

2. Милојковић Драгутина Љубиша, рођ. 1906, током рата био у четницима, у штабу 1. јасеничке бригаде. После рата заробљен од комуниста, осуђен на смрт пресудом Војног суда Београдског подручја и убијен у Београду, марта 1945.

3. То­шић Ви­то­ми­ра Љу­би­ша-Би­ле, рођ. 1924, оти­шао са четницима и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

4. Фи­ли­по­вић Ми­ли­во­ја Љубомир-Љу­биша Вла­шки, рођ. 1921, током рата био у четницима. После рата се скривао; погинуо у борби против ко­му­ни­ста 25. јуна 1946. у се­о­ском кра­ју Бу­ко­вац.

 

П р и д в о р и ц е

1. Ба­бић Ми­ла­на Томa, рођ. 1914. у Кло­ки код То­по­ле, жи­вео у При­дво­ри­ца­ма. По­ги­нуо 20. сеп­тем­бра 1944. у бор­би про­тив ко­му­ни­ста ис­пред Ста­рог зда­ња у Аран­ђе­лов­цу, за­јед­но са бра­том, као при­пад­ник кор­пу­са Гор­ске кра­ље­ве гар­де ЈВуО.

2. Ву­чи­ће­вић Ми­ла­на Во­ји­слав-Во­ја Вр­чак, рођ. 1907, на­ред­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

3. Ву­чи­ће­вић Алек­сан­дра Ра­до­сав, рођ. 1923, аба­џи­ја, шио ам­бле­ме чет­ни­ци­ма за уни­фор­ме. Уче­ство­вао у од­бра­ни Аран­ђе­лов­ца од ко­му­ни­ста 20. сеп­тем­бра 1944, као при­пад­ник Гор­ске кра­ље­ве гар­де ЈВуО. Из­ву­као се из гра­да и по­бе­гао у се­ло Ба­ње, где је за­ро­бљен од ко­му­ни­ста, ве­зан жи­цом и цео дан са­слу­ша­ван. Уби­јен хи­цем у гла­ву од пар­ти­за­на 1. кра­ји­шке бри­га­де без су­да 22. сеп­тем­бра 1944. Прет­ход­но су му ски­ну­ли сат с ру­ке и но­ве опан­ке с но­гу.

4. Илић Љу­би­са­ва Рај­ко, рођ. 1921, при­пад­ник Гор­ске кра­ље­ве гар­де ЈВуО, по­ги­нуо 19. сеп­тем­бра 1944. у те­шкој бор­би про­тив пар­ти­за­на у Аран­ђе­лов­цу.

5. Илић Јо­ви­це Љу­бо­мир-Љу­ба, рођ. 1900, за­ме­ник ко­ман­дан­та се­ла при струк­ту­ра­ма ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма у не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. На­вод­но стра­дао на Зе­лен­го­ри ма­ја 1945.

6. Ра­лић Јо­ва­на Љу­бо­мир, рођ. 1901, учи­тељ, ре­зер­вни ка­пе­тан, из­бе­гли­ца из Пла­шког у Ли­ци. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну, као ко­ман­дант ко­мо­ре Сме­де­рев­ског кор­пу­са ЈВуО.

7. Сто­ја­но­вић Ми­ла­на Ми­о­драг, рођ. 1920, оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945. Брат му је мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не и по­ги­нуо у њи­хо­вим ре­до­ви­ма на фрон­ту у Бо­сни.

8. Сто­ја­но­вић Ми­ро­сла­ва Жи­во­рад-Жи­ла, рођ. 1925, по­ги­нуо 20. сеп­тем­бра 1944. у те­шкој бор­би про­тив пар­ти­за­на у Аран­ђе­лов­цу, као при­пад­ник кор­пу­са Гор­ске кра­ље­ве гар­де ЈВуО.

9. Сто­шић Ми­ха­и­ла Пе­тар, рођ. 1920, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, оти­шао са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

10. Фи­ли­по­вић Кр­сте Ми­о­драгМи­ка, рођ. 1911, рад­ник фа­бри­ке Ја­се­ни­ца. По­знат као од­ли­чан мај­стор. Лио чет­ни­ци­ма ко­кар­де и до­ста­вљао им ма­те­ри­јал из фа­бри­ке. Стре­љан од ко­му­ни­ста у кру­гу ка­сар­не у Па­лан­ци 8. но­вем­бра 1944.

 

Р а б р о в а ц

1. Ар­сић Мла­де­на Ди­ми­три­је-Ди­ка, рођ. 1912, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, оти­шао са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

2. Ар­сић Ми­ло­ра­да Жи­во­та, рођ. 1915, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, оти­шао са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

3. Ва­си­ље­вић Ми­ло­ра­да Па­вле, рођ. 1920, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, оти­шао са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

4. Ва­си­ље­вић Ми­лу­ти­на Дра­го­мир, рођ. 1923, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, оти­шао са њи­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

5. Ви­ћо­вац Ђор­ђа Вла­ди­сав-Влај­ко, ро­ђен 1911. у Ве­ли­кој Кр­сни. Учи­тељ у Ра­бров­цу, ре­зер­вни по­руч­ник, је­дан од пр­вих рав­но­го­ра­ца у око­ли­ни Па­лан­ке, ка­сни­је по­моћ­ник ко­ман­дан­та сре­за у ор­га­ни­за­ци­ји ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945, као про­све­тар у Ле­те­ћем сме­де­рев­ском од­ре­ду. На­вод­но стра­дао на Зе­лен­го­ри ма­ја 1945.

6. Ву­јић Ми­ха­и­ла Ми­лош, рођ. 1913, за вре­ме бор­бе из­ме­ђу чет­ни­ка и пар­ти­за­на у се­лу у но­ћи 29/30. aвгу­ста 1943. на­ла­зио се као мо­би­ли­са­ни чет­ник на стра­жи. По­тр­чао је да по­мог­не свом од­ре­ду, али је у мра­ку пао у ру­ке ко­му­ни­сти­ма. Пар­ти­за­ни су га пи­та­ли да ли је пу­цао на њих, а он им је по­трд­но од­го­во­рио. Стре­љан као за­ро­бље­ник на ли­цу ме­ста, на рас­кр­сни­ци пу­та за Јаг­њи­ло.

7. Ву­јић Ми­ја­и­ла Но­ви­ца, рођ. 1905, у пр­во вре­ме рав­но­гор­ске ор­га­ни­за­ци­је уба­чен ме­ђу ко­му­ни­сте и љо­ти­ћев­це да ра­ди као чет­нич­ки оба­ве­шта­јац. По­том је пре­шао у се­о­ски ба­та­љон, где је био на слу­жби у опе­ра­тив­ној трој­ци. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945, као при­пад­ник прат­ње ге­не­ра­ла Ми­ха­и­ло­ви­ћа.

8. Ер­ски Ж. Жи­ван-Жи­ва, рођ. 1912. у Пе­тров­гра­ду (да­нас Зре­ња­нин), жан­дар­ме­риј­ски на­ред­ник, ко­ман­дир се­о­ске стра­же ко­ју је фор­ми­ра­ло Сре­ско на­чел­ство за од­бра­ну од ко­му­ни­ста, при 3. до­бро­во­љач­ком од­ре­ду. Уби­јен од ко­му­ни­ста у но­ћи 27/28. ма­ја 1942, у бли­зи­ни ку­ће Ми­ли­во­ја Пан­ти­ћа.

9. Ја­ни­кић Ма­те­је Ми­ло­рад, рођ. 1882, био ја­ко си­ро­ма­шан чо­век. Оти­шао у Ма­скар код То­по­ле на пи­ја­цу и на пи­та­ње јед­ног чо­ве­ка да ли је у Ра­бров­цу ви­ђао пар­ти­за­не, од­го­во­рио је по­тврд­но. По­сле не­ко­ли­ко да­на пар­ти­за­ни су до­шли у се­ло и уби­ли га, 19. фе­бру­а­ра 1943.

10. Јо­ва­но­вић Пе­тра До­бри­во­је, рођ. 1899, вод­ник у пен­зи­ји, то­ком ра­та на слу­жби у прат­њи ко­ман­де сре­за ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

11. Кр­стић Жи­во­те Ра­до­ји­ца, рођ. 1914. у Јаг­њи­лу, жи­вео у Ра­бров­цу. Мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, оти­шао са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

12. Ма­нић Ви­то­ми­ра Дра­го­љуб-Ми­ша, рођ. 1922, тр­го­вач­ки по­моћ­ник, кра­јем 1942. сту­пио у СДС, а 1943. пре­шао у чет­ни­ке. Пра­ти­лац пот­по­руч­ни­ка Дра­го­сла­ва Ди­ми­три­је­ви­ћа, кра­ће вре­ме у шта­бу кор­пу­са. Ра­њен у бор­би про­тив пар­ти­за­на у Дру­гов­цу 24. ју­на 1944, то­ком ра­та ван­ред­но уна­пре­ђи­ван. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.

13. Ма­нић Ви­то­ми­ра Дра­го­слав, рођ. 1920, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма, ма­њег ан­га­жо­ва­ња. Оти­шао са чет­ни­ци­ма са бра­том и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.

14. Ма­нић Ти­хо­ми­ра Или­ја, рођ. 1923, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке и од­сту­пио са њи­ма у за­пад­ну Ср­би­ју, на пу­ту за Бо­сну. У бор­би у Дра­га­че­ву пао у ру­ке пар­ти­за­ни­ма. Уби­ли су га при по­ку­ша­ју бек­ства 22. сеп­тем­бра 1944. у се­лу Гор­ње Кра­ва­ри­це код Лу­ча­на, у Дра­га­че­ву.

15. Ми­хај­ло­вић С. Ми­ло­је-Ми­та, рођ. 1890, уче­сник осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва Ср­би­је од 1912. до 1918, со­лун­ски ка­пе­тан, по­след­њих не­де­ља пред по­вла­че­ње чет­ни­ка ко­ман­дант се­ла при струк­ту­ра­ма ЈВуО. Шти­тио се­ло од стра­да­ња и по­ма­гао се­о­ску си­ро­ти­њу. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

16. Ни­ко­ди­је­вић Јан­ка Јо­сиф-Јо­ца Чи­ка­лић, рођ. 1907, ко­жу­вар, то­ком ра­та јед­но вре­ме ко­ман­дир че­те у 5. ба­та­љо­ну 1. ја­се­нич­ке бри­га­де ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

17. Но­ва­ко­вић Ла­за­ра Ак­сен­ти­је-Ам­ба­са­дор, рођ. 1914, пре ра­та се од­се­лио из Ра­бров­ца, али је за вре­ме оку­па­ци­је жи­вео у се­лу. Пред­ста­вљао се љу­ди­ма као ам­ба­са­дор Аме­ри­ке у Ју­го­сла­ви­ји, го­во­ре­ћи да је Аме­ри­ка са­ве­зник чет­ни­ка. Због то­га је ухва­ћен и уби­јен од се­о­ске ми­ли­ци­је у Ра­бров­цу, 1. ју­на 1947.

18. Па­вло­вић Пе­тра Жи­во­јин-Ду­да, рођ. 1902, че­то­во­ђа у Ора­шач­ком од­ре­ду чет­ни­ка Ко­сте Пе­ћан­ца. За­ро­би­ла га је ве­ћа гру­па пар­ти­за­на у се­лу и спро­ве­ла за Стој­ник, где га је по­сле ду­гог му­че­ња 25. сеп­тем­бра 1941. за­клао пар­ти­зан под на­дим­ком Ко­ре­ја. Ње­гов леш је на­ђен стра­шно уна­ка­жен, са ис­ко­па­ним ср­цем по­ста­вље­ним крај те­ла. Јед­на ули­ца у Ра­бров­цу да­нас но­си ње­го­во име.

19. Пав­ко­вић Или­је Јо­ван-Јо­ва, рођ. 1908, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо на стра­жар­ском ме­сту у Ма­лом Га­ју, у бор­би про­тив ко­му­ни­ста у Ба­чин­цу 26. но­вем­бра 1943.

20. Пан­тић Ми­ле­те Ђур­ђе, рођ. 1924, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке при­ли­ком да­ва­ња обез­бе­ђе­ња Вр­хов­ној ко­ман­ди ЈВуО. Од­сту­пио са њи­ма ка за­пад­ној Ср­би­ји, на пу­ту за Бо­сну. По­ги­нуо 11. сеп­тем­бра 1944, у бор­би про­тив пар­ти­за­на на бр­ду Гла­ви­ца код се­ла Бер­ко­вац, у бли­зи­ни Рав­не го­ре.

21. Пан­тић Ми­ја­и­ла Ми­ли­во­је, рођ. 1896, уче­сник осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва Ср­би­је од 1912. до 1918, ра­ња­ван на Со­лун­ском фрон­ту и ви­ше пу­та од­ли­ко­ван, из­ме­ђу оста­лог Ка­ра­ђор­ђе­вом зве­здом. Пред­сед­ник се­о­ске оп­шти­не у два ман­да­та. Иако је упо­зо­ра­ван од не­ких ко­му­ни­ста да се са­кри­је уочи уби­ства, ни­је хтео да их по­слу­ша, јер ни­ко­ме ни­је на­нео зла. Уби­јен од ко­му­ни­ста у свом дво­ри­шту у но­ћи из­ме­ђу 27. и 28. ма­ја 1942. То­га да­на, ка­да су уби­ли Ми­ли­во­ја, пар­ти­за­ни су уби­ли и Жи­ву Ер­ског и спа­ли­ли оп­штин­ску ар­хи­ву. Ми­ли­во­јев отац је не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је умро од ту­ге за си­ном.

22. Пе­тро­вић Ада­ма Ми­ка, од пре ра­та био је у сва­ђи са не­ким се­о­ским ко­му­ни­сти­ма, па ни­је хтео да ис­по­ру­чу­је ко­му­ни­сти­ма на­мир­ни­це при­ли­ком при­нуд­ног от­ку­па. Се­о­ска ми­ли­ци­ја га је ухва­ти­ла и уби­ла по на­ло­гу ло­кал­них вла­сти.

23. Ра­ни­са­вље­вић Па­вла Ра­до­ван-Ра­ка, рођ. 1914, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, оти­шао са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

24. Ра­ни­са­вље­вић Бра­ни­сла­ва Ми­лу­тин, рођ. 1922, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, оти­шао са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

25. Ри­стић Дра­гутина Ми­о­драг-Ми­ћа, рођ. 1923, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, оти­шао са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

26. Се­ку­лић Мла­де­на Мла­ден, рођ. 1907, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, оти­шао са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

27. Си­мић Ми­ха­и­ла Пе­тар-Пе­ра, рођ. 1912, учи­тељ. Је­дан од пр­вих рав­но­го­ра­ца у око­ли­ни Па­лан­ке, ка­сни­је ко­ман­дант вој­не при­хват­не ста­ни­це Ја­се­нич­ког сре­за и члан ко­ман­де сре­за ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

28. Сми­ља­нић Ђу­ра Ни­ко­ла, рођ. 1926, из­бе­гли­ца из На­ши­ца, то­ком ра­та жи­вео у Ра­бров­цу, у ку­ћи Ми­ли­во­ја Пан­ти­ћа. Био у чет­ни­ци­ма, на слу­жби у прат­њи ко­ман­де сре­за ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

29. Сми­ља­нић Ђу­ра Во­јин, рођ. 1921, из­бе­гли­ца из На­ши­ца, на­ста­њен у Ра­бров­цу. По­чет­ком ра­та сту­пио у љо­ти­ћев­це Ма­ри­са­ва Пе­тро­ви­ћа. Та­мо је уна­пре­ђен у чин под­на­ред­ни­ка и ви­ше пу­та је са сво­јим во­дом из­вла­чио чет­ни­ке из не­по­вољ­ног по­ло­жа­ја. По­чет­ком 1944. пре­шао у чет­ни­ке, био у прат­њи ко­ман­де сре­за при ЈВуО, ода­кле је сеп­тем­бра исте до­шао ку­ћи. По осло­бо­ђе­њу мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, где је због хра­бро­сти у бор­би са Нем­ци­ма по­ста­вљен за ко­ман­ди­ра че­те. По­ги­нуо на ми­сте­ри­о­зан на­чин у Сло­ве­ни­ји ма­ја 1945, а при­ча­ло се да је де­зер­ти­рао. Ка­сни­је је от­кри­ве­но да је стре­љан због уче­шћа у чет­нич­ком по­кре­ту, јер се са­зна­ло да је убио јед­ног пар­ти­зан­ског те­рен­ца.

30. Сто­ја­но­вић Ни­ко­ле Дра­ги­ша, рођ. 1920, брат му је био мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, а он га је при­вре­ме­но за­ме­нио у је­ди­ни­ци. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

 

Р а т а р и

1. Ар­се­ни­је­вић Ми­ло­ја Ве­ли­мир, рођ. 1909, ко­лар, при­пад­ник 1. до­бро­во­љач­ког пу­ка СДК, то­ком ра­та жи­вео у Зе­му­ну. Од­сту­пио са до­бро­вољ­ци­ма, али се вра­тио у Бе­о­град. Ухва­ћен од ко­му­ни­ста и стре­љан 6. ма­ја 1945. у Бе­о­гра­ду.

2. Бо­ги­ће­вић Мар­ка Ти­хо­мир-Ти­ка, рођ. 1895, угле­дан до­ма­ћин, отац бра­ће Бо­ги­ће­вић. То­ком ра­та са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма. Оти­шао са си­но­ви­ма при чет­нич­ким фор­ма­ци­ја­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

3. Бо­ги­ће­вић Ти­хо­ми­ра Жи­во­рад-Жи­ка, рођ. 1923, за­вр­шио ве­те­ри­нар­ску шко­лу, али је остао на се­лу и ба­вио се по­љо­при­вре­дом. То­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. По­ги­нуо 3. ју­на 1944. у бор­би про­тив ко­му­ни­ста у Дру­гов­цу, ка­да је од чет­нич­ког ко­ман­дан­та ме­ста Да­ни­ла Ми­ло­са­вље­ви­ћа на­ве­ден на пар­ти­зан­ску за­се­ду.

4. Бо­ги­ће­вић Ти­хо­ми­ра Ми­ло­је, рођ. 1918, то­ком ра­та са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма. Оти­шао са чет­ни­ци­ма због бра­та и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

5. Бо­ги­ће­вић Ти­хо­ми­ра Ра­до­сав, рођ. 1920, пи­то­мац Вој­не ака­де­ми­је, то­ком ра­та пот­по­руч­ник. Пре сту­па­ња у чет­ни­ке био оба­ве­шта­јац при СДС. Је­дан од пр­вих рав­но­го­ра­ца ово­га кра­ја и ко­ман­дант 2. ба­та­љо­на 1. ја­се­нич­ке бри­га­де, по­моћ­ник ко­ман­дан­та 1. ја­се­нич­ке бри­га­де, а по­том ко­ман­дант 2. по­ду­нав­ске бри­га­де, члан пре­ког су­да По­ду­нав­ске гру­пе бри­га­да ЈВуО и др. Ра­ња­ван ју­ла 1944. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у то­ку по­вла­че­ња кроз Бо­сну. На­вод­но обо­лео од ти­фу­са. Пре­ма не­ким вер­зи­ја­ма оздра­вио је, али се по до­ла­ску на сло­бод­ну те­ри­то­ри­ју у обла­сти Мо­дри­че пре­јео и по­том умро кра­јем мар­та 1945. У тре­нут­ку смр­ти на­ла­зио се на ду­жно­сти ко­ман­дан­та 1. ја­се­нич­ког ба­та­љо­на Ле­те­ћег сме­де­рев­ског од­ре­да. Пре­ма истим вер­зи­ја­ма са­хра­њен је у се­лу Ску­гри­ћи код Мо­дри­че, за­јед­но са ко­ман­дан­том кор­пу­са Жи­ва­ном Ла­зо­ви­ћем.

6. Бо­ги­ће­вић Дра­го­ми­ра Ми­ло­рад-Ми­да, рођ. 1920, под­на­ред­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. Пре сту­па­ња у чет­ни­ке био у јед­ни­ца­ма Срп­ске др­жав­не стра­же, на слу­жби у се­лу Дра­ги­ње у Ма­чви, по­знат под на­дим­ком Ми­ле Тен­ко­вац. При СДС ра­ња­ван. Пре­шао у чет­ни­ке 1943. То­ком ра­та ко­ман­дир 1. че­те 2. ба­та­љо­на 1. ја­се­нич­ке бри­га­де, за­тим у чи­ну на­ред­ни­ка шеф цен­тра ве­зе Сме­де­рев­ског кор­пу­са, а кра­ће вре­ме и ко­ман­дант 4. ба­та­љо­на 1. ја­се­нич­ке бри­га­де ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945. У Бо­сни је због ју­на­штва ван­ред­но уна­пре­ђен у чин пот­по­руч­ни­ка и вр­шио је ду­жност ађу­тан­та ко­ман­дан­та 1. ја­се­нич­ког ба­та­љо­на Ле­те­ћег сме­де­рев­ског чет­нич­ког од­ре­да. На­вод­но стра­дао ју­на 1945, по­сле сло­ма на Зе­лен­го­ри.

7. Бо­ги­ће­вић Алек­сан­дра Све­ти­слав-Све­та, рођ. 1923, то­ком ра­та као при­ста­ли­ца чет­ни­ка на­сил­но мо­би­ли­сан у СДК, ода­кле је де­зер­ти­рао. Од­сту­пао са чет­ни­ци­ма ка Бо­сни, али се убр­зо вра­тио и пре­дао ко­му­ни­сти­ма. Због стал­ног мал­тре­ти­ра­ња од стра­не ко­му­ни­ста по­но­во се од­мет­нуо ма­ја 1949. Муч­ки уби­јен на пре­ва­ру од УДБ-е 5. сеп­тем­бра 1949. у Гли­бов­цу, као не­пре­да­ти чет­ник.

8. Га­јић Ни­ко­ле Пре­драг, рођ. 1925, ко­лар, ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. По­ги­нуо 3. ју­на 1944. у бор­би про­тив ко­му­ни­ста у Дру­гов­цу, ка­да је од чет­нич­ког ко­ман­дан­та ме­ста Да­ни­ла Ми­ло­са­вље­ви­ћа на­ве­ден на пар­ти­зан­ску за­се­ду.

9. Га­јић Пе­тра Ми­ли­во­је, рођ. 1924, ко­вач, оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. На­вод­но по­ги­нуо у бор­би про­тив ко­му­ни­ста на пла­ни­ни Ву­чи­јак мар­та 1945, као при­пад­ник де­ве­то­чла­не па­тро­ле ко­ја је кре­ну­ла да из­ву­че Дра­ги­ћа Ди­ми­три­је­ви­ћа из ко­му­ни­стич­ког обру­ча.

10. Ди­ми­три­је­вић Све­то­за­ра Дра­го­слав-Дра­го­слав Ра­та­рац, рођ. 1920, пред­рат­ни пи­то­мац Вој­не ака­де­ми­је. То­ком ра­та пот­по­руч­ник; ко­ман­дант 1. ба­та­љо­на 1. ве­ли­ко­о­ра­шке бри­га­де, а од про­ле­ћа 1944. ко­ман­дант исте бри­га­де. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и пре­жи­вео бо­сан­ску гол­го­ту, где је и ра­ња­ван. Ок­то­бра 1945. са чи­ном по­руч­ни­ка вра­тио се у До­њу Ја­се­ни­цу, с на­ре­ђе­њем ге­не­ра­ла Ми­ха­и­ло­ви­ћа да ор­га­ни­зу­је уста­нак про­тив ко­му­ни­ста. Стра­дао 19. мар­та 1946, у су­ко­бу са је­ди­ни­ца­ма ОЗН-е у Сто­јач­ку. По дру­гој вер­зи­ји, за­ро­бљен као ра­ње­ник и уби­јен у Па­лан­ци.

11. Ди­ми­три­је­вић Све­то­за­ра Пре­драг-Дра­гић, рођ. 1921, ко­вач, пре ра­та ра­дио у Па­лан­ци. То­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Од­сту­пио са чет­ни­ци­ма у Бо­сну. У то­ку по­вла­че­ња мар­та 1945. ра­њен у бор­би са пар­ти­за­ни­ма у обе но­ге, ве­ро­ват­но на пла­ни­ни Ву­чи­јак код Дер­вен­те. Као ра­ње­ник од­се­чен од глав­ни­не, рас­тр­гли су га ву­ко­ви на пла­ни­ни не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је.

12. Ди­ми­три­је­вић М. Сте­ван-Док­тор Сте­ва, рођ. 1892, ле­кар, жи­вео у То­по­ли. Ди­рек­тор бол­ни­це у То­по­ли за вре­ме ра­та и кор­пу­сни ле­кар при Гор­ској кра­ље­вој гар­ди. Оти­шао са чет­ни­ци­ма Гор­ске гар­де и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну, као при­пад­ник са­ни­те­та гру­пе кор­пу­са ЈВуО.

13. До­кић Ми­ла­на Дра­гу­тин-Ка­лу­ђер, рођ. 1920, пре ра­та мо­нах у ма­на­сти­ру Жи­ча. То­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Ни­је од­сту­пио са чет­ни­ци­ма у Бо­сну је­се­ни 1944, јер се раз­бо­лео од ту­бер­ку­ло­зе. По осло­бо­ђе­њу се скри­вао, али је ухва­ћен од ко­му­ни­ста и са­слу­ша­ван у ОЗН-и у Бе­о­гра­ду. Пре­су­дом Вој­ног су­да Бе­о­град­ског под­руч­ја осу­ђен на смрт 1. апри­ла 1945. го­ди­не и уби­јен не­ду­го по­том.

14. Ђор­ђе­вић Вла­ди­ми­ра Бу­ди­мир, рођ. 1907, угле­дан се­љак, то­ком ра­та не­у­тра­лан. Апри­ла 1950. ко­му­ни­сти су фор­ми­ра­ли За­дру­гу у Ра­та­ри­ма, при­ли­ком че­га су му тра­жи­ли да се до­бро­вољ­но од­рек­не зе­мље, на шта им је он од­го­во­рио да зе­мљу мо­гу до­би­ти са­мо пре­ко ње­га мр­твог. Уз то, сум­ња­ли су да се код ње­га кри­је не­пре­да­ти чет­ник Ве­ла Мар­ко­вић. Уве­че 17. ју­на 1950, код ње­го­ве шта­ле, ко­му­ни­сти су га са­че­ка­ли и уби­ли га. По­сле то­га под­не­ли су ла­жну вер­зи­ју о ње­го­вој по­ги­би­ји.

15. Ђор­ђе­вић Жи­во­ји­на Ви­то­мир, рођ. 1905, сим­па­ти­зер чет­ни­ка, по осло­бо­ђе­њу при­пад­ник иле­гал­не мо­нар­хи­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је. На пре­ва­ру за­ро­бљен и уби­јен од ко­му­ни­ста 13. ју­ла 1950, код Ба­ји­ћа ко­ли­ба из­ме­ђу Ра­та­ра и Це­ров­ца.

16. Ива­но­вић Ду­ша­на Жи­во­мир, рођ. 1923, ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. По­ги­нуо 1. но­вем­бра 1943. у бор­би про­тив ко­му­ни­ста у Дру­гов­цу, као пр­ви по­ги­ну­ли чет­ник у се­лу.

17. Мар­ко­вић Све­то­за­ра Ду­шан-Ма­ли Мар­ко, рођ. 1921, сту­пио 1941. у пар­ти­за­не па де­зер­ти­рао и до­шао ку­ћи. Са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма. У про­ле­ће мо­би­ли­сан у СДК и по­слат на По­влен. Та­мо је на­вод­но с ле­ђа убио љо­ти­ћев­ског ко­ман­дан­та Ла­бу­са и до­шао у се­ло, где се при­кљу­чио чет­ни­ци­ма, у чи­јим ре­до­ви­ма је остао до до­ла­ска пар­ти­за­на. Остао код ку­ће у је­сен 1944. Уби­јен од ко­му­ни­ста по­сле му­че­ња и ба­ти­на­ња де­цем­бра 1944. у кру­гу ка­сар­не у Па­лан­ци, по на­ло­гу ко­ман­де ме­ста.

18. Мар­ко­вић Ђор­ђа Јо­ван-Јо­ва, рођ. 1894, тр­го­вац, угле­дан до­ма­ћин, вла­сник стру­га­ре и сим­па­ти­зер чет­ни­ка. Стре­љан од ко­му­ни­ста 28. де­цем­бра 1944. ис­пред се­о­ске оп­шти­не, јер му је кћер­ка Рад­ми­ла ак­тив­но са­ра­ђи­ва­ла са чет­ни­ци­ма и би­ла ве­ре­ни­ца чет­нич­ког ко­ман­дан­та Ра­до­са­ва Бо­ги­ће­ви­ћа.

19. Мар­ко­вић Мла­де­на Ми­лу­тин-Ми­ка, рођ. 1925, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо не­хо­ти­це од стра­не омла­дин­ца Ми­ло­ра­да Сте­ва­но­ви­ћа у Це­ров­цу 3. сеп­тем­бра 1944, при­ли­ком ве­жбе са оруж­јем при вој­ној обу­ци.

20. Мар­ко­вић Ђур­ђа Ра­до­мир-Рај­ко, рођ. 1910, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945. На­вод­но по­ги­нуо на Зе­лен­го­ри ма­ја 1945.

21. Ми­ја­то­вић Ти­хо­мир-Ти­ка, рођ. 1891, то­ком ра­та ко­ман­дант се­ла при струк­ту­ра­ма ЈВуО. При­ли­ком спро­во­ђе­ња за Па­лан­ку ра­ди ис­тра­ге кра­јем ок­то­бра 1944. мал­тре­ти­ран од ко­му­ни­ста, од че­га је до­био ср­ча­ни удар и умро.

22. Ми­ли­ће­вић Бо­жи­да­ра Ду­шан-Ма­рић, рођ. 1921, то­ком ра­та као при­ста­ли­ца чет­ни­ка на­сил­но мо­би­ли­сан у СДК, ода­кле је де­зер­ти­рао. Од­сту­пао са чет­ни­ци­ма ка Бо­сни, али се убр­зо вра­тио и пре­дао ко­му­ни­сти­ма. Због стал­ног мал­тре­ти­ра­ња од стра­не ко­му­ни­ста по­но­во се од­мет­нуо ма­ја 1949. Муч­ки уби­јен на пре­ва­ру од УДБ-е 5. сеп­тем­бра 1949. у Гли­бов­цу, као не­пре­да­ти чет­ник.

23. Мир­ко­вић Ми­ла­на Ми­ло­рад-Ми­да, рођ. 1923, оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

24. Ми­ха­и­ло­вић Пе­тра Че­до­мир-Че­да Ану­шкић, рођ. 1918, са­рад­ник љо­ти­ће­ва­ца и не­мач­ких вој­них је­ди­ни­ца; ка­сни­је при­пад­ник Спе­ци­јал­не по­ли­ци­је. Ухап­шен од ко­му­ни­ста по осло­бо­ђе­њу, оте­ран за Па­лан­ку и стре­љан у кру­гу ка­сар­не де­цем­бра 1944, по на­ло­гу ко­ман­де ме­ста.

25. Не­дељ­ко­вић Р. Жи­во­јин, рођ. 1892, слу­жи­тељ у оп­шти­ни Ра­та­ри. Те­шко пре­ту­чен од пар­ти­зан­ске трој­ке кра­јем ок­то­бра 1941, због „из­да­је рад­нич­ке кла­се“. Умро је од по­сле­ди­ца убо­ја 1943.

26. Оку­лић Ди­ми­три­је, рођ. 1907. у Вој­во­ди­ни, то­ком ра­та жи­вео у Ра­та­ри­ма као жан­дарм. Пре­шао у Пољ­ску стра­жу, па 1944. у чет­ни­ке. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну, у чи­ну под­на­ред­ни­ка.

27. Ра­ди­шић Жи­ва­на Ми­ха­и­ло-Жа­жа, рођ. 1922, то­ком ра­та био у СДК, а је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Био на Срем­ском фрон­ту, при пр­вим ли­ни­ја­ма. От­крив­ши да је био љо­ти­ће­вац, стре­љан 1945. од ко­му­ни­ста, у по­за­ди­ни фрон­та.

28. Ра­до­је­вић Ми­ја­и­ла Аран­ђел-Смун­ђа, рођ. 1921, то­ком ра­та ви­ше пу­та мо­би­ли­сан у чет­ни­ке. Оти­шао до­бро­вољ­но са њи­ма пред осло­бо­ђе­ње и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945. На­вод­но стра­дао на Зе­лен­го­ри ма­ја 1945.

29. Ру­ме­нић Дра­го­љу­ба Ду­шан, рођ. 1919, ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја и чу­ве­ни чет­нич­ки пу­шко­ми­тра­ље­зац, по­знат по то­ме што је у бор­ба­ма про­тив ко­му­ни­ста пе­вао чет­нич­ке пе­сме. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945. На­вод­но по­ги­нуо на Зе­лен­го­ри ма­ја 1945.

30. Ру­ме­нић Ла­за­ра Пре­драг, рођ. 1921, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма, ма­њег ан­га­жо­ва­ња. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

31. Со­ла­ре­вић Ви­то­ми­ра Ми­ли­ја, рођ. 1918, оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

32. Ста­нић Љу­бо­ми­ра Све­то­зар-За­ка, рођ. 1911, то­ком ра­та сим­па­ти­зер и са­рад­ник чет­ни­ка. По­сле ра­та скри­вао не­пре­да­тог чет­ни­ка Бра­ну То­до­ро­ви­ћа-Ру­са и ак­тив­но по­ма­гао не­пре­да­те чет­ни­ке. На пре­ва­ру уби­јен од ко­му­ни­ста кра­јем мар­та 1947.

33. Ста­нић Жи­ва­на Ми­лан, рођ. 1910, ре­зер­вни под­на­ред­ник, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке 1944. и од­сту­пио са њи­ма у Бо­сну. За­ро­бљен од ко­му­ни­ста то­ком по­вла­че­ња и стре­љан на Дри­ни код Звор­ни­ка де­цем­бра 1944.

34. Сте­ва­но­вић Ми­ли­во­ја Пре­драг-Пре­да, рођ. 1924, пра­ти­лац Дра­го­сла­ва Ди­ми­три­је­ви­ћа. Уче­ство­вао у бор­би про­тив пар­ти­за­на у Дру­гов­цу 24. ју­на 1944, где му је са­бо­рац Ми­ша Ма­нић из Ра­бров­ца ра­њен. Ко­ли­ма је кре­нуо са Ма­ни­ћем да га спро­ве­де у бол­ни­цу у Ко­ла­ре. Из­ме­ђу Дру­гов­ца и Ко­ла­ра на­и­шао на пар­ти­за­не, ко­ји су при­пу­ца­ли и уби­ли га, 27. ју­на 1944.

35. Та­дић Жи­во­ји­на Бо­ри­во­јеБо­ра, рођ. 1923, то­ком ра­та је­дан од те­ле­гра­фи­ста Сме­де­рев­ског кор­пу­са ЈВуО. Хап­шен од љо­ти­ће­ва­ца. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну. На­вод­но по­ги­нуо 21. де­цем­бра 1944. у око­ли­ни Клад­ња, у су­ко­бу са пар­ти­за­ни­ма.

36. Та­дић Жи­во­ји­на Бо­жи­дарБо­жа, рођ. 1921, мо­би­ли­сан у љо­ти­ћев­це, а због не­при­ја­тељ­ског ста­ва пре­ма њи­ма ка­сни­је оте­ран у Бор­ски руд­ник. По­бе­гао из руд­ни­ка и при­кљу­чио се чет­ни­ци­ма, остао са њи­ма до кра­ја ра­та и од­сту­пио у Бо­сну, где је не­стао 1945.

37. Цо­кић Ми­лен­ка Че­до­мир-Че­да, рођ. 1925, ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Чу­вао чет­нич­ку ра­дио ста­ни­цу у По­ду­на­вљу по на­ло­гу Ра­до­са­ва Бо­ги­ће­ви­ћа. Ка­да је ње­го­ва је­ди­ни­ца на­пад­ну­та, ју­нач­ки се бо­рио и по­ги­нуо у бор­би са ко­му­ни­сти­ма у Пе­три­је­ву 23. ав­гу­ста 1944. Пру­жао от­пор до по­след­њег мет­ка, а за­тим се бо­рио но­жем. У тој бор­би убио је ви­ше пар­ти­за­на, али га је је­дан са ле­ђа уда­рио се­ки­ром и ра­нио. Ра­ње­ном су му дра­ли ко­жу с гла­ве и по­сле ду­гог му­че­ња га уби­ли.

38. Шкер­бич Ма­та-Шкер­ба, рођ. 1908. у Ма­ри­бо­ру, бра­вар, од 1932. жи­вео у Ра­та­ри­ма и ра­дио у мли­ну код Рац­ка Ра­до­ва­но­ви­ћа. Јед­ном при­ли­ком љо­ти­ћев­ци­ма је опра­вио пу­шко­ми­тра­љез, а у се­лу је го­во­рио у ко­рист Не­ма­ца и био ту­мач. Спа­сао је не­ке Ра­тар­це од Не­ма­ца. Уби­јен хи­цем у гла­ву од пар­ти­за­на-из­бе­гли­це из Це­ров­ца 22. ок­то­бра 1941. у цен­тру се­ла, под оп­ту­жбом да је јед­ном при­ја­вио Нем­ци­ма до­ла­зак пар­ти­зан­ске гру­пе у Ра­та­ре.

 

С е л е в а ц

1. Ан­ђел­ко­вић Ж. Кон­стан­тин, рођ. 1923, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо 4. ју­на 1944. у бор­би про­тив пар­ти­за­на на ре­јо­ну План­ди­ште у Се­лев­цу, ка­да је 3. ја­се­нич­ка бри­га­да упа­ла у пар­ти­зан­ску за­се­ду.

