Порекло становништва села Брајићи, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Привредне прилике.
Њиве су испод кућа, до Рибњака. Вода плави сваке јесени и пролећа, када захвати и њиве испод кућа. Она осекне око Спасов-дана, целог лета је у јарузи и завршује се у локви под селом. По њивама се купи камење. По њима, кад се не ору, намештају се торови. Између њива су „башче“ са кромпиром, који ваде жене после Мале Госпође. Испод њива, у Градским Барама, су ливаде, а лосле ливада настају према југозападу опет њиве. Паша је изнад кућа, на ниској тераси Подовима, и по страни изнад ове терасе, до Чемернице. Иза Чемернице су ливаде у Развалама и Дугодолу. Ловро и Нинковић имају у Развалама кошаре и колибе.
Положај и тип.
Куће леже на страни ниже терасе, и само је једна кућа на Поду, на темену те терасе. Воду доносе са бунара, који ретко кад пресуши.
Кућа има: Нинковића 1, Лончара 1, Копоње 1. Мрђена 1, Лончара 2, Домузина 2, Шолака 3, Шавија 4 и Ловра 1. Куће су у низу а нешто растављене једна од друге.
Порекло становништва.
Шолаци су се доселили из Цивљана (код Врљике) почетком 19. века. Славили су Св. Петра, па су узели да славе Часне Вериге.
Шавије су се доселиле из Вагана у првој половини 19. века. Славе Св. Николу.
Лончари су се презивали Јовановићи. Догонили су лонце за кување из Рујана (у Ливањском Пољу) па их овде продавали; по томе су добили ново презиме. Стари су им доселили од Врљике или од Дрниша у Хасанбеговце на место Шолаја. Ту су преживели кугу и после тога прешли где су Нинковићи. Одатле су дошли у Брајиће око 1865. год. Славе Св. Јована. Један Лончар је ишао „уз буну“ 1875. године у Понијер (изнад Бања-Луке), провео тамо око пет година, па се отуда повратио.
„Пред Аустрију“ су се доселили:
Нинковић из Хасанбеговца, кад се оделио;
Домузини из Младешковца. Старо им је презиме Васиљевићи. Њихов прадед је доселио из Далмације почетком 19. века у Красинац. Ту су преживели кугу. Кад су „опотребили”, преселили су се у Опачић и затим у Младешковце. Старо им је презиме Чеке.
Почетком 20. века доселили су се:
Копоња из Стекеровца. Дошао је „на пунчевину” Пуцара, који су обамрли. Славе Св. Николу;
и Мрђен из Пријана. И он је дошао на земљу Пуцара. Слави Св. Јована.
ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)