Порекло презимена, село Османлије (Купрес)

22. септембра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Османлије, општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића “Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне и саобраћајне прилике.

Њиве су у селу између кућа и испод села у Обадинама. Паша је изнад села nа планини, у Плазеници, између Великих и Малих Врата, у Буковачи и у Плаји (коси, која се одваја од Плазенице).

Осморица најимућнијих сељака имају у пољу, под Јармом, кошаре.

Пут за кошаре води низ поље. Пут за град иде паралелно пољу, кроз Олово. Стока иде у планину између њива.

Положај и тип.

Испод Плазенице по странама долиница леже куће: Ћалете 1 и Ћалета 2; куће су растурене.

У долини потока Ригавца, окренуте југу, леже куће: Ловрића 4 и Михаљевића 1.

Јужно од Ловрића по темену и падини терасе су куће: Шакића 3, Црница 3 и Ћалета 4. Куће Ловрића су у групи; око ове групе су вртови са конопљом и кромпиром. Ка југу су њиве, на дужини око 200 м, па група шакићских кућа. Ове су куће раздвојене вртовима са растојањем око 60 м.

На страни долине Врила леже куће: Хусеинбеговића 2 и Хусеинбеговића 1, а на дну исте долине Хусеинбеговића 2. Куће Ловрића и Хусеинбеговића растављене су њивама и пашом са растојањем око 600 м. Око доњег тока Врила, на ниској поврти је група од 6 кућа Думанчића. Од њих су растављене њивом две куће Ердега које леже на страни. Од ових је за 100 м удаљена група, у којој су 3 куће Михаљевића.

У пољу су куће: Куна 4, Думанчића 7, Папића 2 и Крстановића 1.

Ка западу, у равни поља је група кућа: Думанчића 3 и Куна 1; куће су одвојене вртовима кромпира са растојањем око 30—50 м. Од ове групе, одвојено је њивама и удаљено за 400 м Сухо Поље, где су око цркве куће: Думанчића 1, Куна 2 и Мијоча 4.

На ниској коси је крај Гредине, где су групе кућа: Куна 4 и Думанчића 7. Куће Куна су јаче издвојене од кућа Думанчића; око појединих кунских кућа су вртови са конопљом и кромпиром.

Западно, преко ниске карсне површи, која је нод пашом, лежи група од 5 кућа Куна. Куће су на страни сувог дола Кврцуше.

Вода се пије са врела.

 

Порекло становништва.

Хусеинбеговићи (старо презиме Баба-ахметовићи) јесу стари досељеници непознатог порекла. Њихов предак Ахмет-бег био је, прича се, у бици на Мохачу. После се населио у Ускопљу и у Поричу подигао кулу са пет бојева. Своме унуку је подигао кулу у Османлијама. Ова је кула оборена пре Окупације и од ње је саграђена кућа. Њиховог претка Хусеин бега, који је живео крајем 18. века, била је земља: с Малих Врата на Сухо Поље, на планину Јарам и, обухватајући Клопотник, граница се враћала на Олово и Плазеницу.

Ерцези, прича се, воде порекло „од ерцега Стипана“. Доселили су се од Требиња у Подхум (код Ливна). Ту су живели неко време н крајем 18. века дошли у Османлије.

Думанчићи и Црнице су иста породица са Думачићима у Злоселима. Овде су се доселили из Ракитне почетком 19. века, а у Ракитну од Врљике.

Михаљевићи су иста породица са Михаљевићима у Злоселима. Доселили су се из Голињева почетком 19. века.

Куне су се поселиле из Ливањског Поља (испод Пролога) крајем 18. века. Њихови преци су била два брата, Стипо и Јуре. Стипо је побегао са „турском цуром” у Главицу (код Сиња), а Јуре је добегао у Малован, где га је примио паша Кукавица. Потом, у првој половини 19. века, прешли су у Османлије из Малована.

Ловрићи су се доселили од Сиња у првој половини 19. века. Тамо је после куге у једном селу било остало седам њихових удовица. Једна је од њих отишла у Сплит, једна у Сарајево, а једна се преудала у Булово (код Дувна) и довела сина Ловра. Она се уплаши да се Ловро, који је био у најму код Турчина, не потурчи и дође с њим у Османлије.

Крстановићи су се доселили из Шујице средином 19. века.

Шакићи су се доселили из Далмације средином 19. века. Отуда је „испртљао” њихов дед Јуре.

Папићи су се доселили из Шујице средином 19. века. Њихови преци, браћа Мијо и Илија, „ходали су по најму“ и, населили се.

Мијочи су се доселили из Шујице пред Окупацију.

Ћалета је старо презиме Вабићи. Њихов дед се доселио из Воштана (код Каменска, у Далмацији) у Ливно. Одатле је прешао у Олово, а из Олова у Османлије пред Окупацију.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.