Грб Јакшића Reviewed by Momizat on . Грб Јакшића познат је искључиво на основу „илирске" хералдике и као такав није баш најпоузданији. Чак се ни у свим „илирским“ грбовницима не појављује њихов грб Грб Јакшића познат је искључиво на основу „илирске" хералдике и као такав није баш најпоузданији. Чак се ни у свим „илирским“ грбовницима не појављује њихов грб Rating: 0
You Are Here: Home » Грбови » Грб Јакшића

Грб Јакшића

Грб Јакшића познат је искључиво на основу „илирске“ хералдике и као такав није баш најпоузданији. Чак се ни у свим „илирским“ грбовницима не појављује њихов грб. Код Коренића—Неорића га има, а у Фојничком га нема. Грб Јакшића постојао је и у уништеном Београдском грбовнику, а приказан је и у грбовнику који се чува у Музеју примењене уметности у Београду. Према слици у том грбовнику стилизован је и грб Јакшића који је овде приказан.

Врло је спорно да ли су историјски Јакшићи икада имали овакав грб. Пре ће бити, као што мисли С. Ћирковић, да је аутор грбовника, као и у неким другим случајевима, мислио на браћу из народне песме.

Историја породице Јакшић може се пратити од Јакше Брежичића (или Брешчића), родоначелника њиховог, или „поочима“ касније чувене браће Јакшића, како га назива Константин Михаиловић из Островице у својим мемоарима познатим као Јаничарове успомене.

После првог пада Српске Деспотовине 1439. године, војвода Јакша — који је ову титулу свакако добио пре те године — прешао је у Угарску и ступио у службу краља Владислава I Јагелонца, да би се после обнове Деспотовине вратио у Србију. Први сигуран помен војводе Јакше Брежичића датира из 1452. године, када је као посланик деспота Ђурђа Бранковића долазио у Дубровник да из деспотовог поклада подигне извесна документа. Много важније, међутим, спомињање војводе Јакше везано је за 1453. годину, опсаду Цариграда и његов пад 29. маја исте године. Деспот Ђурађ, који је намеравао да своју кћер Мару уда за последњег византијског цара Константина XI Палеолога Драгаша (Србина по мајци), морао је — будући да је био турски вазал — да султану Мехмеду II Освајачу пошаље војну помоћ за освајање византијске престонице. Српским одредом од 1500 коњаника заповедао је војвода Јакша. Да је ова помоћ била изнуђена и невољно прихваћена говори Константин из Островице, и сам учесник у тим догађајима, закључујући да су Срби „морали ићи ка Стамболу и помагати Турцима у освајању. А свакојако по нашој помоћи никад не би био освојен“.

Синови војводе Јакше, Стефан и Дмитар, прешли су око 1464. године у Угарску, где им је краљ Матија Корвин даровао властелинство Нађлак у Чанадској жупанији, на северној обали Мориша. Временом ће се њихови поседи умножити па ће их, тако, бити и у Клушкој, Арадској и Вуковској жупанији. Као виђени великаши, поседовали су и своју војску („бандериј“, одред од 400 коњаника) са којом су учествовали у многим биткама и походима угарског краља. Дмитар Јакшић је учествовао у борбама око Шлеске, 1473. године, затим 1477., такође у војсци краља Матије против цара Фридриха III у Доњој Аустрији. Под заповедништвом једног од браће Јакшића, српска војска је притекла у помоћ ердељском војводи Стефану Баторију у бици на Хлебном пољу, када је дошло до велике провале Турака у Ердељ 1479. године.

Следеће, 1480. године, војска краља Матије кренуће у поход против босанског паше, када ће бити освојено Сарајево и када ће краљев војни заповедник Павле Кињижи продрети дубоко у Србију, све до Крушевца, којом ће приликом око 60.000 Срба бити преведено у Угарску. Ови војни успеси, а посебно смрт султана Мехмеда II, 3. маја 1481. године, охрабрили су угарског краља, па је, у јесен 1481. године, војска од 32.000 ратника, с намером да продре у Србију, почела пребацивање преко Дунава код Храма. Војском је командовао Павле Кињижи, а међу војним заповедницима били су и српски деспот Вук Гргуревић, Дмитар Јакшић и Дмитров син Јован. Јовану Јакшићу био је поверен први задатак у овом походу: да извиди и осигура пут и пролаз осталој војсци. Већ у првом сукобу Јован Јакшић је поразио турски одред од 1.000 коњаника, а самом заповеднику Голупца одсекао главу пред капијом града. Хришћанска војска је и овог пута стигла до Крушевца и из Србије је поведено још 50.000 људи, који ће бити насељени у околини Темишвара.

Дмитар Јакшић погинуо је у јесен 1486. године на језавском мосту пред Смедеревом, после повратка са посланства у Цариграду, а Стефан Јакшић умро је у Бечу — који је тада држао краља Матија — 6. јануара 1489. године.