2. Бај­кић Ми­ло­ша Ду­шан, рођ. 1907, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо за вре­ме не­мач­ке офан­зи­ве про­тив ЈВуО 17. фе­бру­а­ра 1944, код бр­да Вра­и­лак у Се­лев­цу.

3. Бај­чић Жи­во­ји­на Алек­сан­дар, рођ. 1905, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо за вре­ме не­мач­ке офан­зи­ве про­тив ЈВуО 17. фе­бру­а­ра 1944, код бр­да Вра­и­лак у Се­лев­цу.

4. Бај­чић Вла­ди­ми­ра Ми­лој­ко, рођ. 1905, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо за вре­ме не­мач­ке офан­зи­ве про­тив ЈВуО 17. фе­бру­а­ра 1944, код бр­да Вра­и­лак у Се­лев­цу.

5. Бај­чић Ми­ло­са­ва Ра­до­ван, рођ. 1909, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо за вре­ме не­мач­ке офан­зи­ве про­тив ЈВуО 17. фе­бру­а­ра 1944, код бр­да Вра­и­лак у Се­лев­цу.

6. Бај­чић Ра­до­сла­ва Дра­ги­ша, рођ. 1922, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо 4. ју­на 1944. у бор­би про­тив пар­ти­за­на на ре­јо­ну План­ди­ште у Се­лев­цу, ка­да је 3. ја­се­нич­ка бри­га­да упа­ла у за­се­ду.

7. Ва­си­ље­вић Вла­ди­ми­ра Дра­го­љуб-Ста­ри, рођ. 1903, то­ком ра­та са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма и био ре­јон­ски ко­ман­дант. Ухва­ћен и уби­јен ба­ти­на­ма од се­о­ских ко­му­ни­ста-ско­је­ва­ца у но­ћи 26/27. ок­то­бра 1944. у ата­ру Аза­ње.

8. Ве­лић Ми­ло­ја Бра­ни­слав, рођ. 1919, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо 4. ју­на 1944. у бор­би про­тив пар­ти­за­на на ре­јо­ну План­ди­ште, ка­да је 3. ја­се­нич­ка бри­га­да упа­ла у за­се­ду.

9. Вла­стић Жи­во­ји­на Бо­го­љуб, рођ. 1905, јед­ном при­ли­ком при­ја­вио бо­ра­вак пар­ти­за­на у се­лу ко­ман­ди СДС, а био је и у за­ва­ди са ме­сним ко­му­ни­сти­ма. Уби­јен од пар­ти­за­на у се­лу, у но­ћи 31. мар­та/1. апри­ла 1944.

10. Во­ји­но­вић Ми­ло­ва­на Жи­во­та-Жи­ка, рођ. 1880, управ­ник Ди­рек­ци­је за ис­хра­ну у се­лу, ан­ти­ко­му­ни­ста. Уби­јен од гру­пе пар­ти­за­на код цр­кве­ног до­ма у но­ћи 10/11. ју­на 1943, а ку­ћа му је по­том опљач­ка­на.

11. Ву­ји­чић Во­ји­сла­ва Ми­ло­сав, рођ. 1919, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо 4. ју­на 1944. у бор­би про­тив пар­ти­за­на на ре­јо­ну План­ди­ште у Се­лев­цу, ка­да је 3. ја­се­нич­ка бри­га­да упа­ла у за­се­ду.

12. Ђу­рић Ми­ло­ја Бо­ри­во­је-Бо­ра, рођ. 1918, аба­џи­ја, то­ком ра­та по­моћ­ник ко­ман­дан­та се­ла Ра­ди­са­ва Ла­зи­ћа при ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

13. Ишић Бла­го­ја Ми­ло­је, рођ. 1926, уби­јен од пар­ти­за­на у но­ћи 27/28. ок­то­бра 1943. из­ме­ђу Се­лев­ца и Аза­ње, на­вод­но за­то што је чет­ни­ци­ма јед­ном при­ли­ком одао пар­ти­зан­ски по­ло­жај.

14. Јев­тић Ви­до­са­ва Ми­о­драг-Ми­ла, рођ. 1922, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо за вре­ме не­мач­ке офан­зи­ве про­тив ЈВуО 17. фе­бру­а­ра 1944, код бр­да Вра­и­лак у Се­лев­цу.

15. Јо­ва­но­вић Ра­дој­ка Жи­во­та-Џвр­џа, рођ. 1908, ли­мар, чет­нич­ки са­рад­ник. Пра­вио је чет­ни­ци­ма ка­ме и ко­кар­де. Ухва­ћен од се­о­ске ми­ли­ци­је у сла­ми у ко­јој се скри­вао и бо­ден ви­ла­ма. Муч­ки уби­јен од се­ле­вач­ких ско­је­ва­ца у се­лу, ба­ти­на­ма, 1. но­вем­бра 1944.

16. Јо­ва­но­вић Дра­го­слав-Дра­га Му­са, рођ. 1892, ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. По­ги­нуо за вре­ме не­мач­ке офан­зи­ве про­тив ЈВуО 17. фе­бру­а­ра 1944, код бр­да Вра­и­лак у Се­лев­цу.

17. Јо­ви­чић Жи­ва­на Ар­се­ни­је-Ар­са, рођ. 1884, ухва­ћен и уби­јен од ко­му­ни­ста у се­лу у но­ћи 27/28. ју­ла 1943, на­вод­но због шпи­ју­на­же пар­ти­за­на.

18. Јо­ви­чић Р. Ра­ди­сав, рођ. 1921, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо 4. ју­на 1944. у бор­би про­тив пар­ти­за­на на ре­јо­ну План­ди­ште, ка­да је 3. ја­се­нич­ка бри­га­да упа­ла у за­се­ду.

19. Јо­ви­чић Жи­ва­на Та­на­си­је-Та­са, рођ. 1903, сим­па­ти­зер чет­ни­ка. Ухва­ћен од ко­му­ни­ста у Ба­чин­цу 26. но­вем­бра 1943. по­сле бор­бе са чет­ни­ци­ма у Ма­лом Га­ју, ка­да је по­ма­гао ро­ђа­ци­ма око из­град­ње ку­ће. Оп­ту­жен да је шпи­ју­ни­рао пар­ти­за­не и стре­љан на ли­цу ме­ста.

20. Јо­цић Сте­ва­на Ми­о­драг-Ми­ја, рођ. 1917, учи­тељ, ре­зер­вни пот­по­руч­ник, по­моћ­ник ко­ман­дан­та 3. ја­се­нич­ке бри­га­де, за­тим ко­ман­дант при­хват­не вој­не ста­ни­це ЈВуО у Ве­ли­ком Ораш­ју. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и по­ги­нуо у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945, као ин­тен­дант Ле­те­ћег сме­де­рев­ског од­ре­да. На­вод­но стра­дао на Зе­лен­го­ри 13. ма­ја 1945.

21. Ла­зић Ог­ња­на Ра­ди­сав, рођ. 1904, ко­ман­дант се­ла при струк­ту­ра­ма ЈВуО, то­ком ра­та спа­сао мно­ге ло­кал­не ко­му­ни­сте. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну, као ин­тен­дант 2. ја­се­нич­ког ба­та­љо­на Ле­те­ћег сме­де­рев­ског од­ре­да.

22. Ми­ла­но­вић Спа­со­ја Жи­ва­дин, рођ. 1904, чет­нич­ки ку­рир, за­ро­бљен и уби­јен од пар­ти­за­на 12. сеп­тем­бра 1944. из­ме­ђу Ду­бо­не и Ве­ли­ке Кр­сне, но­се­ћи по­шту ко­ман­ди ЈВуО на Ко­сма­ју.

23. Ми­ло­ва­но­вић Ми­ли­во­ја Љу­бо­мир, рођ. 1891, мо­би­ли­сан од чет­ни­ка да пре­ве­зе њи­хо­вог вој­ни­ка Ра­до­ва­на Ста­но­је­ви­ћа у Лан­дол. Код Коњ­ске су их пре­сре­ли пар­ти­за­ни, али су они по­че­ли да бе­же. Обо­ји­ца су ухва­ће­ни и по­би­је­ни у ата­ру Дру­гов­ца, 9. ма­ја 1944.

24. Ми­ло­је­вић Ра­до­ва­на Бра­ни­славБра­на, рођ. 1905, то­ком ра­та сим­па­ти­зер чет­ни­ка и ви­ше пу­та мо­би­ли­сан од њих. По­сле осло­бо­ђе­ња скри­вао од ко­му­ни­ста свог ку­ма, не­пре­да­тог чет­ни­ка Ми­су Во­ји­но­ви­ћа из До­брог До­ла. Уби­јен од ко­му­ни­стич­ке ми­ли­ци­је 10. апри­ла 1946, за­јед­но са Ми­сом.

25. Ми­лој­ко­вић Ан­то­ни­ја Ле­по­са­ва-По­ла, рођ. 1901, удо­ви­ца, ка­фе­џи­ка, би­ла је бо­га­та и има­ла је ка­фа­ну у Се­лев­цу. У ка­фа­ну су че­сто до­ла­зи­ли чет­ни­ци и она је за­то оп­ту­же­на да са­ра­ђу­је са њи­ма. Обе­ше­на је од пар­ти­за­на у но­ћи 25/26. сеп­тем­бра 1944, на Ко­ји­ћа бр­ду.

26. Ми­тра­ши­но­вић Ми­ли­је Бо­жи­дар-Бо­жа, рођ. 1902, чет­нич­ки са­рад­ник и ку­рир, уби­јен од ко­му­ни­ста од­мах по осло­бо­ђе­њу у се­лу, 11. ок­то­бра 1944, за­јед­но са бра­том.

27. Ми­тра­ши­но­вић Ми­ли­је Љу­бо­мир-Љу­ба, рођ. 1905, на­ред­ник-вод­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, ко­ман­дант 1. ба­та­љо­на 3. ја­се­нич­ке бри­га­де ЈВуО. Уби­јен од се­о­ских ко­му­ни­ста од­мах по осло­бо­ђе­њу, 11. ок­то­бра 1944. у се­лу, за­јед­но са бра­том.

28. Ни­ко­лић Ра­ке Ра­до­сав-Ра­ца Цар­ски, из на­се­ља Су­ва Ба­ра, по­чет­ком ра­та са­ра­ђи­вао са пар­ти­за­ни­ма, па 1943. пре­шао у чет­ни­ке, са ко­ји­ма је са­ра­ђи­вао до кра­ја ра­та. Стре­љан од ко­му­ни­ста у Па­лан­ци, на Ру­ди­на­ма, 21. ок­то­бра 1944.

29. Па­вић Или­је Жи­ва­дин, рођ. 1917, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо за вре­ме не­мач­ке офан­зи­ве про­тив ЈВуО 17. фе­бру­а­ра 1944, код бр­да Вра­и­лак у Се­лев­цу.

30. Пет­ко­вић Алек­сан­дра Жи­ва­дин-Ди­не, рођ. 1921, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо за вре­ме не­мач­ке офан­зи­ве про­тив ЈВуО 17. фе­бру­а­ра 1944, код бр­да Вра­и­лак у Се­лев­цу.

31. Пе­тро­вић Ак­сен­ти­ја Вла­ди­мир-Влај­ко-Поп, рођ. 1884, чет­нич­ки са­рад­ник и ку­рир, за­ро­бљен и уби­јен од пар­ти­за­на 7. ју­ла 1944. на Брд­ња­ку.

32. Пе­тро­вић Вла­ди­ми­ра Дра­го­љуб-Ми­ка, рођ. 1922, чет­нич­ки са­рад­ник и ку­рир, за­ро­бљен и уби­јен од пар­ти­за­на 7. ју­ла 1944. на Брд­ња­ку.

33. Пе­тро­вић Ар­се­ни­ја Јо­ван-Јо­ви­ца, рођ. 1891, пре ра­та це­њен чо­век и ду­го­го­ди­шњи рад­ник оп­шти­не. То­ком ра­та де­ло­во­ђа оп­шти­не и чет­нич­ки сим­па­ти­зер. Уби­јен од пар­ти­за­на Ко­смај­ског од­ре­да у но­ћи 1/2. ав­гу­ста 1943.

34. Пе­тро­вић А. Са­ва, рођ. 1891, уче­сник осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва Ср­би­је од 1912. до 1914. За вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та ин­тер­ни­ран у Не­мач­ку. То­ком ра­та не­мач­ки ту­мач у се­лу. Муч­ки уби­јен од ко­му­ни­ста у но­ћи 2/3. ју­ла 1943. у сво­јој шта­ли.

35. Пи­ри­ва­трић Ра­до­са­ва Љу­бо­мир-Ми­ћа, рођ. 1918, ар­ти­ље­риј­ски на­ред­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, ко­ман­дант штаб­ног ба­та­љо­на Сме­де­рев­ског кор­пу­са, па ко­ман­дант 7. по­ду­нав­ске бри­га­де ЈВуО. Од­сту­пио са чет­ни­ци­ма у Бо­сну; на­вод­но умро од ти­фу­са на Ву­чи­ја­ку по­чет­ком 1945, у се­лу Осје­ча­ни код Дер­вен­те.

36. По­по­вић М. Пе­тар, рођ. 1903, ва­зду­хо­плов­ни на­ред­ник-пи­лот. То­ком ра­та био у Пољ­ској стра­жи. Остао са је­ди­ни­ца­ма Гор­ске кра­ље­ве гар­де ЈВуО да бра­ни Аран­ђе­ло­вац од ко­му­ни­ста. По­ги­нуо у бор­би про­тив пар­ти­за­на пред са­мим Аран­ђе­лов­цем, 18. сеп­тем­бра 1944.

37. Ра­дој­ко­вић Пе­тра Све­ти­слав, рођ. 1895, угле­дан до­ма­ћин, се­о­ски ба­ка­лин, снаб­де­вао по по­тре­би ма­те­ри­ја­лом из сво­је рад­ње све вој­ске ко­је су до­ла­зи­ле у Лу­ње­вац. Уби­јен од гру­пе ко­му­ни­ста под ко­ман­дом Ива­на Сте­фа­но­ви­ћа-Ср­бе на кућ­ном пра­гу у но­ћи 14/15. сеп­тем­бра 1943, јер тре­нут­но ни­је имао ци­га­ре­те за њи­хо­ву вој­ску. Хте­ли су да му уби­ју и си­на Пе­тра, али га ни­су на­шли. Ку­ћа му је по уби­ству пот­пу­но опљач­ка­на, а убио га је из­ве­сни ко­му­ни­ста Жу­ћа, ко­ји је пре ра­та слу­жио код ње­га.

38. Ра­дој­ко­вић Све­ти­сла­ва Ми­о­драг, рођ. 1918, сим­па­ти­зер чет­ни­ка, уби­јен од ко­му­ни­ста на кућ­ном пра­гу, за­јед­но са оцем, у но­ћи 14/15. сеп­тем­бра 1943.

39. Ра­ди­шић Во­ји­сла­ва Све­ти­слав-Ва­са Ба­рон­чић, рођ. 1926, 1943. сту­пио у пар­ти­за­не. Бра­та су му стре­ља­ли Нем­ци. За­ро­бљен од чет­ни­ка по­чет­ком 1944. и остао у њи­хо­вим ре­до­ви­ма. Од­сту­пио са њи­ма у Бо­сну, где му се гу­би траг. Пре­ма јед­ној вер­зи­ји за­ро­бљен од пар­ти­за­на, а по­том пу­штен; доц­ни­је по­но­во ухап­шен и уби­јен. По дру­гој вер­зи­ји вра­ћен је и умро по­чет­ком 1945. у за­тво­ру у Срем­ској Ми­тро­ви­ци.

40. Ра­шић Вла­ди­ми­ра Ми­ло­рад-Ми­ћа, рођ. 1922, аба­џи­ја, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и по­ги­нуо кра­јем ок­то­бра 1944. код При­је­по­ља то­ком од­сту­па­ња ка Бо­сни, при­ли­ком са­ве­знич­ког бом­бар­до­ва­ња.

41. Ре­џић Д. Ра­ди­сав, рођ. 1914, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, по­ги­нуо за вре­ме не­мач­ке офан­зи­ве про­тив ЈВуО 17. фе­бру­а­ра 1944, код бр­да Вра­и­лак у Се­лев­цу.

42. Ро­го­ља Ак­се Ду­шан, рођ. 1912, из­бе­гли­ца из Се­ве­ри­на у Хр­ват­ској, то­ком ра­та на­ста­њен у Се­лев­цу. Бли­зак са­рад­ник Ра­ди­са­ва Ла­зи­ћа. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао 1945. у по­вла­че­њу кроз Бо­сну.

43. Си­мић Све­то­за­ра Ми­лан, рођ. 1907, тр­го­вац, вла­сник рад­ње у се­лу. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

44. Ши­љић Жи­во­ји­на Ми­ли­ја-Вр­ца, рођ. 1881, ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. За­ро­бљен и уби­јен од ко­му­ни­ста 12. мар­та 1944. у Лу­њев­цу, са Ми­ха­и­лом Ми­ло­са­вље­ви­ћем из Сме­де­ре­ва, ка­да су по­шли на од­су­ство.

 

Ц е р о в а ц

1. Ада­мо­вић Ми­ха­и­ла Жи­ва­дин-Рај­ко, рођ. 1921, ма­шин­бра­вар, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

2. Ар­на­у­то­вић Дра­гу­ти­на Дам­њан-Му­ја, рођ. 1921, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

3. Бла­го­је­вић Жи­во­те Ми­ло­ван-Ми­ћа, рођ. 1905, сто­лар, ле­та 1944. мо­би­ли­сан у чет­ни­ке. У бор­би про­тив пар­ти­за­на у Дру­гов­цу августа 1944. ра­њен је Це­ров­ча­нин Ми­ло­сав Ми­тро­вић. Ми­ћа га је из­нео са бо­ји­шта и са­крио од пар­ти­за­на, али је за­то он за­ро­бљен. Од­ве­ден од ко­смај­ских пар­ти­за­на у се­ло Вла­шку код Мла­де­нов­ца где је уби­јен, сеп­тем­бра 1944.

4. Бр­кић Ста­но­ја Ра­до­је-Рај­ко, рођ. 1916, то­ком ра­та са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма. Оти­шао је са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

5. Ја­њић Хри­сти­во­ја Ми­ле­та, рођ. 1897. у Са­ра­но­ву, жи­вео у Це­ров­цу. Ода­вао Нем­ци­ма пар­ти­за­не и њи­хо­ве са­рад­ни­ке. Пар­ти­за­ни су га на­шли уве­че у ње­го­вом по­се­ду, док је се­као ша­шу. На пре­ва­ру на­ве­ден да се сам ода. Убио га је пар­ти­зан Ми­ка Го­лу­бо­вић 22. ок­то­бра 1941. пред ве­ћим бро­јем љу­ди.

6. Ко­чић Јо­си­фа Дра­го­слав-Дра­га, рођ. 1909, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке, оти­шао са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

7. Ко­чић Ко­ста­ди­на Ми­хај­ло-Ми­ка, рођ. 1908, ка­пе­тан вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. Ор­га­ни­за­тор Рав­но­гор­ског по­кре­та; то­ком ра­та ко­ман­дант 2. ја­се­нич­ке бри­га­де ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945, као по­моћ­ник ко­ман­дан­та Ле­те­ћег сме­де­рев­ског од­ре­да. На­вод­но стра­дао на Зе­лен­го­ри ма­ја 1945.

8. Ми­ли­во­је­вић Ми­лу­ти­на Ђур­ђе-Ђу­ра, рођ. 1922, то­ком ра­та био у Пољ­ској стра­жи. Ав­гу­ста 1944. са још не­ко­ли­ко љу­ди пре­шао је у чет­ни­ке. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

9. Ми­лић Вла­ди­ми­ра Ра­ди­сав, рођ. 1923, то­ком ра­та био у Пољ­ској стра­жи, ода­кле је пре­шао у чет­ни­ке ав­гу­ста 1943; при­ли­ком њи­хо­вог пр­вог до­ла­ска у се­ло. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945. При­ли­ком од­сту­па­ња чу­вао је кор­пу­сну бла­гај­ну.

10. Па­вло­вић Или­је Ду­шан, рођ. 1923, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

11. Пе­тро­вић Жи­ва­на Бо­го­љуб, рођ. 1921, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке 1943, у прат­њу Гво­зде­на Пе­тро­ви­ћа. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

12. Пе­тро­вић Ма­те­је Ми­ло­рад, рођ. 1906, ре­зер­вни под­на­ред­ник, то­ком ра­та за­ме­ник ко­ман­дан­та се­ла при струк­ту­ра­ма ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

13. Пе­тро­вић Ми­ле­те Гво­зден-Гво­зда, рођ. 1920, пред­рат­ни пи­то­мац Вој­не ака­де­ми­је, пра­ти­лац и по­сил­ни ка­пе­та­на Ла­зо­ви­ћа. Ка­сни­је, у чи­ну по­руч­ни­ка, ко­ман­дир штаб­не че­те 1. ја­се­нич­ке бри­га­де. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

14. По­љак Ко­сте Ми­лан, рођ. 1924. у се­лу Ча­чин­ци код На­ши­ца, из­бе­гли­ца, то­ком ра­та жи­вео у Це­ров­цу и био ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

15. Ра­до­је­вић Жи­во­ји­на Све­ти­слав-Све­та Хо­ђе­ра, рођ. 1901, угле­дан до­ма­ћин, ре­зер­вни на­ред­ник. То­ком ра­та ко­ман­дант се­ла и ко­ман­дир 1. по­сад­не че­те при ЈВуО. Чу­вао је ме­шта­не и се­ло од стра­да­ња. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

16. Са­вић Га­ври­ла Бо­жи­дар, рођ. 1911, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, у 23. ди­ви­зи­ју НОВЈ. Де­зер­ти­рао са по­ло­жа­ја. Ухва­ћен и уби­јен од ко­му­ни­ста 4. мар­та 1945. у Па­лан­ци, за опо­ме­ну дру­гим де­зер­те­ри­ма.

17. Сто­ја­но­вић Ми­ло­ја Алек­сан­дар-Чан­ча, рођ. 1921, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја, у прат­њи ка­пе­та­на Ми­хај­ла Ко­чи­ћа. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

18. Уро­ше­вић Жи­во­те Жар­ко-Пи­ку­лин, рођ. 1914, то­ком ра­та ко­ман­дир че­те ЈВуО. Оти­шао са чет­ни­ци­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

19. Уро­ше­вић Ми­лу­ти­на Ра­ди­во­јеРа­ја, рођ. 1922, свр­ше­ни ма­ту­рант, по­чет­ком ра­та сту­пио у пар­ти­за­не, а 1943. пре­шао у чет­ни­ке. У чет­ни­ци­ма био пи­сар у 1. ја­се­нич­кој бри­га­ди ЈВуО, а по­том у шта­бу кор­пу­са. Остао је са чет­ни­ци­ма до кра­ја ра­та, од­сту­пио са њи­ма и не­стао у по­вла­че­њу кроз Бо­сну 1945.

 

 

Погинули у партизанима и НОВЈ

 

Паланка

 

1. Аран­ђе­ло­вић Че­до­ми­ра Рад­ми­ло, рођ. 1923, бра­вар, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те и члан СКОЈ-а. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 20. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

2. Ба­ја­зит Ја­ше Иван, рођ. 1902, бер­бе­рин, пре ра­та ак­ти­ван у ама­тер­ском по­зо­ри­шту и кул­тур­но-умет­нич­ком дру­штву у Па­лан­ци. Пред­рат­ни син­ди­ка­лац и члан КПЈ, због че­га је био и на ро­би­ји. Бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. При­ли­ком од­сту­па­ња са пар­ти­за­ни­ма у је­сен 1941, за­ро­бљен од чет­ни­ка и пре­дат Нем­ци­ма. Стре­љан од Не­ма­ца на Кру­ши­ку код Ва­ље­ва но­вем­бра 1941.

3. Бен­чић Љу­бо­ми­ра Ђор­ђе, рођ. 1920. у Ла­по­ву, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те и члан КПЈ. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 20. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

4. Бер­лић Звон­ко, из­бе­гли­ца из Сло­ве­ни­је, то­ком ра­та на­ста­њен у Па­лан­ци. Бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо 1943.

5. Бје­ли­чић Ва­са, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо 17. ју­ла 1941. у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту код Ви­шев­ца.

6. Бла­го­је­вић Дра­го­мир, рођ. 1910. у Кло­ки код То­по­ле, жи­вео у Па­лан­ци. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 12. ма­ја 1945. у Под­сре­ди у Сло­ве­ни­ји.

7. Бран­ко­вић Ду­ша­на Жи­во­јин-Жи­ки­ца, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

8. Вла­јић Ми­ла­на Ду­шан, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен у бор­ба­ма на Срем­ском фрон­ту и умро од ра­на 2. ју­на 1945. у бол­ни­ци у Зе­му­ну.

9. Ву­јо­ше­вић Ан­дре­је Во­ји­слав-Во­јо, рођ. 1916. у До­ло­ви­ма код Под­го­ри­це, ма­шин­бра­вар, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 26. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

10. Ву­ло­вић В. Ко­ста­дин-Ко­ја, рођ. 1925. у Ра­чи, жи­вео у Па­лан­ци. Свр­ше­ни ма­ту­рант гим­на­зи­је. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 5. апри­ла 1945. на Бре­зо­вом по­љу код Брч­ког.

11. Га­ври­лов Ми­лић, рођ. 1919. у Срп­ској Цр­њи, ма­шин­бра­вар, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те и пред­рат­ни члан КПЈ. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 26. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

12. Го­лу­бо­вић Алек­сан­дра Ми­лан, рођ. 1919, сим­па­ти­зер пар­ти­за­на. Због сум­ње да са­ра­ђу­је са пар­ти­за­ни­ма, као и због осве­те за не­де­ла ко­ја је вр­шио ње­гов брат Ми­ка, за­клан од чет­ни­ка у свом тр­лу на Ру­ди­на­ма, но­ћу, 4. ав­гу­ста 1943.

13. Го­лу­бо­вић Алек­сан­дра Ми­ло­сав-Ми­ка, рођ. 1916, кро­јач, пре ра­та ак­тив­ни син­ди­ка­лац и члан КПЈ. По­чет­ком ра­та оти­шао у пар­ти­за­не и уско­ро по­стао за­ме­ник ко­ман­ди­ра Па­ла­нач­ке че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, где је за­ро­бљен од Не­ма­ца. Оте­ран у ло­гор на Ба­њи­ци и стре­љан 9. мар­та 1942.

14. Дам­ња­но­вић Ми­ла­на Жи­во­јин-Жи­ки­ца, рођ. 1921, кро­јач. Пре ра­та ак­ти­ван син­ди­ка­лац и члан КПЈ. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Ра­њен и за­ро­бљен од Не­ма­ца, а по­том спро­ве­ден на Ба­њи­цу, где је стре­љан 17. де­цем­бра 1941.

15. Да­ро­шев Ан­дре­је Пе­тар, рођ. 1925, по­ре­клом Рус, је­се­ни 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 18. мар­та 1945. на Срем­ском фрон­ту, као оба­ве­штај­ни офи­цир бри­га­де НОВЈ.

16. Де­ја­но­вић Си­ме Да­не, рођ. 1918. у Ви­со­чи код Ја­стре­бар­ског (Хр­ват­ска), ко­лар. Пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци; био је члан КПЈ. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 20. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

17. Ди­ми­три­је­вић Ж. Жи­во­мир, рођ. 1926. у Аза­њи, жи­вео у Па­лан­ци. У је­сен 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 9. ма­ја 1945. код За­гре­ба.

18. Ђу­кић Дра­го­ми­ра Дра­го­ван, рођ. 1921. у Ла­за­рев­цу, ме­та­ло­стру­гар, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Пред­рат­ни члан КПЈ. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 20. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

19. Ива­но­вић Ра­до­сла­ва Во­ји­слав, рођ. 1905, ца­ри­ник. Бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо 19. ок­то­бра 1941. у бор­би про­тив чет­ни­ка Ко­сте Пе­ћан­ца у Го­ло­бо­ку.

20. Ива­но­вић Јо­ва­на Ла­зар-Ла­за, рођ. 1922, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­сле по­вла­че­ња пар­ти­за­на, остао у Па­лан­ци и ухап­шен од СДС. По из­ла­ску из за­тво­ра, на­ста­вио да по­ма­же пар­ти­за­не. Сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но сту­пио у пар­ти­за­не и по­ги­нуо апри­ла 1945. на Срем­ском фрон­ту, као ко­ме­сар че­те.

21. Иво­ше­вић Ни­ко­ле Љу­бо­мир-Љу­ба, рођ. 1922, ти­по­граф­ски рад­ник. Пре ра­та се­кре­тар СКОЈ-а у Па­лан­ци и члан КПЈ. По­чет­ком ра­та остао као иле­га­лац у ва­ро­ши. Ухап­шен од Не­ма­ца и стре­љан 20. ју­ла 1941. у кру­гу ка­сар­не.

22. Јан­ко­вић Б. Стан­ко, рођ. 1913. у Вр­хо­ви­на­ма код Сла­вон­ског Бро­да, бра­вар, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо у ра­ту.

23. Је­вре­мо­вић М. Ми­о­драг, рођ. 1921. у се­лу Чи­бут­ко­ви­ца код Ла­за­рев­ца, ауто­ме­ха­ни­чар. Пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. По­ги­нуо 17. ју­ла 1941. у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту код Ви­шев­ца.

24. Је­ле­нић Ми­ло­са­ва Ра­до­мир, рођ. 1920. у Кр­ње­ву, учи­тељ, пре ра­та жи­вео у Па­лан­ци. Пар­ти­зан­ски ак­ти­ви­ста. Сре­ди­ном 1943. пре­ба­чен на те­рен Ле­сков­ца, где је ухап­шен од Ге­ста­поа и спро­ве­ден на Ба­њи­цу. Стре­љан кра­јем 1943.

25. Је­ли­сав­чић Ми­ли­во­ја Ми­хај­ло, рођ. 1923, за­на­тли­ја, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те и члан СКОЈ-а. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 20. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

26. Јо­ва­но­вић Дра­го­ми­ра Пе­тар, рођ. 1927, ок­то­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не, у 3. кра­ји­шку бри­га­ду. По­ги­нуо у се­лу Бе­рак код Ву­ко­ва­ра 8. де­цем­бра 1944.

27. Кра­јац Сте­ван, рођ. 1883. у Ру­ми, ме­та­ло­стру­гар, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Члан КПЈ и бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 20. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

28. Кр­шља­нин Жи­во­те Ми­лан, рођ. 1916, сто­лар, по­ре­клом из Кр­ње­ва код Ве­ли­ке Пла­не. Пре ра­та пред­сед­ник По­дру­жни­це син­ди­ка­та у Па­лан­ци. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те и члан КПЈ. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 20. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

29. Ку­хар Прав­до­слав-Пр­во­слав, рођ. 1903. у Жми­њу у Ис­три, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Ко­ман­дир во­да Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те и члан КПЈ. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу. По­ги­нуо 22. фе­бру­а­ра 1942. на Ту­ле­жу, при по­ку­ша­ју по­врат­ка на те­рен Ја­се­ни­це.

30. Ла­за­ре­вић Ла­за­ра Дра­го­љуб-Пар­гар, рођ. 1922, свр­ше­ни ма­ту­рант, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на Срем­ском фрон­ту.

31. Мар­ја­но­вић Са­ве Ди­ми­три­је-Де­ди­ца, рођ. 1916, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу. По­ги­нуо у бор­би про­тив Не­ма­ца на по­ло­жа­ју код ме­ста Ву­чак, но­вем­бра 1941.

32. Мар­ја­но­вић Са­ве Ми­о­драг-Дра­ган, рођ. 1920, бра­вар, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 20. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

33. Мар­ја­но­вић Ни­ко­ла, рођ. 1921. у Но­вом Са­ду, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. По­чет­ком ра­та сту­пио у Па­ла­нач­ку пар­ти­зан­ску че­ту. Као ва­зду­хо­плов­ни под­о­фи­цир био ко­ман­дир во­да. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 20. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

34. Ме­зић Си­ме Мар­сел, рођ. 1920. у Ма­лом Ижу у Хр­ват­ској, та­пе­тар. Пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци, био члан КПЈ. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 20. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

35. Ми­тро­вић Пе­тра Ми­о­драг, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо убр­зо за­тим у бор­ба­ма про­тив Не­ма­ца у Ов­чар­ско-ка­блар­ској кли­су­ри.

36. Му­кер Ива­на Иван, рођ. 1914. у ме­сту Ној-Пе­ла у Аустри­ји, пре ра­та до­се­лио се у Па­лан­ку и као по­сло­во­ђа ра­дио у фа­бри­ци „Ја­се­ни­ца“. Члан КПЈ. За­ме­ник ко­ман­ди­ра Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу. У ме­ђу­вре­ме­ну по­стао ко­ман­дир Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Као во­ђа ода­бра­не гру­пе пар­ти­за­на, кре­нуо на­зад на те­рен Ја­се­ни­це. Ра­њен од Не­ма­ца пред Па­лан­ком мар­та 1942, али је из­бе­гао за­ро­бља­ва­ње. Про­био се у ва­рош и скри­вао се. Оп­ко­љен од гру­пе љо­ти­ће­ва­ца, из­вр­шио са­мо­у­би­ство у ку­ћи Да­ре Јо­цић у Па­лан­ци, 12. мар­та 1942. За на­род­ног хе­ро­ја про­гла­шен 1953.

37. Не­дељ­ко­вић Б. Жи­во­мир-Жи­ка, рођ. 1924. у Ве­ли­кој Пла­ни, бра­вар. Пре ра­та до­се­лио се у Па­лан­ку. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо у ра­ту.

38. Не­дић Вла­ди­сла­ва Љу­би­ша, рођ. 1917, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Хр­ват­ској 1945.

39. Но­ва­ко­вић Во­ја, ро­ђен у Кра­ље­ву, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу. У за­пад­ној Ср­би­ји јед­но вре­ме био ко­ман­дир Па­ла­нач­ке че­те. По­ги­нуо 22. фе­бру­а­ра 1942. у бор­би на Ту­ле­жу, при по­ку­ша­ју по­врат­ка на те­рен Ја­се­ни­це.

40. Па­вло­вић Во­ји­сла­ва Ђор­ђе-Ђо­ка-Гла­ди­ло, рођ. 1920, уче­ник гим­на­зи­је. То­ком ра­та пар­ти­зан­ски ак­ти­ви­ста. Сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 20. апри­ла 1945. у око­ли­ни Сла­вон­ског Бро­да.

41. Па­вло­вић С. Жив­ко, рођ. 1921. у Ла­по­ву, бра­вар, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо у ра­ту.

42. Пе­тро­вић М. Гој­ко, рођ. 1928. у Та­ба­нов­ци­ма код По­же­ге, жи­вео у Па­лан­ци. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 14. фе­бру­а­ра 1945. код Ило­ка.

43. Ра­ди­во­јац Стан­ка Са­во, рођ. 1912. у се­лу Це­ро­вља­ни код Но­ве Гра­ди­шке  (Хр­ват­ска), пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Члан КПЈ и бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо 17. ју­ла 1941. у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту код Ви­шев­ца.

44. Ра­ди­са­вље­вић Дра­го­љу­ба Хри­сти­во­је-Кр­ста, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 4. ја­ну­а­ра 1945. у се­лу Нем­ци код Ву­ко­ва­ра.

45. Ра­до­са­вље­вић Са­ве Ми­о­драг, рођ. 1918, ма­шин­бра­вар, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци, био члан КПЈ. Ко­ман­дир во­да Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 26. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

46. Ра­дош Или­је Зво­ни­мир-Звон­ко, рођ. 1921. у Сан­ском Мо­сту, бравар, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те и ско­је­вац. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу. Про­био се на­зад у Ја­се­ни­цу, али је за­ро­бљен од Не­ма­ца у Па­лан­ци и ту уби­јен мар­та 1942.

47. Ра­шић Ди­ми­три­ја Жи­ва­дин-Жи­ка, рођ. 1908. у Гли­бов­цу, жи­вео у Па­лан­ци, же­ле­зни­чар. Ак­тив­ни члан КПЈ од 1930, због че­га је и хап­шен. Од 1941. бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Не­стао у је­сен 1941. На­вод­но за­ро­бљен од чет­ни­ка то­ком од­сту­па­ња ка Ужи­цу, пре­дат Нем­ци­ма и стре­љан у Ва­ље­ву.

48. Ра­шко­вић Ми­ло­ја Жи­ва­дин-Ше­ћер­ко, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Уби­јен од уста­ша из јед­не при­ват­не ку­ће у За­гре­бу ма­ја 1945.

49. Том­шич Фра­ње Иван, рођ. 1914. у До­ле­њу код Тр­ста, бра­вар, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Члан КПЈ и бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 26. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

50. Тор­би­ца Ми­ла­на Јо­ван-Јо­ва, рођ. 1921. у Ва­га­ну у Ли­ци, пре ра­та до­се­љен у Па­лан­ку. Од 1941. бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­сле из­ве­сног вре­ме­на вра­тио се у Па­лан­ку, али је на­ста­вио са­рад­њу са пар­ти­за­ни­ма. Ма­ја 1944. ухап­шен од СДС док је но­сио пар­ти­зан­ску по­шту, пре­ба­чен на Ба­њи­цу, за­тим у Ма­ут­ха­у­зен, где је уби­јен 5. фе­бру­а­ра 1945.

51. Триф­ко­вић Си­ме Ва­са, рођ. 1913. у Зе­ни­ци, бра­вар, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци, члан КПЈ. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. За­ро­бљен у бор­би про­тив Не­ма­ца на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 20. ју­ла 1941, у кру­гу ка­сар­не.

52. Ћо­сић М. Рат­ко, рођ. 1914. у Аза­њи, опан­чар, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 16. ја­ну­а­ра 1945.

