Порекло презимена, село Дражевац (Обреновац)

25. август 2013.

коментара: 7

Порекло становништва села Дражевац, општина Обреновац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Дражевац је у доњим долинама речица Јасенове и Марице и у равници код ушћа Пештана у Колубару. Од Конатица (и Пољана) је издвојено косама Средељом, од Баљевца Југовића Косом, од Вранића њивама у Парлозима и брдом Висом, према Јасенку је сеоски пут док је на западу Колубара.

Тип села.

Насеље је мање разбијеног типа. Куће се не подижу високо по странама коса зато што досађује кошава. Дражевац се дели на крајеве који се називају по родовима и на заселак Ивојевац, који је испод села, поред Колубаре. Јелисавчића Крај се раније звао Стари Дражевац и он је са леве стране речице Марице. Старо насеље Частрно било је на месту данашњег Веверичког Краја, између Марице и Јасенове.

Воде.

И поред тога што кроз село протиче неколико речица (Јасенова, Марица, Очага или Стари Пештан, Бељин Поток), ипак село оскудева водом. Пије се бунарска вода а стока се напаја по речним барама или по барама, које се нарочито копају и у њима скупља кишница. Колубара ређе плави њиве, и то само кад су велике поплаве, док Очага чешће наноси штете плављењем а нарочито „осипањем“ обале која непрестано мења свој ток.

Земље и шуме.

Шума је слаба. Овде-онде има по селу добро очуваних храстових забрана – приватне шуме. Сеоске заједничке шуме има по Средељу.

Ливада има мало јер су претворене у зиратну земљу. Места са њивама називају се: Мирогоња, Гукошански Потес, Рашће, Криве Баре, Очага, Дражевачко Поље, Палучка, Частрен, Аниште, Јовановац, Језера, Бирцаус, Парлози, Јазине, Парлози у Војевцу, Разбигуз (брдо), Луг, Бабина Глава (брдо) према Конатицама и брдо Добра Глава.

Старине у селу.

На месту Потесу у Веверичком Крају има остатака од старог „Маџарског“ гробља. Ту је била и црквина, од које се данас не познају трагови, затим, место Аниште, на коме су некада били ханови. На месту Царевом Броду био је прелаз преко Колубаре. Недалеко од овог места је Бирцаус, где је некада била гостионица коју су Аустријанци подигли почетком 18. века.

У данашњем Дражевцу је било насеље Добра Глава у првој половини 15. века. Траг тог насеља се очувао у називу брда Добра Глава. Најстарији писани помен овог села је из 1721., 1723. и 1732. године. На Ебшелвицовој карти су означена као села „Ивовац“ и „Частрно“, а из тог времена је вероватно и назив места Бирцаус. Частрно се помиње као засебно село и 1822. године.

Подаци о селу.

У селу има три гробља; једно је у засеоку Ивојевцу, друго у Старом Дражевцу а треће је у Аништу, у Вићентијевића Крају. Крста се носе на Бели четвртак по Тројицама, а заветина се држи на летњег Св. Николу, 9. маја по старром календару.

По предању становништво Старог Дражевца, Ивојевца и Частрна бежало је у Срем 1813. године. Тада је и мати деде Лије Јовановића рођена у Срему. По повратку из бежаније, бојећи се казне и освете за бекство, народ је подизао своје куће у сеоској планини и тако је постао данашњи Дражевац.

Године 1818. Дражевац је имао 32 дома, 1844. године 55 кућа са 382 становника. данас је у њему 35 родова са 327 кућа и 4 циганска рода са 24 куће.

 

Порекло становништва.

Најстарији родови су они који су били у Старом Дражевцу.

Оџаковићи (Ђорђевићи – 12 кућа, Ђурђевићи – 14 кућа) казују да су најстарији род у селу. Они су старином из Босне. Славе Ђурђиц.

Стевановићи су били у Старом Дражевцу а сада живе у Веверичком Крају, по свој прилици су род Оџаковићима, али се то заборавило. Има их 8 кућа и славе, као и Оџаковићи, Ђурђиц.

