Порекло презимена, село Зајаруга (Гламоч)

19. октобра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Зајаруга, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне прилике.

Њиве су испод кућа, и то до воде су Подворнице и Подводе, а преко воде Гирапуше и Трноваче. Паша је изнад села по кршу Ђуринцу и Ћурлику. Ливаде су испод села у Бусевачама и изнад паше у долу Вагану, на Словину, у Хрбини и Буковику. Сено превлаче у село. Тројица из Великог Села имају у Хрбини кошаре, где зими изгоне мал да га исхране сеном. Кошара има и у долу Вагану, а кошара Бабића из Скуцана је на тераси. У Великом Селу Подбрдо је било читлук Топчије, а Надбрдо читлук Исаковића из Малкочеваца. У Малом Селу куће Бабина су биле читлук Филиповића, а куће Докића читлук Исаковића.

Из села води пут преко Јаруге (и ћуприје) на цесту.

Положај и тип.

У Малом Селу куће леже на страни. У Великом Селу издвајају се Надбрдо и Подбрдо. У Надбрду куће су ивицом између темена једне ниске терасе и стране а у Подбрду куће су по страни те ниске терасе. Воду пију сз речице Јаруге.

У Малом Селу су куће: Бабића 5, Ђукића 1 и Докића 3. Куће Бабића одвојене су од кућа Ђукића и Докића њивама и ово одстајање износи око 100 м. У Великом Селу су куће: Докића 5, Аврама 1, Ћосића 1, Жола 1, Ђукића 3,. Паштра З, Јакишића 3, Ћосића 1, Жола 1, Радоја 4, Аврама 4, Дувњака 2, Марића 3, Ловра 1 и Мрђена 1. Ове су куће једна до друге и леже у кругу на темену терасе; између кућа на темену је гумно.

 

Порекло становништва.

Аврами су староседеоци и славе Св. Николу. Око 1800. године Авраме је поморила куга и остао је само »Нејак“ Гавро са мајком. Мајку му узме Ђурак Дувњак.

Дувњаци славе Св. Ђурђа. Досељени су из Дувна почетком 19. века.

Докићи славе Св Јована. У Врбици (у Ливањском Пољу) живела су три брата. Кад је „ћесар са војском ишао на Босну“, један пређе у Полачу (у Далмацији), други остане у Врбици, а трећи побегне у Мостар. Онај из Врбице пресели се овде почетком 19. в^ка. „Прије Аустрије” један Докић одселио је одавде у околину Бања-Луке, а други у околину Дервенте. Један Докић је одселио из Врбице у Варцар.

Марићи славе Св. Јована. Живели су у Старом Селу. Кад је једном на њиховој ливади у Шкадиму нађен мртав „пашалија” („царски човек“), Марић су морали да плате „крварину”. Имали су своју властиту земљу и „само двизица“ црних сто и „на томруке су млијеко точили”. Т\рци су им онда отели земљу и мал и оставили им само кућиште. Једни су, остали у Старом Селу, а други су почетком 19. века прешли у Зајаругу.

Жоле слави Арх. Михаила. Досељен је из „Кавура“ почетком 19. века.

Ћосићи су се доселили из Брајића у првој половини 19. века. Њиховог лретка довела је мати као дете удавши се за Иветића. Славе Св. Јована.

Паштре су доселиле из Рудина средином 19. века. Род су Паштрама из Чукура. Славе Св. Ђурђа.

„Прије Аустрије” су дошли:

Јакишићи из Сгарог Села. Њихов предак Јакиша дошао је у Старо Село из Далмације „кад је ћесар купио солдате”. Славе Св. Стевана;

Ђукићи с Јакира;

и Бибићи из Брда.

„Послије Аустрије“ дошли су:

Радоје из Ђуличана. Слави Св. Стевана;

Мрђен из Пријана, ушавши удовици у кућу. Слави Св. Стевана;

и Ловро из Старог Села. Слави Св. Ђурђа.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.