Порекло презимена, село Медошевац (Лазаревац)

23. септембра 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Медошевац, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Медошевац је на побрђу између неколико сеоских потока, који се сливају у Пештан. Дубоки Поток дели га скоро на две једнаке половине. Ипак је већи део насеља на страни према Вреоцима. Насеље је мањег разбијеног типа и дели се на ове крајеве: Каленић до Зеока, Крстељац, у коме има Цигана, Средњи Крај, у коме је општинска судница и школа и Скућин Крај према Вреоцима.

Воде.

Село је оскудно водом. Има само један извор Јасеновац у пољу. Вода за пиће и остале домаће потребе употребљава са са бунара („ђермова“), а стока се напаја на Церову Потоку, који је на граници Медошевца и Вреоца, и на два безимена потока који лети пресушују. Највећа је вода Пештан, која је на граници према Зеокама, Бурову и Шопићу. Пештан прима притоку Јаругу, која тече кроз сеоски потес и даље за Вреоце. У Јаругу утиче Сакуљанска Река, а у њу утичу Церов Поток и Дубоки Поток.

Земље и шуме.

Њиве су на местима која се зову: Бољетин, Превале, Ливаде, Честе, Сегедин, Кључеви, Лучице, Луг, Липово, Орнице, Волујак (брдо) до Јунковаца, Липово Брдо до Зеока и Брдо. Има њива које се називају по рекама и потоцима. Шума је у планини и она је издељена.

Старине у селу.

На месту Црквинама има старих камених надгробних плоча, за које се казује да су остале од Маџара. Од цркве нема никаквог трага.

Име селу.

Старо насеље Медошевац засновано је у средини села. На том месту била је „пустара“, обрасла „грмењем“ (грмовима). У шуми је било доста шупљих грмова, из којих је капао мед дивљих пчела, Медошевац, па се касније насеље назове тим именом. По другом саопштењу на том месту биле су ливаде са травом „медљиком“, која се међу прстима лепи као мед, па је село добило назив по имену те траве. Насеље се постепено, готово кружно, ширило, а у новије време се спушта према потоку Јарузи. На овај начин се избегава „тескоба“ између кућа.

Подаци о селу.

Данашње гробље је на коси испод села. У потесу овог села откривене су наслаге мрког (ја бих рекао лигнита, оп. Милодан) угља. Литија се носи на дан Пророка Јеремије а заветни дан („бденије“) је Св. Илија.

У повељи деспота Ђурђа, која је писана 1428. године, помиње се село Медојева Река. Као насеље унето је у Ебшелвицову карту, па се затим помиње по архивским подацима 1811. године. Оно је имало 1818. године 20 кућа а 1844. године било је у њему 32 куће са 238 становника. Данас у Медошевцу има 21 род са 185 кућа и 4 циганска рода са 104 куће.

 

Порекло становништва.

Најстарији родови доселили су у ово село у току 18. века. Тосу родови:

Миљојчићи су од Сјенице, Ђурђиц.

Суботићи, Кумрићи (Ранковићи) су један род, доселили су се од Сјенице, Пантелијевдан.

Војиновићи (Симићи) су из Херцеговине, Стевањдан.

Неговановићи (Ковачевићи, данас Митровићи) су један род; предак са породицом и стоком „дојавио“ је због глади из Старог Влаха, Митровдан.

Пандуровићи, Кнежевићи (Милосављевићи), доселили су се са Неговановићима из Старог Влаха, Аранђеловдан.

У старије досељенике рачунају се и „Бошњаци“:

Јосиповићи (Гавриловићи), Никољдан.

Јакетићи (Радовановићи) су из Јакета (Јакетићи) код Сребренице у Босни; имају одсељенике у Врховинама у Тамнави, Јовањдан.

Мијаиловићи, Никољдан.

Томићи, Св. Јован Златоусти.

Милутиновићи, Лазаревдан.

У прошлом веку доселило се девет родова:

Вилотијевићи (Тимотијевићи) су из Добротина код ужичке Раче, Аранђеловдан.

Јаковљевићи су из Цикота код Косјерића, Лазаревдан.

Зарићи, дед се доселио из Озрема код Горњег Милановца, Пантелијевдан.

Терзићи су из Цветовца, Аранђеловдан.

Стевановићи, дед се доселио из Велике Иванче у Космају, Игњатијевдан.

Мушицки су из Ђурђева у Бачкој, Аранђеловдан.

Ранковићи други су из Вреоца, Игњатијевдан.

Митровићи су из Шеврљуга код Косјерића, отац дошао жени у кућу, Ђурђевдан.

Видаковић се доселио из Жупањца 1900. године, Аранђеловдан.

Илићи су од Илића у Арнајеву, Никољдан.

Мирчићи су из Вреоца, Алимпијевдан.

У Циганском Крају, у потоку који долази из Сакуља, населили су се око 1880. године Цигани гурбети:

Илићи су били чергари, Никољдан.

Ђорђевићи су из Чучуга у Тамнави, Никољдан. Од ове породице су, мада пише „од Ђурђевића“ су седећи огранци:

Васићи, Стојановићи, Јовановићи и Маринковићи.

Влашки Цигани су:

Миладиновићи, Св. Петка и

Радосављевић, Аранђеловдан.

Они су дошли као дрводеље „кашикари“.

Гурбети су сви земљорадници и надничари, а влашки Цигани су: Радосављевићи – свирачи, док су Миладиновићи земљорадници.

 

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Села у општинама Лазаравец, Уб и Лајковац, која су потпуно или делимично расељена због ширења колубарских копова.

    Општина Лазаревац:
    – Стрмово (обод)
    – Миросаљци
    – Јунковац
    – Сакуља
    – Барошевац
    – Медошевац
    – Зеоке
    – Мали Црљени (обод)
    – Вреоци
    – Велики Црљени
    – Цветовац

    Општина Лајковац:
    – Мали Борак
    – Скобаљ

    Општина Уб:
    – Каленић
    – Радљево

    Поузданост (полузваничних) података 95%