Син Стефана Јакшића, Марко, присутан је у историјским збивањима у Угарској нарочито после смрти краља Лудовика II у бици на Мохачком пољу 1526. године. У борбама за краљевски престо, Марко Јакшић постаје присталица Јована Запоље, ердељског војводе и угарског краља од 1527. до 1540. године. У једном сукобу војске ердељског војводе Петра Перењија, Запољиног присталице, са војском Радослава Челника, кацетана једне од централних личности тог времена — мистериозног „цара“ Јована Ненада, — помиње се и Марко Јакшић код кога се, према Ђорђу Сремцу, склонио Перењи после изгубљене битке.

Ћерка Стефана Јакшића, Јелена, била је удата за деспота Јована Бранковића, а после његове смрти, када је за деспота краљ Владислав II поставио хрватског великаша Иваниша Бериславића — чиме се титула деспота први пут одвојила од српске владарске породице — Јелена је морала да се преуда за њега. Брат Јеленин,  Стефан Јакшић, био је ожењен Милицом, ћерком Милоша Белмужевића. Овом брачном везом, после смрти Милоша Белмужевића, сви његови поседи припашће Јакшићима. Најмлађа Стефанова ћерка, Ирина, била је удата за Николу Херцеговића, потомка Стефана Вукчића Косаче, а Ана, трећа кћи Стефана Јакшића, за кнеза Василија Лвовића Глинског од Литве. Анина ћерка Јелена Васиљевна удала се 1526. године за руског великог кнеза Василија Ивановича, и са њим ће родити Ивана Грозног, руског цара од 1547. године.

ИЗВОР: Група аутора, Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Београд, 1987

 

Save


Коментари (5)

  • Dusan Ljeskovac

    Postovani!
    Prezime Jaksic moze da se prati iz Poljskih izvora jos od X veka je upisano od imena Jaks sina Poljskog kralja Leszka III..Bili su vlastela i velikasi i tamo pise da je Jaksa otisao u Byalu Serbie.
    O ovome vam mogu ako zelite proslediti dokumente iz Poljskih izvora

    Одговори
  • Војислав Ананић

    НАДЛАК (НАЂЛАК)

    1557–8: Abrodar Petar, Budinovics Andrias, Csesne Isztojan, Divics Nikola, Gamer Nikola, Gavar Lazar i Szobona, Gyorgyevics Marko, Haras Gyrko, Ilar Petar, Iszlavcsics Janko, Karakocs Marko, Keczulak Gyurak, Kirbacs Berbor, Lonovics Nikola, Magra Petoj, Malkas Gyuro, Malosi Vuka, Marics Jak i Vuka, Mersics Istan i Todor, Meszar Isztan, Milovan Gyura, Mlakovics Marko, Ogli Acsotko, Ogrics Ilia, Radosak M., Rana Czanoj, Szakics Gyurka, Szirm Petar, Ilacs Malko, Veszics Jak, Vuka Gyurak. (Borovszky, Csanád vm II, 423).

    1720 били су становници Нађлака:

    Capitaneus, Milossav Milossovics; vexilifer, Radak; decurio, Mihok Kovacshazi; decurio, Issak Batanyacz; decurio, Jovan Gyulinacz; decurio, Milutin Birimacz, decurio Sztojan Gyulinacz; decurio, Gyuragy Hetinacz; Miho Kokicski, Gyuka Gyulinacz, Tarcsugov Sivan, Marci Tretyacski, Stojko Szomocsanin, Szacsko Szomocsanin. Osztoja Victor, Misko Szimin, Nicola Buyasder, Sivko Szrimacz, Osstoja Kovacsacski, Radossav Konyussar, Uglesa Milutin, Misko Gerbanski, Jovan Misko, Petar Koczkar, Mittar Bacski, Sztijo Gyulainacz, Janko Martinov, Osstoja Aragyanin, Nedelko Villarov, Simo Jasin, Sztarac Vukossav, Rako Kulan, Vesso Szivcsanin, Pejo Szrimacz, Kudus Jovan, Gyuragy Raicscki, Nedo Szomocsanin; opifex, Sztojan Terzia; opifex, Petar Terzia; Siga Rassz, Rakо Kotoracsanin, Csiro Kosstnicsar,
    Sztojan Mudri, Passko Csalicz; opifex, Jovan Terzia; Sivko Szatorli, Radivoi Grosics, Radivoi Mingyar; Mihailo Dugacski, Milovan
    Gluhi, Sivan Berkanovics, Milos Dokics, Gyurisa Gyulinacz, Ivan Jagra, Hatyim Bacsam, Sztojan Ludo, Jovan Szirianacz, Czerni Sztojan, Jovan Vlaiko, Petar Galeta, Ivesa Brandusev, Radivoj Grsicz, Sztojan Gradics, Czerni Sztojan, Milivoj Dokics.

    (ДАБ. По препису проф. Ж. Сечанског).

