Poreklo prezimena, selo Mrđenovci (Kupres)

Poreklo stanovništva sela Mrđenovci (danas Mrđanovci), opština Kupres. Stanje iz 1920-21. godine. Prema istraživanju Borivoja Milojevića “Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko polje”. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Privredne i saobraćajne prilike. Njive su na terasi, ispod kuća, u Armaništima, Šaurovicama, Suotu, Kotluši, Vignjišću itd. Gde je među njivama dubok „dolac” ili „plećina“ pa se ne može orati, tu se kosi. Livade su ispod terase u polju, u Stenjcu, Babinom Vrelu itd. Paša je na vencima i brdima iznad sela, u Stanovcu, Vučkovcu, Stražbenici itd., a s druge strane u Jaruzi, ispod Crnog Vrha. Šuma je iznad sela i paše, u Paljenama, Maloj Lokvi itd. Najviše je smrčeve i jelove šume; bukova je ređa.

Jedan put vodi u šumu, koso uz planinu; drugi, širi put vodi između njiva, preko terase, u livade i pašnjake u polju.

Položaj i tip

Jugoistočno od Novog Sela diže se terasa, čije je teme prostrano i ižljebljeno vrtačama. Tri kuće Veljka su u jednoj vrtači; dvanaest kuća Zubića leže ivicom između odseka više i temena ove glavne terase i okrenute su jugozapadu. Tri kuće Ždera su na strani, iznad terase; dve kuće Mijatovića su na temenu više, a dve na temenu glavne terase; pet kuća Zubića i dve kuće Kovačića leže ivicom između strane i ravni terase i okrenute su jugu; četiri kuće Matića, četiri kuće Kovačića i jedna kuća Vasića leže na temenu glavne terase i okrenuge su jugu; tri kuće Zubića i dve kuće Kovačića leže u dolini i okrenute su zapadu; i jedna kuća Šebeza je u vrtači.

Voda se nosi sa Alajbegovca (bunara kod blagajske crkve), sa Mrđenovačkog Bunara (kod kuća Milišića), sa Stubla i Česme (u polju) i sa jezera (kod Japaga). Ispod streha su nameštena smrčeva i jelova korita, u koja se hvata kišnica.

Broj kuća po porodicama je ovaj: Veljke 4, Zubići 9, Zjaići 3, Ždere 3, Milišići 4, Ždere 3, Mijatovići 4, Zubići 5, Kovačići 2, Matići 4, Kovačići 4, Vasić 1, Zubići 3, Kovačići 2, Šebez 1,i Kovačić 1.

Tri kuće Veljka, u vrtači, jesu jedna do druge; kuće Ždera rastavljene su od Zjaića i to rastojanje iznosi oko 100 m; od Ždera je rastavljena njivama grupa kuća, gde su Milišići i Ždere; i pet kuća Zubića i dve kuće Kovačića čine jednu grupu.

Poreklo stanovništva

Veljke su stari doseljenici nepoznatog porekla. Slave Sv. Nikolu.

Milišići su takođe stari doseljenici nepoznatog porekla. Slave Sv. Nikolu. Bili su jedno vreme u selu Ljuši (u Janju).

Kovačića preci živeli su u Glamoču, kod Raškove Glavice. Neki njihov Stevan zaprosi „curu“. Ona ode za drugog, a Stevan zapali pojatu i u njoj izgori žena i troje dece iz porodice te cure. Stevan pobegne u Goražde pašiSirčiću i ugovori s njim da živi u Mrđenovcima; tu mu dođe i porodica iz Raškove Glavice. To je bilo krajem 18. veka. Slave Sv. Nikolu.

Mijatovići (staro prezime Šarvale) doselili su iz Hercegovine. Slave Arh. Mihaila.

Zubića je staro prezime Maleševići. Krajem 18. veka dovela je baba Zuba iz Glamoča dva sina: Jovana i Arsenija i nekoliko kćeri. Na mestu gde su sada Zubići bio je Ilija Šarvala. Arsenije da subaši Mehmed-age Tulića po kacu masnog sira i kajmaka, te on digne Šarvale a namesti Zubiće. Slave Sv. Jovana. Od Arsenija danas ima trinaest, a od Jovana deset kuća.

Ždere su se doselile iz Rujana (kod Livna) takođe krajem 18. veka. Jedne Ždere su odavde otišle u Strojice (u Janj) i sad se tamo zovu Džakići. Slave Sv. Jovana.

Šebeza je staro prezime Labudići. Doselili su se iz Babića (u Janju), gde su imali zemlju od starine i prodali je. Ovde su došli krajem 18. veka. Slave Sv. Gligorija.

Vasića je staro prezime Crnogorac. Doseljen je iz Rastičeva, oko 1845 god, kad su se tamo Crnogorci podelili. Slavi Sv. Nikolu.

Matići su poreklom iz Gornjeg Malovana. Jedni su odatle došli u Mrđebare, begu Bušatliji iz Livna, a drugi u Blagaj, spahiji Čambarliću iz Prusca. Oko 1870. god, prešli su begu Tuliću u Mrđenovce. Slave Sv. Đorđa.

Zjaići su iz Gornjeg Malovana. Njihova mati je ostala „sirota“, pa je oko 1890. god. došla bratu i dovela sina. Slave Mratindan.

IZVOR: Borivoje Milojević – Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić