Poreklo Dubravke Filipovski (dev. Čekanović) Reviewed by Momizat on . ROĐENA: U Novom Pazaru, 27. januara 1967. godine. RODITELJI: Otac Slavomir Čekanović (rođen 10. januara 1941. u selu Vranovina kod Novog Pazara) po profesiji je ROĐENA: U Novom Pazaru, 27. januara 1967. godine. RODITELJI: Otac Slavomir Čekanović (rođen 10. januara 1941. u selu Vranovina kod Novog Pazara) po profesiji je Rating: 0
You Are Here: Home » Autori » Vesna Živanović » Poreklo Dubravke Filipovski (dev. Čekanović)

Poreklo Dubravke Filipovski (dev. Čekanović)

Dubravka FilipovskiROĐENA: U Novom Pazaru, 27. januara 1967. godine.

RODITELJI: Otac Slavomir Čekanović (rođen 10. januara 1941. u selu Vranovina kod Novog Pazara) po profesiji je ekonomista. Majka Vulena Čekanović, devojačko prezime Janić, rođena je 27 . januara 1941. u istom selu, a po zanimanju je daktilograf.

KRSNA SLAVA: Sveti Alempije 9. decembar (Čekanovići), Sveti Đorđe, Đurđic 16. novembar (Janići). U kući se slave obe slave jer je majka jedinica.

POREKLO: Moje devojačko prezime je Čekanović i vodi poreklo iz Pljevalja u Crnoj Gori. Moj daleki predak je bio vojnik u vojsci Cara Lazara i posle Kosovskog boja, bežeći od Turaka, nastanjuje se u Pljevljima. Porodica Čekanović živela je u Pljevljima oko 300 godina. Zbog sukoba sa Turcima i ubistva nekog od turskih namesnika prinuđena je da beži, pa se oko 1689. godine naseljavaju na planinu Goliju kod Novog Pazara.

Petorica braće naseljavaju ovaj kraj na sledeći način: po jedan selo Vranovina, Kosuriće i Izbice (Grad Novi Pazar), četvrti selo Sase ( Opština Raška ) i peti selo Batrge (grad Kraljevo ). Zbog straha od odmazde Turaka bili su prinuđeni da menjaju prezimena, ali i danas njihovi potomci slave istu krsnu slavu, kao i tada, Svetog Alempija, 9. decembra.

O PRECIMA: Dragomir Čekanović, deda po ocu, po zanimanju je stolar, a baka Veselinka Čekanović, devojačko Đokanović, je domaćica. Nedeljko Janić, deda po majci, radio je u Upravi prihoda u Novom Pazaru, a baka Stanica Janić, devojačko prezime Bugarić, je domaćica. Deda i baba po ocu su do kraja svog životnog veka živeli u porodičnoj kući u selu Vranovina, a deda i baba po majci u porodičnoj kući u Novom Pazaru, ali i selu Vranovini, obađujući imanje i baveći se pčelarstvom, naročito od kada je deda bio u penziji.

RATNICI: Moji pradedovi su učestvovali u odbrani otadžbine i mnogi od njih su dali svoje živote. Pradeda po ocu, Teofil (nadimak Tile) borio se kao vojnik Srpske vojske protiv Otomanske imperije u Kumanovskoj bici i bio zarobljen, pa je pet godina služio kaznu u Turskom gradu Đunstendil. Oslobođen je padom Otomanske imperije, a kada se vratio u svoj rodni dom, ukućani ga u prvom trenutku nisu prepoznali. Kasnije, 1934. ili 1935. godine, pradeda Teofil se kao radikal, kandidovao za predsednika Pološke opštine u Deževskom srezu i tesnom većinom izgubio od svog protivkandidata, demokrate Milanović Miladina. Zbog svoje kandidature pradeda Teofil je prodao par volova i ostalu stoku i, s obzirom da je izgubio na lokalnim izborima, njegova porodica je u tom periodu teško živela, jedva sastavljajući kraja s krajem. Prabaka po ocu se zvala Danica Čekanović i bila je domaćica.

