Poreklo stanovništva sela Očigrije, opština Drvar. Prema istraživanju Petra Rađenovića „Unac“ iz 1933-34. godine.
Ovo selo leži s leve strane Unca, na samom njegovom utoku u Unu. Zapravo samo se užim svojim okrajkom dotiče Unca, a celom dužinom naslanja se na Unu. Granice mu obeležavaju: do juga šuma i pašnjak Uvale, do istoka planina Zagorje, do severa korito Unca, a do zapada korito Une. Veći deo sela je na plećinastoj visoravni, a drugi, manji deo spustio se i zbio se dole u omanjoj i skrovitoj župi pored Une. Stanovnici ovog donjeg kraja žive više od mlina negoli od zemljoradnje.
Oranice se nazivaju: Cijepci, Dolovi, Lazbine, Kućerine, Luke, Careve Luke.
Livade: Poljane, Tukanje, Stecinke, Poljice, Polje, Gornje Bare, Zamršten, Okrajci.
Pašnjaci: Zagorje, Ljutoč, Jelova Lokva, Bajina Dolina, Ćelije.
Šume zauzimaju delimično ili sasvim ono isto zemljište koje je navedeno pod pašnjacima. U gornjem delu sela su zemlje plitke i kamenite, dole nokraj Une su duboke i plodne.
Vode: Una i Unac.
Izvori: Crno Vrelo, Radanovića Vrelo, Vunar Kaluđerovac. Ovaj je bunar jedina živa voda u gornjem delu sela. Leti on jako otanji, ali baš sasvim nikada ne presušuje. Mlini su na Uni. Ima ih trinaest, svaki s dva ili tri „vitla“. Osim toga imaju ovde i četiri stupe za valjanje sukna i devet „bučnica“ za razvlasavanje biljaca. Tu su još i dve male pilane, „na jedan rijez“.
Koliba ima samo jedna u Zagorju. Vilo ih je nekada više, ali otkada se svet odviše izdelio i obnejačao čeljadima i stokom, nije više kadar da obdržava kolibe.
Selo je razbijenog tipa. Deli se na dva kraja: Očigrije i Namastir (Župa). Svaki kraj raspada se na više grupa. U Namastiru su kuće u grupama sasvim ušorene. To je došlo s jedne strane zbog stešnjenosti zemlje, s druge strane iz težnje da se sve kuće smeste pokraj jaže (vodenog rukavca), izvedene iz Une, za teranje mlinova i stupa. Selo ima svega 60 kuća.
Groblja su dva: Vekića Vrh, Namastirsko Groblje.
O imenu sela priča se da ga je tako nazvao kralj Rmanj koji je, po tome kazivanju, stolovao u Kulini kod manastira Rmnja. On obilazio i razgledao ova mesta, pa kada je bio na Vrotnjoj (s druge strane Une, u Lici) pogleda napremase u Očigrije i reče: „Vrletno mjesto, vlažno mjesto, puno kamena, neka budu Očigrije!” Kraj Namastir nazvan je tako zbog manastira Rmnja.
O Kulini i o manastiru Rmnju, kao najznatnijim ostacima iz daleke prošlosti, govoreno je već u opštem delu. Još ima Grad navrh Brine, naspram Oreljske Gradine s drugu stranu Une. Iznad Carevih Luka, a kod kuće Dropčeve, nalazi se Crkvina. Poznaju se zakopine zidova, po kojima bi se moglo suditi da je tu bila povelika crkva. Oko zakopine js starinsko groblje.
Poreklo porodica.
Najstarija i najjača su ovde porodica Đilasi (26 k.), slave Nikoljdan. Doselili se ovamo iz Dalmacije tako negde pre 200 g. I danas ih ima u Dalmaciji blizu Knina. Sprva imali samo oni jedan mlin dole u Namastiru. U mlinu bio samo mlinar, bez druge čeljadi. Nekako na 20 g. pre bune Stevan Đilas se odeli od oca i braće i napravi svoj zaseban mlin. Nije dobio nimalo dela u zemlji, ali opet vrlo brzo se obogati od samoga ujma. Dolazilo tu mleti celo Bjelajsko Polje. Nije tada bilo mlina nigde od Ključkih Vratnica pa do Risove Grede osim ovoga ovde na Uncu. Posle okupacije otselio je odavde Dako Đilas u Jabučevo, a Stevan Đilas u Obrenovac.
