Порекло презимена Калач

19. септембар 2013.

коментара: 21

Презиме Калач истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске „Вести“):

 

Г. Есад Калач из Дортмунда, рођен (1972) код Рожаја у данашњој Републици Црној Гори, међу првима се јавио интересујући се за своје порекло и презиме. Али, као да уопште није читао “Вести” или није схватио да треба да нам да бар најосновније податке. Само је написао да су му и отац и деда имали исто презиме и да потиче из насеља Калаче, у којем сви имају то презиме. Није навео вероисповест, као ни наговештај порекла, да ли су староседеоци или досељени и из ког краја. Али, он је очито “Срећко” (то у преводу значи његово име арапског порекла), јер смо успели да нађемо податке о коренима његове породице: Калачи/Калаче су пореклом православни Срби од братства Милачића, из најјаче гране племена Куча – Дрекаловића.

Према студији “Рожаје и Штавице” географа и етнолога, академика М. Лутовца, извесни Милачић, незнаног имена, припадник етно-конгломерата Куча, иселио се најпре у Рожаје и ту примио ислам, а онда са четири сина, прешао у село Засмрече. “По пространству гробља (све до новијег времена сачувани су надгробни споменици са крстовима и урезаним натписима, као и крстаче од сиге) види се да је у Засмречу било многобројно српско становништво” – пише Лутовац. Убрзо је, међутим, “стари назив села замењен братственичким именом” – Калаче. У време главног испитивања овог краја пре Другог светског рата и допунског, непосредно после рата, Калачи/Калаче су живели у 78 домаћинстава, потомака пет генерација оног поисламљеног досељеника и његових синова. Истраживач је записао само низ од оца Милачића, преко сина му Мусатфе, унука именом Јупо, па праунука Аља, до “шукунунука” који се звао Јусо. Г. Есад, ако је то његова “лоза”, морао да нам помогне да допунимо низ, све до њега, а ако зна и за друге гране, да нам то напише.

Још само “реч о речи”. Откуд “Калач”? Ни један од речника које смо прегледали не спомиње то име. Чини нам се да је ипак најближи одговору А. Шкаљић (“Турцизми у српскохрватском-хрватскосрпском језику”) који је забележио термине кал, топљење руде, и калхана, топионица, али и казанџијска радња. Калач би, према томе, могао да значи топионичар, казанџија, па и калајџија. А ако је та реч првобитно скована као калхач, то х се временом ишчезло, као и из многих других речи.

 

ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (21)

Одговорите

21 коментара

  1. Goran

    На Косору,и у Ублима је било неких старих братстава,још старијих од Мрњавчића,који су били хаплогрупа И1 З63.Ту дошли од Скадра или Драча.Већином су се раселили,као напр.Глушци у Херцеговину.Ал можда је нека породица ту остала и од њих је био Мило,Милач као мали доведен у кућу Илика Дрекаловића.То је био најстарији слој житеља Куча.

  2. Kalač1

    Molim za objašnjenje! Ako je izvesni Vuso kasnije Mušo primio Islam i dosaò u Zasmreče tj Kalače a tamo je bilo već 78 domaćinstava kako su onda Kalači od Milačića Kuča Drekalivića i sl. Svi podatki su bledi’ nemaju pravnu podlogu i pisani kako kom odgovara. Sellam

  3. Горан

    Калач је био назив за Византијске ратнике-граничаре који су живели у ромејским тврђавама дуж Византијске границе са Рашком и Дукљом.Већина тих Калача(граничара)били су Варјази,Германски плаћеници,Саксонци,дошли из Немачке да ратују за Византију.Многи су били послати у граничне тврђаве,латински Calaja,зато прозвани Калачи.По тестираном Калачу,хапло групи I1Z63 Y13946види се веза са Варјазима,Сасима из Немачке.Велика Варјашка секира дугачке дршке и дугачки западњачки мач су у Рашкој по њима назвали Калача и Калач.Ови су Варјази Калачи после византијских пораза од Стефана Немање,пребегли са границе у Рашку,Метохију,Херцеговину,вероватно нежелећи више дасе враћају у Цариград нити да ратују за Византинце.Тако је и нека група тих Варјага-Калача побегла у Рашку,или Херцеговину да би временом потомци дошли у село Засмрече које се по њиховом надимку прозвали Калачи.Милачић је само прихватио њихов надимак кад се ту доселио.Калаче у Босни,село Комрен,Прача,немају никакво предање о Миличићима из Куча.Калач је био назив за војнике у Ромејским тврђавама,Варјаге,немају никакве везе са Кучима ниса Дрекаловићима.