Свирачевићи (Ранковићи), има х 8 кућа и славе Никољдан.

Ждрепчевићи (Мијаиловићи), има их 10 кућа и славе Ђурђевдан.

Кередићи (Стевановићи), има их 6 кућа и славе Ђурђевдан.

Пелићи (Јовановићи и Дамњановићи), 3 куће, славе Никољдан.

Стевановићи-2 (6 кућа) и Степановићи (9 кућа) су један род, славе Никољдан.

Живановићи – 7 кућа и Николићи – једна кућа су један род, славе Никољдан.

Најстарији досељеници доселили су се вероватно пред крај 18. века. Има их четири рода.

Стублинчевићи -20 кућа, Цекићи или Крсмановићи – 7 кућа, Цветковићи или Ђорђевићи – 11 кућа, Тодоровићи – 7 кућа, Мишићи или Мијаиловићи – 5 кућа су један род, овамо су се доселили из Стублина у Тамнави (Дражевац и Стублина раздваја Колубара, оп. Милодан) а старином су од Зенице у Босни, славе Лазаревдан.

Живковићи су пореклом из Босне, 4 куће, Аранђеловдан.

Бојићи су пореклом из Босне, 4 куће, Јовањдан.

Арсеновићи – 10 кућа, Николићи други – 11 кућа, и Селенићи, данас Петровићи – 7 кућа су један род, доселили су се из Сјенице, славе Никољдан.

У првој половини 19. века доселило се четрнаест (14) родова и то:

Ристићи су из Босне. Они су уљези у „сјенички род“ од којих су узели и славу, 3 куће, Никољдан.

Ранковићи други су из Црне Горе, 25 кућа, славе Јовањдан.

Ђидићи (Пантићи – 10 кућа, Вићентијевићи – 12 кућа, Ђурђевићи други – 7 кућа су дошли из Граца код Ваљева а за даљу старину не знају. Казују да су им се преци борили са „Бошњацима“ и Црној Бари и Мачви, славе Ђурђевдан.

Лазаревићи су из Босне, 4 куће, Јовањдан.

Гукошани (Павловићи – 7 кућа, Радојковићи – 6 кућа, Николићи или Никићи – 3 куће, Глашићи – 5 кућа) су један род; доселио их кнез Милош из Гукоша у Качеру на своје имање, славе Ђурђевдан.

Игњатовићи, прадед се доселио из Уроваца у Тамнави, 7 кућа, Стевањдан.

Тодоровићи су из Босне, 7 кућа, Лазаревдан.

Марковићи, прадед се доселио из Јадра, 5 кућа, Никољдан.

Швабићи, дед се доселио из Срема, има их две куће, славе Мратиндан а једна кућа слави и „земљску“ славу.

Станковићи, дед се доселио из Мале Моштанице у Београдској Посавини (иначе блиска околина), 10 кућа, Мратиндан.

Пероњци (Пороњићи, Петровићи), дед Пероња дошао однекуд жени у кућу, 4 куће, Јовањдан.

Јовановићи, деду довела мајка из Кука (Дрена); род су са Тодоровићима у Дрену а даљом старином су из Накучана код Горњег Милановца, 10 кућа, Јовањдан.

Васиљевићи (Јовичићи), дед дошао из суседног Мислођина, 5 кућа, Ђурђиц.

Крсманићи (Симићи) доселили су се око 1850. године из Паљува у Тамнави, 4 куће, Св. Врачи.

Танасићи су из Баћевца, општина Барајево, дошли после Крсманића, једна кућа, Савиндан.

Стојичевићи си из суседних Конатица, дошли око 1870. године, две куће, Ђурђевдан.

Спасојевићи су се доселили из Босне после окупације Аустроуграске 1878. године, 4 куће, Ђурђевдан.