53. Ху­сре­фо­вић Ше­риф, рођ. 1921. у Мо­ста­ру, бра­вар, пре ра­та жи­вео и ра­дио у Па­лан­ци. Фуд­ба­лер у ло­кал­ном клу­бу. Члан КПЈ. Бо­рац и пу­шко­ми­тра­ље­зац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. То­ком од­сту­па­ња са пар­ти­за­ни­ма, за­ро­бљен као ра­ње­ник од чет­ни­ка у Са­вин­цу код Гор­њег Ми­ла­нов­ца, а по­том пре­дат Нем­ци­ма. Стре­љан од Не­ма­ца на Кру­ши­ку код Ва­ље­ва но­вем­бра 1941.

54. Ши­шко­вић Ива­на Рад­ми­ла, рођ. 1923, по­ре­клом из Ве­ли­ког Ораш­ја. Пре ра­та ак­ти­ви­ста СКОЈ-а. По­чет­ком ра­та по­ста­ла бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Са пар­ти­за­ни­ма од­сту­пи­ла у Сан­џак, за­тим пре­шла у Бо­сну и по­ста­ла бо­рац и бом­баш 2. про­ле­тер­ске бри­га­де. При­мље­на 1942. у КПЈ. Ра­ње­на у бор­би са чет­ни­ци­ма у Под­ри­њу и умр­ла од ра­на 3. ма­ја 1942. За на­род­ног хе­ро­ја про­гла­ше­на 1951.

 

Аза­ња

 

1. Авра­мо­вић М. Ми­ла­дин, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен на фрон­ту у Сла­во­ни­ји и умро од ра­на у бол­ни­ци у Ви­ро­ви­ти­ци 19. ма­ја 1945.

2. Ага­то­но­вић Ми­ло­ја Пре­драг, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 19. апри­ла 1945. у око­ли­ни Сла­вон­ског Бро­да.

3. Ан­ђел­ко­вић Ми­ло­ја Дра­ги­ша, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 28. апри­ла 1945. код Ве­ли­ке Бар­не у Хр­ват­ској.

4. Ан­ђел­ко­вић Жив­ка Ми­лун, рођ. 1914, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 17. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

5. Ар­се­ни­је­вић Не­дељ­ка Жи­во­та-Џу­џа, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац пра­те­ће че­те 1. кра­ји­шке бри­га­де. По­ги­нуо 13. апри­ла 1945. у се­лу Бо­шња­не код Жу­па­ње.

6. Ацић Жи­во­ји­на Вла­сти­мир, рођ. 1921, сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

7. Бај­кић Пе­тра Бо­ри­во­је, рођ. 1923, кро­јач, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. За­ро­бљен у бор­би про­тив СДК у Ко­ва­чев­цу, спро­ве­ден за Мла­де­но­вац и та­мо стре­љан 22. ок­то­бра 1941.

8. Бај­кић Пе­тра Жар­ко, рођ. 1925, тр­го­вач­ки по­моћ­ник, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Са пар­ти­за­ни­ма од­сту­пио у Сан­џак и пре­шао у Бо­сну, где је по­стао бо­рац 2. про­ле­тер­ске бри­га­де. По­ги­нуо 20. ју­ла 1942. у се­лу Ури­је у Бо­сни, у бор­би про­тив уста­ша.

9. Ба­ти­нић Жи­ва­на Во­ји­слав-Во­јин, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 1. че­те 3. ба­та­љо­на 19. бир­чан­ске бри­га­де 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. Ра­њен на по­ло­жа­ју у Бо­сни и умро 12. мар­та 1945. у бол­ни­ци у Чач­ку, од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња.

10. Ба­ти­нић Ми­ле­те Ми­ло­сав, рођ. 1918, ју­на 1944. сту­пио у Ко­смај­ски пар­ти­зан­ски од­ред. По­ги­нуо 8. сеп­тем­бра 1944. у Вен­ча­ни­ма код Аран­ђе­лов­ца.

11. Ба­ти­нић Во­ји­сла­ва Ра­до­је, рођ. 1920, уче­ник гим­на­зи­је у Па­лан­ци. Због са­рад­ње са пар­ти­за­ни­ма, јед­но вре­ме био је у За­во­ду за при­нуд­но вас­пи­та­ње омла­ди­не. Пред рас­пу­шта­ње За­во­да оти­шао у чет­ни­ке и по­сле не­ко­ли­ко да­на пре­шао у Ко­смај­ски пар­ти­зан­ски од­ред. Убр­зо по­стао ко­ме­сар 2. че­те 2. ба­та­љо­на. По­ги­нуо 21. но­вем­бра 1944, на це­сти у се­лу Ер­де­вик у Сре­му.

12. Бој­ко­вић Ду­шан, из­бе­гли­ца, то­ком ра­та на­ста­њен у Аза­њи. Бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Ра­њен и за­ро­бљен у бор­би про­тив Љо­ти­ће­вих до­бро­во­ља­ца у Ко­ва­чев­цу код Мла­де­нов­ца, 7. ок­то­бра 1941. Као ра­ње­ник, пре­нет у бол­ни­цу у Па­лан­ци, где је по­сле не­ко­ли­ко да­на умро.

13. Ви­тић Дра­го­љу­ба Сло­бо­да, рођ. 1928, сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шла у пар­ти­за­не. По­ги­ну­ла око 15. фе­бру­а­ра 1945. на Срем­ском фрон­ту, на по­ло­жа­ју код Ша­рен Гра­да.

14. Ву­ли­ће­вић Во­ји­сла­ва Жи­ван, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен на Срем­ском фрон­ту и пре­нет у вој­ну бол­ни­цу у Зе­му­ну. Умро од за­до­би­је­них ра­на 7. мар­та 1945.

15. Ву­ли­ће­вић Ми­лу­ти­на Жив­ко, рођ. 1910, прав­ник, пре ра­та су­ди­ја у Кра­ље­ву. Још на сту­ди­ја­ма упо­знао се са не­ким ви­со­ким функ­ци­о­не­ри­ма КПЈ. То­ком ра­та са­ра­ђи­вао са пар­ти­за­ни­ма. Ухап­шен од Не­ма­ца и стре­љан у Кра­ље­ву ок­то­бра 1941.

16. Ву­ли­ће­вић Жи­во­ји­на Ми­о­драг, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро од ра­на за­до­би­је­них на фрон­ту у вој­ној бол­ни­ци у Ту­зли мар­та 1945.

17. Ву­ло­вић Жи­во­ми­ра Ми­лу­тин, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

18. Га­јић Дра­го­ми­ра Ми­ро­слав, рођ. 1920, пин­тор, сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. Бо­рац 3. че­те 2. ба­та­љо­на 4. бри­га­де. 11. срп­ске ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 3. апри­ла 1945. код се­ла Ко­мле­тин­ци у Сре­му.

19. Га­чић Љу­бо­ми­ра Ми­ло­ван, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 12. про­ле­тер­ске бри­га­де НОВЈ. По­ги­нуо по­ло­ви­ном апри­ла 1945. код Пле­тер­ни­це у Хр­ват­ској.

20. Гро­мо­вић Ми­ла­на Во­ји­слав-Во­ја, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Из­ви­ђач у 5. про­ле­тер­ској бри­га­ди 3. цр­но­гор­ске ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 5. ма­ја 1945. код Ду­ге Ре­се у Хр­ват­ској.

21. Гру­јић Ми­ла­ди­на Дра­го­љуб, рођ. 1926, бер­бе­рин, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 3. кра­ји­шке бри­га­де НОВЈ. По­ги­нуо 8. апри­ла 1945. код Ша­рен Гра­да у Сре­му.

22. Ди­ми­три­је­вић Жи­ва­на Дра­ги­ша, рођ. 1923, сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 20. апри­ла 1945. у се­лу Бе­ли­це код Сла­вон­ског Бро­да.

23. Ди­ми­три­је­вић Жи­во­ји­на Ми­лош, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 1. че­те 1. ба­та­љо­на 1. про­ле­тер­ске бри­га­де НОВЈ. За­ро­бљен од уста­ша као ра­ње­ник у Се­све­та­ма код За­гре­ба и по­сле сви­ре­пог му­че­ња уби­јен 17. апри­ла 1945.

24. Ђор­ђе­вић Ми­ли­во­ја Бра­ни­слав, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 19. бир­чан­ске бри­га­де 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 9. ма­ја 1945. у бор­би про­тив уста­ша код Оџа­ка у Бо­сни.

25. Ђор­ђе­вић Ра­до­са­ва Жи­во­рад, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац из­ви­ђач­ке че­те 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо апри­ла 1945. у Бе­лим Во­да­ма код Са­ра­је­ва.

26. Ђор­ђе­вић Вла­ди­ми­ра Ми­лан, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо већ 25. ок­то­бра 1944. код Вр­чи­на.

27. Ђор­ђе­вић Ни­ко­ди­ја Ми­о­драг, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 19. бир­чан­ске бри­га­де 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 17. фе­бру­а­ра 1945. у се­лу За­ко­во код Ро­га­ти­це у Бо­сни.

28. Ђор­ђе­вић Ми­ла­на Све­то­мир, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 19. бир­чан­ске бри­га­де 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 13. мар­та 1945. код Бор­ских До­ло­ва (Хан-Пи­је­сак) у Бо­сни.

29. Ђур­ђе­вић Да­ни­ла Дра­го­љуб-Да­ча, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 27. апри­ла 1945. код Ве­ли­ке Бар­не у Хр­ват­ској.

30. Ђур­ђе­вић Мла­де­на Ми­о­драг, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

31. Ђу­ри­чић Ми­ло­ра­да Во­ји­слав, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 4. ба­та­љо­на 2. бо­сан­ске бри­га­де НОВЈ. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 3. ма­ја 1945.

32. Ђу­ри­чић Ми­ло­ра­да Ра­до­сав, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

33. Ђу­ри­чић Жив­ка Срећ­ко, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац пра­те­ће че­те 21. срп­ске ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 22. апри­ла 1945. у се­лу Лу­жа­ни код Сла­вон­ског Бро­да.

34. Жив­ко­вић Ми­ло­ја Бо­ри­во­је, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 19. бир­чан­ске бри­га­де 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 31. ја­ну­а­ра 1945. у се­лу Гра­бо­ви­ца код Вла­се­ни­це.

35. Жив­ко­вић Пе­тра Жи­во­мир, рођ. 1921, сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. Био де­се­тар у 4. срп­ској бри­га­ди 21. срп­ске ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 27. ја­ну­а­ра 1945. у се­лу Но­ва Бап­ска код Ши­да.

36. Здрав­ко­вић Ми­ли­је Ра­до­мир, рођ. 1919, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

37. Илић Ра­до­ми­ра Ми­о­драг-Ми­ћа, рођ. 1918, сту­дент пра­ва и ре­зер­вни по­руч­ник. Пред­рат­ни члан КПЈ. Као ор­га­ни­за­тор пар­ти­зан­ског по­кре­та у се­лу 1941. убр­зо по­стао ко­ман­дир Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, али се вра­тио на те­рен Ја­се­ни­це. Те­шко ра­њен у на­па­ду на ку­ћу јед­ног љо­ти­ћев­ца у Ве­ли­кој Кр­сни и том при­ли­ком за­ро­бљен. Умро од ра­на 13. ју­на 1942. у бол­ни­ци у Па­лан­ци.

38. Јан­ко­вић Ми­ха­и­ла Бо­го­љуб, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Пу­шко­ми­тра­ље­зац у 1. кра­ји­шкој бри­га­ди. По­ги­нуо 1945. у се­лу Ни­кло­шев­ци у Сре­му.

39. Јан­ко­вић Ми­ха­и­ла Ра­до­мир, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на Срем­ском фрон­ту.

40. Јан­чић Ко­ста­ди­на Вла­ди­мир, рођ. 1927, ученик гимназије, сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. По­ги­нуо кра­јем 1944. на Сремском фронту.

41. Јан­чић Жи­во­ји­на Ми­ла­дин, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 21. срп­ске ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 22. фе­бру­а­ра 1945. у се­лу Хер­це­гов­ци (Га­ре­шни­ца) у Хр­ват­ској.

42. Јан­чић Ми­ло­ва­на Срећ­ко, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту Сла­во­ни­ји 24. апри­ла 1945.

43. Је­лић Вла­ди­ми­ра Бра­ни­слав-Ба­не, рођ. 1919, сту­дент По­љо­при­вред­ног фа­кул­те­та и пред­рат­ни члан КПЈ. Ор­га­ни­за­тор пар­ти­за­на у се­лу и пр­ви по­ли­тич­ки ко­ме­сар Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, али се вра­тио на те­рен Па­лан­ке, где је ра­дио као по­ли­тич­ки рад­ник. Убр­зо по­стао члан Сре­ског пар­тиј­ског ру­ко­вод­ства за Ја­се­ни­цу. Из­вр­шио је са­мо­у­би­ство у сво­јој зе­му­ни­ци у Аза­њи 23. ју­ла 1943, при­ли­ком по­те­ре Пољ­ске стра­же.

44, Је­лић Ра­до­ва­на Жар­ко, рођ. 1900, ко­вач, пред­рат­ни члан Зе­мљо­рад­нич­ке стран­ке. То­ком ра­та са­ра­ђи­вао са пар­ти­за­ни­ма. Ухап­шен од љо­ти­ће­ва­ца ју­на 1942. и спро­ве­ден у Мла­де­но­вац. Та­мо је то­ли­ко му­чен да се ни­је мо­гао кре­та­ти. Уто­ва­рен на воз и упу­ћен на Ба­њи­цу. Ода­тле је пре­ба­чен у ло­гор у Нор­ве­шкој, где је уби­јен 1944.

45. Је­лић Ми­ла­на Жи­во­та, рођ. 1924, ко­жу­вар, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 19. бир­чан­ске бри­га­де. По­ги­нуо 2. мар­та 1945. у Бо­сни, у се­лу Мар­те­вић код Со­кол­ца.

46. Је­лић Ге­ра­си­ма Не­дељ­ко, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 8. ма­ја 1945. у се­лу Ша­шин­ци у Сла­во­ни­ји.

47. Је­лић Ми­ха­и­ла Ра­до­сав, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 17. ма­ја 1945. у око­ли­ни Со­кол­ца у Бо­сни.

48. Је­ре­мић Све­ти­сла­ва Жар­ко, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 22. апри­ла 1945. код Ве­ли­ке Бар­не у Хр­ват­ској.

49. Јо­ва­но­вић Ду­ша­на Ми­лен­ти­је, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 7. ма­ја 1945. у се­лу Лал­ски Ли­по­вац у бли­зи­ни За­гре­ба.

50. Јо­ве­тић Во­ји­сла­ва Срећ­ко, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на Срем­ском фрон­ту.

51. Јок­си­мо­вић Ми­ха­и­ла Бо­ри­во­је-Бо­ра, рођ. 1906, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу. По­ги­нуо 21. ја­ну­а­ра 1942. у се­лу Мра­вињ­ци, у бор­би са чет­ни­ци­ма.

52. Ке­љаћ Бо­го­љу­ба Дра­го­мир, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, у 21. срп­ску ди­ви­зи­ју. По­ги­нуо 4. апри­ла 1945. у се­лу Но­ва Бап­ска код Ши­да.

53. Ла­зић Ан­дре­је Ти­хо­мир, рођ. 1920, ме­тал­ски рад­ник, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. За­ро­бљен од Не­ма­ца но­вем­бра 1941, у бор­ба­ма око Ужи­ца. Спро­ве­ден на Ба­њи­цу и убр­зо стре­љан на Ја­јин­ци­ма, 17. де­цем­бра 1941.

54. Ла­зић Ан­дре­је Вла­ди­слав, рођ. 1921, ме­тал­ски рад­ник, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо 7. ок­то­бра 1941. у бор­би про­тив СДК у Ко­ва­чев­цу код Мла­де­нов­ца.

55. Ла­зић Ми­ла­на Во­ји­слав, рођ. 1912, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, где је по­ги­нуо но­вем­бра 1941.

56. Ла­зић Да­мја­на Ђур­ђе-Ђу­ра, рођ. 1923, сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 27. апри­ла 1945. код Ве­ли­ке Бар­не у Хр­ват­ској.

57. Ла­зић Љу­бо­ми­ра Ма­те­ја-Ма­та, ор­га­ни­за­тор и ак­ти­ви­ста пар­ти­зан­ског по­кре­та у Аза­њи. Ухап­шен од је­ди­ни­ца СДС и убр­зо по­том ин­тер­ни­ран у ло­гор у Нор­ве­шкој. Спа­љен у ло­го­ру 19. ју­ла 1942.

58. Ла­зић Ми­ле­те Ра­до­мир, рођ. 1905, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу. По­ги­нуо 21. ја­ну­а­ра 1942. у бор­би са чет­ни­ци­ма у се­лу Мра­вињ­ци, у по­ку­ша­ју да ко­ме­са­ра из­не­се са бри­са­ног про­сто­ра.

59. Ла­зић Све­ти­сла­ва Ра­до­ван, рођ. 1927, кро­јач, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 5. апри­ла 1945. код Бре­зо­вог По­ља (Брч­ко).

60. Љу­би­са­вље­вић Јан­ка Жи­во­јин, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро од за­до­би­је­них ра­на у бол­ни­ци у Сре­бре­ни­ку у Бо­сни 30. мар­та 1945.

61. Ма­рин­ко­вић Мла­де­на Рад­мил, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Пре не­го што су га мо­би­ли­са­ли, пар­ти­за­ни су му уби­ли оца. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

62. Мар­ко­вић Не­на­да Дра­го­слав, рођ. 1918, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945.

63. Мар­ко­вић Сте­ва­на Жи­во­та, рођ. 1883, ак­тив­ни са­рад­ник пар­ти­за­на. Из­да­јом ухап­шен од Пољ­ске стра­же 1943. и упу­ћен на Ба­њи­цу. Умро у за­твор­ској ам­бу­лан­ти 29. ја­ну­а­ра 1944.

64. Мар­ко­вић Во­ји­сла­ва Ми­лан, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1. фе­бру­а­ра 1945. на Рав­ној ко­си код Вла­се­ни­це (Бо­сна).

65. Мар­ко­вић Јан­ка Че­до­мир, рођ. 1902, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо у бор­би са чет­ни­ци­ма 7. де­цем­бра 1943. у Ве­ли­кој Иван­чи код Мла­де­нов­ца.

66. Ми­ја­то­вић Ми­ла­ди­на Ла­зар, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. на Срем­ском фрон­ту.

67. Ми­лен­ти­је­вић Сте­ва­на Ра­до­мир, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 17. апри­ла 1945. код Пле­тер­ни­це у Хр­ват­ској.

68. Ми­лен­ко­вић Ра­до­са­ва Ми­ћа, рођ. 1926, ко­вач, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на Срем­ском фрон­ту.

69. Ми­ло­је­вић Вељ­ка Ми­о­мир, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 31. мар­та 1945. на Го­лој сте­ни код Сре­бре­ни­ка у Бо­сни.

70. Ми­ло­је­вић Дра­го­љу­ба Љу­би­ша, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945.

71. Ми­лој­ко­вић Ми­ло­ја Вла­ди­мир, рођ. 1926, сто­лар, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту мар­та 1945.

72. Ми­лој­ко­вић Ми­лу­ти­на Ми­о­драг-Ги­га, рођ. 1920, кро­јач­ки рад­ник. Пре ра­та ак­тив­ни син­ди­ка­лац и члан СКОЈ-а. Од 1941. ак­тив­но са­ра­ђи­вао са пар­ти­за­ни­ма. Због то­га је хап­шен од СДС и за­тва­ран у Па­лан­ци и Сме­де­ре­ву. Умро код ку­ће 1942. од по­сле­ди­ца по­ли­циј­ске тор­ту­ре.

73. Ми­ло­са­вље­вић Ми­ло­ја Ра­до­мир, рођ. 1916, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Ра­њен и за­ро­бљен од чет­ни­ка Ко­сте Пе­ћан­ца у бор­би Го­ло­бо­ку 19. ок­то­бра 1941, оте­ран на Ба­њи­цу и та­мо стре­љан 19. фе­бру­а­ра 1943.

74. Ми­ло­ше­вић Ми­ли­је Вла­ди­мир, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. код Ђа­ко­ва.

75. Ми­ло­ше­вић Сте­ва­на Са­ва, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 19. бир­чан­ске бри­га­де 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 21. ја­ну­а­ра 1945. код Хан-Пи­је­ска.

76. Ми­ло­ше­вић Вла­ди­ми­ра Све­то­мир, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро од ра­на за­до­би­је­них на фрон­ту у бол­ни­ци у Шап­цу 18. мар­та 1945.

77. Ми­лу­ти­но­вић Жи­ва­на Ми­ја­и­ло, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 30. мар­та 1945. код Ту­зле.

78. Ми­тро­вић Ми­ла­на Алек­сан­дар, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 3. че­те 3. ба­та­љо­на 19. бир­чан­ске бри­га­де 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо кра­јем фе­бру­а­ра 1945. у бор­би са Нем­ци­ма из­ме­ђу Хан-Пи­је­ска и Вла­се­ни­це.

79. Ми­тро­вић Вла­ди­ми­ра Ђор­ђе, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен на фрон­ту у Хр­ват­ској и умро од ра­на у бол­ни­ци у Огу­ли­ну 3. ма­ја 1945.

80. Мра­тин­ко­вић Бран­ка Ти­хо­мир, рођ. 1920, бра­вар, сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но сту­пио у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на Срем­ском фрон­ту.

81. Ни­ко­ди­је­вић Ми­ло­ва­на Дра­го­мир, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Пре не­го што су га мо­би­ли­са­ли, пар­ти­за­ни су му уби­ли оца. По­ги­нуо 20. апри­ла 1945. у се­лу Си­би­ње код Сла­вон­ског Бро­да.

82. Ни­ко­лић Ра­ди­во­ја Ми­о­драг, рођ. 1918, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

83. Ни­ко­са­вић Ог­ње­на Жи­во­рад, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

84. Ни­ко­са­вић Жи­во­ји­на Жи­во­та, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 5. апри­ла 1945. на Бре­зо­вом По­љу код Брч­ког.

85. Но­ва­ко­вић Ми­ло­ва­на Си­ме­ун, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

86. Па­вли­ће­вић Ми­ла­на Ни­ко­ла, рођ. 1925, сто­лар, ок­то­бра 1944. до­бро­вољ­но сту­пио у пар­ти­за­не, у 1. кра­ји­шку бри­га­ду. По­ги­нуо 18. ок­то­бра 1944. у бор­ба­ма за осло­бо­ђе­ње Бе­о­гра­да.

87. Па­вло­вић Бо­жи­да­ра Ра­до­сав, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Пре­ми­нуо од за­до­би­је­них ра­на у бол­ни­ци у Шап­цу 16. мар­та 1945.

88. Па­вло­вић Жи­во­те Ти­хо­мир, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 7. ма­ја 1945. у бор­ба­ма про­тив уста­ша и Не­ма­ца код За­гре­ба.

89. Па­јић Иса­и­ла Жи­во­мир-Жи­во­та, рођ. 1920, рад­ник, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 27. ја­ну­а­ра 1945. код Хан-Пи­је­ска.

90. Па­лић Алек­сан­дра Љу­бо­мир, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не и по­сле из­ве­сног вре­ме­на по­ги­нуо.

91. Па­лић Ве­ли­ми­ра Мар­ко, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 28. де­цем­бра 1944. код Ту­зле.

92. Пан­тић Жи­во­те Дра­го­мир, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. На фронту у Хрватској, заробиле су га усташе и после мучења му одрубили главу, 3. маја 1945. године.

93. Пан­тић Све­то­за­ра Жи­ва­дин-Жи­ле, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 10. фе­бру­а­ра 1945. код Вла­се­ни­це у Бо­сни.

94. Пан­тић Пе­тра Ми­ло­рад, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Те­шко ра­њен у бор­ба­ма за За­греб. Умро од ра­на у бол­ни­ци у За­гре­бу 19. ма­ја 1945.

95. Пан­тић Обре­на Ми­о­драг, рођ. 1921, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу. По­ги­нуо 21. ја­ну­а­ра 1942. у бор­би са чет­ни­ци­ма у се­лу Мра­вињ­ци.

96. Пан­тић Фи­ли­па Не­дељ­ко, рођ. 1889, ак­тив­ни са­рад­ник пар­ти­за­на. Ухап­шен од СДС и спро­ве­ден на Ба­њи­цу. Умро у ло­гор­ској ам­бу­лан­ти 18. ав­гу­ста 1943.

97. Пан­тић Жи­ва­ди­на Рад­мил, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 19. ја­ну­а­ра 1945. код Хан-Пи­је­ска.

98. Пан­тић Вла­ди­сла­ва Ра­дој­ко, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 1. че­те 3. ба­та­љо­на 1. кра­ји­шке бри­га­де. По­ги­нуо 12. апри­ла 1945. код се­ла Вит­ков­це.

99. По­по­вић Дра­го­сла­ва Дра­гу­тин, рођ. 1918, ак­тив­ни са­рад­ник пар­ти­за­на. По­сле на­па­да пар­ти­за­на на жан­дар­ме­риј­ску ста­ни­цу у се­лу ухап­шен од СДС, спро­ве­ден за Па­лан­ку и стре­љан на гро­бљу 8. апри­ла 1943.

100. По­по­вић Жи­во­те Ду­шан-Ву­ја, рођ. 1903, опан­чар. Са­рад­ник пар­ти­за­на од 1941, а од 1943. и бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. У од­ре­ду је на­пре­до­вао и по­стао ње­гов ко­ман­дант. Не­хо­ти­це се убио из ми­тра­ље­за 23. ју­на 1944, у ата­ру се­ла Ду­бо­на код Мла­де­нов­ца.

101. По­по­вић Све­то­за­ра Жи­ва­дин, рођ. 1918, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 27. апри­ла 1945. на фрон­ту у Бо­сни.

102. По­по­вић Ми­ли­во­ја Ра­до­ван-Рај­ко, рођ. 1906, ак­тив­ни са­рад­ник пар­ти­за­на. По­сле на­па­да пар­ти­за­на на жан­дар­ме­риј­ску ста­ни­цу у се­лу, ухап­шен од СДС, спро­ве­ден за Па­лан­ку и стре­љан на гро­бљу 8. апри­ла 1943.

103. По­по­вић Вла­ди­ми­ра Ра­до­мир, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

104. По­по­вић Та­на­си­ја Ра­до­мир, рођ. 1919, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, где је по­ги­нуо но­вем­бра 1941.

105. Про­кић Алек­сан­дра Дра­гу­тин, рођ. 1904, ак­тив­ни са­рад­ник пар­ти­за­на. По­сле по­вла­че­ња пар­ти­за­на, кра­јем 1941. ухап­шен и спро­ве­ден у Па­лан­ку. Ода­тле пре­ба­чен на Ба­њи­цу, по­сле из­ве­сног вре­ме­на оте­ран у ло­гор у Не­мач­кој, где је уби­јен.

106. Про­кић Ђор­ђа Ми­ла­дин-Сва­стић, рођ. 1909, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, али се вра­тио на те­рен Ја­се­ни­це. Јед­но вре­ме се скри­вао у Аза­њи, али је по­чео да се јав­но по­ја­вљу­је, те је ухап­шен од СДС и спро­ве­ден на Ба­њи­цу. Стре­љан на Ба­њи­ци 9. мар­та 1942.

107. Про­кић Ра­дој­ка Ра­до­ји­ца, рођ. 1917, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 25. апри­ла 1945. у До­њем Ра­ји­ћу код Нов­ске у Хр­ват­ској.

108. Про­кић Ра­до­ји­це Све­то­мир, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 5. апри­ла 1945. на Бре­зо­вом По­љу код Брч­ког.

109. Ра­ди­во­је­вић Ар­се­ни­ја Вла­ди­мир, рођ. 1888, са­рад­ник пар­ти­за­на. Ухап­шен од СДС, спро­ве­ден на Ба­њи­цу и та­мо стре­љан 11. ав­гу­ста 1943.

110. Ра­ди­са­вље­вић Ми­лу­ти­на Ве­ли­мир, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

111. Ра­до­ва­но­вић Мар­ка Дра­ган, рођ. 1927, сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. По­ги­нуо у се­лу Ада­шев­ци у Сре­му 24. ја­ну­а­ра 1945.

112. Ра­до­вић Ра­до­са­ва Бу­ди­мир-Бу­ца, рођ. 1923, уче­ник гим­на­зи­је у Па­лан­ци. Бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, али се вра­тио на те­рен Ја­се­ни­це, где се не­ко вре­ме скри­вао. По­ги­нуо 7. ју­на 1942. у на­па­ду на ку­ћу љо­ти­ћев­ца у Ве­ли­кој Кр­сни код Мла­де­нов­ца.

113. Ран­ко­вић Ми­ли­је Дра­ги­ша, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

114. Ран­ко­вић М. Ми­хај­ло, рођ. 1914, ак­тив­ни са­рад­ник ко­му­ни­ста и пар­ти­зан­ски ку­рир. По­сле на­па­да пар­ти­за­на на жан­дар­ме­риј­ску ста­ни­цу у се­лу, ухап­шен од СДС, спро­ве­ден за Па­лан­ку и стре­љан на гро­бљу 8. апри­ла 1943.

115. Стан­ко­вић Ми­ла­на Дра­го­љуб, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 8. апри­ла 1945. код Ша­рен Гра­да у Сре­му.

116. Сте­ва­но­вић Жи­во­ји­на Ми­ла­дин, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен на Срем­ском фрон­ту и умро од ра­ња­ва­ња 18. фе­бру­а­ра 1945. у бол­ни­ци у Зе­му­ну.

117. Сте­ва­но­вић Че­до­ми­ра Ра­до­мир, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 18. апри­ла 1945. у се­лу Ве­ли­ка Ко­па­о­ни­ца код Ђа­ко­ва.

118. Сте­фа­но­вић Па­је Ла­буд, рођ. 1912. у До­ло­ву код Пан­че­ва, жан­дарм на слу­жби у Аза­њи. Због одр­жа­ва­ња ве­зе са пар­ти­за­ни­ма, ухап­шен од СДС, спро­ве­ден за Па­лан­ку и стре­љан на гро­бљу 8. апри­ла 1943.

119. Сто­ја­ди­но­вић Ми­ло­ја Бо­ри­во­је, рођ. 1915, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, где је по­ги­нуо но­вем­бра 1941.

120. Сто­ја­ди­но­вић Ми­ле­те Је­ли­ца, рођ. 1927, са­рад­ник пар­ти­за­на. Отац јој је био пар­ти­зан­ски ак­ти­ви­ста, ка­сни­је и пред­сед­ник Сре­ског на­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ког од­бо­ра. За вре­ме са­стан­ка пар­ти­за­на у њи­хо­вој ку­ћи, на­и­шли су чет­ни­ци и на­сту­пи­ла је бор­ба. Је­ли­ца је по­че­ла да бе­жи, али су је чет­ни­ци уби­ли у но­ћи 4/5. фе­бру­а­ра 1944.

121. Сто­ја­ди­но­вић Жи­ва­ди­на Ра­до­мир-Ра­ка, рођ. 1910, са­рад­ник пар­ти­за­на. За вре­ме бор­бе у ку­ћи Ми­ле­те Сто­ја­ди­но­ви­ћа, за­ро­бљен од стра­не чет­ни­ка и за­клан, 5. фе­бру­а­ра 1944.

122. Та­ли­јан Гми­тра Бо­ри­во­је, рођ. 1924, аба­џи­ја, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не и убр­зо по­ги­нуо.

123. Та­ли­јан Све­ти­сла­ва Во­ји­слав, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

124. Та­ли­јан Вла­сти­ми­ра Жар­ко, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 19. апри­ла 1945. на по­ло­жа­ју Ба­но­ва ја­ру­га у Хр­ват­ској.

125. Та­ли­јан Ра­до­са­ва Ми­ли­ја, рођ. 1904, сим­па­ти­зер пар­ти­за­на. Ухва­ћен од чет­ни­ка, оте­ран од ку­ће и за­клан из­ме­ђу Ду­бо­не и Ве­ли­ке Кр­сне код Мла­де­нов­ца, 11. ав­гу­ста 1943.

126. Та­ли­јан Та­на­си­ја Об­рад, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Те­шко ра­њен на фрон­ту и умро код ку­ће од ра­на, 17. ок­то­бра 1945.

127. Та­ли­јан Вла­ди­ми­ра Ра­ди­во­је, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

128. Та­ли­јан Ми­ла­на Ра­до­сав, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 20. апри­ла 1945. у се­лу Гре­жић код Сла­вон­ског Бро­да.

129. Тон­кић Вла­ди­сла­ва Ра­дој­ко, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

130. Ћо­сић Ко­ста­ди­на Дра­го­мир, рођ. 1924, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, где је по­ги­нуо но­вем­бра 1941.

131. Ћо­сић Бран­ка Жи­ва­дин, рођ. 1907, ре­зер­вни по­руч­ник, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу. Пре­ма јед­ној вер­зи­ји, пре­шао у Бо­сну и по­ги­нуо у би­ци на Су­тје­сци 1943, као бо­рац 2. про­ле­тер­ске бри­га­де. По дру­гој, про­би­јао се са пар­ти­за­ни­ма у род­ни крај и по­ги­нуо 22. фе­бру­а­ра 1942. на Ту­ле­жу.

132. Ћо­сић Сто­ја­на Ми­ло­рад, рођ. 1923, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу. По­ги­нуо при по­врат­ку на ма­тич­ни те­рен, у би­ци про­тив чет­ни­ка Ко­сте Пе­ћан­ца на Ту­ле­жу, 22. фе­бру­а­ра 1942.

133. Ћо­сић Жи­ва­ди­на Ми­о­драг, рођ. 1915, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, где је по­ги­нуо но­вем­бра 1941.

134. Ћо­сић Алек­сан­дра Ра­до­ван-Рај­ко, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 5. апри­ла 1945. на Бре­зо­вом по­љу код Брч­ког.

135. Ћо­сић Ми­ло­ра­да Ран­ко, рођ. 1906, ок­то­бра 1944. до­бро­вољ­но сту­пио у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. на фрон­ту у Хр­ват­ској.

136. Ћо­сић Жи­во­ји­на Ра­до­мир, рођ. 1920, бо­рац Азањ­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, где је по­ги­нуо но­вем­бра 1941.

137. Ћо­сић Жи­ва­ди­на Че­до­мир, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

138. Шу­ле­јић Дра­го­ми­ра Дра­ги­ша, рођ. 1905, жи­вео у Па­лан­ци, пред­рат­ни члан Глав­ног од­бо­ра Зе­мљо­рад­нич­ке стран­ке и угле­дан ме­шта­нин. По­чет­ком ра­та от­по­чео са­рад­њу са пар­ти­за­ни­ма, али их је по­сле из­ве­сног вре­ме­на на­пу­стио. Од 1943. по­но­во по­чео да ра­ди за њих, као по­ли­тич­ки рад­ник. По­ги­нуо 11. ав­гу­ста 1943. у за­се­о­ку Вла­шки До у Аза­њи, под не­до­вољ­но раз­ја­шње­ним окол­но­сти­ма. Пре­ма јед­ној вер­зи­ји, за­ро­бљен и уби­јен од Пољ­ске стра­же. Пре­ма дру­гој, уби­јен је од пар­ти­за­на због ра­зи­ла­же­ња са њи­хо­вом по­ли­ти­ком.

 

Ба­ни­чи­на

1. Ар­сић Ми­ла­на Ми­лу­тин, рођ. 1918, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 25. де­цем­бра 1944. у бор­би про­тив Не­ма­ца код Ши­да, на Срем­ском фрон­ту.

2. Бран­ко­вић Ста­ни­ми­ра Ми­лен­ти­је, рођ. 1922. у Го­ло­бо­ку, жи­вео у Ба­ни­чи­ни. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, по­ги­нуо ја­ну­а­ра 1945. у око­ли­ни Ву­ко­ва­ра.

3. Ва­си­ље­вић Во­ји­сла­ва Ми­лан, рођ. 1925, пре­жи­вео стре­ља­ње Не­ма­ца у Ра­чи 1941. и том при­ли­ком ра­њен. Отац му је био је­дан од ор­га­ни­за­то­ра Рав­но­гор­ског по­кре­та у се­лу. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

4. Гли­шић Дра­го­љу­ба Ра­до­сав, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 17. ја­ну­а­ра 1945. на по­ло­жа­ју у Сре­му.

5. Гли­шић Ра­ди­во­ја Сла­ви­ша, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен 7. апри­ла 1945. у би­ци код Бре­зо­вог по­ља (Брч­ко), умро не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је у бол­ни­ци у Би­је­љи­ни.

6. Да­ни­ло­вић Д. Ми­лу­тин, рођ. 1922, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. У су­ко­бу са Нем­ци­ма ра­њен и убр­зо умро од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња, 22. сеп­тем­бра 1941.

7. Ђор­ђе­вић Ми­ла­на Дра­го­слав-Го­ша, рођ. 1919, ме­тал­ски рад­ник. Пре ра­та члан КПЈ, ор­га­ни­за­тор пар­ти­за­на у око­ли­ни Па­лан­ке. Пр­ви ко­ме­сар Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма у Бо­сну. Био ко­ме­сар 3. шу­ма­диј­ског ба­та­љо­на 2. про­ле­тер­ске бри­га­де, по­том на мно­гим слич­ним ду­жно­сти­ма. Пред крај ра­та по­стао по­ли­тич­ки ко­ме­сар 22. ди­ви­зи­је НОВ, по­том оти­шао у Ја­го­ди­ну, на ду­жност се­кре­та­ра ОК КПЈ. Пр­вог ја­ну­а­ра 1946, по­стао ин­струк­тор ЦК КП Ср­би­је. Оп­хр­ван бо­ле­шћу умро 25. сеп­тем­бра 1949, а 1955. про­гла­шен за на­род­ног хе­ро­ја.