  4. Горан

    Реч Калача је и стари Словенски назив за велику тешку секиру дуге дршке какву су користили сви Варјази у Византији.Многи су Варјази и као Посрбљени пренели потомцима страст према борби хладном оружју и вештину борбе секирама и мачевима,па и вештину ковања мачева и секира.Њихови су потомци били веома добри ковачи,ратници и дрвосече,па би ова реч могла да значи и Витез Граничар али и дрвосеча,или Ковач мачева.Како су Варјази били дивљи Северњаци и Западњаци,Германи,у насељеним словенским местима били су врло простог,бахатог понашања,сирови,узимали су новац у једној средини да би немилице трошили отето у неком другом месту на опијање,блуднице,крчме,гомиле хране,оружје.По њима и Турско-арапска реч Калаш у значењу разуздан ратник,сиров расипник,онај ко расипа туђи новац на своје ужитке,лупеж нерадник.Овакви су били Византијски најамници Германи побегли из Војске посебно у Српским селима.

  5. Горан

    Многи етнолози али и историчари из племена Куча,писци монографија тврде да су Калачи пореклом од Милачића из Куча а Милачићи дасу од Дрекаловића.Мисли се да Милачићи потичу од трећег сина Лала Дрекаловог,Мила-Милача,а неки тврде да потичу од седмог Лаловог сина Вуксана његовог ванбрачног сина са слушкињом девојком из Куча,која се звала Милача.По њој и презиме братства.Иначе ни у 18веку нико није у Кучима знао које Милач и дал је Лале Дрекалов имао сина собом надимком.Иначе у селу Средска на Косову код Призрена Средачка жупа има засеок Милачићи и како су Милачићи хаплогрупа I1Z63Y13946 коју имају многи родови пореклом од Призрена,те се може рећи дасу преци Милачића из Средске,у 17веку отишли у Куче где су неки збратимили са Дрекаловићима па измислили Лаловог сина Милача.

    • Goran

      У село Засмрече су у 18веку дошли три брата Милачића и њихов стриц Перо.Један од њих Вушо звани Кале који је имао око 17год.кад је каменом убио неког младог Прелевића у Кучима.Прелевићои се силно наљуте на Милачиће који се јако уплаше њихове освете.Тако ови Милачићи побегну у Санџак Рожаје,где прихвате дасе потурче.Међутим Прелевићи им поруче да се слободно врате у Куче само Кале дасе невраћа њега ће убити.Он остане у Рожају где га прозову Калач,и одведу на читлук у Засмрече где је после имао 4сина.Његови рођаци Милачићи добили су Турска имена ал су остали Милачићи и вратили се у Куче.Био је познат Јован Аџо и Мурат Милачић.

  6. Неко,тамо далеко...

    Чекајући Милачиће да се напокон тестирају…
    Верујем да су неки Калачи у праву када кажу да немају никакве везе са њима.Исто тако су други Калачи у праву када кажу да јесу од Милачића.Ту лако можемо да разврстамо оригиналне и прибраћене Калаче.Ја сам убијеђен да јесу исти род али чека се званична потврда…
    Интересантно како православни и муслимански припадници реагују на потенцијалну рођачку везу.И док је православним потпуно свеједно и не смета им да пронађу род међу муслиманима са друге стране потпуно друга слика.Само ријетки,лишени те верске острашћености,признају реално стање ствари и православно српско поријекло.

  7. Dobar Lik

    Kalači Imaju I1>Z63 haplogrupu koja je prisutna kod Gota, Vandala i nekih Zapadnih Slovena(Sorba)
    To znaci da muski predak Kalača nema Ilirsko pokrijeklo i velika je vjerovatnoca da je dosao na Balkanu za vrijeme migracija Gota i Vandala ili
    za vrijeme migracije Juznih Slovena