Порекло презимена Кљутић

19. септембра 2013.

коментара: 3

Презиме Кљутић истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске „Вести“):

 

Из Аустрије нам пише г. Милутин Кљутић, сада пензионер, рођен 1940. у Доњем Раткову, општина Кључ у Босни, у засеоку Кљутић, односно Кнежевић. Уз то да Кљутићи славе две славе – Никољдан и Марковдан, даје драгоцене податке да је до Другог светског рата у Доњем Раткову било девет породица са овим презименом, али су се раселили. У Раткову је остала само једна породица Кљутић, а остали су у Бањалуци, Загребу, Љубљани, Новом Саду, Сремској Каменици, Бачком Јарку, Црвенки, Дубоком, Ади, Бачу, Сремској Каменици и три у Аустрији. За ове три породице, једна је сигурно његова, не каже где су лоциране. Овај би податак био драгоцен за нашу нову књигу о пореклу српских породица, па молимо г. Кљутића да нам се поново пут јави са овим подацима и на томе му унапред захваљујемо.

Ђ. Јањатовић наводи да је међу српским презименима у Босни с краја 19. века у Раткову код Кључа забележено једино презиме Клутић, са крсним именом Марко Еванђелист. С обзиром да су ово подаци православне епархије којој су Клутићи припадали, тешко је помислити да нису веродостојни. Вероватно је у питању непрецизност у писању. Наиме, у старој, предвуковској, азбуци која је чак у Србији важила све до 1869, а у Босни, тада под окупацијом, на то није обраћана посебна пажња, није постојало слово љ,већ се уместо њега писало л и додавао знак за умекшавање (какав и данас постоји у руском језику). Могуће је да свештеник, школован пре усвајања реформе српског азбуке, није знао за ову измену, па “меки знак” није ни додао.

Посебно је необично што Кљутићи (питање је да ли баш сви, или само породица г. Милутина) славе две славе – Марка Еванђелиста и Никољдан (вероватно Св. Николу, 19. децембра). Пошто се Марковдан слави 8. маја по новом календару, могуће је да им је Св. Никола у даљој прошлости био преслава, мада њу западној Босни не славе све породице. То би могао бити разлог што у црквеним књигама није забележена слава Св. Николе, већ само главна слава, Марко Еванђелист. Осим у споменутим западнијим крајевима, у српском народу се, иначе, обичавало да се светац заштитник земље и имања где породица живи, слави два пута у календарској години, па ако је слава Ђурђевдан (6. маја) онда је преслава зимски празник истог светитеља – Ђурђиц (16. новембра). Пошто Марко Еванђелист нема зимски пандан, могуће је да је као преслава или зимска слава узет Св. Никола.

Постоји и друго објашњење, можда ближе истини: да је Св. Никола узет за другу славу, јер је женидбом (читаочеве мајке или бабе) наслеђена, односно донета у мираз респектабилан комад земље, а ранији власник тог поседа је славио Никољдан. Да додамо да је Св. Марко Еванђелист слава која је најраспрострањенија у Крајини, док је у средњој и источној Босни веома ретка. Ово је једно од оних презимена која захтевају обимнија истраживања.

 

ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. David Kljutic

    Ima jedna porodica u Subotici,moja.