8. Ђор­ђе­вић Ми­ла­на Све­ти­слав-Све­та, рођ. 1921, сту­дент Прав­ног фа­кул­те­та, пред­рат­ни члан КПЈ. Пре ра­та, јед­но вре­ме пред­сед­ник Ли­те­рар­не дру­жи­не у Па­лан­ци. Ор­га­ни­за­тор пар­ти­за­на у Ја­се­нич­ком и Ле­пе­нич­ком сре­зу. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма у Сан­џак, пре­шао у Цр­ну Го­ру. По­ги­нуо 21. ма­ја 1942. на ка­ту­ну До­бри до код Жа­бља­ка, на об­рон­ци­ма пла­ни­не Дур­ми­тор. Пре­ма јед­ној вер­зи­ји, ба­цио се са ли­ти­це да не би пао жив чет­ни­ци­ма у ру­ке, по дру­гој за­ро­бљен од чет­ни­ка и стре­љан. паланка

9. Ђор­ђе­вић Бо­го­љу­ба Жар­ко, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо ма­ја 1945.

10. Ђур­ђе­вић Пе­тра Дра­го­слав, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 17. апри­ла 1945, при про­бо­ју Срем­ског фрон­та.

11. Ђу­ри­чић Иса­и­ла Дра­го­слав, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен у бор­би про­тив Не­ма­ца у око­ли­ни Би­је­љи­не мар­та 1945. Умро ма­ја 1945. од ра­на у бол­ни­ци у Ђа­ко­ву.

12. Иг­ња­то­вић Пе­тра Ми­ха­и­ло, рођ. 1927, мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не по­чет­ком 1945, по­ги­нуо у бор­би про­тив уста­ша код Оџа­ка у Бо­сни 6. ма­ја 1945.

13. Је­лић Ми­ли­во­ја Ми­о­драг-Ми­ћа, рођ. 1922, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­сле по­вла­че­ња пар­ти­за­на, скри­вао се у се­лу, али је ухап­шен и спро­ве­ден у Па­лан­ку, где је три ме­се­ца про­вео у ло­го­ру. По­том је ин­тер­ни­ран у Нор­ве­шку. Спа­љен у ло­го­ру у Нор­ве­шкој 3. ма­ја 1945.

14. Јо­ва­но­вић Ми­ли­во­ја Ни­ко­ла, рођ. 1920, ко­вач­ки рад­ник, по­сле ра­та остао у те­рен­ској ми­ли­ци­ји. По­ги­нуо не­хо­ти­це на же­ле­знич­кој ста­ни­ци у Ку­сат­ку 21. ок­то­бра 1945.

15. Кне­же­вић П. Спа­со­је, рођ. 1907. у Ве­ли­кој Со­ча­ни­ци код Дер­вен­те, то­ком ра­та као из­бе­гли­ца жи­вео у Ба­ни­чи­ни. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо у бор­би про­тив Не­ма­ца у Ба­ни­чи­ни 25. ок­то­бра 1941.

16. Кр­сма­но­вић Жи­во­ји­на Мир­ко, рођ. 1920, мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не по­чет­ком 1945. и рас­по­ре­ђен у Цр­но­гор­ску удар­ну бри­га­ду. Ра­њен апри­ла 1945. у би­ци код Ба­но­ве Ја­ру­ге, умро 3. ма­ја 1945. у бол­ни­ци у Ве­ли­кој Гра­ди­шки.

17. Мар­ко­вић Че­до­ми­ра Ми­ло­ван, рођ. 1925, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо 1942.

18. Мар­ко­вић Дра­гу­ти­на Ра­до­мир-Ра­де Ба­ни­ча­нац, рођ. 1921, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма у Бо­сну. Био ми­тра­ље­зац у 2. про­ле­тер­ској бри­га­ди. Ра­ња­ван у бор­ба­ма са Нем­ци­ма на Зе­лен­го­ри 1942. По­ги­нуо сре­ди­ном ма­ја 1944. у обла­сти Та­ре у тзв. про­лећ­ној офан­зи­ви, у бор­би про­тив чет­ни­ка.

19. Ми­ја­и­ло­вић Жи­во­ји­на Ми­лу­тин, рођ. 1922, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, али се вра­тио у се­ло. Ухап­шен и спро­ве­ден у Па­лан­ку, по­том на Ба­њи­цу и нај­зад у Не­мач­ку. Уби­јен у ло­го­ру у Не­мач­кој 1943.

20. Ми­ло­ва­но­вић Љу­би­са­ва Ра­до­слав, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, по­ги­нуо 4. ма­ја 1945. у бор­би про­тив уста­ша код Оџа­ка у Бо­сни.

21. Ми­ло­ше­вић Ла­за­ра Ми­ха­и­ло-Мића, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Заробљен од усташа у Босни 1945, унакажен и заклан.

22. Об­ра­до­вић Рад­ми­ла Стра­хи­ња, рођ. 1918, бо­рац Ра­чан­ске пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пао са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу и стра­дао у за­пад­ној Ср­би­ји но­вем­бра 1941.

23. Пе­тро­вић Дра­гу­ти­на Алек­сан­дар, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо по­ло­ви­ном апри­ла 1945. у бор­ба­ма код Пле­тер­ни­це у Сла­во­ни­ји.

24. Са­вић Ра­ди­во­ја Ђор­ђе, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, по­ги­нуо 20. мар­та 1945. на фрон­ту у Бо­сни.

25. Са­вић Све­то­за­ра Ни­ко­ди­је, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен на Срем­ском фрон­ту. Умро од ра­на 24. ја­ну­а­ра 1945. у бол­ни­ци у Ру­ми.

26. Са­вић Ко­сте Ра­до­мир, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо у бор­би про­тив уста­ша на по­ло­жа­ју Ве­ли­ка Бар­на (Гру­би­шно По­ље) 17. апри­ла 1945.

27. Су­бо­тић Ми­ло­ра­да Бог­дан, рођ. 1922, мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не по­чет­ком 1945, по­ги­нуо апри­ла 1945. у бор­ба­ма код Ве­ли­ке Бар­не (Гру­би­шно По­ље).

 

Ба­шин

 

1. Ива­но­вић Бо­го­љу­ба Дра­го­слав, рођ. 1922, ма­шин­бра­вар, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 12. де­цем­бра 1944. у обла­сти Фру­шке го­ре.

2. Илић Ми­ла­на Че­до­мир, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 3. ба­та­љо­на 20. бри­га­де 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 20. апри­ла 1945. код Хан-Пи­је­ска у Бо­сни, у бор­би про­тив Не­ма­ца.

3. Ми­ло­ва­но­вић Алек­сан­дра Ми­ха­и­ло, рођ. 1915, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

4. Ми­ло­ше­вић Че­до­ми­ра Ол­га, рођ. 1924, уче­ни­ца гим­на­зи­је у Па­лан­ци. Због са­рад­ње са пар­ти­за­ни­ма јед­но вре­ме би­ла је у За­во­ду за при­нуд­но вас­пи­та­ње омла­ди­не. Ма­ја 1943. оти­шла у пар­ти­за­не. Члан Сре­ког ру­ко­вод­ства СКОЈ-а и члан ОК СКОЈ-а за Мла­де­но­вац. По­ги­ну­ла од Не­ма­ца 31. ок­то­бра 1943. у Лу­њев­цу.

5. Не­на­до­вић Ма­те­је Ми­ло­сав, рођ. 1917, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 3. ба­та­љо­на 16. му­сли­ман­ске бри­га­де 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо на по­ло­жа­ју Чо­по­ре код Хан-Пи­је­ска у Бо­сни 25. де­цем­бра 1944.

6. Ни­ко­лић Ми­ха­и­ла Бо­жи­дар, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ко­мор­џи­ја 3. ба­та­љо­на 6. про­ле­тер­ске бри­га­де 17. ди­ви­зи­је НОВЈ. Умро од ти­фу­са фе­бру­а­ра 1945. у бол­ни­ци у Ба­њи Ко­ви­ља­чи.

7. Ри­сти­во­је­вић Мар­ка Бо­жи­дар-Чи­ча, рођ. 1888, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо кра­јем 1943. на ре­ци Ли­му.

8. Ри­сти­во­је­вић Све­то­за­ра Ве­ли­мир, рођ. 1914, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Био по­моћ­ник пу­шко­ми­тра­ље­сца у 3. кра­ји­шкој бри­га­ди. Те­шко ра­њен у бор­ба­ма код Пле­тер­ни­це у Хр­ват­ској. Умро у бол­ни­ци у Ђа­ко­ву апри­ла 1945.

9. Ри­стић Ра­до­ми­ра Дра­го­љуб, рођ. 1926, је­се­ни 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не, на на­го­вор оца. Био вој­ник че­те ауто­ма­ти­ча­ра 1. ба­та­љо­на 3. кра­ји­шке бри­га­де НОВЈ. За­ро­бљен и стре­љан од Не­ма­ца код се­ла Но­ва Баб­ска (Шид), 5. апри­ла 1945.

 

Во­ди­це

 

1. Бран­ко­вић Ста­ни­ми­ра Ми­лан, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 27. ја­ну­а­ра 1945. у бор­би про­тив Не­ма­ца на по­ло­жа­ју Го­ло бр­до код Би­је­љи­не.

2. Ве­љић Га­ври­ла Ми­хај­ло, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро од ти­фу­са 28. ја­ну­а­ра 1945. у вој­ној бол­ни­ци у Ту­зли.

3. Ве­љић Ми­тра Ни­ко­ла, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен у бор­би про­тив Не­ма­ца и уста­ша, по­том пре­нет у бол­ни­цу у Би­је­љи­ну, где је умро од за­до­би­је­них ра­на 14. ја­ну­а­ра 1945.

4. Ву­ко­вић Жи­во­ји­на Ми­лан, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 16. му­сли­ман­ске бри­га­де 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. Не­стао 9. ја­ну­а­ра 1945. у бор­би про­тив Не­ма­ца из­ме­ђу Вла­се­ни­це и Звор­ни­ка.

5. Гли­го­ри­је­вић Ра­ди­во­ја Ђур­ђе-Ђу­ра, рођ. 1912, пе­кар, пред­рат­ни члан КПЈ. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма у Сан­џак. Доц­ни­је, за вре­ме бо­рав­ка у Бо­сни, по­стао бо­рац 2. про­ле­тер­ске бри­га­де. По­ги­нуо у Обор­ци­ма код До­њег Ва­ку­фа 14. ју­ла 1943.

6. Јо­ва­но­вић Ра­ди­са­ва Мар­јан, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 20. ро­ма­ниј­ске бри­га­де 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­сле бор­бе са Нем­ци­ма, за­стао са гру­пом бо­ра­ца ра­ди пре­да­ха у јед­ној ку­ћи. По­ги­нуо од гра­на­те ко­ја је па­ла на ку­ћу, 11. мар­та 1945.

7. Ми­ло­са­вље­вић Ђур­ђа Ми­тар, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен у бор­ба­ма код Бе­о­гра­да са Нем­ци­ма, по­том пре­нет ку­ћи, где је умро од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња де­цем­бра 1944.

8. Ми­ро­вић Је­вре­ма Ми­о­драг, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 9. бри­га­де 23. удар­не ди­ви­зи­је НОВЈ. Умро 1945. код ку­ће од ти­фу­са.

9. Па­вло­вић Жи­во­те Ви­то­мир, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо у бор­би са уста­ша­ма у се­лу Би­је­ла код Брч­ког 13. фе­бру­а­ра 1945.

10. Па­вло­вић Ми­ли­ћа Дра­ги­ша, рођ. 1923, оти­шао до­бро­вољ­но у пар­ти­за­не сеп­тем­бра 1944. Раз­бо­лео се на фрон­ту и от­пу­штен ку­ћи. Умро у се­лу 16. ма­ја 1945.

11. Па­вло­вић Ми­ло­ва­на Жи­ва­дин, рођ. 1914, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма у Бо­сну и та­мо по­ги­нуо 1942.

12. Па­вло­вић Љу­би­са­ва Ми­хај­ло, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Пу­шко­ми­тра­ље­зац 1. че­те 3. ба­та­љо­на 18. хр­ват­ске бри­га­де 38. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо мар­та 1945. у бор­би про­тив Не­ма­ца у се­лу Сна­го­во код Звор­ни­ка.

13. Па­вло­вић Са­ве Мо­мир, рођ. 1921, се­о­ски над­ни­чар. Пре ра­та за­по­слио се у фа­бри­ци „Ја­се­ни­ца“, а по­сло­во­ђа му је био Иван Му­кер. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пао са пар­ти­за­ни­ма до Бо­сне и по­стао бо­рац 2. про­ле­тер­ске бри­га­де. По­ги­нуо ма­ја 1942. на Дур­ми­то­ру у бор­би са чет­ни­ци­ма.

14. Ра­до­ва­но­вић Алек­сан­дра Во­јин, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Брат му је по­ги­нуо у чет­ни­ци­ма. Као бо­рац 16. му­сли­ман­ске бри­га­де НОВЈ, по­ги­нуо у бор­би про­тив Не­ма­ца 15. ја­ну­а­ра 1945. код Вла­се­ни­це у Бо­сни.

15. Са­вић Мла­де­на Ра­ди­сав, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­сле бор­би са Нем­ци­ма на Ро­ма­ни­ји, због про­мр­зли­на на но­га­ма пре­нет у бол­ни­цу у Зе­мун, где је умро 20. фе­бру­а­ра 1945.

16. Сто­ја­ди­но­вић Мла­де­на Ми­ло­је, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Брат му је по­ги­нуо у чет­ни­ци­ма. По­ги­нуо у бор­би про­тив Не­ма­ца у Угље­ви­ку на Ма­је­ви­ци 31. ја­ну­а­ра 1945, као бо­рац 6. про­ле­тер­ске бри­га­де НОВЈ.

17. То­до­ро­вић Ста­ни­ми­ра Бла­го­је, рођ. 1924, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­ња­ван у бор­ба­ма код Гор­њег Ми­ла­нов­ца, али се по­но­во вра­тио у је­ди­ни­цу. Ра­њен у бор­ба­ма про­тив уста­ша код За­гре­ба 6. ма­ја 1945. Умро од ра­на 10. фе­бру­а­ра 1946. код ку­ће.

18. То­до­ро­вић Љу­бо­ми­ра Ми­лан, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 16. му­сли­ман­ске бри­га­де 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. Не­стао 9. ја­ну­а­ра 1945, при­ли­ком бор­бе про­тив Не­ма­ца код Вла­се­ни­це.

19. Ше­вић Јо­ва­на Бра­ни­слав, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 2. че­те 2. ба­та­љо­на 5. удар­не бри­га­де НОВЈ. По­ги­нуо код Ђа­ко­ва 12. апри­ла 1945.

 

Гли­бо­вац

 

1. Авра­мо­вић Ра­дој­ка Све­то­зар, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро од ра­на и ти­фу­са 7. ју­на 1945. у вој­ној бол­ни­ци у Са­ра­је­ву.

2. Ве­лич­ко­вић Јо­ва­на Жар­ко, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 10. фе­бру­а­ра 1945. код Звор­ни­ка.

3. Га­ври­ло­вић Дра­го­ми­ра Жи­во­рад, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро од ра­на за­до­би­је­них на фрон­ту 9. апри­ла 1945. у вој­ној бол­ни­ци у Ту­зли.

4. Ђур­ђе­вић Жи­во­те Жив­ко, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на фрон­ту у Бо­сни.

5. Жив­ко­вић Дра­го­љу­ба Љу­бо­мир, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен у бор­би про­тив Не­ма­ца де­цем­бра 1944. у Ов­чар­ско-ка­блар­ској кли­су­ри. Умро код ку­ће од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња и ту­бер­ку­ло­зе 5. ју­на 1946.

6. Илић Или­је Че­до­мир, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на фрон­ту.

7. Ку­зма­но­вић Вла­сти­ми­ра Ми­ло­рад, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 3. че­те 3. ба­та­љо­на 18. хр­ват­ске бри­га­де НОВЈ. По­ги­нуо 23. ја­ну­а­ра 1945. у се­лу Ку­са­че код Звор­ни­ка, у бор­би са Нем­ци­ма.

8. Ла­за­ре­вић Ра­до­ми­ра Рад­ми­ла, рођ. 1927, пре ра­та од­се­ли­ла се у Бе­о­град. Оти­шла до­бро­вољ­но у пар­ти­за­не. По­ги­ну­ла 17. фе­бру­а­ра 1945. у се­лу Ло­вас код Вин­ко­ва­ца.

9. Ма­рин­ко­вић Ми­ло­са­ва Де­си­мир, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 6. апри­ла 1945. у се­лу Стро­шни­ца код Ши­да.

10. Ми­ла­ди­но­вић Жи­во­те Ду­шан, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. у бор­ба­ма код Би­је­љи­не.

11. Ми­ла­но­вић Жи­во­те Бла­го­је, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Те­ле­фо­ни­ста у 7. бри­га­ди 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. Умро 25. сеп­тем­бра 1945. у бол­ни­ци у Љу­бља­ни од ти­фу­са.

12. Ми­ла­но­вић Дра­го­љу­ба Ми­ха­и­ло, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 1. че­те 3. ба­та­љо­на 18. хр­ват­ске бри­га­де НОВЈ. По­ги­нуо 3. апри­ла 1945. на по­ло­жа­ју Цр­ве­на сте­на код Хан-Пи­је­ска у Бо­сни.

13. Па­вло­вић Дра­го­љу­ба Ми­ло­ван, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 3. че­те 3. ба­та­љо­на 18. хр­ват­ске бри­га­де НОВЈ. Умро у вој­ној бол­ни­ци у Шап­цу од за­до­би­је­них ра­на 8. ма­ја 1945.

14. Ра­до­ва­но­вић Ми­ла­на Алек­сан­дар, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

15. Ра­до­ва­но­вић Жи­во­те Ми­ли­сав, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на Срем­ском фрон­ту.

16. Ра­до­је­вић Ми­ла­на Ми­ло­је, рођ. 1919, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 2. че­те 7. ба­та­љо­на 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. Ра­њен 13. де­цем­бра 1944. у бор­би про­тив Не­ма­ца у Ов­чар­ско-ка­блар­ској кли­су­ри и убр­зо умро у бол­ни­ци у Кра­гу­јев­цу од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња.

17. Ра­до­је­вић Дра­го­сла­ва Ми­ло­рад, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 4. апри­ла 1945. код Бре­зо­вог по­ља (Брч­ко) у Бо­сни.

18. Ра­до­са­вље­вић Че­до­ми­ра Дра­го­љуб, рођ. 1925, ко­вач, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро 18. фе­бру­а­ра 1945. у вој­ној бол­ни­ци у Ту­зли од ра­на за­до­би­је­них на фрон­ту.

19. Стан­ко­вић Ви­ћен­ти­ја Ми­лан, рођ. 1925, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

20. Ста­но­је­вић Ми­ло­ва­на Че­до­мир, рођ. 1918, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

21. Сте­па­но­вић Иг­ња­та Алек­сан­дар, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 3. ба­та­љо­на 18. хр­ват­ске бри­га­де НОВЈ. По­ги­нуо 7. фе­бру­а­ра 1945. у се­лу Ли­ши­на код Звор­ни­ка.

22. То­до­ро­вић Алек­сан­дра Љу­бо­мир, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 13. апри­ла 1945. код ме­ста Жеп­че у Бо­сни, у бор­би про­тив уста­ша.

23. То­мић Жи­во­те Ми­ло­сав, рођ. 1912, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро 6. мар­та 1945. у вој­ној бол­ни­ци у Ту­зли.

 

Го­ло­бок

 

1. Авра­мо­вић Ми­ло­ша Ми­ло­рад, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. у око­ли­ни Сла­вон­ског Бро­да.

2. Би­се­нић Ми­ла­ди­на Алек­сан­дар, рођ. 1914, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту апри­ла 1945.

3. Би­се­нић Бо­го­са­ва Жи­во­рад, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

4. Ва­сић Бог­да­на Ра­до­мир, рођ. 1910, пре ра­та за­вр­шио гим­на­зи­ју и за­по­слио се у се­о­ској оп­шти­ни као пи­сар. По­чет­ком ра­та сту­пио у пар­ти­за­не, али се по­сле не­ко­ли­ко да­на вра­тио ку­ћи и на­ста­вио да ра­ди у оп­шти­ни. Због не­из­вр­ша­ва­ња на­ред­би чет­нич­ких офи­ци­ра, у оп­шти­ну је упа­ла цр­на трој­ка, из­ве­ла га и уби­ла, 14. но­вем­бра 1943.

5. Га­јић Алек­сан­дра Б. Дра­го­мир, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. на фрон­ту у Хр­ват­ској.

6. Га­јић Алек­сан­дра В. Дра­го­мир, рођ. 1926, мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не по­чет­ком 1945. По­ги­нуо 18. апри­ла 1945. код Пле­тер­ни­це у Хр­ват­ској.

7. Га­јић Дра­го­љу­ба Ми­ло­рад-Ман­га, рођ. 1920, бо­рац Ора­шке пар­ти­зан­ске че­те. Убр­зо по сту­па­њу у пар­ти­за­не, за­ро­бљен од Пољ­ске стра­же, а по­том ин­тер­ни­ран у Нор­ве­шку. Уби­јен у нор­ве­шком ло­го­ру 1945.

8. Ге­цић Гми­тра Дра­ги­ша, рођ. 1921, бо­рац Ора­шке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма у Сан­џак. При по­врат­ку на те­рен Ја­се­ни­це, по­ги­нуо у бор­би про­тив чет­ни­ка Ко­сте Пе­ћан­ца на Ту­ле­жу, 22. фе­бру­а­ра 1942. По дру­гој вер­зи­ји, стре­љан од Не­ма­ца у Ћу­при­ји.

9. Ђер­го­вић Ми­ја­и­ла Дра­го­љуб, рођ. 1915, мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не по­чет­ком 1945. и убр­зо по­ги­нуо на фрон­ту.

10. Ђур­ђе­вић Љу­би­са­ва Ра­до­мир, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо мар­та 1945. код Лу­кав­ца у Бо­сни.

11. Ђу­ри­чић Све­то­за­ра Жи­ва­дин, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 4. ба­та­љо­на 5. про­ле­тер­ске бри­га­де 3. цр­но­гор­ске ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 3. ма­ја 1945. код Ду­ге Ре­се у Хр­ват­ској.

12. Жив­ко­вић Кр­сте Дра­го­љуб-Дра­га, рођ. 1920, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Ра­ња­ван у бор­би про­тив чет­ни­ка Ко­сте Пе­ћан­ца. Убр­зо по­том за­ро­бљен у се­лу од Пољ­ске стра­же, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 24. но­вем­бра 1941.

13. Жив­ко­вић Ра­до­ји­це Ми­ро­слав, рођ. 1925, чет­нич­ки ак­ти­ви­ста. У ње­го­вој ку­ћи за вре­ме ра­та јед­но вре­ме на­ла­зио се штаб 3. ја­се­нич­ке бри­га­де ЈВуО. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 18. апри­ла 1945. код Пле­тер­ни­це у Хр­ват­ској.

14. Јо­ва­но­вић Сте­ва­на Жи­во­та, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен ма­ја 1945. у бор­ба­ма код За­гре­ба и умро ка­сни­је од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња.

15. Ке­ле­бу­да С. Ђу­ро, рођ. 1912. у Оров­цу код Бје­ло­ва­ра, то­ком ра­та као из­бе­гли­ца жи­вео у Го­ло­бо­ку. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 18. де­цем­бра 1944. у се­лу Ми­о­ков­ци код Чач­ка, у бор­би про­тив Не­ма­ца.

16. Ко­стић Да­мја­на Ми­лу­тин, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. у се­лу Ци­га­ни­ште код До­бо­ја.

17. Мар­ко­вић Жи­ва­на Ра­до­мир, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро код ку­ће 1946, од по­сле­ди­ца ра­та.

18. Ми­кић Ми­ла­на Мо­мир, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Био ку­вар у је­ди­ни­ци. По­ги­нуо 19. апри­ла 1945. у Сла­во­ни­ји.

19. Ми­лић Ни­ко­ле Ра­до­мир, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо фе­бру­а­ра 1945. у бор­би про­тив уста­ша у се­лу Би­је­ла код Брч­ког.

20. Ми­ло­ше­вић Ми­ла­на Ра­дој­ко, рођ. 1922, бо­рац Ора­шке пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо 30. сеп­тем­бра 1941, у бор­би про­тив Пољ­ске стра­же у се­лу Бо­бо­во код Сви­лајн­ца.

21. Ни­ко­лић Ада­ма Ми­ло­ван, рођ. 1921, бо­рац Ора­шке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка за­пад­ној Ср­би­ји. На­вод­но за­ро­бљен од Не­ма­ца и стре­љан у Ва­ље­ву 1942.

22. Ни­ко­лић Све­то­ли­ка Ра­до­мир, рођ. 1912, пу­шко­ми­тра­ље­зац 3. че­те 3. ба­та­љо­на 1. шу­ма­диј­ске пар­ти­зан­ске бри­га­де. По­ги­нуо 4. де­цем­бра 1943. у бор­ба­ма код При­је­по­ља.

23. Па­вло­вић Ста­но­ја Бла­го­је, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на фрон­ту у Бо­сни.

24. Па­вло­вић Ма­ној­ла Гво­зден, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. у се­лу Ци­га­ни­ште код До­бо­ја.

25. Па­у­но­вић Мла­де­на Жар­ко, рођ. 1923. у Па­лан­ци, жи­вео у Го­ло­бо­ку. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо кра­јем 1944. у се­лу Нем­ци код Ву­ко­ва­ра.

26. Пе­тро­вић Бо­ри­во­ја Во­ји­слав, рођ. 1921, тр­го­вач­ки по­моћ­ник, бо­рац Ора­шке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма у Сан­џак. При по­врат­ку на те­рен Ја­се­ни­це, за­ро­бљен од чет­ни­ка Ко­сте Пе­ћан­ца у се­лу Ту­леж, а по­том стре­љан, 22. фе­бру­а­ра 1942. По дру­гој вер­зи­ји, по­ги­нуо у Бо­бо­ву код Сви­лајн­ца.

27. Пе­тро­вић Сте­ва­на Дра­ги­ша, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. у се­лу Ци­га­ни­ште код До­бо­ја.

28. По­по­вић Жив­ка Ми­о­драг, рођ. 1927, мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не по­чет­ком 1945. Бо­рац 4. ба­та­љо­на 5. цр­но­гор­ске бри­га­де НОВЈ. По­ги­нуо 1945. код Бо­сан­ске Кру­пе.

29. Ра­ди­во­је­вић Све­то­ми­ра Ра­до­мир, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 21. апри­ла 1945. у Сла­во­ни­ји.

30. Ра­ди­во­је­вић Алек­се Све­ти­слав-Ти­са Ци­га­нин, рођ. 1893, бо­рац Ора­шке пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо 1943. у око­ли­ни Ва­ље­ва.

31. Ра­до­је­вић Ми­ло­ја Све­ти­слав, рођ. 1921, бо­рац Ора­шке пар­ти­зан­ске че­те. За­ро­бљен од Пољ­ске стра­же у Бо­бо­ву код Сви­лајн­ца 30. сеп­тем­бра 1941, спро­ве­ден у Ћу­при­ју где је стре­љан не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је.

32. Ра­шко­вић Ве­ли­ми­ра Алек­сан­дар, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на Срем­ском фрон­ту.

33. Ра­шко­вић Дра­го­љу­ба Ми­о­драг, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 12. апри­ла 1945. на Срем­ском фрон­ту, код се­ла То­вар­ник.

34. Ра­шко­вић Ран­ка Пе­тар, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 9. бри­га­де 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо на фрон­ту апри­ла 1945.

35. Сте­ва­но­вић Ста­но­ја Бо­ри­во­је, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо фе­бру­а­ра 1945. у се­лу Би­је­ла код Брч­ког.

36. Сте­ва­но­вић Ми­ха­и­ла Је­врем, рођ. 1920, опан­чар, бо­рац Ора­шке пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо 1941.

37. Сте­ва­но­вић Ми­ли­во­ја Ми­ло­сав, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен на фрон­ту и умро 1946. од по­сле­ди­ца.

38. Тро­ја­но­вић Жи­во­те Бра­ни­слав, рођ. 1918, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на фрон­ту у Бо­сни.

39. Ча­и­ро­вић Пе­тра Бо­ри­во­је, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на фрон­ту.

 

До­бри До

 

1. Авра­мо­вић Ве­ли­ми­ра Бран­ко, рођ. 1921. у Се­лев­цу, жи­вео у До­бром До­лу. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

2. Бе­љић Ми­ло­ја Жи­ва­дин, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Стра­дао 13. фе­бру­а­ра 1945.

3. Бе­љић Љу­бо­ми­ра Ко­ста­дин, рођ. 1928, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. За­ро­бљен од чет­ни­ка; по­сле ви­ше при­зна­тих уби­ста­ва осу­ђен на смрт и стре­љан на се­о­ском гро­бљу 7. ма­ја 1944.

4. Га­јић Ми­ло­ва­на Дра­го­слав, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен од уста­ша на Срем­ском фрон­ту. Умро од за­до­би­је­них ра­на 1945. у бол­ни­ци у Бач­кој То­по­ли.

5. Ги­та­рић Ми­ха­и­ла Спа­со­је, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

6. Ги­та­рић Ра­до­ми­ра То­ми­слав-Ра­чин, рођ. 1928, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо но­вем­бра 1944. у бор­би про­тив Не­ма­ца у око­ли­ни Гор­њег Ми­ла­нов­ца.

7. Жи­во­тић Ра­дој­ка Ми­ли­во­је, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо у Бо­сни 25. фе­бру­а­ра 1945.

8. Иса­и­ло­вић Ми­ло­ва­на Мо­мир, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 14. апри­ла 1945. код Ђа­ко­ва.

9. Јев­тић Ве­ли­ми­ра Ми­ло­сав, рођ. 1919, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 25. апри­ла 1945. на фрон­ту у Хр­ват­ској.

10. Јо­ви­чић Ми­хај­ла Бра­ни­слав, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945.

11. Јо­ви­чић Алек­сан­дра Вла­ди­мир, рођ. 1919, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 12. апри­ла 1945. на Срем­ском фрон­ту.

12. Јо­ви­чић Ми­ло­ра­да Пе­тар, рођ. 1929, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на Срем­ском фрон­ту 1945.

13. Јо­ви­чић Мла­де­на Цвет­ко, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 7. апри­ла 1945.

14. Лу­кић Жи­ва­ди­на Де­си­мир, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 17. апри­ла 1945.

15. Ма­ри­чић Жи­во­те Бо­ри­слав, рођ. 1927, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо по­чет­ком 1944. код Кр­ња­че.

16. Ма­ри­чић Жи­во­те Све­ти­слав, рођ. 1926, пар­ти­зан­ски ак­ти­ви­ста. Као пар­ти­зан­ски ку­рир за­ро­бљен од чет­ни­ка, а по­том стре­љан у се­лу у по­те­су Ка­ри­на ба­ра, 6. апри­ла 1944.

17. Мар­ко­вић То­до­си­ја Ра­до­сав, сим­па­ти­зер пар­ти­за­на, отац бор­ца Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да Жи­ва­ди­на Мар­ко­ви­ћа. Стре­љан од чет­ни­ка на се­о­ском гро­бљу 7. ма­ја 1944.

18. Ме­гић Ми­лу­тин-Ми­ца, то­ком ра­та пар­ти­зан­ски ак­ти­ви­ста. По­сле осло­бо­ђе­ња пот­пред­сед­ник НОО у се­лу. Због мал­тре­ти­ра­ња ме­шта­на, уби­јен од се­о­ских не­пре­да­тих чет­ни­ка у за­бра­ну Влај­ка Ми­ло­са­вље­ви­ћа 16. ок­то­бра 1945.

19. Ми­хај­ло­вић Жи­во­ји­на Ми­ха­и­ло, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо фе­бру­а­ра 1945. у око­ли­ни Со­кол­ца у Бо­сни.

20. Ра­до­са­вље­вић Ми­хај­ла Обрен, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

21. Ри­стић Ми­ло­ја Ми­о­драг, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 5. апри­ла 1945. код Бре­зо­вог по­ља (Брч­ко).

 

Ку­са­дак

 

1. Авра­мо­вић Ар­се­ни­ја Бо­жи­дар, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 15. но­вем­бра 1944. у бор­би са Нем­ци­ма у се­лу Та­ба­нов­ци код Ужич­ке По­же­ге.

2. Аџић Ми­ли­је Ми­ло­рад, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Хр­ват­ској апри­ла 1945.

3. Бан­ко­вић Ми­ло­ра­да Во­ји­слав, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен у бор­ба­ма код Звор­ни­ка кра­јем 1944, умро код ку­ће од ра­на 20. ја­ну­а­ра 1945.

4. Бан­ко­вић Ми­ли­во­ја Ви­то­мир, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, бо­рац 1. че­те 3. ба­та­љо­на 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. Ра­њен на Срем­ском фрон­ту. Умро у вој­ној бол­ни­ци у Шап­цу од за­до­би­је­них ра­на 26. фе­бру­а­ра 1945.

5. Бан­ко­вић Ми­ли­во­ја Жи­во­та, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, бо­рац 1. че­те 3. ба­та­љо­на 6. лич­ке. Умро од за­до­би­је­них ра­на 22. ма­ја 1945. у вој­ној бол­ни­ци у Па­кра­цу (Хр­ват­ска).

6. Бан­ко­вић Алек­се Дра­го­љуб, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 12. апри­ла 1945. на по­ло­жа­ју код То­вар­ни­ка, на Срем­ском фрон­ту. Отац Алек­са по­сле не­ко­ли­ко ме­се­ци умро од ту­ге за си­ном.

7. Ба­ти­нић Дра­го­љу­ба Бра­ни­слав, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 10. мар­та 1945. код Вла­се­ни­це у Бо­сни.

8. Ве­сић Ми­ло­са­ва Жи­во­мир, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, по­ги­нуо 1945. на фрон­ту у Бо­сни.

9. Ве­сић Ми­ле­те Ста­но­је, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, бо­рац 2. че­те 1. ба­та­љо­на 16. му­сли­ман­ске бри­га­де 27. ди­ви­зи­је. По­ги­нуо16. фе­бру­а­ра 1945. на по­ло­жа­ју Ћи­ри­ло­во бр­до-Пет­ков­ци у Бо­сни.

10. Ви­ћић Дра­го­ми­ра Бо­ри­сав, рођ. 1927, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. Ра­ња­ван у гла­ву у око­ли­ни Ба­ра­је­ва 1943, у бор­би са чет­ни­ци­ма. Вра­тио се ку­ћи и мир­но жи­вео. Ок­то­бра 1944. по­но­во до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 13. ма­ја 1945, у бор­би код ме­ста Пи­пра у Сло­ве­ни­ји, као бо­рац 3. пра­те­ће че­те 21. ди­ви­зи­је, при шта­бу 1. ар­ми­је НОВЈ.

11. Ви­ћић Сто­ја­ди­на Бо­ри­во­је, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. на Срем­ском фрон­ту, у бор­ба­ма код То­вар­ни­ка.

12. Га­јић Че­до­ми­ра Бо­ри­во­је, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен на Срем­ском фрон­ту и умро од ра­на у вој­ној бол­ни­ци у Зе­му­ну 18. фе­бру­а­ра 1945.

13. Га­јић Бра­ни­сла­ва Дра­го­љуб, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, бо­рац 16. му­сли­ман­ске бри­га­де 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо фе­бру­а­ра 1945. у бор­би про­тив чет­ни­ка у Ду­гим Њи­ва­ма код Гра­ча­ни­це (Бо­сна).

14. Га­јић Јо­ва­на Дра­го­мир, рођ. 1926, ок­то­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 20. де­цем­бра 1944. у Ото­ку код Вин­ко­ва­ца.

15. Га­јић Гли­ше Жи­во­та, рођ. 1909, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо у бор­би про­тив Не­ма­ца 13. де­цем­бра 1944, код се­ла Ду­бо­ка (Љу­бо­ви­ја).

16. Га­јић Ми­лу­ти­на Ми­лој­ко-Шо­ла, рођ. 1924, за­на­тли­ја. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, по­ги­нуо 1945. у Ја­њи код Би­је­љи­не.

17. Га­јић Дра­гу­ти­на Ми­о­драг, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, ра­њен на фрон­ту 1945. и умро од ра­на код ку­ће.

18. Га­јић Ти­хо­ми­ра Ми­о­драг-Дра­ги­ша, рођ. 1913, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, по­ги­нуо де­цем­бра 1944. у бор­би про­тив Не­ма­ца код Љу­бо­ви­је.

19. Га­јић Или­је Ра­до­сав, рођ. 1927, ок­то­бра 1944. оти­шао до­бро­вољ­но у пар­ти­за­не. По­ги­нуо ма­ја 1945. у бор­би са уста­ша­ма у око­ли­ни За­гре­ба.

20. Га­ји­чић Ми­ло­ва­на Ми­о­драг, рођ. 1920, ок­то­бра 1944. оти­шао до­бро­вољ­но у пар­ти­за­не. Вод­ник у 1. че­ти 3. ба­та­љо­на 6. бри­га­де 17. про­ле­тер­ске удар­не ди­ви­зи­је. По­ги­нуо у Оров­цу код Бје­ло­ва­ра 8. ма­ја 1945.

21. Га­чић Ми­ло­са­ва Ра­до­сав, рођ. 1921, кро­јач­ки рад­ник, пред­рат­ни члан КПЈ. Бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. За­ро­бљен у бор­би са Нем­ци­ма код Гра­ди­шта, а по­том спро­ве­ден у Па­лан­ку. Стре­љан од Не­ма­ца у кру­гу ка­сар­не, 20. ју­ла 1941.

