Poreklo stanovništva sela Prijani, opština Glamoč. Stanje iz 1920-21. godine. Prema istraživanju Borivoja Milojevića “Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko polje”. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Privredne i saobraćajne prilike.
Njive su ispod kuća, a paša iznad kuća. Iz njiva se krči kamenje i sabira na gomile. Ispod kuća na Podu, u vrtačama su ne samo njive, već i bašte sa kupusom i konopljom. Na ovoj terasi, ispod prijanskih njiva, idući ka Hasanbegovcima i Podgredi, nastaje paša ova dva sela. Livade su na planini Visibabi. Dve kuće Mrđena i po jedna kuća Stanivuka i Ljuboje imaju na Visibabi kolibe i košare. Zadruga Sganivuka ima u Čemernici i Čardaku kolibe i košare. Ajdar ima kolibu više kuće u strani.
Putevi vode od kuća uz stranu do koliba i košara.
Položaj i tip.
Nekoliko kuća leži na prostranoj terasi, koja se zove Pod. Najviše kuća leže ivicom između paše i njiva. Tamo gde na Pod izlazi dolina Šuplje Stijene, nema kuća ni njiva. Voda teče ovom dolinom za vreme kiša i topljenja snega. Voda se donosi sa bunara Krasinca, ili su uz kuđe nameštena korita, gde se zbira voda.
Kuća ima:Petkovića 1, Ajdara 4, Stanivuka 11, Pejića 4, Mzrkovića 1, Mrđena 5, Tepića 1, Ljuboje 1, Gašića 1, Mrđena 3, Stevanovića 1, Mrđena 3 i Ajdara 3. Između kuća Petkovića i Ajdara iznosi rastojanje oko 30 m, a kuće Ajdara su jedna do druge. Kuće Stanivuka i Pejića čine grupu. Rastojanje između ove grupe i kuće Markovića iznosi oko 100 m. Posle izvesnog, odstojanja dolazi grupa kuća Mrđena i Tepića. Iza doline Šuplje Stijene su ostale kuće, između kojih ima takođe izvesnih odstojanja.
U zadruzi Stanivuka je trideset i devetoro čeljadi. U njoj su četiri rođena brata i dva brata od strica; dalje šest njihovih žena i dve udovice od dva brata od strica. Najstariji brat ima dva sina i dve kćeri; jedan od sinova ima ženu i dete. Drugi brat nema poroda. Treći brat ima pet sinova i dve kćeri. Četvrti brat ima tri sina. Prvi brat od strica ima tri sina i dve kćeri. Obe udovice imaju po sina i kćer. Braća imaju kolibe, gde se „poluči roba“. Ova zadruga ima kuću, mlekar, ambar, pojatu, dve košare i sedam koliba.
Starine i poreklo stanovništva.
U dolini Šuplje Stijene ima komada od vodeničkog kamenja.
Stanivuka je staro prezime Palibiljetine. S njima su rod Markovići i u velikoj starini imali su zajedničku zemlju. Slave Sv. Jovana. Oni su se doselili davno iz Hercegovine i kuća im je prvo bila na Podu. Na mestu sadašnje kuće bila je šuma, gde su im išla goveda. Na sadašnje mesto preselili su se po savetu nekih kaluđera. Njihov praded je bio „potrebit“, pa je služio bega i uz njega i vojevao. Beg mu je poklonio zemlju, pa su hraneći i podmićujući Turke, imali svoju zemlju i za turskog vremena.
Mrđeni su poreklom iz Dalmacije i imaju rođaka u okolini Šibenika. Odatle su došli u Rajkovo Brdo (blizu Varcar-Vakufa), i zatim ovde, krajem 18. veka. Slave Sv. Stevana. Uz „bunu“ 1875. god. jedni Mrđeni su otišli u Viluhe (kod Banja-Luke), drugi u Mednu (kod Varcara) i treći u Otomalj (kod Jajca).
Petkovići su se doselili iz Unca. Njihov praded došao je početkom 19. veka i „ugovorio” se u Ninkoviće. Zatim se podele i Ninkovići pređu u Hasanbegovce, a Petkovići odu pod brdo, gde su sada Pejići. 1875. god. Petkovići pobegnu „od turske sile“ u Timar, kod Prijedora, Kad se otud povrate nađu Pejiće na svome kućištu i nastane se na sadašnje mesto. Slave Sv. Jovana.
Tepić se doselio iz Kovačevaca sredinom 19. veka. Došao je uz mater pri preudaji. Spavi Sv. Nikolu.
Ljuboja je došao iz Crnog Luga (u Livanjskom Polju) u drugoj polovini 19. veka. Dovela ga je mati pri preudaji. Slavi Sv. Marka.
Pejići su se doselili iz Vagana 1875. god. i naselili se na mesto Petkovića.
Gašić je došao kao privodak uz majku iz Crnog Luga (u Livanjskom Polju) „pred Austriju“. Slavi Sv. Đurđa.
Stevanović se doselio iz Pećske (u okolini Varcara) kao najamnik krajem 19. veka. Slavi Sv. Đurđa.
Ajdari su došli iz Podgradine krajem 19. veka. Slave Sv. Nikolu. Oni su „prećerali ambar“ iz Klačine u Podgradinu i odatle ovde.
IZVOR: Borivoje Milojević – Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)