Порекло презимена, село Јасенак (Обреновац)

25. август 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Јасенак, општина Обреновац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Јасенак ја са обе стране речице Јасенове, десне питоке Марице, али је већи део насеља на њеној десној страни. Куће се подижу високо по странама коса, јер су (косе) без воде. Насеље се дели на крајеве који се називају по родовима: Станчића Крај и Чолаковића Крај, а два краја се називају, и то онај до шуме на Јасеновачкој Коси, Шумадијски Крај а други је Забелски Крај. Према Малој Моштаници је Јасеновачка Коса или Јасенова; до Барича су потеси Засека, Шиб и брдо Буквик; до Вранића је сеоски пут на Дугом Гају; до Мислођина је потес Осовље а до Дражевца сеоски пут.

Воде.

Сеоски потоци су сви са десне стране речице Јасенове. Сви ти потоци, осим Селског Потока, немају своја корита, него су то увале којима вода тече само после киша или када се отапа снег. Насеље је оскудно водом, нарочито лети. Копају се бунари, који готово лети пресуше. Због тога се лети доноси вода у бурадима са Колубаре за домаће потребе и за стоку. Недалеко од кућа копају се баре у које се слива кишница и у њима вода чува за стоку и пернату живину. Потоци су Провалија, Бубања, Вински Поток и Чолаковића Поток. Сви лети пресушују*.

*За речицу Јасенову прича се да је имала свој извор у месту Буквару а ту данас има велика камена плоча. Кад су Мађари напустили овај крај, они су извор затворили гредама и волујским кожама па је вода избила у Жаркову код Београда, а то су данашње Беле Воде.

Земље и шуме.

Ливада има мало и оне су измешане са њивама. Називи мместа са њивама и ливадама су: Забел, Велико Поље, Просена, Суваје, Луке, Дрење, Вински Пут, Ледине, Младеновац, Питоме Ливаде, Крчевина, Млака, Ћумурџиница, Орнице, Крушик, Парлози, Виногради, Шиб, Засека, Маџарина, Провалија, Поља и Муставно поље.

Сеоска заједница је церова шума на коси Јасенови, која се као клин провлачи између суседних села Мале Моштанице и Вранића и допире до Мељака у барајевској општини*.

*Прича се да су некада на овом месту изгинули неки Турци, па је настао спор међу људима из Вранића и Јасенка, ко ће да плати „крвнину“ Турцима. Напослетку крвнину плате људи из Јасенка због чега им припадне шума на коси Јасенови.

Старине у селу.

Усред села познају се остаци од старог „маџарског“ гробља. Недалеко од овог гробља ископана је велика оловна „синија“ (сточић) која је имала шаре, па су је исекли и претопили у пушчана зрна. На Брду има трагова од још једног старог „маџарског“ гробља. Код њега је и данашње гробље.

Подаци о селу.

Крста се носе на Бели четвртак а заветни дан (преслава) је Јеремин дан.

Јасенак је као насеље означен на Ебшелвицовој карти. По архивској грађи он је записан 1818. године када је имао 18 кућа, 1844. године у њему је било 25 кућа са 165 становника. Данас има 15 родова са 193 куће.

 

Порекло становништва.

У овом селу има четири стариначка рода:

-Стојановићи, једна кућа, славе Алимпијевдан.

-Милошевићи, две куће, Аранђеловдан.

-Бајићи (Савићи и Ђорђевићи – по једна кућа), Ђурђиц.

-Илићи, две куће, Јовањдан.

У 18. веку доселила су се три рода:

-Кумрићи (Стевановићи), предак Павле Магличић давно се доселио из Маглаја у Босни, оженио се богатом циганком по којој су се презивали Кумрићи, има их 11 кућа, славе Ђурђевдан.

-Станчићи – 35 кућа, Чолаковићи – 40 кућа, Радосављевићи – 35 кућа, Николићи – 10 кућа, Илићи други – 4 куће, Адамовићи – 12 кућа и Ристићи – 10 кућа су од истог претка Гвоздена, који је убио Турчина у Херцеговини па отуда побегао на коњу. Пошто је стигао и Јасенак коњ му се заглиби у некакву бару, па су му Кумрићи помогли да се спасе. По његовим синовима се презивају данашњи родови, који су се већ разродили и међусобно се удају и жене, славе Ђурђевдан*.

*По предању Гвозден је славио Св. Климента, па кад се заглавио са коњем он је звао у помоћ своју славу, али му она није помогла. Пошто су га Кумрићи спасли он узме да слави њихову славу, Ђурђевдан.

Андрићи, предак дошао из Срема па се оженио Кумрином ћерком, 5 кућа, Мратиндан.

У прошлом веку доселило се осам родова:

Петровићи, чукундед се доселио из Херцеговине, 5 кућа, Ђурђевдан.

Бељинчевићи две куће (Тошићи, једна кућа), прадед се доселио из Бељина у Посаво-Тамнави, славе Ђурђиц.

Станковићи, дед се доселио из Босне, 5 кућа, Аранђеловдан.

Минићи, дед се доселио из Пријепоља око 1870. године, једна кућа, Ђурђевдан

Ђорђевићи други су дошли из суседног Барича, 7 кућа, Јовањдан.

Поповићи, отац се доселио из Босне 1880. године, једна кућа, Никољдан.

Ковачевићи су се доселили из Стапара у Бачкој, једна кућа, Ђурђевдан.

Јанковићи су се доселили из Перлеза у Банату, једна кућа, Ђурђевдан.

Изумрли родови:

Борићи, Јовањдан.

Марићи, Ђурђевдан.

Николићи, Никољдан – имају потомке по женској линији.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.