22. Гру­јић Све­то­зар-Ла­ла, ро­ђен у се­лу Вој­ка у Сре­му, ра­дио на же­ле­зни­ци у Ку­сат­ку као те­ле­гра­фи­ста. Пред­рат­ни члан КПЈ. Као бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те од­сту­пио ка за­пад­ној Ср­би­ји. По­ги­нуо у је­сен 1941.

23. Дра­жић Сте­ва­на Дра­го­слав, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. на Срем­ском фрон­ту.

24. Ђор­ђе­вић Те­о­до­си­ја На­та­ли­ја, рођ. 1919, но­се­ћи ру­чак гру­пи пар­ти­за­на ко­ји су се скри­ва­ли у се­лу на­ле­те­ла на чет­нич­ку стра­жу. По­ви­ка­ли су јој да ста­не, али је она по­че­ла да бе­жи. При­пу­ца­ли су и уби­ли је, 18. сеп­тем­бра 1943.

25. Жив­ко­вић Ми­лој­ка Дра­го­љуб, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро од за­до­би­је­них ра­на код ку­ће 1945.

26. Жив­ко­вић Ми­ла­на Јан­ко, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, по­ги­нуо 10. фе­бру­а­ра 1945. на по­ло­жа­ју код Звор­ни­ка.

27. Ива­но­вић Жи­ва­на Ра­до­мир, рођ. 1915, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо фе­бру­а­ра 1945. на Глу­ми­на­ма у Бо­сни.

28. Ива­но­вић Пе­тра Ра­до­сав, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо фе­бру­а­ра 1945. на фрон­ту у Бо­сни.

29. Иг­ња­то­вић Не­дељ­ка Ми­ли­ја, рођ. 1921, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо у бор­би про­тив чет­ни­ка у Ба­чин­цу 26. но­вем­бра 1943.

30. Или­чић Љу­бо­ми­ра Ду­шан, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо про­ле­ћа 1945. код Но­вог Ме­ста у Сло­ве­ни­ји.

31. Јан­ко­вић Дра­гу­ти­на Сте­ван, рођ. 1914, пред­рат­ни ро­би­јаш. Због уче­шћа у пар­ти­зан­ском по­кре­ту оте­ран од Не­ма­ца у ло­гор у Грч­ку. Ода­тле је по­бе­гао, ка­сни­је се по­но­во при­дру­жио пар­ти­за­ни­ма и по­стао ру­ко­во­ди­лац. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

32. Јев­тић Ста­ни­сла­ва Бра­ни­слав-Бра­на, рођ. 1919, сту­дент Ве­те­ри­нар­ског фа­кул­те­та. Као де­те са по­ро­ди­цом од­се­лио се за Па­лан­ку. Пред­рат­ни члан КПЈ. По­чет­ком оку­па­ци­је као иле­га­лац и члан Ме­сног ко­ми­те­та КП остао у Па­лан­ци. За­ро­бљен од Не­ма­ца ју­ла 1941. У за­тво­ру у Па­лан­ци му­чен и ба­ти­нан то­ли­ко да му је ис­па­ло око. Стре­љан је 20. ју­ла 1941. у кру­гу ка­сар­не у Па­лан­ци. паланка

33. Јев­тић Ми­ла­на Гми­тар, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. у се­лу Под­гор­ци код Брч­ког.

34. Јев­тић Мо­ми­ра Ми­ро­слав, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 26. де­цем­бра 1944. на по­ло­жа­ју у око­ли­ни Ши­да.

35. Ка­ра­ши­ће­вић Да­ни­ла Дра­ги­ша, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 13. апри­ла 1945. код Вин­ко­ва­ца.

36. Ка­ра­ши­ће­вић Вла­ди­сла­ва Че­до­мир-Че­да, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен на фрон­ту, умро код ку­ће од ра­на 1945.

37. Ки­кић Ми­ло­са­ва Ми­ло­рад, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо мар­та 1945. код Сла­вон­ске По­же­ге.

38. Ла­за­ре­вић Све­то­за­ра Дра­гу­тин, рођ. 1927, ок­то­бра 1944. оти­шао до­бро­вољ­но у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 17. апри­ла 1945. код Ђа­ко­ва у Хр­ват­ској.

39. Ла­за­ре­вић Ни­ко­ле Слав­ко, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Хр­ват­ској 1945.

40. Лу­кић Жи­во­те Ми­ли­во­је, рођ. 1917, због ло­по­влу­ка пре ра­та ви­ше пу­та при­тва­ран; због кра­ђе ко­ња ухап­шен 1943. По­бе­гао из се­о­ске ап­са­не и при­ја­вио се у чет­ни­ке, ода­кле је по­сле кра­ћег вре­ме­на про­те­ран. Ка­сни­је од­ла­зи у Ко­смај­ски пар­ти­зан­ски од­ред, где по­ста­је ко­ман­дир во­да. Као ко­ман­дир спе­ци­јал­не де­се­ти­не, у ак­ци­ји при­ку­пља­ња му­ни­ци­је оп­ко­љен је од чет­ни­ка у се­лу Бе­љи­на код Со­по­та, по­ги­нуо у бор­би 18. ја­ну­а­ра 1944.

41. Ма­ри­са­вље­вић Жи­во­те Ми­ли­сав, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на фрон­ту у Бо­сни.

42. Мар­ки­ће­вић Бо­жи­да­ра Јо­ван, рођ. 1923, ок­то­бра 1944. оти­шао до­бро­вољ­но у пар­ти­за­не. Био у че­ти за ве­зу у 21. ди­ви­зи­ји НОВЈ. Умро код ку­ће 21. ав­гу­ста 1945. од бо­ле­сти и ра­на за­до­би­је­них на фрон­ту.

43. Мар­ко­вић Ти­хо­ми­ра Бо­ри­сав, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, бо­рац 4. ми­тра­ље­ске че­те 1. ба­та­љо­на 31. удар­не бри­га­де 21. срп­ске ди­ви­зи­је НОВЈ. Уби­јен од уста­ша из за­се­де у шу­ми у ме­сту Све­ти Краљ код Се­све­та (око­ли­на За­гре­ба) 8. ма­ја 1945.

44. Мар­ко­вић Ми­ли­је Ра­до­ји­ца, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро од ти­фу­са у бол­ни­ци у Мла­де­нов­цу апри­ла 1945.

45. Мар­ко­вић Ми­ли­је Обрен, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро код ку­ће од по­сле­ди­ца ра­та 1945.

46. Ме­де­ни­ца Ми­хај­ла Бран­ко, рођ. 1916. се­лу Мо­ра­ча код Ко­ла­ши­на, пред­рат­ни члан КПЈ. Апри­ла 1941. до­се­лио се у Ку­са­дак, где је ра­дио као са­о­бра­ћај­ни чи­нов­ник у же­ле­знич­кој ста­ни­ци. Био је ре­зер­вни офи­цир. Сеп­тем­бра 1941. оти­шао у пар­ти­за­не и убр­зо по­стао ко­ман­дир Ра­чан­ске пар­ти­зан­ске че­те. При­ли­ком од­сту­па­ња пар­ти­за­на, оста­вљен је као ра­ње­ник у бол­ни­ци у се­лу Са­ви­нац код Гор­њег Ми­ла­нов­ца. За­ро­бљен од чет­ни­ка и за­клан, но­вем­бра 1941.

47. Ми­ја­тов Све­то­зар-Цве­ја, рођ. 1921. у Чу­ру­гу у Ба­на­ту, бер­бер­ски рад­ник у Ку­сат­ку. Сту­пио у Азањ­ску пар­ти­зан­ску че­ту и у пр­вој бор­би за­ро­бљен од је­ди­ни­ца СДК у Ко­ва­чев­цу. Спро­ве­ден у Мла­де­но­вац где је стре­љан 22. ок­то­бра 1941.

48. Ми­лен­ко­вић Де­си­ми­ра Бо­го­сав, рођ. 1925, же­ле­зни­чар, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 2. че­те 3. ба­та­љо­на 1. же­ле­знич­ке бри­га­де НОВЈ. Стра­дао од уста­ша 29. ма­ја 1945. код Но­ве Гра­ди­шке.

49. Ми­лен­ко­вић Ви­то­ми­ра Бо­жи­дар, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, у 18. хр­ват­ску бри­га­ду 38. ди­ви­зи­је НОВЈ. Ра­ња­ван у гру­ди у бор­би про­тив Не­ма­ца у Сна­го­ву код Звор­ни­ка. Умро код ку­ће 27. ма­ја 1945. од ср­ча­не ма­не по­сле пре­ле­жа­ног ти­фу­са.

50. Ми­лен­ко­вић Ду­ша­на Жи­во­рад, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 13. фе­бру­а­ра 1945. на по­ло­жа­ју Го­ло бр­до у Бо­сни.

51. Ми­ли­ће­вић Спа­со­ја Дра­го­љуб, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 17. ја­ну­а­ра 1945. у се­лу Нем­ци код Ву­ко­ва­ра.

52. Ми­лић Све­то­за­ра Рад­ми­ло, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945.

53. Ми­ло­је­вић М. Ми­ло­рад, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, по­ги­нуо 1945.

54. Ми­ло­ра­до­вић Кр­сте Дра­го­љуб, рођ. 1921, ок­то­бра 1944. оти­шао до­бро­вољ­но у пар­ти­за­не. По­ги­нуо но­вем­бра 1944. на Срем­ском фрон­ту.

55. Ми­ло­са­вље­вић Ми­ло­ва­на Бо­ри­во­је-Бора, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на Вас­крс 6. ма­ја 1945, у бор­ба­ма про­тив чет­ни­ка код Фој­ни­це у Бо­сни.

56. Ми­ло­са­вље­вић Ми­ло­ва­на Во­ји­слав-Воја, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 14. фе­бру­а­ра 1945. на по­ло­жа­ју у око­ли­ни Би­је­љи­не.

57. Ми­ло­са­вље­вић Ма­те­је Жив­ко, рођ. 1888, шу­мар. Као при­пад­ник Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те за­ро­бљен од Не­ма­ца у бор­би на Гра­ди­шту, спро­ве­ден у Па­лан­ку и стре­љан 20. ју­ла 1941. у кру­гу ка­сар­не. По дру­гој вер­зи­ји, ухап­шен као ци­вил, јер је по­се­до­вао оруж­је, и због то­га стре­љан.

58. Мир­ја­нић Не­дељ­ка Дра­го­љуб, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бол­ни­чар у 1. ар­миј­ској бол­ни­ци у Вин­ков­ци­ма. Ле­че­ћи ра­ње­ни­ке и обо­ле­ле, сам се за­ра­зио ти­фу­сом, од че­га је умро 7. ју­ла 1945.

59. Ми­ха­и­ло­вић Ми­лу­ти­на Ми­ло­сав, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо фе­бру­а­ра 1945. у око­ли­ни Би­је­љи­не.

60. Ми­шић Во­ји­сла­ва Ми­ле­та, рођ. 1927, по­чет­ком 1945. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не и убр­зо по­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни.

61. Ми­шић Дра­го­љу­ба Све­ти­слав, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро код ку­ће 1945. од по­сле­ди­ца ра­та.

62. Не­дељ­ко­вић Ми­ло­са­ва Алек­сан­дар, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо мар­та 1945. код Ка­то­лич­ке Шпи­ју­ни­це у Бо­сни.

63. Не­дељ­ко­вић Че­до­ми­ра Сре­тен, рођ. 1926, по­чет­ком 1945. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 26. апри­ла 1945. код Ба­но­ве Ја­ру­ге у Хр­ват­ској.

64. Ни­ко­лић Љу­бо­ми­ра Ја­ков, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, био у 3. че­ти 2. ба­та­љо­на 18. хр­ват­ске бри­га­де 38. ди­ви­зи­је НОВЈ. Ра­ња­ван код Хан-Пи­је­ска у Бо­сни. Умро код ку­ће 15. ма­ја 1945. од ра­на и за­па­ље­ња плу­ћа.

65. Ни­ко­ли­чић Ра­до­са­ва Ди­ми­три­је, рођ. 1919, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 21. мар­та 1945. код Ка­то­лич­ке Шпи­ју­ни­це у Бо­сни.

66. Ни­ко­ли­чић Ра­до­са­ва Вла­ди­мир, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро код ку­ће од по­сле­ди­ца ра­та 1946.

67. Но­ва­ко­вић Ни­ко­ле Све­то­лик, рођ. 1914, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­ња­ван на фрон­ту. Умро од ра­на код ку­ће 5. ју­на 1946.

68. Не­шић Сте­па­на Жив­ко, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен ма­ја 1945. у бор­ба­ма про­тив уста­ша и Не­ма­ца код За­гре­ба. Умро убр­зо за­тим од за­до­би­је­них ра­на у бол­ни­ци у За­гре­бу.

69. Па­вло­вић Дра­го­љу­ба Ми­ло­рад-Ми­ле, рођ. 1926, ђак гим­на­зи­је, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо ма­ја 1945. у бор­ба­ма про­тив уста­ша и Не­ма­ца код За­гре­ба.

70. Пан­тић Ми­ја­и­ла Дра­го­мир, рођ. 1915, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро од ра­на за­до­би­је­них на фрон­ту, код ку­ће 9. ма­ја 1945.

71. Пан­тић Све­то­ли­ка Ми­лин­ко-Му­ја, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо ја­ну­а­ра 1945. на Срем­ском фрон­ту.

72. Пан­тић Ве­ли­ми­ра Ми­лу­тин, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 25. мар­та 1945. у Ко­злу­ку код Звор­ни­ка.

73. Пе­тро­вић Ми­ле­те Вла­сти­мир, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. код Вла­се­ни­це у Бо­сни.

74. Пе­тро­вић Ви­то­ми­ра Дра­го­љуб, рођ. 1925, тр­го­вач­ки по­моћ­ник, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро код ку­ће 1945. од по­сле­ди­ца ра­та.

75. Ра­ди­шић Дра­ге Бра­ни­слав, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро код ку­ће од по­сле­ди­ца ра­та по­чет­ком 1945.

76. Ра­дој­ко­вић Жи­ва­ди­на Бран­ко, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. код Би­је­љи­не.

77. Ра­дој­ко­вић Дра­ги­ше Ви­то­мир, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 4. че­те 2. ба­та­љо­на 27. бри­га­де 16. ди­ви­зи­је НОВЈ. Ра­њен на фрон­ту у Бо­сни и умро у вој­ној бол­ни­ци у Шап­цу 7. мар­та 1945.

78. Ра­до­са­вље­вић Ми­ле­те Ра­до­мир, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 22. мар­та 1945. код се­ла Ср­нић у Бо­сни.

79. Ри­сти­во­је­вић Ђур­ђа Вла­ди­мир, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на фрон­ту у Бо­сни.

80. Ри­сти­во­је­вић Иг­ња­та Ми­лан, рођ. 1912, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 12. апри­ла 1945. у Ма­хо­ву код Ву­ко­ва­ра.

81. Ри­сти­во­је­вић Вла­ди­ми­ра Ми­ле­та, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

82. Ри­стић Или­је Не­дељ­ко, рођ. 1921, при­пад­ник 3. бри­га­де 5. ди­ви­зи­је КНОЈ-а. По­ги­нуо 27. мар­та 1945. у се­лу Дре­но­ва код Кру­шев­ца, у бор­би про­тив не­пре­да­тих чет­ни­ка.

83. Са­вић Љу­бо­ми­ра Пре­драг, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен на фрон­ту и умро код ку­ће 1945.

84. Сав­кић Ђор­ђа Ми­ло­рад, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо фе­бру­а­ра 1945. у око­ли­ни Звор­ни­ка.

85. Си­мић Ми­ло­ва­на Ми­ли­во­је, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Био у 1. во­ду 1. че­те ауто­ма­ти­ча­ра 1. кра­ји­шке бри­га­де НОВЈ. По­ги­нуо 26. апри­ла 1945. код Ба­но­ве Ја­ру­ге у Хр­ват­ској.

86. Си­мић Ви­то­ми­ра Ра­до­ван, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, по­ги­нуо на фрон­ту код Звор­ни­ка фе­бру­а­ра 1945.

87. Спа­сић Ко­сте Дра­го­мир, рођ. 1901, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 9. ма­ја 1945. у обла­сти Зе­лен­го­ре у Бо­сни, у бор­ба­ма про­тив чет­ни­ка.

88. Спа­сић Жи­ва­на Жи­во­мир, рођ. 1919, по­чет­ком ра­та оти­шао у пар­ти­за­не, али их је убр­зо на­пу­стио. По­но­во им се при­дру­жио сеп­тем­бра 1944. и ка­сни­је по­стао ко­ман­дир во­да 3. че­те 2. ба­та­љо­на 5. бри­га­де 21. удар­не ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 24. де­цем­бра 1944. у Ото­ку код Вин­ко­ва­ца.

89. Спа­со­је­вић Дра­гу­ти­на Ра­до­мир, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. код Ка­то­лич­ке Шпи­ју­ни­це у Бо­сни.

90. Ста­ни­чић Не­дељ­ка Ви­до­сав, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, бо­рац 18. му­сли­ман­ске бри­га­де 27. ди­ви­зи­је НОВЈ. Умро код ку­ће од на­зе­ба и из­ну­ре­но­сти 11. сеп­тем­бра 1945.

91. Ста­ни­са­вље­вић Бо­жи­да­ра Ви­то­мир, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на по­ло­жа­ју код Сре­бре­ни­ка у Бо­сни 1945.

92. Стан­ко­вић Ан­дре­је Ви­то­мир, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на Срем­ском фрон­ту 1945.

93. Ста­но­ше­вић Ран­ка Да­мјан, рођ. 1912, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

94. Сте­па­но­вић Бо­жи­да­ра Дра­го­љуб, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Те­шко ра­њен од не­при­ја­тељ­ске гра­на­те на Срем­ском фрон­ту. Умро у вој­ној бол­ни­ци у Срем­ској Ми­тро­ви­ци 29. апри­ла 1945.

95. Сте­па­но­вић Ми­лен­ти­ја Жив­ко-Ива Пин­тор, рођ. 1915, ко­лар, пред­рат­ни ро­би­јаш и по­зна­ти се­о­ски ло­пов. Од 1943. бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. Уско­ро по­стао ко­ман­дир пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо 26. но­вем­бра 1943, у бор­би про­тив чет­ни­ка у Ма­лом Га­ју код Ба­чин­ца.

96. Сте­па­но­вић Дра­гу­ти­на Жи­во­јин-Пи­штољ, рођ. 1915, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Ухап­шен од је­ди­ни­ца СДС је­се­ни 1941. и по­слат у ло­гор Ба­њи­цу где је стре­љан у ак­ци­ји од­ма­зде 21. де­цем­бра 1942.

97. Сте­па­но­вић Жи­во­те Ми­ло­рад, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 30. апри­ла 1945. код се­ла Го­лу­бо­вац у Бо­сни.

98. Стој­ко­вић Ла­за­ра Жи­во­рад, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

99. Стој­ко­вић Жи­ва­ди­на Ми­ло­ван, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

100. То­лић Ми­ло­са­ва Бо­го­мир-Бо­шко, рођ. 1916, пре ра­та жи­вео у Бе­о­гра­ду. Члан КПЈ од 1938. По­чет­ком ра­та оти­шао у пар­ти­за­не. Ка­сни­је био ко­ме­сар у 17. ма­је­вич­кој бри­га­ди 38. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо на Срем­ском фрон­ту 1945.

101. Ћер­тић Ста­ни­ми­ра Ма­рин­ко, рођ. 1926, члан ме­сне ско­јев­ске ор­га­ни­за­ци­је од кра­ја ле­та 1944. Ок­то­бра 1944. оти­шао до­бро­вољ­но у пар­ти­за­не и по­ги­нуо 7. де­цем­бра 1944. у се­лу Нем­ци код Ву­ко­ва­ра.

102. Ћер­тић Или­је Ми­лош, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 5. апри­ла 1945. на Ро­ма­ни­ји у Бо­сни.

103. Ћер­тић Алек­се Ми­ха­и­ло, рођ. 1917, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Са њи­ма је био на фрон­ту и по­стао ко­ман­дир 1. че­те 1. ба­та­љо­на Срп­ске удар­не бри­га­де 21. ди­ви­зи­је. На­вод­но стра­дао у бор­би. По дру­гој вер­зи­ји, у се­лу Бо­да­ни­ште код Брч­ког украо је ов­цу са дру­го­ви­ма. Ме­ђу­тим, не­ки пар­ти­зан их је при­ја­вио ко­ме­са­ру, ко­ји је Ми­ха­и­ла осу­дио на смрт, а оте­жа­ва­ју­ћа окол­ност му је би­ла и што се по­мо­лио Бо­гу пред јед­ну ве­че­ру. Пре­ма ис­тој вер­зи­ји, стре­љан је од пар­ти­за­на 20. апри­ла 1945.

104. Ћер­тић Све­то­за­ра Ра­до­сав-Ра­ја, рођ. 1915, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 15. мар­та 1945. у се­лу Јо­хо­вац код Би­је­љи­не, у бор­би са Нем­ци­ма.

105. Уро­ше­вић Ђор­ђа Ра­до­сав, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Из­ви­ђач у 31. бри­га­ди 21. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо од уста­ша у се­лу Сир­тић код Но­ве Гра­ди­шке 21. апри­ла 1945.

106. Цр­ња­ко­вић Бран­ка Адам, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

107. Цр­ња­ко­вић Влај­ка Ви­то­мир, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 20. апри­ла 1945. код Жи­ви­ни­ца у Бо­сни.

108. Чу­пић Не­на­да Дра­го­љуб, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

109. Чу­пић Ми­ли­са­ва Жи­ва­дин, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро од по­сле­ди­ца ра­та 1946. код ку­ће.

110. Чу­пић Че­до­ми­ра Ми­лој­ко, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 3. че­те 10. кра­ји­шке бри­га­де. По­ги­нуо код Би­је­љи­не апри­ла 1945, у бор­би про­тив Не­ма­ца.

111. Чу­пић Пе­тра Ра­до­ван, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 22. де­цем­бра 1944. у се­лу Оток код Вин­ко­ва­ца.

 

Ма­ла Пла­на

 

1. Бран­ко­вић Ђур­ђа Ра­до­сав. рођ. 1916, бо­рац Ора­шке пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо 30. сеп­тем­бра 1941. у бор­би про­тив Пољ­ске стра­же у Бо­бо­ву код Сви­лајн­ца.

2. Бран­ко­вић Ла­за­ра Ду­шан, рођ. 1922, сеп­тем­бра 1944. оти­шао у пар­ти­за­не. Бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да, па 6. лич­ке ди­ви­зи­је. По­ги­нуо ја­ну­а­ра 1945. на Срем­ском фрон­ту, у око­ли­ни Ву­ко­ва­ра.

3. Ву­ло­вић Ми­ло­ва­на Ву­ка­шин, рођ. 1910, бо­рац Ора­шке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу. По­ги­нуо у за­пад­ној Ср­би­ји у је­сен 1941.

4. Јо­ва­но­вић Је­вре­ма Сто­ји­мир, рођ. 1912, ак­ти­ви­ста пар­ти­зан­ског по­кре­та од 1941. Са­ку­пљао оруж­је и му­ни­ци­ју за ко­му­ни­сте. По­сле по­вла­че­ња пар­ти­за­на у Сан­џак, ухап­шен од љо­ти­ће­ва­ца и оте­ран у Па­лан­ку, где је стре­љан кра­јем но­вем­бра 1941.

5. Ми­ла­но­вић Ми­ли­је Жи­во­та, рођ. 1921, мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не по­чет­ком 1945. По­ги­нуо апри­ла 1945. код Ба­но­ве Ја­ру­ге у Хр­ват­ској

6. Ми­ло­ше­вић Или­је Жи­ва­дин, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 18. де­цем­бра 1944. у бор­би про­тив Не­ма­ца у око­ли­ни Ко­сје­ри­ћа.

7. Мла­де­но­вић Ми­ла­на Жи­ва­дин, рођ. 1923, сто­лар, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо од не­при­ја­тељ­ске гра­на­те на по­ло­жа­ју Ба­но­ва Ја­ру­га у Хр­ват­ској 19. апри­ла 1945.

8. Па­вло­вић Љу­бо­ми­ра Ти­хо­мир, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо од не­при­ја­тељ­ске гра­на­те на по­ло­жа­ју Ба­но­ва Ја­ру­га у Хр­ват­ској 19. апри­ла 1945.

9. Сте­ва­но­вић Све­то­за­ра Ми­лој­ко, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо де­цем­бра 1944. у бор­би са Нем­ци­ма код Љу­бо­ви­је.

10. Сте­ва­но­вић Сто­ја­ди­на Ми­о­драг, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо од не­при­ја­тељ­ске гра­на­те на по­ло­жа­ју Ба­но­ва Ја­ру­га у Хр­ват­ској 19. апри­ла 1945.

 

Мра­мо­рац

 

1. Јо­ва­но­вић Жи­во­ји­на Бо­ри­во­је, рођ. 1924, мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не по­чет­ком 1945. По­ги­нуо априла 1945. године у околини Шида, на Сремском фронту.

2. Ку­змић Да­ни­ла Ми­о­драг, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо у око­ли­ни Ту­зле 24. фе­бру­а­ра 1945.

3. Ку­змић Па­вла Рат­ко, рођ. 1914, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 4. че­те 4. ба­та­љо­на 4. бри­га­де 23. удар­не ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 29. мар­та 1945. код Гра­ча­ни­це у Бо­сни.

4. Ми­ло­ва­но­вић Ми­ло­ја Дра­го­слав, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на фрон­ту у Бо­сни.

5. Ми­ло­ва­но­вић Че­до­ми­ра Ми­о­драг, рођ. 1924, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо априла 1945. код Ша­рен Гра­да у Сре­му.

6. Не­шић Жи­ке Ра­ди­сав, рођ. 1923, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Сан­џа­ку. За­ро­бљен од Не­ма­ца, спро­ве­ден на Ба­њи­цу и та­мо стре­љан 25. ја­ну­а­ра 1943.

7. Па­вло­вић Вла­ди­сла­ва Дра­ган, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

8. Си­би­но­вић Не­го­ва­на Љу­би­ша, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен на фрон­ту и от­пу­штен ку­ћи. Умро код ку­ће од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња 1946.

9. Си­би­но­вић Не­го­ва­на Ми­ли­ја, рођ. 1924, фудбалер сеоског клуба. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен у бор­би про­тив уста­ша на Ма­је­ви­ци и умро од ра­на 1945.

10. Угри­но­вић Ди­ми­три­ја Здрав­ко, рођ. 1914, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

При­дво­ри­це

 

1. Ми­ло­ва­но­вић (Ву­чи­ће­вић) Ми­ла­на Жи­во­мир-Жи­ка, рођ. 1919, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро 28. фе­бру­а­ра 1945. од ти­фу­са у бол­ни­ци у Ту­зли.

2. Ми­лој­ко­вић Бо­го­ми­ра Бо­го­сав, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, у до­пун­ски ба­та­љон 23. удар­не ди­ви­зи­је. Раз­бо­лео се на фрон­ту. При тран­спор­ту за бол­ни­цу, ко­ло­на је на об­рон­ци­ма Ма­је­ви­це на­и­шла на уста­шку за­се­ду. Бо­го­сав је за­ро­бљен и уби­јен, 16. фе­бру­а­ра 1945, у се­лу Би­је­ла код Брч­ког.

3. Ми­ло­са­вље­вић Ми­ла­на Ми­лин­ко, рођ. 1923, ти­по­граф­ски рад­ник, са­рад­ник чет­ни­ка. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на ре­ци Уни 1945. По дру­гој вер­зи­ји, уби­јен је од по­ли­тич­ког ко­ме­са­ра с ле­ђа.

4. Па­вло­вић Жи­во­те Ви­то­мир, рођ. 1923, опан­чар, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо по­чет­ком 1945. код Гра­ча­ни­це у Бо­сни.

5. Пе­рић Или­је За­ри­ја, рођ. 1926, члан СКОЈ-а и при­пад­ник се­о­ске ми­ли­ци­је у пе­ри­о­ду ус­по­ста­вља­ња ко­му­ни­стич­ке вла­сти. Убио га је у се­лу је­дан зе­мљак, та­ко­ђе при­пад­ник се­о­ске ми­ли­ци­је не­срећ­ним слу­ча­јем 19. де­цем­бра 1944.

6. Пе­рић Дра­го­ми­ра Мо­мир-Мо­ма, рођ. 1909, рад­ник ду­ван­ске слу­жбе у Ба­ји­ној Ба­шти. Оти­шао 1941. у та­мо­шњи пар­ти­зан­ски од­ред. По­сле сло­ма устан­ка, за­ро­бљен и по­слат на Ба­њи­цу. Стре­љан на Ја­јин­ци­ма 9. ју­на 1942.

7. Ра­до­ше­вић Ми­лен­ти­ја Вла­ди­мир-Вла­да, рођ. 1920, то­ком ра­та ак­тив­ни при­пад­ник чет­нич­ких фор­ма­ци­ја. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 7. мар­та 1945. у се­лу Јо­хо­вац код Би­је­љи­не, у бор­би про­тив Не­ма­ца.

8. Сто­ја­но­вић Дра­го­љу­ба Ве­ли­зар-Ве­ља, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 23. удар­не ди­ви­зи­је НОВЈ. Као ра­ње­ник при тран­спор­ту за бол­ни­цу на­ле­тео на уста­шку за­се­ду у се­лу Би­је­ла код Брч­ког, а по­том уби­јен, 16. фе­бру­а­ра 1945.

9. Сто­ја­но­вић Ми­ла­на Ра­до­ван-Ра­ја, рођ. 1925, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма, где му је по­ги­нуо је­дан брат. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Био пу­шко­ми­тра­ље­зац. Умро од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња у обла­сти пла­ни­не Ро­ма­ни­је у Бо­сни, мар­та 1945.

10. Цвет­ко­вић Мар­ка Ми­о­драг-Ми­ка, рођ. 1920, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Због бо­ле­сти ни­је од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма, те је ухап­шен од је­ди­ни­ца СДС, спро­ве­ден на Ба­њи­цу, а ода­тле 1942. за Нор­ве­шку, где је ка­сни­је уби­јен у ло­го­ру.

11. Цвет­ко­вић Мар­ка Пе­тар, рођ. 1926, члан СКОЈ-а, оти­шао до­бро­вољ­но у 1. кра­ји­шку пар­ти­зан­ску бри­га­ду 10. ок­то­бра 1944, при­ли­ком осло­бо­ђе­ња се­ла. Ра­њен у но­гу 18. ја­ну­а­ра 1945. у бор­би у се­лу Опа­тов­цу код Ву­ко­ва­ра, где му се гу­би траг.

 

Ра­бро­вац

 

1. Ар­сић Љу­бо­ми­ра Ра­ди­сав, рођ. 1896, са­рад­ник пар­ти­за­на. Ухап­шен од Пољ­ске стра­же и пре­ба­чен на Ба­њи­цу. Умро 1943. у ло­гор­ској ам­бу­лан­ти, од по­сле­ди­ца по­ли­циј­ске тор­ту­ре.

2. Ар­сић Па­вла Ра­ди­во­је, рођ. 1896, ак­тив­ни са­рад­ник ко­му­ни­ста. Због шпи­јун­ске де­лат­но­сти у ко­рист пар­ти­за­на, уби­јен од чет­ни­ка пред ку­ћом 6. ма­ја 1944.

3. Ва­си­ље­вић Ми­ло­ја Ми­ло­ван, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

4. Ва­си­ље­вић Ми­лу­ти­на Ра­до­мир, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

5. Ву­јић Или­је Ми­о­драг, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

6. Гли­шић Ђор­ђа Алек­сан­дар, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

7. Ми­лен­ко­вић Ми­ло­са­ва Ми­лу­тин, рођ. 1917, пар­ти­зан­ски са­рад­ник. Ухап­шен од Пољ­ске стра­же и пре­ба­чен на Ба­њи­цу. Умро 1943. у ло­гор­ској ам­бу­лан­ти, од по­сле­ди­ца по­ли­циј­ске тор­ту­ре.

8. Ми­лу­ти­но­вић Жи­во­ји­на Ми­ло­ван, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

9. Не­дић Вла­ди­сла­ва Љу­би­ша, рођ. 1917, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

10. Пав­ко­вић З. Ми­ло­рад, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

11. Пав­ко­вић Ми­ха­и­ла Ра­до­ван, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

12. Па­вло­вић Ми­ха­и­ла Или­ја, рођ. 1921, бо­рац 1. шу­ма­диј­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо 1941.

13. Пан­тић Бо­жи­да­ра Ми­ле­та, рођ. 1921, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

14. Пан­тић Бо­жи­да­ра Мом­чи­ло, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

15. Ра­ди­во­је­вић М. Ми­лу­тин, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

16. Ра­ни­са­вље­вић Ми­ха­и­ла Жи­во­јин, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

17. Си­мић Ми­ха­и­ла Ак­сен­ти­је, рођ. 1914, то­ком ра­та са­ра­ђи­вао са чет­ни­ци­ма, а брат Пе­тар му је по­ги­нуо у чет­нич­ким ре­до­ви­ма. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

 

Ра­та­ри

 

1. Ар­се­ни­је­вић Ан­дре­је Жи­во­мир, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро од тифуса априла 1945.

2. Ар­се­ни­је­вић Ми­ле­те Че­до­мир, рођ. 1919, же­ле­зни­чар-те­ле­гра­фи­ста. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, био бо­рац 1. же­ле­знич­ке бри­га­де НОВЈ. По­ги­нуо 30. мар­та 1945. на по­ло­жа­ју Ку­ка у Бо­сни.

3. Бран­ко­вић Алек­сан­дра Ра­до­сав, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо код се­ла Под­гор­ци (Брч­ко) 11. апри­ла 1945.

4. Га­јић Све­то­за­ра Ми­лу­тин, рођ. 1926, кро­јач, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 5. ба­та­љо­на 14. удар­не ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 16. апри­ла 1945. у се­лу Срп­ска Грап­ска код До­бо­ја.

5. Ди­ми­три­је­вић Ми­ла­на Ђор­ђе, рођ. 1922, сту­дент. Ок­то­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не, у 1. крајишку бригаду. По­ги­нуо 22. децембра 1944. у Отоку код Винковаца.

6. Ђур­ђе­вић Љу­бо­ми­ра Бла­го­је, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 20. апри­ла 1945. на фрон­ту, у се­лу Вра­ни­ћи.

7. Ђу­рић Ми­ха­и­ла Бо­ри­во­је, рођ. 1930, ок­то­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту апри­ла 1945.

8. Ђу­рић Бо­го­љу­ба Дра­го­слав, рођ. 1916, ко­жу­вар, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо у бор­би про­тив Не­ма­ца 13. де­цем­бра 1944. на Љу­би­ћу код Чач­ка. Или вранићи

9. Ђу­рић Ма­те­је Ра­до­сав, рођ. 1917, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Рањен на положају и подлегао повредама у селу Доња Врба 19. априла 1945.

10. Жи­ва­но­вић Дра­го­љу­ба Ми­о­драг, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 26. апри­ла 1945. у бор­ба­ма у око­ли­ни За­гре­ба.

11. Ива­но­вић Жи­во­те Бра­ти­слав, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 27. фе­бру­а­ра 1945. код се­ла Ја­ња (Би­је­љи­на).

12. Иса­ко­вић Ми­ла­на Вла­ди­мир, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо пред Загребом 9. маја 1945.

13. Иса­ко­вић Жи­во­те Дра­го­љуб, рођ. 1904, же­ле­зни­чар. Са­ра­ђи­вао са пар­ти­за­ни­ма. У пи­ја­ном ста­њу, до­шао у чет­нич­ки штаб у се­лу и отво­ре­но пре­тио чет­нич­ким ко­ман­дан­ти­ма. Од­ве­ден је у за­се­ок Ва­то­ше­во и ту стре­љан од чет­ни­ка, 23. сеп­тем­бра 1944.

14. Иса­ко­вић Жи­во­те Жи­ва­дин, рођ. 1920, обу­ћар­ски рад­ник у Бе­о­гра­ду и пред­рат­ни члан КПЈ. По­чет­ком оку­па­ци­је, вра­тио се у се­ло и убр­зо по­стао бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­сле по­вла­че­ња пар­ти­за­на скри­вао се у се­лу. Ухап­шен од Не­ма­ца, спро­ве­ден на Ба­њи­цу и та­мо по­сле из­ве­сног вре­ме­на стре­љан, 25. де­цем­бра 1942.

15. Иса­ко­вић Жи­во­те Ста­ни­мир, рођ. 1923, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. За­ро­бљен у јед­ној бор­би од Не­ма­ца, оте­ран на Ба­њи­цу и та­мо стре­љан 5. мар­та 1942.

16. Јо­ва­но­вић Дра­гу­ти­на Жив­ко, рођ. 1922, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма и по­ги­нуо у за­пад­ној Ср­би­ји је­се­ни 1941.

17. Јо­ва­но­вић Дра­гу­ти­на Жи­во­јин, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у се­лу Мар­ку­ше­вац у Хр­ват­ској 9. ма­ја 1945.

18. Јо­кић Га­ври­ла Ра­до­ван рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на Срем­ском фрон­ту 1945.

19. Лу­ко­вић До­бро­сав, рођ. 1907., то­ком ра­та сим­па­ти­зер пар­ти­за­на, а по­сле ус­по­ста­вља­ња ко­му­ни­стич­ке вла­сти син му је био у се­о­ској ми­ли­ци­ји. Стре­љан је од не­пре­да­тих чет­ни­ка у се­лу 7. мар­та 1947, па ба­чен у ре­ку Ку­бр­шни­цу.

20. Лу­ко­вић Ко­сте На­де­жда-На­да, рођ. 1915, учи­те­љи­ца у се­лу Бр­зан код Ба­то­чи­не. Бо­рац Кра­гу­је­вач­ког пар­ти­зан­ског од­ре­да. При­ли­ком по­вла­че­ња пар­ти­за­на ка Сан­џа­ку за­ро­бље­на од чет­ни­ка код Ива­њи­це и уби­је­на, је­се­ни 1941.