— Stojanovnći (5 k.) slave Jovanjdan. Doselili iz Dalmacije pre 100—110 g., i to najpre na Boboljuske. Vučen Stojanović bio tamo desetak godina u najmu, pa zatim prešao ovamo i dobio zemlju. Ia ovome kućištu bio pre njega Đukan Rodić, pa otselio u Knešpolje.
— Kneževići (6 k.) slave Nikoljdan. Preselili ovamo s Velikog Cvjetnića na desstak godina pre bune. Bili pre njih ovde Kneževići-Icanovići. Ovi primali hajduke pa ih Turci pobiju, samo ostane jedan i saseli u Namastir. Ostalo ovo kućište zadugo pusto. Beg Osmanbeg Kulenović dade ga Kneževićima za koziju dvizicu. Oni posle ovde jako ozgode. „Imali 700 ovaca i koza, 100 govedi, što kod kuće što u svijetu, 200 vreća ječma, 400—500 vreća kukuruza klipa, 7—8 konja, 6—7 pasa“. Oni se po predevku nazivaju Barbijeri. Starac Marko (80 g.) priča o tome ovako: „Moj đed Nikola imao u Šibeniku pobratima Barbijera. Reče mu ovaj: „Ajde se prozovi mojim imenom, natovariću ti tri barila vina!“ Nikola mu odvrati: „Pa što ne bi, nije to ništa teško”. I tako natovari vino i doćera ga kući. Čuju mu komšije za ovaj razgovor pa ga zakalaju svi tako zvati“. Markov ded i otac bili narodni lekari.
— Mijići-Perišići (2 k.) slave Mratinjdan. Preselili pre 100—120 g. s Doljana Ličkih.
— Drobac (1 k.) slavi Đurđevdan. Priženio se ovde pre 30 g. u kuću Dubajića, a rodom s Brotnje.
— Reljići (11 k.) slave Stevanjdan. Doselili s Kistanja u Dalmaciji pre 130—150 g. Najpre živeli nekoliko na Malom Očijevu. Imali gore silne ovce i jednog konja. Uhvati ih ljuta zima i sve im ovce poskapaju, a konja nekako otpitaju mahovinom s jela. Nije onda bilo livada da se ima gde kositi nego sve bila šuma. Videli tako da ne mogu gore ostati pa siđu dole u Župu i to pajpre na onu stranu (desnu) Unca, a malo posle ovamo gde su i sada.
— Mudrinić (1 k.) slavi Đurđevdan. Došao posle okupacije sa Zaklopca (Lika).
— Radići (2 k.) slave Jovanjdan. Došli pre 40 g. od Kulen Vakufa.
— Rodić (1 k.) slavi Aranđelovdan. Doveo pre 75 g. Jusufbeg Kulenović iz Trubara Iliju Rodića u svoju pilanu i napravio mu mlin.
— Karanović (1 k.) slavi Đurđevdan. Došao pre 20 g. s Očijeva.
— Medić (1 k.) slavi Đurđevdan. Prešao amo iz Dobrosela po okupaciji.
— Kljajić (1 k.) slavi Lučindan. Došao iz Dnopolja pre 40 g.
— Vladetić (1 k.) slavi Vasilijevdan. Došao s Mišljenovca (Lika) pre 20 g.
— Popović (1 k.) slavi Nikoljdan. Doselio pre 10 g. kao sveštenik, rodom iz Bos. Gradiške.
IZVOR: Petar Rađenović – Unac. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 30) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga LVI), Beograd 1948.
Komentari (0)