Бабићи (Лукићи) су из Јабланице код Бања Луке, доселили су се 1878. године; презивају се по стрицу поп Луки кога су Турци заклали на прагу његове куће*. Две кућа, Никољдан.

*По породичном предању кнез Сима Бабић је четовао са Петром Мркоњићем (Петром Карађорђевићем) по Босни.

Бошњаковићи (Јовановићи) доселили су се из Трле у Босни, са Бабићима, 4 куће, Јовањдан.

Милићевићи су се доселили из Баћевца 1890. године, две куће, Никољдан.

Јеринићи, отац се доселио из Железника код Београда, а старином су из Босне. Има их 3 куће, славе Јовањдан.

Тричковићи су се доселили из Госпића 1898. године, једна кућа, Ђурђевдан.

Алексићи су се доселили из Бајевца код Уба у Тамнави, једна кућа, Ђурђиц.

Јоксићи су из Вранића у суседству, дошли 1905. године, једна кућа, Никољдан.

У Засеоку Ивојевцу су цигански родови „гурбети“:

Јанковићи су пореклом из Ђуринаца под Космајем, доселили се око 1885. године, 16 кућа, Никољдан.

Марковићи су дошли са Баричког Брда после Јанковића, 6 кућа, Никољдан.

Марићи, они су непознатог порекла, једна кућа, Ђурђевдан.

Станковић, отац бу био абаџија из источне Србије, оженио се циганком, једна кућа, Аранђеловдан.

Преци готово свих циганских родова били су ковачи. Сада се баве земљорадњом, свирачином и трговином.

 

Напомена: Нисам могао у потпуности да испратим иста презимена тако да се заинтересовани читаоци (Дражевчани) могу препознати, углавном, по крсној слави.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Владимир Висковић

    Добар дан,
    моја породица води порекло са Хвара, према старим причама ми смо из околице Ужица и у време Велике сеобе Срба населили смо се прво у Херцеговину, затим на Хвар средином осамнаестог стољећа.
    Волео бих ако можете да објавите неки чланак о становништву Хвара или а Висковићима још боље.
    Хвала унапред

  2. Bogdan

    Poštovani,

    u Vašem tekstu o poreklu porodica u selu Drazevac kod Obrenovca ne pominjete nigde familiju Petrović iz ovoga sela, koja broji nekoliko kuća, a slavi Đurđevdan. Mozete li mi nešto reći o poreklu ove porodice?

    Srdačan pozdrav.

    • Милодан

      Богдан!

      Проверио сам у књизи, НЕМА Петровића који славе Ђурђевдан. Има Петровића, који су у тексту поменути.
      Поздрав!

  3. Поштовани,
    Свиђају ми се ови подаци о опису села Дражевца, становника, презимена и њиховог порекла. Ја сам такође рођен у Дражевцу, фамилија Марковић, у Веверичком крају, (старо Аниште). Тачно је да су моји преци дошли из Јадра и по сазнању тамо још увек има Марковића који славе Светог Стефана 09. јануара као и моја фамилија. Видим, овде је наведено да је крсна слава Никољдан, што по сећању мојих предака никада није било. Наводе се неки Марковићи са Баричког брда, са славом Никољдан, али њих никада нико није помињао. Поред наших Марковића постојало је неколико кућа “цигана” али су они насељени на пордучју Ивојевца, што је касније са Аништем састављено у Дражевац. Заанима ме да ли је овде направљена случајна грешка у вези крсне славе па су ове две фамилије поистовећене. Захваљујем уз велики поздрав.

    • Милодан

      Добривоје!

      Проверио сам, да можда приликом куцања нисам погрешио. Нисам погрешио, Марковићи, који су досељени из Јадра, по књизи, славе Никољдан, што не значи да је то тачно.
      Поздрав!
      Слободан Милић – Милодан

  4. Хвала пуно и пуно поздрава.

  5. laura

    Поштовани, међу наведеним родовима у Дражевцу нема Димитријевића (старо презиме Стојнић)? Славе Ђурђиц.