Порекло презимена, село Црни Врх (Гламоч)

29. август 2013.

коментара: 10

Порекло становништва села Црни Врх, општина Гламоч. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. 

 

Село се простире по благо обореној падини планине Црног Врха. На источној страни граничи с планином, на западној долином потока Шатора. Према југоистоку, Подградине и Стекеровац, нема видљиве природне границе, а између Рора и Црног Врха границу чини прегиб из равни у пристранак. Ни на северну страну према Пољицу (Штрпцима) није граница обележена неким приметним природним међашима. Село је веома пространо, јер се је приплећак Црног Врха и у дужину и у ширину надалеко разастро. На згодним местима, по угибима, таванцима и удолицама, сместиле су се куће, али само где је на домаку било и земље за обрађивање. Цела страна је јако каменита, те само местимично има земље за орање. Остала површина служи за ливаду. Ако није ни за то, онда као пашњак.

Оранице носе називе: Врућинац, Плеће, Гаврануша, Јарчиште, Велике Њиве, Врлетаче, Ражовишта, Локвице, Бегове Торине, Кућерине, Ивића Поље, Сивичин До, Марков До, Ногавица, Сјамине Њиве, Криви До, Милошевића До, Гацевине, Драге, Плеће, Вицина Долина, Јасик, Увале, Брда, Долине, Ратковица, Ревеник.

Ливаде: Живаја, Клење, Провалије, Боровњаче, Питомине, Јованов До, Ивића Поље, Брда, Главичице, Попове Долине, Мудаљев До, Долови, Драге, Ушићи, Бркића Шумар, Кладар, Иве.

Шуме: Руњина Шума, Симатовића Ограда, Кук, Гај, Челопек, Студенац.

Ни у Црном Врху нема воде. Поток Шатор протиче тек границом села и у оном свом делу назива се Појило. Црно Врело је исто тако далеко од насеља, високо под планином. Осим тога оно је и сасвим мале снаге. Жито мељу V Преоцу и на Гудаји. Колиба и кошара има: у Пољу 3, у Дрази 2, у Гацевинама 2, у Внциној Долини 1, у Ушићима 4, у Питоминама 2, у Боровњачи 2, У Гају 2, у Брдима 2. Ту стока зими троши сено, јер га је немогуће довести кући.

Црни Врх је разбијеног типа, с неколико раздалеко одмакнутих мањих насеља, у свакоме по 15—20 кућа. Насеља су породичног постанка и обележја. Има их седам и зову се: Срдића Долина, Чегари, Ћулуми, Балаћ, Бошњаци, Руње, Савићи. Насеље Савића зове се још и Горње Мотике. Цело село има 94 куће.

Село је добило име од планине под којом се сместило. Стога ваљда и нема никаквих прича о постанку овога назива. Ни за крајеве Балаћ и Мотике не зна народ да наведе узрока зашто су се тако назвали. Сваки крај има и своје гробље.

У Црном Врху је мало трагова од старијих насеља. До границе Стекероваца једно се место зове Градина, али ту нема ннкаквих спол>них знакова какве грађевине. На Реве- нику се на два места распознају темељи некаквих грађевина.

Најстарији становници Црног Врха овде су већ којих 200—250 година. О пређашњем становништву нема никаквих предања. Једино Руње знају да су населили на кућиште неких Јовића, кад су се ти кренули оданде.

 

Порекло породица.

Срдић (28 к.) славе Никољдан. Досељени пре којих шест колена из Далмације, од Дрниша. Најпре мало живели у Рорама, а отуда их „турски наџак ишћерао“ овамо горе у Срдића Долину. Њихов предак Стеле имао пет синова. Од двојице су му потомци овде у Црном Врху, од трећег у Главици, од четвртог у Клачинама, а пети се није ни женио. Одавде су Срдићи селили у крајеве око Бања Луке.

Чегари (12 к.) славе Јовањдан. Доселили су се од Дрниша у Далмацији, по прилици пре 200 година. Онај што се је први овамо доселио прозван је Чегаром, а право му име било Сава. Стеван, старац од 80 г., који је ово причао вели да се је од Саве па до њега изредало шест колена, и то: Сава—Илија—Давид—Васо—Стојан—Стеван. Селили су одавде Чегари у Стекеровце, Подрашницу и на Кола.

Ћулуми (13 к.) славе Никољдан. Доселили овамо из Далмације пре 180—200 година. Марко који је причао о пореклу и старини праунук је Брке (Брко—Васиљ—Тодор—Марко) који је доселио из Далмације. Још каже Марко да су се само Калабе пре њих населили у Црни Врх, а иза Ћулума најпре Срдићи па Руње па Чегари.

Калабе (5 к.) славе Јовањдан. Не знају ништа да кажу одакле су се населили овамо.

Бошњаци (6 к.) славе Трипуњдан. Доселили овамо „из Босне“, „иза горе“ (из слива Сане) пре 5—6 колена. Одавде су једни одселили пре 80—100 г. у Стекеровце, други у Клачине.

Руње (9 к.) славе Никољдан. Пореклом су из Полаче у Далмацији и населили најпре у Грахово, па отуда пре 5—6 колена прешли овамо. Из Грахова су једни отселили у Ведро Поље код Петровца, а из Црног Врха селили су у Рибник и Растоку.

Савићи (21 к.) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца и старином из Херцеговине. Опширније о њима речено је у општем делу књиге (Петар Рађеновић – Унац). Овамо у Црни Врх прешли Савићи с Подића пре 130—150 г. Иселио овамо Вид, отац Мијагин.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. KALABE VODE PORJEKLO IZ CRNE GORE IZ PLEMENA DROBNJAKA.NASELILI SU SE U SELO BALAC PRIJE 230-250 G.TRI BRATA IVAN GAJAN I JAKOV NASELILI SELO A ZATIM JE IVAN OTISAO U MASLINU STRANU DOK JE JAKOV OTISAO U CRNI LUG.

  2. Boško Kalaba

    Poštovani Ilija Kalaba, da li možda znate postoji li porodično stablo porodice Kalaba iz mesta Crni vrh opština Glamoč? Moji su doselili u Vojvodinu u mesto Karađorđevo 1919. godine.

  3. Да ли су Калабе из Црног Врха селиле у околину Бања Луке , конкретно 12 километара од Бања Луке , село Бистрица и Мотике . У Бистрици их има више кућа а у Мотикама једна кућа , браћа Тодор и Јово Калаба ( Тодор Калаба рођен 1886 године ) Њихово потомство и данас живи у Мотикама .Славе Св Јована Крститеља. Иначе у Бистрицу су доселили из Црног Врха и Ћулуми , Чегари и Савићи . Па ме интересује јесу ли и Калабе из Црног Врха доселиле у Бистрицу ( Бањалучку ) ?

  4. Glamoc

    Imam namjeru da napravim porodično stablo Kalaba iz Balaća.Znam sigurno da su Kalabe iz Prnjavora doselili iz Balaca.

  5. Ilija Kalaba

    Dobar dio Kalaba se naselio posle drugog s.rata u Banatski Depotovac
    (Jovan Kalaba I u okolinu Novog Sada većina sinova pokojne Maje supruge od Vase Kalabe.

  6. Željana

    Molim za jednu informaciju.Zanima me da li je ikome poznat Jovan Čegar,od oca Todora?Jovan bi trebao da je rodjen mozda 1929.godine.