21. Мар­ја­но­вић (Ма­шић) Жи­во­те Бо­го­љуб, рођ. 1923, члан СКОЈ-а, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма у Бо­сну и по­стао бо­рац 2. про­ле­тер­ске бри­га­де. По­ги­нуо ју­на 1943. у би­ци на Су­тје­сци.

22. Мар­ја­но­вић (Ма­шић) Дра­го­љу­ба Ра­ди­сав-Шај­ко, рођ. 1921, члан СКОЈ-а, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка за­па­ду. По­ги­нуо но­вем­бра 1941. у бор­би про­тив Не­ма­ца код Ужи­ца.

23. Мар­ко­вић Во­ји­сла­ва Бог­дан, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. код Ба­но­ве Ја­ру­ге у Хр­ват­ској.

24. Мар­ко­вић Бла­го­ја Бо­го­љуб-Бо­ле, рођ. 1923, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо априла 1945. На фронту у Босни.

25. Мар­ко­вић Ра­ди­са­ва Ду­шан, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 1. ко­њич­ке бри­га­де НОВЈ. По­ги­нуо 6. апри­ла 1945. у се­лу Со­ља­ни у Сре­му.

26. Мар­ко­вић Па­вла За­гор­ка, рођ. 1923, ок­то­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шла у пар­ти­за­не, за­јед­но са се­стром. По­ги­ну­ла код Добриње у ужичком крају у јесен 1944.

27. Мар­ко­вић Ми­ја­и­ла Мла­ден, рођ. 1904, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­сле из­ве­сног вре­ме­на на­пу­стио пар­ти­за­не. За­ро­бљен од Не­ма­ца код љу­бав­ни­це, спро­ве­ден за Па­лан­ку где је стре­љан кра­јем 1941. Син му је по­ги­нуо 1944. као мо­би­ли­са­ни чет­ник.

28. Мар­ко­вић Ра­до­са­ва Ра­до­ван, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Подлегао ранама у месту Чепићи 6. априла 1945.

29. Мар­ко­вић Сте­ва­на Ста­ни­мир-Уј­ка, рођ. 1914, ме­та­ло­стру­гар, рад­ник же­ле­знич­ке ра­ди­о­ни­це у Сме­де­ре­ву, пред­рат­ни члан КПЈ. Као иле­га­лац ухап­шен од Не­ма­ца у Сме­де­ре­ву, па пу­штен на сло­бо­ду. Био по­ли­тич­ки рад­ник у око­ли­ни Мла­де­нов­ца, док ни­је сту­пио у Ко­смај­ски пар­ти­зан­ски од­ред. Са 1. шу­ма­диј­ском пар­ти­зан­ском бри­га­дом од­сту­пио ка Сан­џа­ку. По­ги­нуо 4. де­цем­бра 1943, у би­ци про­тив Не­ма­ца код При­је­по­ља.

30. Ми­ја­то­вић Ми­ло­са­ва Вла­ди­слав-Рац­ко, рођ. 1898, то­ком ра­та са­ра­ђи­вао са пар­ти­за­ни­ма. Јед­не но­ћи ба­ну­ла му је у ку­ћу чет­нич­ка трој­ка Гор­ске кра­ље­ве гар­де и од­ве­ла га пре­ма То­по­ли. Уби­јен је од чет­ни­ка у Влак­чи код То­по­ле 1. апри­ла 1944.

31. Ми­лен­ко­вић Ти­хо­ми­ра Пе­тар, рођ. 1924, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­сле из­ве­сног вре­ме­на на­пу­стио пар­ти­за­не и до­шао ку­ћи. Ухап­шен у се­лу од СДС у је­сен 1941, а по­том ин­тер­ни­ран у Нор­ве­шку. Уби­јен у ло­го­ру 1943.

32. Ми­ла­но­вић Да­ни­ла Ми­ли­ја, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. код Ба­но­ве Ја­ру­ге у Хр­ват­ској.

33. Не­дељ­ко­вић Или­је Ми­лан, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен на Вас­крс 1945. на фрон­ту у Хр­ват­ској и оста­вљен у бол­ни­ци у Кри­жев­ци­ма. Кра­јем апри­ла 1945, за­ро­бљен од уста­ша у бол­ни­ци и по­сле му­че­ња за­клан.

34. Не­шић Ђур­ђа Ми­о­драг, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, у 21. удар­ну ди­ви­зи­ју. По­ги­нуо 12. апри­ла 1945. на по­ло­жа­ју код Ба­но­ве Ја­ру­ге у Хр­ват­ској.

35. Пе­тро­вић Ми­ха­и­ла Жи­во­мир, рођ. 1927, ко­вач, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ми­нер 6. че­те 31. бри­га­де 21. удар­не ди­ви­зи­је. По­ги­нуо од ми­не код Ило­ка 19. мар­та 1945.

36. Пе­тро­вић Ми­ло­ва­на Ра­до­сав, рођ. 1923, по­ги­нуо као пар­ти­зан 1943. у око­ли­ни Аран­ђе­лов­ца.

37. Ра­ди­во­је­вић Или­је Љу­бо­мир, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 24. октобра 1945. у Лопарима у Босни.

38. Ра­до­ва­но­вић Дра­го­љу­ба Ти­хо­мир, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 18. ја­ну­а­ра 1945. код се­ла Ли­по­вац у Сре­му.

39. Ра­до­вић Ми­ло­ва­на Ми­ло­сав-Мисица, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 18. априла 1945. године код Плетернице.

40. Ру­ме­нић Пе­тра Вла­ди­мир-Вла­ја, рођ. 1903, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Сан­џа­ку. Са гру­пом Ива­на Му­ке­ра вра­тио се и до­шао у се­ло да ви­ди фа­ми­ли­ју. Ухап­шен од Не­ма­ца, спро­ве­ден за Па­лан­ку где је стре­љан мар­та 1942.

41. Ру­ме­нић Ми­ла­на Жи­во­мир, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 3. ба­та­љо­на 4. кра­ји­шке бри­га­де НОВЈ. По­ги­нуо 5. апри­ла 1945. на Бре­зо­вом по­љу код Брч­ког.

42. Сте­ва­но­вић Да­ни­ла Ми­ло­ван, рођ. 1912, тр­го­вац, пре ра­та ра­дио у Бе­о­гра­ду. По­чет­ком ра­та вра­тио се у Ра­та­ре и убр­зо при­сту­пио пар­ти­за­ни­ма. Јед­но вре­ме био иле­га­лац у Бе­о­гра­ду. Ухап­шен од Не­ма­ца и стре­љан на Ба­њи­ци 20. ав­гу­ста 1942.

43. То­мић Ми­ха­и­ла Дра­го­слав, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац ин­же­ње­риј­ске че­те 21. бри­га­де 21. удар­не ди­ви­зи­је. По­ги­нуо 19. мар­та 1945. код Ило­ка у Хр­ват­ској.

44. То­мић Ми­ха­и­ла Ко­ста­дин, рођ. 1923, то­ком ра­та био у чет­ни­ци­ма. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, у 3. про­ле­тер­ску бри­га­ду. Умро ју­на 1946. од ра­на и из­ну­ре­но­сти у бол­ни­ци у Ма­ри­бо­ру.

45. Цо­кић Све­то­за­ра Бо­го­љуб-Гога, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо од усташа 9. ма­ја 1945. у За­гре­бу.

46. Цо­кић Ми­ло­ја Ми­ло­сав, рођ. 1885, со­лу­нац, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Ни­је утвр­ђен та­чан да­тум и ме­сто по­ги­би­је. Пре­ма јед­ној вер­зи­ји, по­ги­нуо но­вем­бра 1941. у бор­би про­тив Не­ма­ца код Ужи­ца, по дру­гој убио га због са­мо­во­ље с ле­ђа по­ли­тич­ки ко­ме­сар 1943.

47. Чо­пић Са­ве Ми­ло­рад, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 7. бри­га­де 23. удар­не ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо код се­ла Че­ка­нић у Бо­сни 15. фебруара 1945.

 

Се­ле­вац

 

1. Бај­кић Сте­ва­на Све­то­зар, рођ. 1900, ак­тив­ни са­рад­ник ко­му­ни­ста. По­сле бор­бе из­ме­ђу чет­ни­ка и пар­ти­за­на у се­лу, чет­нич­ка је­ди­ни­ца је у пре­тре­су те­ре­на про­на­шла оруж­је у ње­го­вој ку­ћи. Стре­љан од чет­ни­ка у се­лу, 5. ја­ну­а­ра 1944.

2. Бај­чић Жи­во­те Во­ји­слав-До­бри­ца, рођ. 1922, као бо­рац 1. шу­ма­диј­ске пар­ти­зан­ске бри­га­де пре­шао у Сан­џак. За­ро­бљен код При­је­по­ља од Не­ма­ца и пре­ба­чен на Ба­њи­цу, где је стре­љан 9. ју­на 1944.

3. Бај­чић Сте­ва­на Жив­ко, ак­тив­ни са­рад­ник ко­му­ни­ста. У ње­го­вој ку­ћи по­чет­ком ја­ну­а­ра 1944. одр­жа­на је кон­фе­рен­ци­ја иле­гал­ног НОО за Се­ле­вац. Стре­љан од чет­ни­ка у се­лу 5. ја­ну­а­ра 1944.

4. Бај­чић Љу­бо­ми­ра Ми­лан, рођ. 1928, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. Као бо­рац 1. шу­ма­диј­ске бри­га­де, пре­шао са пар­ти­за­ни­ма у Сан­џак и по­ги­нуо 4. де­цем­бра 1943. у би­ци код При­је­по­ља.

5. Бај­чић Ра­до­ја Ми­лу­тин, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 12. бри­га­де 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо код Ка­то­лич­ке Шпи­ју­ни­це у Бо­сни, 8. апри­ла 1945.

6. Бај­чић Све­то­за­ра Ми­о­драг, рођ. 1924, бо­рац 1. шу­ма­диј­ске пар­ти­зан­ске бри­га­де. Са пар­ти­за­ни­ма пре­шао у Сан­џак. По­ги­нуо 1944. у Цр­ној Го­ри.

7. Бај­чић Жив­ка Ра­до­мир, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 9. срп­ске бри­га­де 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 1. де­цем­бра 1944. у Ми­о­ков­ци­ма код Чач­ка, у бор­би про­тив Не­ма­ца.

8. Бај­чић Ди­ми­три­ја Сте­ван-Ми­ки­ца, рођ. 1905, са­рад­ник пар­ти­за­на од 1941. Уско­ро по­стао члан КПЈ. Као ор­га­ни­за­тор ко­му­ни­ста и вој­но­по­за­дин­ске пар­ти­зан­ске де­се­ти­не у за­се­о­ку Ба­чи­нац, ухва­ћен од чет­ни­ка по­сле бор­бе у се­лу и по­ве­ден на стре­ља­ње 5. ја­ну­а­ра 1944. Пре­жи­вео стре­ља­ње, са те­шким ра­на­ма на гла­ви. Умро од ра­на у бол­ни­ци у Сме­де­ре­ву 17. мар­та 1944.

9. Бар­нић Бра­ни­сла­ва Бог­дан, рођ. 1909, бо­рац 1. шу­ма­диј­ске пар­ти­зан­ске бри­га­де. Са бри­га­дом пре­шао у Сан­џак. За­ро­бљен од Не­ма­ца код При­је­по­ља и оте­ран у ло­гор на Ба­њи­ци. Ода­тле је пре­ба­чен у ло­гор у Зе­му­ну и та­мо уби­јен по­чет­ком ју­на 1944.

10. Бар­нић Ву­ка­ши­на Жи­ва­дин, рођ. 1924, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 2. ба­та­љо­на 9. бри­га­де 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 31. ок­то­бра 1944. у се­лу При­је­вор код Чач­ка, у бор­би про­тив Не­ма­ца.

11. Бар­нић Ми­ло­ва­на Све­ти­слав, ак­тив­ни са­рад­ник пар­ти­за­на. По­сле бор­бе из­ме­ђу чет­ни­ка и пар­ти­за­на у се­лу, чет­нич­ка је­ди­ни­ца при­ли­ком пре­тре­са те­ре­на про­на­шла оруж­је у ње­го­вој ку­ћи. Стре­љан од чет­ни­ка у се­лу, 5. ја­ну­а­ра 1944.

12. Бац­кић Ми­ли­ћа Пе­тар, рођ. 1890, пред­сед­ник иле­гал­ног НОО у се­лу. Ухап­шен од Спе­ци­јал­не по­ли­ци­је и оте­ран на Ба­њи­цу где је стре­љан 11. ав­гу­ста 1943.

13. Бо­жић Ми­ли­је Ра­до­мир, рођ. 1924, сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 10. ок­то­бра 1944. у бор­би са Нем­ци­ма у се­лу Звеч­ка код Обре­нов­ца.

14. Бо­жо­вић Пе­тра Ми­лан, рођ. 1924. у Ко­шљев­цу код Бје­ло­ва­ра, из­бе­гли­ца, то­ком ра­та на­ста­њен у Се­лев­цу. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Ра­њен у бор­ба­ма про­тив Не­ма­ца за Гор­њи Ми­ла­но­вац и умро од ра­на у Ми­ла­нов­цу, 24. но­вем­бра 1944.

15. Бо­ри­кић Ми­ха­и­ла Дра­го­мир-Дра­га, рођ. 1904, пар­ти­зан­ски са­рад­ник. По­чет­ком 1944. мо­би­ли­сан у чет­ни­ке. По­сле не­мач­ко-до­бро­во­љач­ке офан­зи­ве на чет­ни­ке и бор­бе на Вра­ил­ку, за­ро­бљен од до­бро­во­ља­ца и са оста­лим чет­ни­ци­ма оте­ран у за­твор у Па­лан­ку. Та­мо је уче­ство­вао у уби­ству ка­пе­та­на Бо­жи­да­ра Ла­за­ре­ви­ћа, чет­нич­ког ко­ман­дан­та. По из­ла­ску из за­тво­ра, ухва­ћен од чет­ни­ка, оте­ран за Ве­ли­ку Кр­сну и та­мо за­клан, 26. апри­ла 1944.

16. Бу­дим­кић Ра­до­са­ва Мо­мир, рођ. 1925, сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на Срем­ском фрон­ту кра­јем 1944.

17. Ва­си­ље­вић Све­то­за­ра Гру­ји­ца, рођ. 1911, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. За­ро­бљен у се­лу од Љо­ти­ће­вих до­бро­во­ља­ца, пре­ба­чен на Ба­њи­цу и та­мо стре­љан 13. ју­на 1944.

18. Ве­мић Пе­тра Жи­во­та, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 3. че­те 2. ба­та­љо­на 9. бри­га­де 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 16. де­цем­бра 1944. у се­лу Ба­у­рић код Љу­бо­ви­је.

19. Ви­то­ро­вић Вла­ди­ми­ра Бо­жи­дар, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 27. ја­ну­а­ра 1945. у око­ли­ни Вла­се­ни­це у Бо­сни.

20. Ви­то­ро­вић Мла­де­на Бу­ди­мир, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро од за­до­би­је­них ра­на у Алек­сан­дров­цу 9. ма­ја 1945.

21. Во­ји­но­вић Сто­ја­на Ве­се­лин, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо де­цем­бра 1944. у око­ли­ни Чач­ка, у бор­би са Нем­ци­ма.

22. Во­ји­но­вић Ра­до­са­ва Ра­до­ји­ца-Ра­ка, рођ. 1922, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. За­ро­бљен од чет­ни­ка као ра­ње­ник и по­сле из­ве­сног вре­ме­на за­клан у До­бром До­лу, 31. ок­то­бра 1943.

23. Во­ји­но­вић Р. Ра­до­мир, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 3. че­те 2. ба­та­љо­на 7. бри­га­де 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 13. де­цем­бра 1944. у се­лу За­бреж­је.

24. Ву­ји­чић Дра­го­љу­ба Бо­ри­слав-Бо­ра, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо од уста­ша 3. ма­ја 1945. код Вин­ко­ва­ца.

25. Ву­чић Ра­до­ва­на Ра­до­мир, рођ. 1903, са­рад­ник пар­ти­за­на. Ухап­шен од Спе­ци­јал­не по­ли­ци­је и оте­ран на Ба­њи­цу. Стре­љан на Ба­њи­ци 11. ав­гу­ста 1943.

26. Ву­чић Ра­до­ми­ра Че­до­мир, рођ. 1923, са­рад­ник пар­ти­за­на. Ухап­шен од Спе­ци­јал­не по­ли­ци­је и оте­ран на Ба­њи­цу. Стре­љан на Ба­њи­ци 11. ав­гу­ста 1943.

27. Гли­шић Дра­го­сла­ва Алек­сан­дар, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Те­шко ра­њен 3. апри­ла 1945. у бор­би са уста­ша­ма код Сре­бре­ни­ка у Бо­сни. Као ра­ње­ни­ка, дру­го­ви су га оста­ви­ли у не­при­ја­тељ­ском окру­же­њу. Раз­не­ли су га пси то­ком на­ред­них да­на. Отац га је у то вре­ме тра­жио и пре­по­знао ње­го­ве остат­ке, по тка­ни­ци. Пре­нет је Се­ле­вац где је са­хра­њен.

28. Гр­бић Бо­го­са­ва Ду­шан, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 8. ма­ја 1945. на по­ло­жа­ју Ра­ков по­ток, у бли­зи­ни За­гре­ба.

29. Гр­бић Сте­ва­на Јо­ван, рођ. 1918, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

30. Да­чић Вла­ди­ми­ра Ми­о­драг, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

31. Ђор­ђе­вић Ра­до­са­ва Бра­ни­слав, рођ. 1918, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 21. удар­не ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо у око­ли­ни За­гре­ба 12. ма­ја 1945.

32. Ђор­ђе­вић Во­ји­сла­ва Ми­ли­во­је, рођ. 1907, ак­тив­ни са­рад­ник пар­ти­за­на. По­сле бор­бе из­ме­ђу чет­ни­ка и пар­ти­за­на у се­лу, чет­нич­ка је­ди­ни­ца у пре­тре­су те­ре­на про­на­шла оруж­је у ње­го­вој ку­ћи. Стре­љан од чет­ни­ка у се­лу, 5. ја­ну­а­ра 1944.

33. Жи­ва­нић Је­вре­ма Жи­ван, рођ. 1908, ак­тив­ни са­рад­ник пар­ти­за­на. По­сле бор­бе из­ме­ђу чет­ни­ка и пар­ти­за­на у се­лу, чет­нич­ка је­ди­ни­ца у пре­тре­су те­ре­на про­на­шла оруж­је у ње­го­вој ку­ћи. Стре­љан од чет­ни­ка у се­лу, 5. ја­ну­а­ра 1944.

34. Ива­но­вић В. Цвет­ко, рођ. 1916, са­рад­ник пар­ти­за­на. Ухап­шен од љо­ти­ће­ва­ца и стре­љан 1944.

35. Иг­ња­то­вић Ма­рин­ка Бра­ни­слав, рођ. 1923, бо­рац 1. шу­ма­диј­ске пар­ти­зан­ске бри­га­де. Са пар­ти­за­ни­ма од­сту­пио у Сан­џак. По­ги­нуо 4. де­цем­бра 1943. код При­је­по­ља.

36. Иг­ња­то­вић Сто­ја­на Ра­до­мир, рођ. 1920, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. За­ро­бљен од чет­ни­ка и за­клан у Го­ло­бо­ку 18. апри­ла 1944.

37. Иг­ња­то­вић Рај­на, рођ. 1920, су­пру­га Ра­до­ми­ро­ва, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. За­ро­бље­на од СДС у бор­би у Ко­ва­чев­цу код Мла­де­нов­ца, пре­ба­че­на на Ба­њи­цу и та­мо стре­ља­на.

38. Илић Жи­во­те Ми­ло­сав, рођ. 1924, бо­рац 1. шу­ма­диј­ске пар­ти­зан­ске бри­га­де и члан СКОЈ-а. Са пар­ти­за­ни­ма пре­шао у Сан­џак. По­ги­нуо 4. де­цем­бра 1943. у би­ци код При­је­по­ља.

39. Ицић О. Дра­го­слав, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

40. Ишић Бу­ди­ми­ра Алек­сан­дар, рођ. 1926, ко­лар, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. Доц­ни­је, као бо­рац 1. шу­ма­диј­ске бри­га­де, пре­шао са пар­ти­за­ни­ма у Сан­џак. По­ги­нуо 4. де­цем­бра 1943. у би­ци код При­је­по­ља.

41. Ишић Во­ји­сла­ва Бра­ни­слав, рођ. 1926, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. Доц­ни­је, као бо­рац 1. шу­ма­диј­ске бри­га­де, пре­шао са пар­ти­за­ни­ма у Сан­џак. По­ги­нуо 4. де­цем­бра 1943. код При­је­по­ља.

42. Ишић Жи­ва­ди­на Да­ни­ца, рођ. 1900, са­рад­ник и оба­ве­шта­јац пар­ти­за­на, мај­ка Ми­ло­са­ва Иши­ћа. Ухва­ће­на од чет­ни­ка и стре­ља­на у за­се­о­ку Лу­ње­вац 18. ја­ну­а­ра 1944.

43. Ишић Бо­го­са­ва Ми­ло­сав, рођ. 1925, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо ле­та 1943. у Вр­бов­цу код Сме­де­ре­ва.

44. Ишић Ми­ло­са­ва Жи­ван, рођ. 1907, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, где је по­ги­нуо но­вем­бра 1941.

45. Ишић Ж. Ми­лу­тин, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не и убр­зо за­тим по­ги­нуо.

46. Ишић Гру­ји­це Ми­о­драг, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту апри­ла 1945.

47. Јак­шић Жи­ва­на Алек­сан­дар, рођ. 1912, сим­па­ти­зер ко­му­ни­ста. При­ли­ком стре­ља­ња пар­ти­зан­ских ак­ти­ви­ста у Ба­чин­цу ус­про­ти­вио се чет­ни­ци­ма, го­во­ре­ћи да су сви ти љу­ди не­ви­ни. По­ве­ден је и он и стре­љан 5. ја­ну­а­ра 1944.

48. Јак­шић Жи­ва­на Че­до­мир, рођ. 1900, са­рад­ник пар­ти­за­на. Стре­љан од чет­ни­ка Гор­ске гар­де у се­лу 26. ав­гу­ста 1944.

49. Јан­ко­вић Бо­ри­во­ја Ду­шан, ћур­чи­ја, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо 27. ок­то­бра 1944. у Бум­ба­ре­вом Бр­ду код Кра­гу­јев­ца, у бор­би про­тив Не­ма­ца.

50. Јан­ко­вић Дра­гу­ти­на Ра­то­мир, рођ. 1915, сту­дент, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо 1944.

51. Ја­ној­лић Ми­ла­на Ми­лој­ко, рођ. 1908, са­рад­ник пар­ти­за­на. Ухап­шен од Спе­ци­јал­не по­ли­ци­је и оте­ран на Ба­њи­цу где је стре­љан 11. ав­гу­ста 1943.

52. Ја­ној­лић Ми­ле­те Ра­до­мир, рођ. 1925, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. Са пар­ти­за­ни­ма на­ста­вио бор­бу на фрон­ту у Бо­сни, где је по­ги­нуо по­чет­ком 1945.

53. Јев­тић Ни­ко­ле Бо­жи­дар, рођ. 1902, са­рад­ник пар­ти­за­на. Ухап­шен од Спе­ци­јал­не по­ли­ци­је и оте­ран на Ба­њи­цу где је стре­љан 11. ав­гу­ста 1943.

54. Јев­тић Је­вре­ма Ми­ло­рад, рођ. 1907, са­рад­ник пар­ти­за­на. Стре­љан у се­лу од чет­ни­ка Гор­ске гар­де 26. ав­гу­ста 1944.

55. Јев­тић Ми­ла­на Че­до­мир, рођ. 1922, пар­ти­зан­ски ак­ти­ви­ста. Стре­љан у се­лу од чет­ни­ка Гор­ске гар­де 26. ав­гу­ста 1944.

56. Је­ре­мић Во­ји­сла­ва Бо­ри­слав, рођ. 1926, тр­го­вач­ки по­моћ­ник, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 18. апри­ла 1945. код Ђа­ко­ва у Хр­ват­ској.

57. Је­ре­мић Ра­до­са­ва Жи­ва­дин, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 14. ја­ну­а­ра 1945. у се­лу Ча­па­ри код Хан-Пи­је­ска.

58. Је­ре­мић Бра­ни­сла­ва Ми­лу­тин, рођ. 1924, ок­то­бра 1944. до­бро­вољ­но сту­пио у пар­ти­за­не. Бо­рац 6. бо­сан­ске бри­га­де. По­ги­нуо 1. де­цем­бра 1944. у Бум­ба­ре­вом Бр­ду, у бор­би про­тив Не­ма­ца.

59. Јо­ва­но­вић С. Бра­ни­слав-Бран­ко, рођ. 1916, са­рад­ник пар­ти­за­на. По­сле по­вла­че­ња пар­ти­за­на 1941, ухап­шен од љо­ти­ће­ва­ца, спро­ве­ден у Па­лан­ку и ту стре­љан 9. но­вем­бра 1941.

60. Јо­ва­но­вић Гли­го­ри­ја Ђор­ђе, рођ. 1904, пар­ти­зан­ски ак­ти­ви­ста. Ухва­ћен и за­клан од чет­ни­ка 29. ок­то­бра 1943. у До­бром До­лу.

61. Јо­ви­чић Дра­го­љу­ба Ра­то­мир, рођ. 1919, аба­џи­ја, члан СКОЈ-а и бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. Са пар­ти­за­ни­ма на­ста­вио бор­бу на фрон­ту у Хр­ват­ској. По­ги­нуо апри­ла 1945. у око­ли­ни Сла­вон­ског Бро­да, као де­ле­гат во­да за ве­зу.

62. Јо­цић Сте­ва­на Дра­го­љуб, рођ. 1908, бо­рац 1. шу­ма­диј­ске пар­ти­зан­ске бри­га­де. Са пар­ти­за­ни­ма пре­шао у Сан­џак, па по­том у Цр­ну Го­ру. По­ги­нуо у се­лу За­гра­ђа код Бе­ра­на 8. апри­ла 1944.

63. Јо­цић Д. Ми­ло­са­ва, рођ. 1907, са­рад­ник ко­му­ни­ста. Муж јој је био у пар­ти­за­ни­ма. По­сле бор­бе из­ме­ђу чет­ни­ка и пар­ти­за­на у Лу­њев­цу, ухва­ће­на од чет­ни­ка, спро­ве­де­на у Вр­бо­вац код Сме­де­ре­ва и ту стре­ља­на кра­јем мар­та 1944.

64. Ка­рић Жи­во­ји­на Мир­ко, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 3. че­те 3. ба­та­љо­на 14. бри­га­де 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 8. ма­ја 1945. у бор­би про­тив уста­ша у око­ли­ни За­гре­ба.

65. Ке­џић Пе­тра Бра­ни­слав-Је­лин, рођ. 1910, пар­ти­зан­ски ак­ти­ви­ста. Стре­љан од чет­ни­ка Гор­ске гар­де у се­лу 26. ав­гу­ста 1944.

66. Ко­ва­че­вић Ђор­ђе-Ђо­ка, се­о­ски ле­кар, ро­дом из око­ли­не Чач­ка. Се­кре­тар НОО у се­лу. Ухап­шен од Спе­ци­јал­не по­ли­ци­је и оте­ран на Ба­њи­цу где је стре­љан 11. ав­гу­ста 1943.

67. Ко­јић Влај­ка Бра­ни­слав, рођ. 1916, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. у обла­сти Сла­вон­ског Бро­да.

68. Ла­зић Дра­го­ми­ра Бо­ри­сав, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 1. че­те 2. ба­та­љо­на 7. бри­га­де 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. Ра­њен од не­мач­ког ба­ца­ча у око­ли­ни Чач­ка. Умро од ра­на у Гор­њем Ми­ла­нов­цу 5. де­цем­бра 1944.

69. Ла­зић Сто­ја­ди­на Ра­до­ван, рођ. 1918, пар­ти­зан­ски ак­ти­ви­ста и члан СКОЈ-а. Стре­љан од чет­ни­ка Гор­ске гар­де у се­лу 26. ав­гу­ста 1944.

70. Ла­зић Жи­ке Све­то­мир, рођ. 1923, сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. По­ги­нуо мар­та 1945. у Бо­сни, као бо­рац 23. ди­ви­зи­је НОВЈ.

71. Ла­зић Ра­до­са­ва Ста­ни­слав, рођ. 1897, сим­па­ти­зер пар­ти­за­на. Стре­љан од чет­ни­ка Гор­ске гар­де у се­лу 26. ав­гу­ста 1944.

72. Лу­кић Ра­до­са­ва Бо­ри­сав-Бо­ра-Драј­фуз, рођ. 1918, ђак, пар­ти­зан­ски ак­ти­ви­ста. За­ро­бљен од чет­ни­ка и стре­љан по­чет­ком но­вем­бра 1943. на Мо­ра­ви.

73. Ма­ри­чић Ми­ло­ра­да Жи­во­та, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро 2. апри­ла 1945. у Шап­цу, од ра­на за­до­би­је­них на фрон­ту.

74. Ма­ри­чић Алек­сан­дра Све­то­лик-Ми­ка, рођ. 1910, пар­ти­зан­ски ак­ти­ви­ста. За­ро­бљен од чет­ни­ка Гор­ске гар­де у се­лу и од­ве­ден са њи­ма у По­ду­на­вље. Стре­љан у Лан­до­лу код Сме­де­ре­ва 27. ав­гу­ста 1944. Пред стре­ља­ње је за­пе­вао пар­ти­зан­ску пе­сму.

75. Мар­ко­вић Ра­до­ја Бо­ри­во­је-Бо­ра, рођ. 1923, ђак VI­II раз­ре­да гим­на­зи­је у Бе­о­гра­ду, члан СКОЈ-а. Стре­љан у се­лу од чет­ни­ка Гор­ске гар­де 26. ав­гу­ста 1944.

76. Мар­ко­вић Ми­ха­и­ла Бра­ни­слав, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 2. ју­ла 1945. у се­лу Бр­гу­ле код Са­ра­је­ва.

77. Мар­ко­вић Ми­ло­ра­да Или­ја, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

78. Ми­ло­ва­но­вић Ми­ли­во­ја Вла­ди­мир, рођ. 1897, сим­па­ти­зер пар­ти­за­на. Стре­љан у се­лу од чет­ни­ка Гор­ске гар­де 26. ав­гу­ста 1944. Бра­та су му, три ме­се­ца ра­ни­је, као мо­би­ли­са­ног чет­ни­ка уби­ли пар­ти­за­ни.

79. Ми­ло­ва­но­вић Ми­лој­ка Жи­во­рад-Ди­ле, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 3. че­те 3. ба­та­љо­на 14. бри­га­де 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 20. де­цем­бра 1944. у бор­би про­тив Не­ма­ца на Љу­би­ћу.

80. Ми­ло­ва­но­вић М. Ра­до­мир, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

81. Ми­ло­ва­но­вић Ду­ша­на Сте­ван, рођ. 1919, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да и члан СКОЈ-а. Са Ко­смај­ском бри­га­дом НОВЈ уче­ство­вао у бит­ка­ма за Бе­о­град 1944, а по­том пре­шао на Срем­ски фронт, где је два пу­та ра­ња­ван. До­био чин ка­пе­та­на ЈА и по­стао ко­ман­дир 3. че­те 2. ба­та­љо­на 31. бри­га­де 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 21. апри­ла 1945. пред За­гре­бом, во­де­ћи ју­риш на Нем­це и уста­ше.

82. Ми­ло­је­вић Че­до­ми­ра Дра­го­слав, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 18. апри­ла 1945. у се­лу Стру­жа­ни код Сла­вон­ског Бро­да.

83. Миљ­ко­вић Т. Жи­ван, рођ. 1925, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да и члан СКОЈ-а. Ка­сни­је, као бо­рац 1. шу­ма­диј­ске бри­га­де, пре­шао у Сан­џак. По­ги­нуо 4. де­цем­бра 1943. у би­ци код При­је­по­ља.

84. Миљ­ко­вић Ра­до­ва­на Пан­те­ле­ја, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 4. че­те 3. ба­та­љо­на 14. бри­га­де 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. Ра­њен у бор­ба­ма за осло­бо­ђе­ње Бе­о­гра­да. Умро од ра­на 2. но­вем­бра 1944. у Бе­о­гра­ду.

85. Миљ­ко­вић Ми­ло­ра­да Сте­ван-Сте­ва, рођ. 1916, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо 4. де­цем­бра 1943. у бор­би са чет­ни­ци­ма у Би­нов­цу код Сме­де­ре­ва.

86. Ми­тра­ши­но­вић Ра­до­ји­це Све­ти­слав, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту у Бо­сни 1945.

87. Ми­тра­ши­но­вић Алек­сан­дра Све­то­мир, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не и убр­зо по­ги­нуо.

88. Ми­тра­ши­но­вић Ти­хо­мир, ок­то­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. По­ги­нуо не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је у бор­би про­тив Не­ма­ца у Ум­ча­ри­ма код Гроц­ке.

89. Не­вен­кић Ми­ло­са­ва Алек­сан­дар, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

90. Не­вен­кић Дра­го­љу­ба Ви­то­мир, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. у око­ли­ни Сла­вон­ског Бро­да.

91. Ни­ко­лић За­ри­је Дра­го­љуб-Дра­га, рођ. 1906, због са­рад­ње са пар­ти­за­ни­ма пре­ту­чен од стра­не чет­ни­ка у се­лу. Умро од убо­ја 15. де­цем­бра 1943.

92. Ни­ко­ли­чић Ми­лу­ти­на Ра­до­мир-Ру­то­ња, рођ. 1922, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо де­цем­бра 1943. у Ду­чи­ни код Со­по­та, у бор­би са чет­ни­ци­ма.

93. Ни­џић Р. Жив­ко, рођ. 1866, са­рад­ник пар­ти­за­на. Уби­јен од гру­пе чет­ни­ка у се­лу 18. сеп­тем­бра 1943.

94. Но­ва­ко­вић Во­ји­сла­ва Жи­ва­дин-Ди­не, рођ. 1921, пре ра­та фуд­ба­лер се­о­ског клу­ба. Због са­рад­ње са пар­ти­за­ни­ма ви­ше пу­та хап­шен и му­чен од оку­па­ци­о­них вла­сти. Уско­ро је по­стао пу­шко­ми­тра­ље­зац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да и члан СКОЈ-а. Са 1. шу­ма­диј­ском бри­га­дом пре­шао у Сан­џак. За­ро­бљен од Не­ма­ца де­цем­бра 1943. код При­је­по­ља и пре­ба­чен на Ба­њи­цу. Уби­јен на Сај­ми­шту по­чет­ком ма­ја 1944.

95. Но­ва­ко­вић Жи­во­те Жи­во­мир, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо де­цем­бра 1944. у око­ли­ни Чач­ка.

96. Но­ва­ко­вић Дра­го­љу­ба Жи­во­та, рођ. 1920, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо 1944.

97. Па­вић Ра­ди­са­ва Че­до­мир, рођ. 1924, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. Доц­ни­је, као бо­рац 1. шу­ма­диј­ске бри­га­де, пре­шао са пар­ти­за­ни­ма у Сан­џак и по­ги­нуо 4. де­цем­бра 1943.

98. Па­нић Сте­ва­на Ду­шан-Јо­ва, рођ. 1913, тр­го­вач­ки по­моћ­ник, пу­шко­ми­тра­ље­зац и вод­ник у Ко­смај­ском пар­ти­зан­ском од­ре­ду. Ра­њен у бор­би са чет­ни­ци­ма у Лу­њев­цу и умро од ра­на 3. апри­ла 1944.

99. Пет­ко­вић Ада­ма Бра­ни­слав, рођ. 1921, сеп­тем­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. Вод­ник у 1. че­ти 1. ба­та­љо­на Ко­смај­ске пар­ти­зан­ске бри­га­де. По­ги­нуо на по­ло­жа­ју Под­цр­ко­вље код Сла­вон­ског Бро­да 18. апри­ла 1945.

100. Пе­тро­вић Ра­до­ми­ра Ду­шан-Мир­ко, рођ. 1922, пу­шко­ми­тра­ље­зац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. Ра­ња­ван у бор­би са СДС. По­ги­нуо 30. децембра 1943. у се­лу Бре­зо­вац код Аран­ђе­лов­ца, у бор­би са чет­ни­ци­ма.

101. Пе­шић Ми­ла­на Ми­ло­рад, рођ. 1924, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо 1944.

102. Пе­шић Ми­ла­на Ми­о­драг, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. у Бо­сни.

103. Пи­ри­ва­трић С. Жи­ван, рођ. 1882, са­рад­ник пар­ти­за­на. При­ли­ком го­ње­ња пар­ти­за­на, те­шко пре­ту­чен од Спе­ци­јал­не по­ли­ци­је. Умро од по­сле­ди­ца ба­ти­на­ња 26. ав­гу­ста 1943.

104. Пи­ри­ва­трић Жи­ва­на Ко­ста­дин, рођ. 1918, цве­ћар, ок­то­бра 1944. до­бро­вољ­но оти­шао у пар­ти­за­не. Бо­рац 6. бо­сан­ске бри­га­де 17. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо 6. апри­ла 1945. у се­лу Ле­шни­ца код Ло­зни­це.

105. Пи­ри­ва­трић М. Об­рад, рођ. 1905, са­рад­ник пар­ти­за­на. Ухва­ћен од чет­ни­ка и стре­љан 31. ок­то­бра 1943. у До­бром До­лу.

