Порекло презимена, село Шиповљани (Дрвар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Шиповљани, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.   Ово село лежи главним својим делом у Ун Порекло становништва села Шиповљани, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.   Ово село лежи главним својим делом у Ун Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Шиповљани (Дрвар)

Порекло презимена, село Шиповљани (Дрвар)

Порекло становништва села Шиповљани, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.

 

Ово село лежи главним својим делом у Уначкој Жупи т.ј. у самој котлини Жупе а другим делом се уздигло на таванасту висораван поврх десне стране Унчеве котлине. Тако допире до највишег врха Клековаче. Граница му је са истока Клековача, са југа, према Видову Селу, дубоки и стрми усек потока Висућице, са залада видик затварају Једовник, Пачаризова Коса и Цицибор. Према северу сачињава границу делимично поточић Дробњак, а на осталом делу ове границе нема никаквих природних и видљивих граничних ознака. Положаји су у овом селу многоврсни: од ниских жупних до највиших планинских. Стога су радне земље врло различитих положаја.

Оранице носе називе: Баровац, Зролад, Ваганац, Кораћица, Брда, Лучнце, Дјетињац, Раљевине, Дробњак, Долови Кошпића, Њивице.

Ливаде: Омркли (Омркле), Хрт, Округлица, Раљевине, Цицибор, Гајеви, Палежи Бајића, Ћуковац, Уцале, Коритњача.

Пашњаци: Нагређе, Сајвани, Растик, Зелентор, Малина Разбојина, Брина, Плећ, Игралиште, Бунар, Родића До, Јовића Љетиште.

Шуме: Мисије, Буквик, Палеж у Коритњачи, Луњевача, Лисина, Тавани, Вршчић, Клековача.

Воде: Унац, Висућица, Равни Поток, Шарић, Дробњак.

Равни Поток извире испод Склопића, Шарић испод Пачаризове Косе и утичу обадвоје у Висућицу. Дробњак постаје из два мања поточића: Јарета и Точкова. Они се код Мајдана састају и добивају име Дробњак. Дробњак се улива у Унац. Осим тих потока има у селу и доста извора: Заспа, Врбица, Точак, Точак под Градином, Томазовића Врело, Кавуровац, Раданка, Бајића Точак, Точак Кошића, Купано Врело. У Жупи има свуда воде доста и никоме није предалеко. Али у оном делу села што се назива Подови нема нигде живе воде, доли само слабо врелце на Коритњачи (Бунар Коритњача). Стога се ту у већини служе водом из бунара. На потоцима има доста млинчића, тако да су потребе села што се тога тиче обилно задовољене.

На планинским ливадама имају овдашњи људи колиба. Тако их има: у Подовима 10, у Коритњачи 8, у Мајдану 3, у Сајванима 1, на Просини 1, на Близинцама 2. У Мајдану, Просини и Близинцама су колибе само летње, остале су и летње и зимске.

Село је разбијеног типа. Дели се на девет крајева: Награђе (чује се и Негређе), Ваганац, Дробњак, Под Брином, Завође (говори се и Завађе), Грана, Подови (Над Брином), Увале (Поткоритњача). По крајевима су куће размештене у омањим групама, већином породичног обележја. Има нокоја и посве на осами, особито на Подовима. Свега су у селу 163 куће.

Гробаља има седам: Мрњковица, Цицибор, Њивица (Варуна), Гробље, Склон, Зролад, Прљача, Дјетнњац.

О имену села казују да се је село назвало Шиповљанима због мноштва шипака. Кад се је најстарији насељеник овде, Тадић, населио морао место за кућу и пролаз до куће да прокресава кроз шипке. Кад је одлазио рођацима н казивао им где се је населио на један рекао да ће га доћи обићи, он му узврати: „Мучно ћеш ти мене наћи, кућа ми је сва у шипције!“ Називи крајева дошли су сви од положаја или од облика земљишта, само назив Градина настао је од знакова и остатака из давне прошлости на томе месту.

О граду Висућу као најистакнутијој овдашњој старини било је довољно говора у општем делу. Од других старина ваља споменути Градину на брду истог имена, одмах поврх Висућа. На Раљевинама, исто близу града Висућа, има Црквина, где се добро распознају темељни зидови омање црквице. Можда је то била капела онога великаша који је живео у Висућу. Још се казује да је на Раљевинама био бунар Раљевац и да су у њему закопане три типсове каце пуне блага, „каква блага, све жута дуката“. Само је мука што се не зна на коме је то месту. И у Склопу, на Оцркављу, била је по народном схватању некада у давнини црква, од које је било остало нешто зида и доста обрушеног камена. Када је још за турске владе био дошао ферман да се ту опет зида црква, спахија Османбег Куленовић забранио градњу, а сав стари камен одвезао и озидао њиме свој чардак.

 

Порекло породица.

Најстарија су породица у Шиповљаиима Тадићи. Има их 20 кућа у три засебне групе. Славе Аранђеловдан. Њихов предак доселио овамо нз Далмације још „прије Јанковића“ (пре карловачког мира). Тамо убио Турчина па побегао овамо. Све данашње Поље било тада под борјем н храшћем. Тадићи се овде временом јако намножили, натерали на 56 чељади. Тада се нзделе и разгранају на три породице. Једни остану и даље под именом Тадића, други се прозову Малбашићи по малбаши (кнезу), трећн Томазовићи ио Томи.

Малбашића нма 11 к., на четири места.

Томазовића има 9 к. Њихов предак Тома био крупан човек, дугих ногу па га ирозвали Томазом, а потомке му Томазовићи.

