Порекло презимена, село Шушњар (Лазаревац)

Порекло становништва села Шушњар, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Шушњар је мало насеље у непосредној близини Лазаревца, управо на косама западно од њега, а доскора је био заселак Петке. Засновано је на крчевинама густе шуме о почетку прошлога века. Куће су по странама коса. Већи део кућа је на рзвођу Шушњарице и потока Дубоке Јаруге. Насеље је разређеног типа. Шушњар је главни путем подељен на два безимена краја.

Воде.

Речица Шушњарица утиче у Лукавицу. У селу има два извора; Бабинац и Копљаник, али се вода за пиће и остале домаће потебе користи са бунара. У месту Пољанице непрестано подвире вода, рони у земљу, али се извор никако не јавља.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су помешане. Оне су на местима која се зову: Обренове Ливаде, Кућерине до Лазаревца, Зољара, Велико Брдо, Хајдучка Коса, Грабовица, Дебело Брдо, Велика Ливада, Анатема, Лука и Поље.

Шума је у месту Пределима, а готово свака кућа има свој забран.

Старине у селу.

Неко старо гробље било је на Дебелом Брду, од кога данас нема никаквог трага. Ту, на Дебелом Брду, вођене су крваве борбе између српске и аустроуграске војске у Колубарској бици 1914. године.

Име селу.

Село је добило име по густој шуми у којој је настало због велике количине опалог лишћа у позну јесен, које се у тим крајевима назива „шушањ“ те је село по томе добило своје име, Шушњар.

Подаци о селу.

Ово насеље се први пут помиње 1818. године, а 1844. године имало је 44 куће са 99 становника. Гробље је у селу на месту на коме је било неко старо гробље. Заветни дан је летњи Св. Никола. данас Шушњар има 16 родова са 60 кућа и једна цигански род са једном кућом.

 

Порекло становништва.

Пре Карађорђевог устанка доселило се три рода:

–Ђукетићи су најстарији у селу. Њихов предак Ђукета Петрашиновић доселио се из Пријепоља, где данас имају крвне сроднике. Ђукетини синови били су са Карађорђем у походу на Сјеницу 1809. године, славе Никољдан.

–Арсенијевићи су дошли после Ђукете од Новог Пазара, Ђурђевдан.

–Бојићи су дошли по позиву Арсенијевића из Новог Пазара, Никољдан.

После Карађорђевог устанка доселио се овај род:

–Петровићи (Савковићи) су дошли из Босне, Мратиндан.

У другој половини прошлог века доселило се осам родова:

–Вујановићи су из Херцеговине; род су им Филиповићи у Петки, одакле су овамо дошли, Мратиндан.

–Живановићи (Миловановићи) су из Босне а овамо су дошли из Шопића, Мратиндан.

–Ранковићи су из колубарског Пепељевца , Андријевдан.

–Станићи су из Вишеграда, Никољдан.

–Филиповићи (Васиљевићи) су из Босне, Никољдан.

–Нешковићи, отац дошао из Босне у Ћелије па су из Ћелија дошли у ово село, Лучиндан.

–Кнежевићи су из Лајковца (не каже се којег), Ђурђевдан.

–Максимовићи су из Босне, Никољдан.

Новији досељеници:

–Јовановићи је од Јовановића из Петке, Стевањдан.

–Мијатовићи и Петровићи други су један род, преселили се из Петке, Стевањдан

–Митровићи су из Венчана, Ђурђевдан.

–Марковићи су из Лајковца (на каже се којег), Ђурђевдан.

–Богићевићи су гурбетски Цигани, ковачи, Св. Петка Параскева.

Изумрли родови:

–Стевановићи и

–Митровићи други, славили су Аранђеловдан.

 

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.