106. Пи­ри­ва­трић Љу­бо­ми­ра Ста­ни­слав, рођ. 1924, бо­рац 1. шу­ма­диј­ске пар­ти­зан­ске бри­га­де. Са пар­ти­за­ни­ма пре­шао у Сан­џак. По­ги­нуо 4. де­цем­бра 1943. у би­ци код При­је­по­ља.

107. По­по­вић Об­ра­да Бра­ни­слав-Бра­на, рођ. 1922, тр­го­вач­ки по­моћ­ник, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма у Сан­џак. За­ро­бљен 22. фе­бру­а­ра 1942. у би­ци на Ту­ле­жу, при по­врат­ку у род­ни крај. Стре­љан од је­ди­ни­ца СДС у Бе­о­гра­ду 1942.

108. Ра­ди­шић Во­ји­сла­ва Дра­го­слав-Ти­ле, рођ. 1923, кро­јач, на за­на­ту у Па­лан­ци. Као сим­па­ти­зер пар­ти­за­на, а и по оп­ту­жби за кра­ђу, стре­љан од Не­ма­ца у Па­лан­ци но­вем­бра 1941.

109. Ра­ди­шић Жи­во­те Жи­во­јин-Жи­ла, рођ. 1901, сим­па­ти­зер пар­ти­за­на. За­клан од чет­ни­ка 29. ок­то­бра 1943. у До­бром До­лу.

110. Ра­дој­ко­вић Ран­ка Алек­сан­дар-Аца, рођ. 1918, ор­га­ни­за­тор ко­му­ни­ста у за­се­о­ку Лу­ње­вац и бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. Од 1943. и члан КПЈ. По­ги­нуо 3. ок­то­бра 1943. у бор­би са чет­ни­ци­ма код Вр­чи­на (Гроц­ка).

111. Ра­дој­ко­вић Жив­ка Дра­го­мир, рођ. 1920, бо­рац 1. шу­ма­диј­ске пар­ти­зан­ске бри­га­де. Са пар­ти­за­ни­ма пре­шао у Сан­џак. По­ги­нуо 4. де­цем­бра 1943. у би­ци код При­је­по­ља.

112. Ра­дој­ко­вић Љу­бо­ми­ра Све­ти­слав, рођ. 1922, бо­рац 1. шу­ма­диј­ске пар­ти­зан­ске бри­га­де. Са пар­ти­за­ни­ма пре­шао у Сан­џак. По­ги­нуо 4. де­цем­бра 1943. у би­ци код При­је­по­ља.

113. Ра­дој­ко­вић Или­је Че­до­мир-Че­да, рођ. 1902, ор­га­ни­за­тор ко­му­ни­ста у за­се­о­ку Лу­ње­вац, а ка­сни­је бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо у бор­би про­тив чет­ни­ка у Дру­гов­цу код Сме­де­ре­ва 29. апри­ла 1944.

114. Ра­до­са­вље­вић Бо­жи­да­ра Жи­во­рад, рођ. 1923, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да и члан СКОЈ-а. Са пар­ти­за­ни­ма 1. шу­ма­диј­ске бри­га­де пре­шао у Сан­џак, где је по­ги­нуо кра­јем 1943.

115. Ре­џић За­ри­је Ми­о­драг, рођ. 1925, бо­рац 1. шу­ма­диј­ске пар­ти­зан­ске бри­га­де и члан СКОЈ-а. Са пар­ти­за­ни­ма од­сту­пио у Сан­џак. За­ро­бљен од Не­ма­ца код При­је­по­ља и пре­ба­чен на Ба­њи­цу, где је стре­љан 1944.

116. Ре­џић Во­ји­сла­ва Сто­ји­мир, рођ. 1924, бо­рац 3. че­те Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо 26. ја­ну­а­ра 1944. у се­лу Ба­ћев­цу код Ба­ра­је­ва, у бор­би са чет­ни­ци­ма.

117. Ри­стић Р. Жи­во­сла­ва-Ол­га, рођ. 1920, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­ну­ла 1945. под не­раз­ја­шње­ним окол­но­сти­ма.

118. Ри­стић Че­до­ми­ра Ра­до­мир, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 2. че­те 1. ба­та­љо­на 14. бри­га­де 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо на Ху­ја­ги­ћа бре­гу код До­бо­ја 26. апри­ла 1945.

119. Стан­ко­вић Ми­ли­је Ми­ло­рад, рођ. 1926, бо­рац 1. шу­ма­диј­ске пар­ти­зан­ске бри­га­де. Са пар­ти­за­ни­ма пре­шао у Сан­џак, а за­тим у Цр­ну Го­ру. По­ги­нуо 1944. у око­ли­ни Бе­ра­на.

120. Стан­ко­вић Жи­ва­на Об­рад, рођ. 1919, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо у бор­би про­тив чет­ни­ка у Кру­ше­ви­ци код Аран­ђе­лов­ца 11. ју­ла 1944.

121. Стан­ко­вић Ра­до­ван, рођ. 1925, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. За­ро­бљен од чет­ни­ка и уби­јен 23. апри­ла 1944. у До­бром До­лу.

122. Сте­ва­но­вић Ми­ло­са­ва Ве­ли­мир, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац штаб­не че­те 9. бри­га­де 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. По­ги­нуо у се­лу Кр­то­во у Бо­сни 12. мар­та 1945.

123. Сто­јић Жи­ва­ди­на Дра­го­љуб-Ка­зан­џи­ја, са­рад­ник пар­ти­за­на. Од је­се­ни 1943. члан КПЈ. Стре­љан од чет­ни­ка у за­се­о­ку Лу­ње­вац 18. ја­ну­а­ра 1944.

124. Сто­јић Љу­бо­ми­ра Дра­го­слав, рођ. 1923, због са­рад­ње са пар­ти­за­ни­ма пре­ту­чен од стра­не чет­ни­ка у се­лу. Умро од убо­ја 21. ја­ну­а­ра 1944.

125. Сто­јић Жив­ка Жи­ва­дин-Ла­ле, рођ. 1904, са­рад­ник пар­ти­за­на. Син му је по­ги­нуо 1943. као пар­ти­зан. Стре­љан од чет­ни­ка у за­се­о­ку Лу­ње­вац 18. ја­ну­а­ра 1944.

126. Сто­јић Обре­ни­ја, су­пру­га Жи­ва­ди­но­ва и мај­ка Жив­ко­ва, са­рад­ник пар­ти­за­на. Стре­ља­на од чет­ни­ка 5. ја­ну­а­ра 1944.

127. Сто­јић Жи­ва­ди­на Жив­ко-Ми­ћа, рођ. 1924, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. По­ги­нуо убр­зо по сту­па­њу у пар­ти­за­не, при­ли­ком су­ко­ба са Пољ­ском стра­жом у Ве­ли­кој Кр­сни код Мла­де­нов­ца, 12. ав­гу­ста 1943.

128. Сто­јић Ра­до­са­ва Пе­тар, рођ. 1905, ак­тив­ни са­рад­ник пар­ти­за­на. По­сле бор­бе из­ме­ђу чет­ни­ка и пар­ти­за­на у се­лу, чет­нич­ка је­ди­ни­ца из­вр­ши­ла је пре­трес те­ре­на и у ње­го­вој ку­ћи на­шла оруж­је. Стре­љан од чет­ни­ка у се­лу, 5. ја­ну­а­ра 1944.

129. Та­гић Си­ме Жи­ван, рођ. 1924, са­рад­ник пар­ти­за­на. Ухап­шен од Спе­ци­јал­не по­ли­ци­је, оте­ран на Ба­њи­цу где је стре­љан 11. ав­гу­ста 1943.

130. Та­гић Пе­тра Са­ва, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 13. де­цем­бра 1944. у се­лу Ба­у­рић код Љу­бо­ви­је, у бор­би про­тив Не­ма­ца.

131. Та­на­ско­вић Јо­ва­на Ра­до­ји­ца, рођ. 1920, фо­то­граф, пар­ти­зан­ски ак­ти­ви­ста. За­ро­бљен од Не­ма­ца и оте­ран на Ба­њи­цу, где му се гу­би траг сеп­тем­бра 1944.

132. Тер­зић Ко­ста­ди­на Бла­го­је, рођ. 1923, бер­бе­рин, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо у пр­вој бор­би, у око­ли­ни Чач­ка, де­цем­бра 1944.

133. То­шић Ра­до­ми­ра Ми­о­драг, рођ. 1920, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 29. мар­та 1945. у се­лу Се­о­на у Бо­сни.

134. То­шић Р. Ра­до­слав, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 15. бри­га­де 17. ди­ви­зи­је НОВЈ. У је­ди­ни­ци обо­лео од ти­фу­са и пу­штен на од­су­ство. Умро код ку­ће 24. апри­ла 1945.

135. То­шић Ми­ла­на Си­ни­ша, рођ. 1925, тр­го­вач­ки по­моћ­ник, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на фрон­ту у Бо­сни.

136. То­шић Бо­го­ми­ра Ста­ни­ша, рођ. 1921, пин­тор, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. на Срем­ском фрон­ту.

137. Уро­ше­вић Са­ве Љу­бо­мир, рођ. 1923, бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. Ка­сни­је, као бо­рац 1. шу­ма­диј­ске бри­га­де, пре­шао са пар­ти­за­ни­ма у за­пад­ну Ср­би­ју. По­ги­нуо 25. но­вем­бра 1943. на Гра­ди­ни код Ко­сје­ри­ћа.

138. Цвет­ко­вић Ра­до­са­ва Ве­ли­бор, рођ. 1927, уче­ник 2. раз­ре­да учи­тељ­ске шко­ле. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, у 23. удар­ну ди­ви­зи­ју. Ра­њен на Срем­ском фрон­ту. Уто­пио се у Са­ви апри­ла 1945, при­ли­ком пре­во­за ра­ње­ни­ка.

139. Шеп­ши­нац Ми­ло­ја Бо­ри­сав, рођ. 1923, при­пад­ник КНОЈ-а. По­ги­нуо 1. фе­бру­а­ра 1947. у бор­би про­тив не­пре­да­тих чет­ни­ка на Ко­па­о­ни­ку.

140. Ши­љић Ми­лој­ка Вла­ди­мир, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 14. бри­га­де 14. кор­пу­са 23. ди­ви­зи­је НОВЈ. На­ле­тео на ми­ну у око­ли­ни Гор­њег Ми­ла­нов­ца. Умро од ра­на у Ми­ла­нов­цу 3. но­вем­бра 1944.

141. Ши­љић Бог­да­на Дра­го­љуб, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо де­цем­бра 1944. у бор­би са Нем­ци­ма код Чач­ка.

142. Ши­љић В. То­ми­слав, рођ. 1919, свр­ше­ни ма­ту­рант, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

 

Це­ро­вац

 

1. Га­јић Дра­го­сла­ва Алек­сан­дар-Аца, рођ. 1920, сто­лар, ор­га­ни­за­тор пар­ти­за­на у се­лу и бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­ги­нуо у бор­би про­тив Не­ма­ца 17. ју­ла 1941. на Гра­ди­шту у Ви­шев­цу.

2. Га­јић Жи­во­ми­ра Да­рин­ка, рођ. 1890, ухап­ше­на од Не­ма­ца због са­рад­ње са пар­ти­за­ни­ма. Спро­ве­де­на за Па­лан­ку и ту стре­ља­на сеп­тем­бра 1941.

3. Ди­ми­три­је­вић К. Па­вле, рођ. 1904. у ју­жној Ср­би­ји, сто­лар. Пре ра­та до­се­лио се у Це­ро­вац. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, али је по од­лу­ци о по­врат­ку од­ре­да кре­нуо на­зад, на те­рен Па­лан­ке. По­ги­нуо 22. фе­бру­а­ра 1942. у би­ци на Ту­ле­жу.

4. Ја­њић Ми­ха­и­ла Бу­ди­мир-Бу­да, рођ. 1922, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо апри­ла 1945. код До­бо­ја.

5. Јањузевић Тодора Милош, рођ. 1899. у Јаворку код Двора на Уни, избеглица у Церовцу. Борац Паланачке партизанске чете. Заробљен од снага СДС на терену после повлачења комуниста у Санџак. Стрељан на Бањици 5. децембра 1942.

6. Јо­ва­но­вић (Пет­ко­вић) Бо­жи­дар, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, у 1. ко­њич­ку бри­га­ду. По­ги­нуо 6. апри­ла 1945. у се­лу Стро­шни­ца код Ши­да.

7. Јо­ва­но­вић Алек­се Ми­ло­је, рођ. 1926, по осло­бо­ђе­њу као са­рад­ник пар­ти­за­на остао у ба­та­љо­ну ко­ман­де ме­ста при ме­сној вла­сти у Па­лан­ци. По­ги­нуо не­хо­ти­це 14. мар­та 1946. у Ку­сат­ку.

8. Лу­кић Ра­ден­ка Ра­дој­ко, рођ. 1923, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Умро код ку­ће од по­сле­ди­ца ра­та 1947.

9. Мак­си­мо­вић Ђор­ђа Дра­го­љуб-Бе­ба, рођ. 1907, ор­га­ни­за­тор пар­ти­зан­ског по­кре­та у се­лу и пр­ви пред­сед­ник ме­сног НОО. По по­вла­че­њу пар­ти­за­на 1941, оста­вљен за рад на те­ре­ну. Из­да­јом је ухап­шен од љо­ти­ће­ва­ца из Ра­та­ра и убр­зо спро­ве­ден на Ба­њи­цу. Стре­љан је 9. ју­ла 1942.

10. Ма­ри­чић Ра­до­ва­на Ве­се­лин-Ве­ља, рођ. 1921, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Ак­тив­но уче­ство­вао у свим ак­ци­ја­ма, као и у при­ку­пља­њу оруж­ја. За­ро­бљен од Не­ма­ца у бор­би на Гра­ди­шту, спро­ве­ден за Па­лан­ку и ту стре­љан 20. ју­ла 1941.

11. Ми­ли­во­је­вић Је­ре­ми­је Ми­о­драг, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не и убр­зо по­ги­нуо на фрон­ту.

12. Ми­тро­вић Ми­ло­са­ва Ми­о­драг, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 25. апри­ла 1945. у се­лу Би­ли­ца у Сла­во­ни­ји.

13. Ми­лу­ти­но­вић Ми­ло­ва­на Ми­лу­тин, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не и убр­зо по­ги­нуо на фрон­ту.

14. Об­ра­до­вић Дра­го­ми­ра Ми­лош, рођ. 1920, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пио са пар­ти­за­ни­ма у Сан­џак, па у Бо­сну и доц­ни­је по­стао бо­рац 2. про­ле­тер­ске пар­ти­зан­ске бри­га­де. Као во­ђа из­ви­ђач­ке па­тро­ле, по­ги­нуо 5. ју­ла 1943. на те­ре­ну Жи­ви­ни­ца у Бо­сни.

15. Пе­тро­вић Жи­во­те Алек­сан­дар-Аца Шум­ски, рођ. 1923, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Од­сту­пао са пар­ти­за­ни­ма ка Ужи­цу, али се вра­тио у род­ни крај са гру­пом Ива­на Му­ке­ра. По раз­би­ја­њу гру­пе пре­шао на де­сну стра­ну Мо­ра­ве. По­ги­нуо 5. ма­ја 1943. у се­лу Бо­шња­не.

16. Пе­тро­вић Ми­ло­ша Пе­тар, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 17. ди­ви­зи­је НОВЈ. Умро апри­ла 1945. у бол­ни­ци у Би­је­љи­ни од ра­на за­до­би­је­них на фрон­ту.

17. Пе­тро­вић Ми­ла­на Сло­бо­дан, рођ. 1924, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 18. де­цем­бра 1944. на Љу­би­ћу код Чач­ка, у бор­би про­тив Не­ма­ца.

18. Са­вић Ар­се­ни­ја Ви­то­мир, рођ. 1922, тр­го­вац, пре ра­та ра­дио у Бе­о­гра­ду. Хап­шен од вла­сти као при­ста­ли­ца КПЈ. По­бе­гао из за­тво­ра и вра­тио се у род­но се­ло, а за­тим сту­пио у Па­ла­нач­ку пар­ти­зан­ску че­ту. По­ги­нуо 28. сеп­тем­бра 1941. у бор­би про­тив Не­ма­ца у Аза­њи.

19. Си­мић Ву­ко­са­ва Дра­го­слав-Ду­ма, рођ. 1920, ко­вач, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Не­стао са пар­ти­за­ни­ма то­ком по­вла­че­ња од Ужи­ца у је­сен 1941.

20. Си­мић Ми­ли­је Мла­ден, рођ. 1923, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. По­сле из­ве­сног вре­ме­на, на­пу­стио пар­ти­за­не и до­шао ку­ћи. Ухап­шен од је­ди­ни­ца СДС, по­том ин­тер­ни­ран у Нор­ве­шку и та­мо уби­јен 17. ју­ла 1942.

21. Сто­ја­но­вић Дра­гу­ти­на Ра­до­ји­ца, рођ. 1926, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо на фрон­ту 1945.

22. Сто­ја­но­вић Ми­ло­ја Ти­хо­мир-Ти­ка, рођ. 1919, ткач, брат му је по­ги­нуо у чет­ни­ци­ма. Је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, по­ги­нуо на фрон­ту 1945.

23. Сто­кић Жи­ва­ди­на Ми­ло­рад, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. По­ги­нуо 1945. у око­ли­ни Би­је­љи­не.

24. Уро­ше­вић Пе­тра Дра­го­мир-Ра­ја, рођ. 1911, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 1. че­те 1. ба­та­љо­на 7. бри­га­де 23. удар­не ди­ви­зи­је НОВЈ. Умро од ти­фу­са 23. фе­бру­а­ра 1945. у бол­ни­ци у Ту­зли.

25. Уро­ше­вић Жив­ка Дра­го­слав-Ша­рац, рођ. 1927, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 18. хр­ват­ске бри­га­де НОВЈ. Умро у бол­ни­ци у Ту­зли од ти­фу­са 29. мар­та 1945.

26. Уро­ше­вић Ми­ли­је Ми­ло­рад-Ба­ја­га­ња, рођ. 1922, бо­рац Па­ла­нач­ке пар­ти­зан­ске че­те. Ка­да се јед­ном при­ли­ком на­шао у се­лу, из­не­на­да је за­ро­бљен од Не­ма­ца и стре­љан у Ра­та­ри­ма 27. сеп­тем­бра 1941.

27. Уро­ше­вић Пе­тра Сте­ван, рођ. 1921, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Бо­рац 1. ко­њич­ке бри­га­де НОВЈ. По­ги­нуо 6. апри­ла 1945. у бор­би у Со­ља­ни­ма код Жу­па­ње (Хр­ват­ска).

 

 

 

Остале жртве

 

Паланка

 

1. Ан­ђел­ко­вић К. Да­вид, рођ. 1875, тр­го­вац, Је­вре­јин, пре ра­та жи­вео у Па­лан­ци. Од­мах по оку­па­ци­ји ухап­шен од Не­ма­ца и де­пор­то­ван у ло­гор, где је не­стао 1942.

2. Ан­ђел­ко­вић Д. Ра­ки­ла, рођ. 1884, же­на Да­ви­до­ва, Је­вреј­ка, пре ра­та жи­ве­ла у Па­лан­ци. Од­мах по оку­па­ци­ји ухап­ше­на од Не­ма­ца и де­пор­то­ва­на у ло­гор, где је не­ста­ла 1942.

3. Ан­ђел­ко­вић Да­ви­да На­тан, рођ. 1916, чи­нов­ник, Је­вре­јин, пре ра­та жи­вео у Па­лан­ци. Од­мах по оку­па­ци­ји ухап­шен од Не­ма­ца и де­пор­то­ван у ло­гор, где је и не­стао 1942.

4. Ан­ђел­ко­вић Да­ви­да Со­фи­ја, рођ. 1917, Је­вреј­ка, пре ра­та жи­ве­ла у Па­лан­ци. Од­мах по оку­па­ци­ји ухап­ше­на од Не­ма­ца и де­пор­то­ва­на у ло­гор, где је не­ста­ла 1942.

5. Ан­ђел­ко­вић Ца­на, Је­вреј­ка, пре ра­та жи­ве­ла у Па­лан­ци. Од­мах по оку­па­ци­ји ухап­ше­на од Не­ма­ца и де­пор­то­ва­на у ло­гор, где је не­ста­ла 1942.

6. Ба­ја­зит Ја­ше Ђу­ра, рођ. 1897, обу­ћар­ски рад­ник. По­ги­нуо 11. ју­на 1944. у са­ве­знич­ком бом­бар­до­ва­њу Сме­де­ре­ва.

7. Бу­баш Ма­ри­ја, Је­вреј­ка, пре ра­та жи­ве­ла у Па­лан­ци. Од­мах по оку­па­ци­ји ухап­ше­на од Не­ма­ца и де­пор­то­ва­на у ло­гор, где је не­ста­ла 1942.

8. Даниловић Јована Радосав – Раде, рођ. 1920., студент Економског факултета у Београду. Његов отац, пореклом Азањац, био је богат човек и од 1937. сувласник млина у Паланци. Раде је после ослобођења Београда мобилисан у партизане и борио се на фронту у Босни. Јавио се последњи пут из Тузле за Ђурђевдан 1945. Након тога му се изгубио траг; претпоставља се да је убијен од комуниста, будући да је његова породица у Паланци важила за непријатељску.

9. Ђу­рић Је­ле­на, рођ. 1913, Је­вреј­ка, тр­го­вац, пре ра­та жи­ве­ла у Па­лан­ци. Од­мах по оку­па­ци­ји ухап­ше­на од Не­ма­ца и де­пор­то­ва­на у ло­гор, где је не­ста­ла 1942.

10. Еп­штајн Или­ја, рођ. 1910, ин­же­њер, Је­вре­јин, пре ра­та жи­вео у Па­лан­ци. Од­мах по оку­па­ци­ји ухап­шен од Не­ма­ца и де­пор­то­ван у ло­гор, где је не­стао 1942.

11. Ив­ко­вић Жи­во­ји­на Пе­тар, рођ. 1920, по­ги­нуо од ге­ле­ра при­ли­ком гра­на­ти­ра­ња Па­лан­ке од стра­не Цр­ве­не ар­ми­је, 10. ок­то­бра 1944.

Илић Богосава Богдан, рођ. 1921. У Глибовцу, берберин, стрељан на бањици 17. Децембра 1941.

Илић богосава Божидар, рођ. 1923. У глибовцу, зидар, стрељан на бањици 17. Децембра 1941.

12. Јо­ва­но­вић Ри­сте Хри­сти­на, рођ. 1900, по­ги­ну­ла 11. ју­на 1944. у Сме­де­ре­ву при­ли­ком са­ве­знич­ког бом­бар­до­ва­ња.

13. Кон­стан­ти­но­вић Ста­но­ја Бо­жи­дар, рођ. 1913, умро 19. ма­ја 1942. у ло­гор­ској ам­бу­лан­ти на Ба­њи­ци.

14. Кон­стан­ти­но­вић Жи­во­та, рођ. 1903, Ци­га­нин, му­зи­кант. Јед­ном при­ли­ком, за­те­као се у ва­ро­ши за вре­ме по­ли­циј­ског ча­са. Ухап­шен је од љо­ти­ће­ва­ца и те­шко пре­ту­чен. Умро од убо­ја 1943.

15. Лу­кић Пе­тра Аћим, рођ. 1906, стре­љан од Не­ма­ца као та­лац 15. мар­та 1944. на Ја­јин­ци­ма, у ак­ци­ји од­ма­зде.

16. Ма­рин­ко­вић В. Дра­го­љуб, рођ. 1891, еко­но­ми­ста, по­ги­нуо 5. ју­на 1941. у екс­пло­зи­ји му­ни­ци­је у Сме­де­ре­ву.

17. Мар­ко­вић Дра­гу­тин, рођ. 1880, по­ги­нуо апри­ла 1941. у се­лу Лу­ке код Бо­ра, при­ли­ком не­мач­ког бом­бар­до­ва­ња.

18. Ма­тић Ми­ла­на Цвет­ко-Цве­ја, рођ. 1911, по­руч­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. За­ро­бљен од Не­ма­ца то­ком април­ског ра­та и оте­ран у за­ро­бље­ни­штво. Умро 1943.

Милић Владимира Витомир, рођ. 1926, погинуо крајем рата, непозната форнација и околности. Вероватно на фронту.

19. Ми­ло­је­вић Жи­во­ји­на Ду­шан-Ду­ћа, рођ. 1907, ва­зду­хо­плов­ни ма­јор вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. За вре­ме април­ског ра­та еми­гри­рао у САД. По­стао пи­лот аме­рич­ког рат­ног ва­зду­хо­плов­ства, упра­вљао ави­о­ном ти­па Ли­бе­ра­тор-24. Обо­рен од Не­ма­ца 19. де­цем­бра 1943. из­над Аузбур­га у Не­мач­кој и на­стра­дао.

20. Ми­лу­ти­но­вић П. Ра­ди­во­је, рођ. 1922, по­ги­нуо 1945. у не­по­зна­тој фор­ма­ци­ји. На­вод­но стра­дао на фрон­ту као бо­рац НОВЈ.

21. Ми­тро­вић Дра­го­љуб-Дра­ган, рођ. 1911, ин­же­њер, по­ги­нуо 6. апри­ла 1941. при­ли­ком не­мач­ког бом­бар­до­ва­ња Сме­де­ре­ва.

22. Ми­тро­вић Јан­ка Сла­во­љуб, рођ. 1927, умро 15. сеп­тем­бра 1944. у Ра­ђе­вом Се­лу код Ва­ље­ва, од ра­не за­до­би­је­не у бор­би. Ни­је утвр­ђе­но ко­јој фор­ма­ци­ји је при­па­дао.

23. Ми­хај­ло­вић Ви­до­ја Та­на­си­је-Та­шко, рођ. 1898, зидар, ин­тер­ни­ран као ци­вил у Не­мач­ку, где је био као интернирац и у Првом свтском рату. Спа­љен од Не­ма­ца у Ма­ут­ха­у­зе­ну ма­ја 1945.

24. Ми­хић С. Сло­бо­дан, рођ. 1914. у Стоцу у Херцеговини, ва­зду­хо­плов­ни по­руч­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. По­ги­нуо од не­мач­ке про­тив­а­ви­он­ске ар­ти­ље­ри­је код Ћу­при­је, 10. апри­ла 1941.

25. Ни­ко­ди­је­вић Р. Дра­го­љуб, рођ. 1913. у Аза­њи, ва­зду­хо­плов­ни на­ред­ник. Обо­рен од Не­ма­ца и по­ги­нуо 6. апри­ла 1941, код ва­ро­ши Де­те у Ру­му­ни­ји.

26. Но­ва­ко­вић Ђу­ра, рођ. 1894. у Цр­ном По­то­ку, жи­вео у Па­лан­ци. Жан­дарм у пен­зи­ји. Уби­јен од не­по­зна­тих ли­ца по­сле му­че­ња сре­ди­ном де­цем­бра 1944. Ве­ру­је се да су га уби­ли ко­му­ни­сти.

27. Син­гер Ху­га Хин­ко, Је­вре­јин, пре ра­та жи­вео у Па­лан­ци. Од­мах по оку­па­ци­ји ухап­шен од Не­ма­ца и де­пор­то­ван у ло­гор, где је не­стао 1942.

28. Стан­ко­вић Ан­дре­је Ра­ди­во­је, рођ. 1921, на­ред­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. По­ги­нуо 12. апри­ла 1941, на по­ло­жа­ју код Ма­ле Иван­че (Со­пот).

29. Сто­ја­но­вић Сто­ја­на Бо­го­љуб, рођ. 1883, по­ги­нуо у ра­ту као ци­вил, не зна се где и ка­да.

30. Стој­ко­вић Пе­тра Жар­ко, рођ. 1897. у Гли­бов­цу, за вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та, као је­дан од 1.300 ка­пла­ра, са срп­ском вој­ском пре­шао Ал­ба­ни­ју и уче­ство­вао у про­бо­ју Со­лун­ског фрон­та. Вра­тио се ку­ћи са чи­ном ре­зер­вног ка­пе­та­на. По­стао је ле­кар и ка­сни­је, на ли­сти ЈРЗ, иза­бран за пред­сед­ни­ка па­ла­нач­ке оп­шти­не. По­сле оку­па­ци­је Па­лан­ке 1941, оте­ран од Не­ма­ца у за­ро­бље­ни­штво. От­пу­штен ку­ћи 1943. због бо­ле­сти. Мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не, у је­сен 1944. Пре­ма зва­нич­ној вер­зи­ји умро од ти­фу­са на фрон­ту, 2. фе­бру­а­ра 1945. у око­ли­ни Ту­зле. По дру­гој, уби­ла га је на фрон­ту пар­ти­зан­ка због не­ког су­ко­ба.

31. То­до­ро­вић Или­је Све­то­зар, рођ. 1900, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске, по­ги­нуо 12. апри­ла 1941. на по­ло­жа­ју код Ста­рог Се­ла (Ве­ли­ка Пла­на).

32. То­мић П. Сло­бо­дан, рођ. 1925, уче­ник, по­ги­нуо у Мла­де­нов­цу 11. ок­то­бра 1944. Ни­је утвр­ђе­но ко­јој фор­ма­ци­ји је при­па­дао.

33. Чо­гу­рић Ђу­ре Бо­жи­дар, рођ. 1925, уче­ник гим­на­зи­је, уби­јен не­хо­ти­це од не­мач­ких вој­ни­ка на Ки­се­ља­ку 20. апри­ла 1941.

34. Цо­лић Ми­лан, рођ. 1901, адво­кат, пред­рат­ни пред­сед­ник Цр­кве­не оп­шти­не у Па­лан­ци. За­ро­бљен у април­ском ра­ту као резервиста Ју­го­сло­вен­ске вој­ске и оте­ран у за­ро­бље­ни­штво. Умро у Не­мач­кој 1943.

 

Аза­ња

 

1. Ба­три­че­вић Ду­шан, рођ. 1923, за вре­ме оку­па­ци­је жи­вео у Аза­њи. По­ги­нуо но­вем­бра 1944. од не­по­зна­тих ли­ца.

2. Ђур­ђе­вић Ми­ла­на Д. Дра­го­мир, рођ. 1917, ра­нио га је јед­не ве­че­ри у Па­лан­ци не­мач­ки ту­мач Фра­ња Кемпф, у пи­ја­ном ста­њу. Умро од ра­на 21. ок­то­бра 1944.

3. Ив­ко­вић Ста­но­ја Дра­го­мир, рођ. 1898, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. По­ги­нуо у април­ском ра­ту 1941. у око­ли­ни Ту­зле.

4. Јанчић Милована Костадин, рођ. 1899, пошао да дотера погинулог сина Владимира на Сремском фронту. Успут страдао 1945. Претпоставља се да је убијен од партизана.

5. Ка­рић Ве­ли­ми­ра Или­ја, рођ. 1905, стре­љан од Не­ма­ца као та­лац на Ба­њи­ци 5. ав­гу­ста 1943.

6. Ла­зић Жи­ва­на Ра­до­мир, рођ. 1918, за­ро­бљен у април­ском ра­ту као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске и оте­ран у за­ро­бље­ни­штво. Умро у ло­го­ру у Не­мач­кој.

7. Мар­ко­вић Ве­ли­ми­ра Ми­ло­ван, рођ. 1925, стре­љан од Не­ма­ца као та­лац на Ба­њи­ци 9. мар­та 1942.

8. Ми­ло­је­вић Сте­па­на Ми­лан, по­ги­нуо у ра­ту, не зна се где и ка­да.

9. Ми­тро­вић Дра­гу­ти­на Де­си­мир, рођ. 1919, уби­јен код ку­ће 16. ав­гу­ста 1944. од не­по­зна­тих ли­ца.

10. Ни­ко­лић Ра­ди­во­ја Ми­о­драг, за­ро­бљен од Не­ма­ца као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске и оте­ран у за­ро­бље­ни­штво. Умро од ра­на у ло­го­ру у Не­мач­кој 17. но­вем­бра 1943.

11. Па­вић С. Ра­до­мир, рођ. 1896, уби­јен од не­по­зна­тих ли­ца у се­лу, у но­ћи 5/6. но­вем­бра 1944.

12. Са­вић Жи­во­ји­на Си­ма, рођ. 1920, уби­јен од Не­ма­ца у га­сној ко­мо­ри у Ма­ут­ха­у­зе­ну 1943.

13. Си­мић Ми­ле­те Вла­ди­мир, рођ. 1917, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. По­ги­нуо у април­ском ра­ту 1941.

 

Ба­ни­чи­на

1. Ан­дре­јић Вла­ди­ми­ра Ми­ха­и­ло, рођ. 1918, ка­да је јед­ном при­ли­ком угле­дао не­мач­ку па­тро­лу у се­лу, упла­шио се и по­чео да бе­жи. Нем­ци, ми­слив­ши да је пар­ти­зан, при­пу­ца­ли су и уби­ли га 17. ју­ла 1941, у за­се­о­ку Сто­ја­чак.

2. Ве­ли­ми­ро­вић Љу­бо­мир-Љу­ба, рођ. 1891. у По­жа­рев­цу, пред­рат­ни чи­нов­ник кон­зу­ла­та у Фран­цу­ској, то­ком ра­та де­ло­во­ђа оп­шти­не у Ба­ни­чи­ни. Брат му је био за­по­слен у Не­ди­ће­вој вла­ди. По при­ја­ви не­ких ме­шта­на да је ко­рум­пи­ран, ка­пе­тан Жи­ван Ла­зо­вић му је на­ре­дио да пре­ста­не са ра­дом у оп­шти­ни. Ве­ли­ми­ро­вић то ни­је при­хва­тио, те су га у оп­шти­ни на­шла два чет­ни­ка и, на­о­чи­глед фа­ми­ли­је, по­те­ра­ли кроз се­ло. Од­ве­ли су га на тр­ло код по­след­њих ба­ни­чан­ских ку­ћа и ту му­чи­ли, про­ба­да­ли га ка­ма­ма и нај­зад га за­кла­ли, 19. сеп­тем­бра 1943.

3. Јо­ва­но­вић Дра­го­ми­ра Дра­го­слав, рођ. 1918, мо­би­ли­сан у чет­ни­ке 1944. и од­сту­пио са њи­ма за Бо­сну. У ис­точ­ној Бо­сни за­ро­бљен од пар­ти­за­на 19. бир­чан­ске бри­га­де, где је и остао. Умро од из­не­мо­гло­сти и ра­на на Ро­ма­ни­ји 14. мар­та 1945, а са­хра­њен у око­ли­ни Хан Пи­је­ска.

4. Ла­за­ре­вић Јо­ва­на Вла­ди­мир, рођ. 1900, ухва­ћен на де­лу у кра­ђи ра­ки­је и ухап­шен од жан­дар­ма. Ка­сни­је пре­ба­чен на Ба­њи­цу, где је због не­ког пре­кр­ша­ја стре­љан 5. ав­гу­ста 1943.

5. Мар­ко­вић С. Че­до­мир-Вла­да Лу­ка­њац, син му је по­ги­нуо у пар­ти­за­ни­ма. По при­ја­ви ме­шта­на да је кра­дљи­вац, као и због по­ку­ша­ја си­ло­ва­ња јед­не же­не, убио га је чет­нич­ки офи­цир из ре­вол­ве­ра у Ва­си­ћи­ма, у се­лу, 19. но­вем­бра 1943.

6. Ми­ла­ди­но­вић Ж. Пе­тар, рођ. 1923, по­ги­нуо не­хо­ти­це ак­ти­ви­ра­ју­ћи за­о­ста­лу ми­ну у се­лу 21. апри­ла 1941.

7. Ми­ло­ва­но­вић Ра­до­ва­на Ми­ло­ван, рођ. 1921, за­ро­бљен од Не­ма­ца у се­лу и уби­јен у ак­ци­ји од­ма­зде у Ра­чи 25. ок­то­бра 1941.

8. Ни­ко­лић Иса­и­ла Мла­ден, рођ. 1904, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске, по­ги­нуо 13. апри­ла 1941. у бор­би про­тив Не­ма­ца на по­ло­жа­ју код се­ла Ри­то­пек у бли­зи­ни Бе­о­гра­да.

9. Па­вло­вић Хри­сти­во­ја Ра­ди­во­је, рођ. 1925, је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан у пар­ти­за­не. Био у до­пун­ском цен­тру 19. бир­чан­ске бри­га­де. Са гру­пом зе­мља­ка, апри­ла 1945, због те­шких усло­ва де­зер­ти­рао са по­ло­жа­ја у Жи­ви­ни­ца­ма. Из­дво­јио се из гру­пе, од­сту­пио ка Ро­ма­ни­ји, где је и не­стао. Прет­по­ста­вља се да је на­ле­тео на дру­гу пар­ти­зан­ску је­ди­ни­цу, ко­ја га је ли­кви­ди­ра­ла.

10. Пан­тић Дра­го­љу­ба Дра­го­слав, рођ. 1922, за­ро­бљен од Не­ма­ца у се­лу и уби­јен у ак­ци­ји од­ма­зде у Ра­чи 25. ок­то­бра 1941.

 

Ба­шин

 

1. Ђор­ђе­вић Ва­си­ли­ја Ми­лош, рођ. 1906, Ром, стре­љан од Не­ма­ца у се­лу у ак­ци­ји од­ма­зде 25. ок­то­бра 1941.

2. Ђор­ђе­вић Сло­бо­дан, Ром, стре­љан од Не­ма­ца у се­лу у ак­ци­ји од­ма­зде 25. ок­то­бра 1941.

3. Жив­ко­вић Сте­ва­на Ми­ли­ја, рођ. 1904, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. Ра­њен у април­ском ра­ту на по­ло­жа­ју код На­та­ли­на­ца. Умро је­се­ни 1941. код ку­ће у Ба­ши­ну од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња

4. Си­мић Јо­ва­на Ми­хај­ло, рођ. 1907, сви­рач-Ром, стре­љан од Не­ма­ца у се­лу у ак­ци­ји од­ма­зде 25. ок­то­бра 1941.