Родићи (9 к., на два места) славе Аранђеловдан. Доселили овамо из Тишковца ире 100 г., „када се је још давала деветина и беглучење.“ У Тишковцу им се три пута хиљадиле овце. Одбрајали оно што је преко хиљаде и одбијали у Ујилицу. Изишли на 70 чељади. Отешњало им тамо па се почели расељавати: једни дошли овде, други продужили у Лушце. Били овде најпре на Мисијама. Држали су по 500 оваца и по 40 говеди и коња. После још двапут мењали кућиште.

Крнете (9 к.) славе Томиндан. Доселили из Грахова за турске владе, по прилици пре 100 год. У Грахово дошли много раније из Плавна у Далмацији.

Бајићи (14 к.) славе Стевањдан. Прешли су овамо из Мокронога. Они на Награђу приведени пре којих 100 г. у кућу Политаревића, они други преселили понрилици пре 70 г.

Лакобрићи (8 к.) славе Никољдан. Доселили су пре 150 г. „иза горе,“ из Рибника. Затекли у селу само Тадиће и Кошпиће. У старини се звали Благојевићи. Неко њихов био голобрад, а други га бријао па када био готов, рекао: „Ох, лако ли те обријах!“. Тако прозвани Лакобрићима. Називају их и Рашљићима. Баба им била јако висока па је Турци прозвали бабом Рашљом.

Политаревић (1 к.) слави Јовањдан. Доселио, већ је више од 100 г., из Далмације. Звао се тамо Гргић. Спахија га овде упитао кога је цара служио, а он одговори: „Политара.“ Стога и њега прозову Политаром.

Дамјановићи (4 к.) славе Јовањдан. Доселили пре 70—80 г. из Купирова код Срба у Лици.

Рондаши (4 к.) славе Марковдан. Доселили из Далмације у исто време када и Политаревићи. Били род њих двојица: ујак и нећак. Рондаш се звао у Далмацији Угринић. Кад је дошао овамо причао како код њих у селу хода ронда (ноћна стража). Тако њега овде назову Рондашем.

Добријевићи (2 к.) славе Стевањ-дан. Доселили по окупацији из Отона у Далмацији.

Буцало (1 к.) слави Ђурђевдан. Приведен из Тишковца уз буну у кућу Лакобрића.

Видовић (1 к.) слави Ђурђевдан. Доселио из Стрмице по окупацијн.

Томићи (2 к.) славе Јовањдан. Прешли овамо нз Бастаха пре 25 г.

Марићи (2 к.) славе Аранђеловдан. Доселили из Голубића (Далмација) по окупацији.

Вујиновић (1 к.) слави Аранђеловдан. Дошао по окупацији из Отона.

Пузигаће (5 к.) славе Јовањдан. Приведени пре 80 г. једни из Дринића, једни из Видова Села.

Јовићи (2 к.) славе Никољдан. Доселили пре 100 г. из Тичева Малог. Дотерали 500 оваца, а на старешини им „пуца од рамена до рамена, мала и велика, на двије јечерме.“

Вујић (1 к.) славн Ђурђевдан. Из Далмације пре 90 г. изишао калуђер н извео са собом и брата.

Медаревићи (2 к.) славе Јовањдан. Прешли овамо из Мокронога уочи буне.

Драгаш (1 к.) слави Јовањдан. Доселио из Стрмице (Далмација) по окупацији.

Дроњци (8 к.) славе Аранђеловдан. Доселили нз Стрмице по окупацији. Други су много раније отселили из Стрмице у Зрмању и у Банат. Мисле да су се раније звали Добријевићи. Негде када су се момци датскакивали, отскочи њихов момак, а био у дроњаву оделу. Сви нато повичу: „Ха, отскочи дроњо!“

Кнежевић (1 к.) слави Никољдан. Доселио из Отона по окупацији.

Кецмани (5 к.) славе Вартоломијевдан. Прешли овамо из Дринића пре 100 г. Тада било у Шиповљанима свега седам кућа.

Данићи (7 к.) славе Дмитровдан. Пре- селили овамо из Видова Села пре 100 г.

Кошпићи (4 к.) славе Трипуњдан. Уз Тадиће ово је најстарија породица овде. Доселили из Далмације убрзо после Тадића.

Марковићи (4 к.) славе Дмитровдан. Доселили из Далмације. И они спадају међу најстарије породице у селу.

Бауци (1 п. Баук, 3 к.) славе Ђурђевдан. Дошли нз Тишковца по окупацији.

Зељковић (1 к.) слави Ђурђевдан. Прешао нз Прекаје прс 80 г.

Бубоње (1 п. Бубоња, 3 к.) славе Никољдан, доселили из Голубића по окупацији.

Башићи (4 к.) славе Јовањдан. Одавно су овде. Пореклом су од Башића у Видову Селу.

Новаковићи (4 к.) славе Јовањдан. Доселили из Голубића по окупацији.

Трњинићи (2 к.) славе Стевањдан. Приведени с Трњинића Бријега пре буне у кућу Данића.

Ђурђевићи (2 к.) славе Никољдан. Предак им доселио пре 100, можда и више година из Косова у Далмацији. Утекао отуда од војске, те био овде по најму, а после се закућио.

Јовичић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао овамо из Бастаха као уљез у кућу Пуцареву. Били овде Пуцари, старином из Грахова, иа изумрли.

Бодирожа (1 к.) слави Стевањдан. Прешао овамо из Бастаха 1921 г.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top