Moj pradeda po majci Toma i još dva njegova rođena brata Leontije i Jeftimije su bili ratnici Srpske vojske na Solunskom frontu i sva trojica su poginuli. Kao mala devojčica, sa tugom se sećam da mi je deda Nedeljko pričao da je rastao bez oca tj. da je njegov deda, a moj čukundeda ostao u kući sa malim unučićima i snajkama. Petoro dece su ostala siročići: moj deda Nedeljko, njegov brat Danilo, sestre Stamena i Stanislava (deca Tome) i Timotije, sin Leontija. Treći brat mogd pradede Tome, Jeftimije, nije imao porodicju i potomstvo. Prabaka, majka dede Nedeljka, zvala se Stamena i bila je domaćica i odgajila je kao udovica svo četvoro dece.

Otac moje bake Veselinke, Jovan, i njegov rođeni brat Jablan su takođe bili vojnici Srpske vojske na Solunskom frontu, obojica su preživeli i čak su se jednom sreli u rovu probijajući Solunski front. Pradeda Jovan je kao vojnik lečen od tifusa u Bizerti u Tunisu. Brodom je iz Skadra, posle pregleda Francuskih lekara prebačen u Bizertu. Uspešno se oporavio i vratio u svoj rodni kraj u Vranovinu.

ANEGDOTA: Svi u familiji moje angažovanje u politici vezuju sa pradedom Tilom, ali kažu da smo različitog političkog opredeljenja.

BIOGRAFIJA: Osnovnu školu i gimnaziju završila sam u Novom Pazaru, Filozofski fakultet u Beogradu. Po zanimanju sam diplomirani pedagog. Dve godine radila sam kao asistent na Filozofskom fakultetu, zatim kao rukovodilac privatne agencije „Dionis“, konsultant u privatnom preduzeću „Fill-trade“.

Politička karijera – pomoćnik predsednika SO Voždovac i narodna poslanica, zamenica šefa poslaničke grupe, potpredsednica Nove Srbije u drugom mandatu.

PORODICA: Udata sam i imam dve ćerke, Aleksandru i Dariju. Aleksandra ima 15 godina i ide u prvi razred Gimnazije, a Darija je četvrti razred Osnovne škole.

 

IZVOR: Dubravka Filipovski za portal Poreklo. Priredila saradnica portala Poreklo Vesna Živanović.


Komentari (4)

  • Rade

    Dubravka da nismo rodbina i ja slavi sv. Alimpija….

    Odgovori
  • Stefan

    Zdravo,po prici mog dede, on je potomak jednog od brace Cekanovica tj Mirka cekanovica i on se naselio u selo Sase kod Raske… Pa su kasnije uzeli prezime Mirkovic…

    Odgovori
  • Aleksandar

    Nije mi jasan ovaj deo: ,,Pradeda po ocu, Teofil (nadimak Tile) borio se kao vojnik Srpske vojske protiv Otomanske imperije u Kumanovskoj bici i bio zarobljen, pa je pet godina služio kaznu u Turskom gradu Đunstendil“.
    Kumanovska bitka je bila 1912. god. a otomanska vojska je te godine i proterana sa ovih prostora, tako da je grad Ćustendil koji je te 1912. god. zaista bio turski već 1913. god. pripao Bugarskoj koja je pak te 1913. god. zaratila sa Srbijom zbog podele teritorija, ali je Srbija u savezništvu sa Crnom Gorom i Grčkom izašla kao pobednik i u ovom ratu. Zato mi je malo nejasno kako je moguće da je taj njen pradeda Tile mogao ostati do 1918. god. u zatvoru u Ćustendilu kao vojni zarobljenik koga su zarobili turci u vreme dok je Srbija bila saveznik sa Bugarskom i da je držan u zatvoru i 1913. god. iako je te godine Srbija vojno porazila i Bugarsku, kao i prethodne god. Tursku? Verovatno je tu neki deo saćuvane priče pogrešno ispričan i kao takav ostao zapamćen.

    Odgovori
  • Mihailo

    Dotičnoj je taj daleki pradeda što je učestvovao navodno u Kosovskom boju, bio u vosci Vuka Brankovića verovatno. Zato je prebegao iz rodnog mesta bojeći se od osvete zbog izdaje. Sada se vidi na koga dotična ima gene i način na koji se bavi politikom.

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top