 

Во­ди­це

 

1. Ан­дре­јић Бра­ни­слав, рођ. 1919, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске, по­ги­нуо у април­ском ра­ту на по­ло­жа­ју код се­ла Ве­ли­ки По­по­вић.

 

Гли­бо­вац

 

1. Ми­ло­је­вић Ми­ха­и­ла Ми­ла­дин, рођ. 1907, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске, по­ги­нуо 13. апри­ла 1941. у бор­би про­тив Не­ма­ца у Ко­ва­чев­цу код Мла­де­нов­ца.

2. Па­вло­вић Ни­ко­ди­ја Дра­го­љуб, рођ. 1905, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске, по­ги­нуо 13. апри­ла 1941. у бор­би про­тив Не­ма­ца у Ма­лој Иван­чи код Со­по­та.

аврамовић

 

Го­ло­бок

 

1. Ан­то­ни­је­вић Бо­жи­да­ра Бран­ка, рођ. 1920, стре­ља­на од Не­ма­ца у Мла­де­нов­цу у ак­ци­ји од­ма­зде, 27. сеп­тем­бра 1942.

2. Ге­цић Или­је Са­ва, рођ. 1868, уби­јен у сво­јој њи­ви удар­цем мо­ти­ке у гла­ву 2. ав­гу­ста 1944. од два НН ли­ца. На­вод­но, уби­јен је од љу­ди ко­је је пот­пла­тио ње­гов ком­ши­ја – ко­му­ни­ста, због пред­рат­не за­ва­де.

3. Ђур­ђе­вић Жи­во­ји­на Дра­го­љуб, рођ. 1905, вој­ник 2. шу­ма­диј­ског пу­ка Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. По­ги­нуо 13. апри­ла 1941. код Лај­ков­ца.

4. Ђу­рић Да­ни­ла Ра­то­мир, рођ. 1913, уби­јен од не­по­зна­тих ли­ца (ве­ро­ват­но од Не­ма­ца) у се­лу 5. ок­то­бра 1941.

5. Ко­ла­ре­вић Ми­лу­ти­на Бо­го­љуб, рођ. 1905, за­ро­бљен од Не­ма­ца то­ком април­ског ра­та као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. Уби­јен у ло­го­ру у Не­мач­кој 1943.

6. Ко­ла­ре­вић Ра­до­са­ва Ти­хо­мир-Ти­ка, рођ. 1920, при­ли­ком бор­бе из­ме­ђу чет­ни­ка и Не­ма­ца у се­лу за­ро­бљен од Не­ма­ца. Ми­сле­ћи да је чет­ник, стре­ља­ли су га на ли­цу ме­ста, 16. ма­ја 1944.

7. Ни­ко­лић Алек­се Све­то­зар, рођ. 1902, за­ро­бљен од Не­ма­ца то­ком април­ског ра­та као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. Умро 1942. у ло­го­ру у Не­мач­кој.

8. Ра­ди­во­је­вић Ко­ста­ди­на Алек­сан­дар, рођ. 1888, ка­пе­тан Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. Оте­ран од Не­ма­ца у за­ро­бље­ни­штво, где је и умро 1942.

 

До­бри До

 

1. Жи­ва­нић Си­ме Об­рад, рођ. 1899, сре­ски чи­нов­ник у Сме­де­ре­ву. Ра­њен при­ли­ком екс­пло­зи­је му­ни­ци­је у Сме­де­ре­ву 5. ју­на 1941. и убр­зо умро код ку­ће, од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња.

2. Илић М. Дра­гу­тин-Дра­га, син му је био бо­рац Ко­смај­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да. Због су­ко­ба са ло­кал­ним чет­ни­ци­ма, ла­жно је оп­ту­жен ко­ман­ди ЈВуО у су­сед­ном се­лу Лу­гав­чи­ну. Чет­нич­ка трој­ка га је од­ве­ла од ку­ће и уби­ла код се­о­ске шко­ле, 28. фе­бру­а­ра 1944.

3. Мар­ки­ће­вић Ан­то­ни­ја Ми­лу­тин-Ни­не, рођ. 1917, за­ро­бљен од Не­ма­ца то­ком април­ског ра­та као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. Стра­дао у ло­го­ру у Не­мач­кој 1943.

4. Ма­шић (Јо­ви­чић) М. Ми­лан, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. По­ги­нуо 14. апри­ла 1941. у око­ли­ни Ска­дра, у бор­би про­тив Ита­ли­ја­на.

Ку­са­дак

 

1. Бан­ко­вић Во­ји­сла­ва Ра­до­мир, рођ. 1919, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске, по­ги­нуо 8. апри­ла 1941. у бор­би са Нем­ци­ма код Ср­бо­бра­на.

2. Бан­ко­вић Ро­са, рођ. 1892, до­ма­ћи­ца, уби­је­на у се­лу од не­по­зна­тих ли­ца 20. ма­ја 1941. Ве­ро­ват­но су је уби­ли Нем­ци.

3. Бан­ко­вић Ни­ко­ди­ја Че­до­мир, рођ. 1912, за­ро­бљен то­ком април­ског ра­та као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. Умро 27. де­цем­бра 1941. у за­ро­бље­нич­ком ло­го­ру у Не­мач­кој.

4. Ба­ти­нић Си­ме Дра­го­љуб, рођ. 1898, умро на при­нуд­ном ра­ду у руд­ни­ку у Бо­ру 1943. Ње­гов син по­ги­нуо је као мо­би­ли­сан на фрон­ту 1945.

5. Ва­си­ље­вић Жи­ва­на Ве­ли­мир, рођ. 1916, по­ги­нуо од са­ве­знич­ких бом­бар­де­ра као вој­ни за­ро­бље­ник у не­мач­ком ло­го­ру 1944.

6. Га­јић Ми­лен­ти­ја Мар­ко, рођ. 1912, за­ро­бљен то­ком април­ског ра­та као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. Умро у за­ро­бље­нич­ком ло­го­ру.

7. Га­јић Ђу­ре Ми­ја­и­ло, рођ. 1887, по­зна­ти пред­рат­ни хај­дук у Ја­се­нич­ком сре­зу. У вре­ме от­по­чи­ња­ња Дру­гог свет­ског ра­та, на­ла­зио се у за­тво­ру у Ни­шу. Уби­јен од Не­ма­ца у за­тво­ру 1942.

8. Ђу­рић Жи­во­те Во­ји­слав-Во­ја, рођ. 1922, чет­ник, при­пад­ник цр­не трој­ке, за­клан 28. ок­то­бра 1943. у пре­де­лу ка Ра­бров­цу од ло­кал­не чет­нич­ке је­ди­ни­це. У Ку­сат­ку пре­ту­као и раз­о­ру­жао јед­ног не­мач­ког вој­ни­ка, због че­га су Нем­ци узе­ли 100 та­ла­ца ра­ди ли­кви­да­ци­је уко­ли­ко не вра­ти оруж­је. Ме­ђу­тим, од­мет­нуо се, али је ухва­ћен од са­бо­ра­ца чет­ни­ка и уби­јен, а та­о­ци су по­том пу­ште­ни.

9. Ива­но­вић Дра­гу­ти­на Аран­ђео, рођ. 1921, же­ле­зни­чар на слу­жби у Кра­ље­ву. Стре­љан од Не­ма­ца у Кра­ље­ву 1943.

10. Је­ле­нић Ра­до­са­ва Mи­о­драг-Ми­ћа, рођ. 1911, за­ро­бљен то­ком април­ског ра­та као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. Умро у за­ро­бље­ни­штву 1942.

11. Лу­кић Ми­ло­ва­на Жи­ва­дин, рођ. 1915, за­ро­бљен то­ком април­ског ра­та као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. Умро у за­ро­бље­ни­штву 12. ок­то­бра 1943.

12. Лу­кић Си­ме Жи­во­та, рођ. 1896, по­зна­ти пред­рат­ни хај­дук у Ја­се­нич­ком сре­зу. У вре­ме от­по­чи­ња­ња Дру­гог свет­ског ра­та на­ла­зио се на ро­би­ји, у за­тво­ру у Ни­шу. Уби­јен од Не­ма­ца у за­тво­ру 1942. Син Ми­ли­во­је по­ги­нуо му је као пар­ти­зан.

13. Ма­рин­ко­вић Ве­ли­ми­ра Сте­ва­на, рођ. 1898, ра­ње­на не­срећ­ним слу­ча­јем 10. ав­гу­ста 1944. од Не­ма­ца, при­ли­ком не­у­спе­лог чет­нич­ког на­па­да на не­мач­ки тран­спорт на пру­зи, ка­да се вра­ћа­ла са пи­ја­це. Умр­ла је 2. сеп­тем­бра 1944. од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња.

14. Ми­ли­ја­ше­вић Ди­ми­три­ја Дра­го­љуб-Дра­га, рођ. 1888, по­ги­нуо од Не­ма­ца 10. ав­гу­ста 1944. при­ли­ком не­у­спе­лог чет­нич­ког на­па­да на не­мач­ки тран­спорт на пру­зи.

15. Ми­ло­је­вић Ми­ле­те Ра­до­мир, рођ. 1906, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. За­ро­бљен то­ком април­ског ра­та, умро у за­ро­бље­ни­штву 1945.

16. Не­шић Ни­ко­ди­ја Ра­до­ван, рођ. 1903, је­се­ни 1943. мо­би­ли­сан у чет­ни­ке. Ни­је хтео да по­ђе у бор­бу и да при­ми оруж­је. Због то­га су га чет­ни­ци ис­пре­би­ја­ли. Умро од убо­ја 18. но­вем­бра 1943.

17. Ни­ко­лић Дра­гу­ти­на Дра­го­љуб, рођ. 1918, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске, по­ги­нуо 12. апри­ла 1941. у бор­би са Нем­ци­ма код Ма­ле Иван­че.

18. Пан­тић Ми­ја­и­ла Ра­до­сав, рођ. 1921, за­ро­бљен то­ком април­ског ра­та као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. Умро у за­ро­бље­ни­штву у Не­мач­кој 1944.

19. Ра­дој­ко­вић М. Жи­ван, рођ. 1877, по­ги­нуо од Не­ма­ца 10. ав­гу­ста 1944. при­ли­ком не­у­спе­лог чет­нич­ког на­па­да на не­мач­ки тран­спорт на пру­зи.

20. Си­мић Ми­ла­на Дра­го­љуб, рођ. 1897, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске, по­ги­нуо од гра­на­те 12. апри­ла 1941. у бор­би са Нем­ци­ма код Бе­лог По­то­ка под Ава­лом.

21. Стан­ко­вић Че­до­ми­ра Дра­го­мир, рођ. 1902, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске, за­ро­бљен и оте­ран у ло­гор у Не­мач­ку. Вра­тио се из за­ро­бље­ни­штва и умро од по­сле­ди­ца ра­та код ку­ће 19. апри­ла 1946.

22. Стан­ко­вић Ан­дре­је Ра­до­мир, рођ. 1912, стре­љан од Не­ма­ца као та­лац у Кра­ље­ву ок­то­бра 1941.

23. Ста­ни­чић Ђор­ђа Ду­шан, рођ. 1903, то­ком април­ског ра­та као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске за­ро­бљен и оте­ран у Не­мач­ку. Вра­тио се из за­ро­бље­ни­штва и умро код ку­ће кра­јем 1945. од по­сле­ди­ца ра­та.

24. Сте­па­но­вић Ђур­ђа Ра­до­мир, рођ. 1915, за­ро­бљен то­ком април­ског ра­та као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. Умро у за­ро­бље­ни­штву 1945.

25. Сте­па­но­вић Дра­го­љу­ба Сте­ван-Сте­ва, рођ. 1920, уби­јен од Бу­га­ра 12. фе­бру­а­ра 1944. у Ла­по­ву при­ли­ком сва­ђе са њи­ма.

26. Стој­ко­вић Жи­во­ји­на Ра­ди­во­је, рођ. 1928, по­ги­нуо од Не­ма­ца 10. ав­гу­ста 1944. у не­у­спе­лом на­па­ду чет­ни­ка на не­мач­ки тран­спорт на же­ле­знич­кој ста­ни­ци.

27. Ћер­тић Об­ра­да Вла­ди­слав, рођ. 1912, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске, по­ги­нуо 12. апри­ла 1941. код Лај­ков­ца, при­ли­ком не­мач­ког бом­бар­до­ва­ња вој­них по­ло­жа­ја.

 

Ма­ла Пла­на

 

1. Та­на­си­је­вић В. Ра­до­мир, рођ. 1918, ко­вач, за­ро­бљен од Не­ма­ца то­ком април­ског ра­та као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. Умро у ло­го­ру у Не­мач­кој 1942.

 

Мра­мо­рац

 

1. Не­шић Ра­до­ва­на Пе­тар, рођ. 1910, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске, по­ги­нуо 6. априла 1941. приликом бомбардовања Београда.

2. Ми­ја­и­ло­вић Ђу­рђа Ђор­ђе, рођ. 1906, за­ро­бљен од Не­ма­ца то­ком април­ског ра­та као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. Стра­дао у ло­го­ру ста­лаг у Не­мач­кој 1943.

3. Милојковић Јоксима Живојин, рођ. 1891, богат сељак, током рата у његовој њиви четници су (1943) одржали велику заклетву регрута. Након конфискације земље 1946, ишао је у Београд како би се жалио. При повратку кући, нађен је обешен у возу. Сматра се да је убијен од припадника УДБ-е, а званична верзија била је да је извршио самоубиство.

4. Си­мић Ра­до­са­ва Мла­ден, рођ. 1910, убијен као цивил од непознатих лица између Мраморца и Водица 1946. године, а потом бачен у сеоску мочвару. Наводно, његово убиство починили су непредати четници.

 

При­дво­ри­це

 

1. Ни­ко­лић Жи­во­те Ми­лан, рођ. 1904, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске, по­ги­нуо у април­ском ра­ту 1941. у око­ли­ни Љу­бо­ви­је.

2. Пе­тро­вић Ми­ло­са­ва Ана­ни­је-Аца, рођ. 1919, вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. По­ги­нуо 15. апри­ла 1941. на по­ло­жа­ју Ра­сад­ник код При­зре­на, у су­ко­бу са Ита­ли­ја­ни­ма.

3. Ри­стић Цвет­ка Дра­ган, рођ. 1928, умро но­вем­бра 1941. код ку­ће од шо­ка по­сле не­мач­ког бом­бар­до­ва­ња се­ла.

 

Ра­бро­вац

 

1. Ар­сић Ми­ла­на Алек­са, рођ. 1903, стре­љан од Не­ма­ца у Кра­ље­ву као та­лац, ок­то­бра 1941.

2. Ар­сић Ми­ла­на Жив­ко, рођ. 1912, јед­не но­ћи оте­ран од гру­пе пар­ти­за­на да им бу­де во­дич. Гру­па је на­ле­те­ла на Нем­це у Бе­ло­сав­ци­ма код То­по­ле и том при­ли­ком је раз­би­је­на. Жив­ко је за­ро­бљен од Не­ма­ца и стре­љан, 27. фе­бру­а­ра 1942.

3. Ми­лу­ти­но­вић Ми­ле­ни­ја, рођ. 1892, су­пру­га пред­сед­ни­ка оп­шти­не Ми­ће Ми­лу­ти­но­ви­ћа. За­кла­на од чет­ни­ка код ку­ће 4. сеп­тем­бра 1943.

 

Ра­та­ри

 

1. Аћи­мо­вић Ра­до­ва­на Или­ја, рођ. 1902, по­шао да оби­ђе ра­ње­ног си­на у бол­ни­ци у Ме­лен­ци­ма, али је ус­пут не­стао, сеп­тем­бра 1943. Пре­ма не­ким тврд­ња­ма, ус­пут је за­ро­бљен и уби­јен од уста­ша.

2. Ди­ми­три­је­вић Ми­лу­ти­на Пе­тар, рођ. 1912, уби­јен од чет­ни­ка Гор­ске кра­ље­ве гар­де 28. апри­ла 1944. у се­лу, но­ћу, под оп­ту­жбом да са­ра­ђу­је са пар­ти­за­ни­ма.

3. Ђор­ђе­вић Је­ре­ми­је Ми­ло­је, рођ. 1922, тр­го­вач­ки по­моћ­ник. Ухап­шен од Не­ма­ца под не­по­зна­тим мо­ти­ви­ма у ле­то 1942, спро­ве­ден у Па­лан­ку, по­том у Бе­о­град и та­мо уби­јен.

4. Ђур­ђе­вић Је­ре­ми­ја, рођ. 1897, ма­ши­но­во­ђа. Јед­ном при­ли­ком, при пре­ла­ску из Зе­му­на за Бе­о­град, уста­ше су га пре­ту­кле. Умро је по­сле не­ко­ли­ко ме­се­ци од убо­ја, 1942.

5. Иса­ко­вић Ва­си­ли­ја Ми­лан-Миц­ко, рођ. 1883, со­лу­нац. Уби­јен од чет­ни­ка Гор­ске кра­ље­ве гар­де 28. апри­ла 1944. у се­лу, но­ћу, под оп­ту­жбом да са­ра­ђу­је са пар­ти­за­ни­ма.

6. Јо­ва­но­вић Ја­ни­ћи­ја То­ма, рођ. 1901, стре­љан од Не­ма­ца на Ба­њи­ци као та­лац 9. ма­ја 1942, у ак­ци­ји од­ма­зде.

7. Кр­стић Ми­ла­на Пе­тар-Пе­ри­ша, рођ. 1890, уби­јен од чет­ни­ка Гор­ске кра­ље­ве гар­де 28. апри­ла 1944. у се­лу, но­ћу, под оп­ту­жбом да са­ра­ђу­је са пар­ти­за­ни­ма.

8. Луковић Коста, 1904, умро од мучења у логору у немачкој 1945. У заробљеништву.

9. Мар­ја­но­вић Дра­го­љу­ба Ми­ло­сав, рођ. 1919, по­ги­нуо у Бе­о­гра­ду при­ли­ком не­мач­ког бом­бар­до­ва­ња 6. апри­ла 1941.

10. Мар­ја­но­вић Авра­ма Ра­ди­сав, рођ. 1874, тр­го­вац. Уби­јен од Не­ма­ца 1941.

11. Мар­ко­вић Ди­ми­три­ја Ви­тор, рођ. 1890, му­чен и за­клан од чет­ни­ка 22. ја­ну­а­ра 1944. у се­лу, под ла­жним оп­ту­жба­ма.

12. Мар­ко­вић Је­ре­ми­је Ми­ло­рад-Ми­да, рођ. 1900, тр­го­вац. Осум­њи­чен од чет­ни­ка по ла­жним до­ја­ва­ма да је пар­ти­зан­ски ја­так и по­сле му­че­ња за­клан у се­лу но­ћу 22. ја­ну­а­ра 1944.

13. Мар­ко­вић Ру­жи­ца-Ру­жа, рођ. 1904, же­на Ми­ло­ра­до­ва. Пре­ма ла­жним оп­ту­жба­ма му­че­на од чет­ни­ка и по­том за­кла­на у се­лу 22. ја­ну­а­ра 1944.

14. Ми­ха­и­ло­вић Па­вла Рад­ми­ла, рођ. 1909, по­ги­ну­ла при­ли­ком не­мач­ког бом­бар­до­ва­ња Бе­о­гра­да 6. апри­ла 1941.

15. Радишић П.Милован, рођ. 1910. Рањен у априлском рату, умро од рана 2. Маја 1941. На путу за паланку.

16. Ра­ди­шић Перише Ми­ха­и­ло, рођ. 1910, пру­жни рад­ник у Бе­о­гра­ду. За­ро­бљен као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске то­ком април­ског ра­та. Уби­јен у га­сној ко­мо­ри у ло­го­ру ста­лаг у Не­мач­кој ју­на 1942.

17. Сте­ва­но­вић Ра­ди­сав-Рац­ко, рођ. 1900, ма­ши­но­во­ђа. По­ги­нуо у во­зу код Па­ра­ћи­на од ми­тра­љи­ра­ња ави­о­на 30. ју­ла 1944.

 

Се­ле­вац

 

1. Бу­дим­кић Д. Ра­до­мир, рођ. 1914, ко­ла­чар, по­ги­нуо 5. ју­на 1941. у Сме­де­ре­ву, при­ли­ком екс­пло­зи­је му­ни­ци­је.

2. Ву­ји­чић Ми­лој­ка Љу­би­ца, рођ. 1866, уби­је­на 26. но­вем­бра 1943. од за­лу­та­лог мет­ка за вре­ме бор­бе из­ме­ђу чет­ни­ка и пар­ти­за­на на Ма­лом га­ју, где се за­де­си­ла чу­ва­ју­ћи ов­це.

3. Ву­ји­чић Ја­ко­ва Ми­лан, рођ. 1920, оп­штин­ски пи­сар. По ла­жној до­ја­ви да је пар­ти­зан­ски са­рад­ник стре­љан у се­лу од чет­ни­ка Гор­ске кра­ље­ве гар­де 26. ав­гу­ста 1944.

4. Јо­цић Ог­ња­на Та­на­си­је, рођ. 1905, кри­во оп­ту­жен од чет­ни­ка да је пар­ти­зан­ски ја­так, оте­ран од ку­ће и за­клан у Ма­лом Ораш­ју код Сме­де­ре­ва 14. мар­та 1944.

5. Ла­зић Алек­сан­дра Све­то­мир, рођ. 1923, ли­мар. По­сле бор­бе из­ме­ђу чет­ни­ка и пар­ти­за­на у Дру­гов­цу, кроз Се­ле­вац је про­шла чет­нич­ка је­ди­ни­ца и из­вр­ши­ла за­кле­тву ре­гру­та. Све­то­мир ни­је по­на­вљао ре­чи ка­пе­та­на Ла­зо­ви­ћа, те је ве­зан од чет­ни­ка и стре­љан, 30. апри­ла 1944.

6. Лу­кић И. Ра­до­сав, рођ. 1888, уби­јен од не­по­зна­тих ли­ца код ку­ће, но­ћу, 9. ју­ла 1946. На­вод­но, уби­ли су га ко­му­ни­сти.

7. Ми­ло­ва­но­вић Ђур­ђа Љу­бо­мир, рођ. 1900, члан Зе­мљо­рад­нич­ке стран­ке, де­ло­во­ђа се­о­ске оп­шти­не. Не­ко­ли­ко пу­та, у пи­ја­ном ста­њу, у се­лу је пе­вао пар­ти­зан­ске пе­сме. Због то­га је ла­жно оп­ту­жен од ло­кал­них чет­ни­ка и стре­љан од Гор­ске гар­де у се­лу 26. ав­гу­ста 1944.

8. Ми­лој­ко­вић Ми­ло­рад, рођ. 1901, ка­фе­џи­ја, по­ги­нуо 5. ју­на 1941. у Сме­де­ре­ву, при­ли­ком екс­пло­зи­је му­ни­ци­је. Ње­го­ву су­пру­гу Ле­по­са­ву-По­лу уби­ли су ко­му­ни­сти 1944.

9. Ми­ло­ше­вић Алек­сан­дра Во­ји­слав, рођ. 1909, ре­дов 7. че­те 2. ба­та­љо­на 56. пу­ка Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. По­ги­нуо у бор­би са Нем­ци­ма у Ма­лој Иван­чи код Со­по­та 13. апри­ла 1941.

10. Па­нић Дра­го­љуб, рођ. 1901, ка­фе­џи­ја, по­ги­нуо 5. ју­на 1941. у Сме­де­ре­ву, при­ли­ком екс­пло­зи­је му­ни­ци­је.

11. Ра­дој­ко­вић М. Бо­жи­дар, рођ. 1922, по­ги­нуо у се­лу не­хо­ти­це ак­ти­ви­ра­ју­ћи бом­бу за­о­ста­лу из април­ског ра­та, 3. ма­ја 1941.

12. Си­ма­ко­вић Ог­ња­на Дра­го­љуб, рођ. 1912, тр­го­вац, по­ги­нуо 5. ју­на 1941. у Сме­де­ре­ву, при­ли­ком екс­пло­зи­је му­ни­ци­је.

13. Сти­жа­нин Вла­ди­ми­ра Ми­ли­ја, рођ. 1912, са­ку­пљач пер­ја. При­ли­ком до­ла­ска ка­пе­та­на Ла­зо­ви­ћа у До­бри До, срео га је и упи­тао га за ко­га је опре­де­љен. Ми­ли­ја, ко­ји ра­ни­је ни­је ви­ђао чет­ни­ке на овим про­сто­ри­ма, од­го­во­рио је да је за пар­ти­за­не. За­клан је од чет­ни­ка на ли­цу ме­ста, 23. ав­гу­ста 1943.

14. Сти­жа­нин Вла­ди­ми­ра Дра­го­мир, рођ. 1921, са­ку­пљач пер­ја. У До­бром До­лу, при­ли­ком на­и­ла­ска ка­пе­та­на Ла­зо­ви­ћа због „не­про­ми­шље­не ре­чи“ за­клан од чет­ни­ка на ли­цу ме­ста, 23. ав­гу­ста 1943.

15. Та­гић Дра­го­љу­ба Ра­до­мир-Ра­де, рођ. 1913, по­ги­нуо 5. ју­на 1941. у Сме­де­ре­ву, при­ли­ком екс­пло­зи­је му­ни­ци­је.

16. Тер­зић Ми­ло­са­ва Жи­ва­дин, рођ. 1905, вој­ник пра­те­ће че­те 3. до­пун­ског пу­ка Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. По­ги­нуо од шрап­не­ла у бор­би про­тив Не­ма­ца у Ра­љи код Со­по­та 13. апри­ла 1941.

 

Це­ро­вац

 

1. Жи­во­ји­но­вић Ти­хо­ми­ра Ан­дре­ја-Ан­дра, рођ. 1919, то­ком април­ског ра­та као вој­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске за­ро­бљен и оте­ран у ло­гор ста­лаг у Не­мач­кој. Умро у за­ро­бље­ни­штву на дан сво­је сла­ве Ђур­ђев­дан, 6. ма­ја 1943.

2. Ми­ла­но­вић Жи­во­ји­на Ми­ло­сав, рођ. 1904, стре­љан као та­лац 13. мар­та 1943. на Ба­њи­ци.

3. Стан­ко­вић Ни­ко­ла, рођ. 1914, вој­ник бив­ше Ју­го­сло­вен­ске вој­ске, стра­дао при­ли­ком по­та­па­ња ла­ђе од стра­не Ита­ли­ја­на апри­ла 1943, на мо­ру код Со­лу­на.

 

 

По­ги­ну­ли у вој­ним струк­ту­ра­ма срп­ских вла­сти

под оку­па­ци­јом

 

 

Па­лан­ка

 

1. Мар­ко­вић Ми­ло­ва­на Дра­ги­ша, рођ. 1923, свр­ше­ни ма­ту­рант гим­на­зи­је у Па­лан­ци. При­пад­ник СДК. То­ком од­сту­па­ња, за­ро­бљен од пар­ти­за­на и стре­љан на Ко­че­вју, ма­ја 1945.

2. Мар­ко­вић Ми­ке Пе­тар-Пе­ра, рођ. 1923. у Ба­ни­чи­ни, рад­ник фа­бри­ке „Ја­се­ни­ца“. По­чет­ком ра­та сту­пио у пар­ти­за­не, али их је убр­зо на­пу­стио и сту­пио у СДК. То­ком од­сту­па­ња ка Сло­ве­ни­ји, за­ро­бљен и стре­љан од пар­ти­за­на 1945.

3. Ми­ли­во­је­вић Ми­лан, при­пад­ник СДК. То­ком од­сту­па­ња кроз Сло­ве­ни­ју, за­ро­бљен од пар­ти­за­на и по­том стре­љан 1945.

4. Не­шић М. Ми­хај­ло, рођ. 1905, пе­ша­диј­ски вод­ник СДС. По­ги­нуо у бор­би про­тив ко­му­ни­ста у бли­зи­ни Бе­о­гра­да, 21. де­цем­бра 1942.

5. Ровинац Љубомира Јован, рођ. 1918. у селу Мршинци код Чачка, припадник СДК. Као паланачки зет, живео у вароши од 1943. Током одступања, заробљен од партизана и стрељан на Кочевју маја 1945.

6. Спа­со­је­вић Алек­сан­дра Све­то­зар-Ла­ле Вра­њаш, рођ. 1919, при­пад­ник СДС. По­ги­нуо 3. ју­на 1943. у бор­би про­тив пар­ти­за­на на по­ло­жа­ју Тре­си­је код Не­ме­ни­ку­ћа, на Ко­сма­ју.

7. Ста­мен­ко­вић М. Алек­сан­дар, рођ. 1913. у се­лу До­ња Љу­ба­та код Бо­си­лел­гра­да, жан­дар­ме­риј­ски ка­плар на слу­жби у Па­лан­ци. По­ги­нуо 1. мар­та 1942. у бор­би про­тив пар­ти­за­на у Це­ров­цу, као во­ђа из­ви­ђач­ке па­тро­ле СДС.

8. Трај­ко­вић Ме­то­ди­је, рођ. 1910. у Не­го­ти­ну на Вар­да­ру (Ма­ке­до­ни­ја), ин­же­ње­риј­ски вод­ник СДС на слу­жби у Па­лан­ци. По­ги­нуо 30. ма­ја 1943. у бор­би про­тив пар­ти­за­на у Грч­цу.

 

Аза­ња

 

1. Бог­да­но­вић Ма­те­је Жи­ва­дин-Ги­ба, рођ. 1918, адвокатски приправник у канцеларији Димитрија Љотића у Сме­де­ре­ву. То­ком ра­та при­пад­ник СДК, јед­но вре­ме и на слу­жби у Љотићевом ка­би­не­ту. За­ро­бљен од пар­ти­за­на и стре­љан на Ко­че­вју ма­ја 1945.

2. Бог­да­но­вић Ма­те­је Све­тoзар-Тоза, рођ. 1923, учитељ, д­сту­пио са СДК у Сло­ве­ни­ју. За­ро­бљен од пар­ти­за­на и стре­љан на Ко­че­вју ма­ја 1945.

3. Богдановић Матеје Светомир, рођ. 1925, свршени матурант, са СДК прешао 1945. у Аустрију. Умро 1945. од последица рата и туберкулозе у Лазарету код Беча.

4. Мар­ко­вић Ми­ја­и­ла Алек­сан­дар, жи­вео у Бе­о­гра­ду, по­руч­ник вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. По­чет­ком ра­та при­шао од­ре­ду СДС. По­ги­нуо 30. ма­ја 1943. у бор­би про­тив пар­ти­за­на у Грч­цу.

 

Ба­ни­чи­на

1. Мир­ко­вић Ни­ко­ле Алек­са, рођ. 1895, со­лу­нац, ак­ти­ви­ста Збо­ра. За­клан од чет­нич­ке трој­ке у за­се­о­ку Сто­ја­чак 23. ју­ла 1943.

2. Рај­ко­вић Ла­за­ра Љу­бо­мир, рођ. 1921, због си­ро­ма­штва при­сту­пио СДК, био на слу­жби у Сме­де­ре­ву. По­ги­нуо не­хо­ти­це у Сме­де­ре­ву 1944.

 

Го­ло­бок

 

1. Јан­ко­вић Ми­ха­и­ла Дра­ги­ша, рођ. 1919, при­пад­ник СДК. Не­стао у Сло­ве­ни­ји 1945, то­ком по­вла­че­ња.

 

Ку­са­дак

 

1. Ви­ћић Ти­хо­ми­ра Ми­о­драг, рођ. 1923, по­ги­нуо ле­та 1943. у бор­би про­тив пар­ти­за­на, као при­пад­ник Не­ди­ће­ве жан­дар­ме­ри­је.

2. Ми­ли­во­је­вић Ми­ли­во­ја Во­ји­слав-Во­ја, рођ. 1878, члан Збо­ра, за­клан од чет­ни­ка 30. ок­то­бра 1943. на ме­ђи из­ме­ђу До­брог До­ла и Ми­хај­лов­ца, као уче­сник у хва­та­њу ка­пе­та­на ЈВуО Гла­ви­чи­ћа.

3. Ми­лић Кр­ста, рођ. 1916, при­пад­ник СДС на слу­жби у Кру­шев­цу. Ра­њен у бор­ба­ма про­тив ко­му­ни­ста у за­пад­ној Ср­би­ји, умро 29. апри­ла 1944. у бол­ни­ци у Чач­ку.

4. Па­у­нић Пе­тро­ни­ја Бо­ри­во­је, рођ. 1925, бравар, по­ги­нуо у про­ле­ће 1944. у редовима СДК, у за­пад­ној Ср­би­ји.

 

Mраморац

 

1. Јовановић Милована Владимир-Влада, рођ. 1924, трговачки помоћник, фудбалер сеоског клуба. Током рата био у четницима. Лета 1944. заробљен од припадника СДК и мобилисан у њихове редове. Нестао у Словенији 1945, приликом повлачења.

 

Ра­бро­вац

 

1. Ми­лу­ти­но­вић Ми­ло­сав-Ми­ћа, рођ. 1892, члан Збо­ра, од 1942. пред­сед­ник се­о­ске оп­шти­не. Тај­но ра­дио и за ко­му­ни­сте. Уби­јен од чет­ни­ка код ку­ће 4. сеп­тем­бра 1943.

 

Ра­та­ри

 

1. Ди­ми­три­је­вић Сте­ва­на Па­вле, рођ. 1902, то­ком ра­та је­дан од ор­га­ни­за­то­ра љо­ти­ће­ва­ца у се­лу и при­пад­ник СДК. Уби­јен од чет­ни­ка у Па­лан­ци 20. ав­гу­ста 1944.

2. Илић Ми­ха­и­ла Са­ва, рођ. 1924, при­пад­ник СДК, од­сту­пио са до­бро­вољ­ци­ма у Сло­ве­ни­ју. За­ро­бљен од пар­ти­за­на и стре­љан на Ко­че­вју ма­ја 1945.

3. Иса­ко­вић Ми­ла­на Дра­гу­тин, рођ. 1921, под­на­ред­ник, при­пад­ник СДК. Повукао се са добровољачким јединицама у Словенију. Заробљен од комуниста и стрељан крајем маја 1945. на Кочевју.

4. Јо­ва­но­вић Све­то­ли­ка Ми­ха­и­ло, рођ. 1924, сту­дент, по­чет­ком ра­та оти­шао у чет­ни­ке Ко­сте Пе­ћан­ца, па доц­ни­је пре­шао у СДК и био на слу­жби у око­ли­ни Кру­шев­ца. За­ро­бљен и уби­јен од чет­ни­ка у се­лу Ро­гав­чи­на код Алек­сан­дров­ца 1943.

5. Јо­кић Ве­ли­ми­ра Ду­шан, рођ. 1924, опан­чар, при­пад­ник СДК. Повукао се са добровољачким јединицама у Словенију. Заробљен од комуниста и стрељан крајем маја 1945. на Кочевју.

6. Мар­ко­вић М. Сло­бо­дан-Ба­не Ан­кин, рођ. 1922, то­ком ра­та при­пад­ник Пољ­ске стра­же. Јесени 1944, приликом одступања, прешао у СДК. Заробљен од комуниста и стрељан крајем маја 1945. на Кочевју.

7. Ми­ло­је­вић С. Жи­ван, рођ. 1899, то­ком ра­та је­дан од ор­га­ни­за­то­ра љо­ти­ће­ва­ца у се­лу и при­пад­ник СДК. Ок­то­бра 1944, при­ли­ком бор­би про­тив пар­ти­за­на, из­го­рео у ва­го­ну на пру­зи код Кра­ље­ва.

8. Мир­ко­вић Ми­ли­во­ја Дра­го­љуб, рођ. 1923, при­пад­ник СДК, не­стао у Сло­ве­ни­ји 1945. то­ком по­вла­че­ња.

9. Пе­тро­вић Ра­ди­са­ва Ми­о­драг-Ми­ле Зла­тин, рођ. 1924, свр­ше­ни ма­ту­рант. При­ли­ком стре­ља­ња та­ла­ца у Кра­гу­јев­цу ок­то­бра 1941, из­ву­као га је из ко­ло­не за стре­ља­ње Ма­ри­сав Пе­тро­вић, ко­ман­дант 5. до­бро­во­љач­ког од­ре­да, под усло­вом да сту­пи у СДК. Ми­о­драг је то учи­нио, остао са до­бро­вољ­ци­ма до кра­ја ра­та и са њи­ма од­сту­пио у Сло­ве­ни­ју. За­ро­бљен је од пар­ти­за­на и стре­љан код Ко­че­вја ма­ја 1945.

10. Ра­ди­шић Алек­сан­дра Дра­го­слав, рођ. 1919, пре ра­та жи­вео у Чач­ку. Као пот­по­руч­ник СДК, по­ги­нуо ок­то­бра 1944. при пре­ла­ску Са­ве код Обре­нов­ца, при­ли­ком бор­бе са пар­ти­за­ни­ма.

11. Ра­ди­шић Алек­сан­дра Дра­го­љуб-Љу­ба Ле­син, рођ. 1922, свр­ше­ни ма­ту­рант гим­на­зи­је у Чач­ку. За­ро­бљен од ко­му­ни­ста као при­пад­ник СДК и стре­љан на Ко­че­вју у Сло­ве­ни­ји ју­на 1945.

12. Стар­че­вић Иса­и­ла Ду­шан, рођ. 1917, при­пад­ник СДК. Повукао се са добровољачким јединицама у Словенију. Заробљен од комуниста и стрељан крајем маја 1945. на Кочевју.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Branko Bajčić

    Poštovan, verujem da spisak nije kompletan,jer je izostavljeno selo Bačinac. U selu se nalazi spomenik poginulim u Drugom svetskom ratu.