    1735: било свега 190 домова, З свештеника, окром протопопе; даде сваки по 10 ф. Господин капитан брату Милосаву, Станивуку и Коси 1 јунца двогодца. Живко Минђар 1 шиник овса на ново. Петар Благојев себе и Живани 1 шиник жита на ново. Рако Кресоевић 1 шиник жита на ново. Јован Милићев 1 шиник жита на ново. Никола Богослављев 1 шиник јечма на ново. Исак Батанац. Михаило Велики 2 века јечма на ново. Миливој Докић 1 век јечма. Јанко Шаћин 1 шиљега. Beceлин Сивчански 1 шкопца. Недо Радосављев 1 себе, 1 Вук Стојшин 1 шиник и пол Ружи и Стани. Арсен Попов 2 века овса саде. Стојан Мудри 1 шиник јечма себе. Никола Грошоћ 1 шиник и пол овса сад. Остоја Секеруш 1 шиник овса, и 1 шиник проје. Мишко Вукосављев себе 1 веко жита на ново. Мали Милутин 1 ф. 20 н. Живан Бркановић 1 шиник овса. Радивој Трума 2 века овса. Аћим Кошничар 1 шиник. Поп Остоја за водицу 2 шиника жита. Момир Лазин 34 кр. Михо Кокић 1 шиник овса. Јован Вичоров 24 кр. Завиша Ђурђев 1 шиник овса на ново. Мишко Грабничанин 2 века овса на ново. Михаило Вуков 1 шиник овса на ново. Марко Бараћ 2 века жита на ново. Ђука Кокић 2 века овса на ново. Јаков Ђурђев 3 века јечма на ново. Малеш Радосављев 1 шиник жита на ново. Стојан Јовин 2 века жита на ново. Радован Ширјански 1 марјаш. Живан Терзија 2 века овса сада. Никола Степанов 2 века жита на ново. Симеон Живанов 30 кр. Васо Темски 30 кр. Живан Вујин 2 века овса на ново. Петар Коцкар 1 шиник жита на ново. Јанко Мартинов 1 шиник овса на ново. Угљеша Старац 2 века жита на ново. Mahalu Михоков 2 века овса сада. Тома Милошев 2 века жита на ново. Стојко Слепчев 2 века жита на ново. Недо Барјактар 2 века овса сада. Јован биров 2 века жита на ново. Петар Меанџија 1 век жита на ново. Ћиро Старац 1 пресед. Недо Влаинин 2 века жита сада. Михо Јегарац 1 век овса на ново. Стијо Герк 1 шиник овса на ново. Ристо Божин 2 века јечма сада. Јоса Јанков 2 века овса сада. Јован Фичоров 1 марјаш. Нестор Рашко 3 века јечма сада. Симо Јоцин 1 шиник овса на ново. От попа Живана 2 шиника жита. Марко Цервени 1 век овса сада. Михаило Стојин 1 век јечма на ново.

    Имена чловека:

    Радосав Куруца доходо; Мијаило доходо; Чобан доходо, м, л, Паја Кечкеметац доходо; Јанко Углешин средњи, Перица сирома, Кнежевич Мишко сирома, Радован Куручев умро, Мишко Егарац средни, Јанко Егарац средни, Јован Надалин сирома, Јован Брактаров сирома, Мирко Чисмечија сирома, Маринко Пиваров сирома, Саво Куручев сирома, Никола Галеш сирома, Весо Поцрња сирома, Нинко сирома, Роми Никола, Думигхажанин долазио, Петар Лепушкасти сирома, Стеван Цигљар сирома, Ђука Пандачки сирома, Ђурађ Доват сирома, Нешица средни, Мали Остоја сирома, Пејчин сирома, Павао Чолаков сирома, Саво Teшин сирома, Никола Коцкаров, Ранко, Радојица, Старац, Јован Бугарин, Букур Вла средни, Петар Купинац cирома, Мијал Вла, Степан Деспот сирома, Милић Главати сирома, Јован Перча сирома, Тарања сирома, Јанко Малетин средни.

    Нурија попа Ђукина

    Остоја Паприка, добар, Ивко Батанчев средњи, Ђурађ Иђypyn добар, Макса Миливојев добар, Кузман Тарчуг добар, Дмитар Шулер сирома, Петар Крадигаћин добар, Радујко Лапандосов добар, Стојан Комлушлија средни, Петар Бузар добар, Васо Илић средни, и Марко брат му средни, Милош Бошков сирома, Стеја Лудибабин сирома, Иван Шведа сирома, Филип Чупави средњи, Милован Буља сирома, Милија брат му.

    (ПМАК. Нерегистровани списи).

    1737. забележени су у Надлаку: капетан Јован, Живан Миоков, Радивој и Мишко, Стојан Мудра старац, Исак старац, Петар Коцкар, Петар Деспић, Риста Живановић, Остоја Секеруш, Весо Сивчански, Стефан Армађанин, Јанко Мартиновић, хаднађ Ненад, Јанко Шацин, Симо Јоцин, Стојан Јовин.

    (ПМАК. Нерегистровани списи).

    Извор: СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, др Душан Поповић, Београд, 1955.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top